Psihološke igre – Kako ih prepoznati?
Psihološke igre su veoma česte u međuljudskim odnosima.
Za razliku od dečijih i društvenih igara, koje predstavljaju zabavnu i prijatnu aktivnost, ove vrste se vezuju za obrasce ponašanja sa ciljem koji nije jasno izrečen. Što znači da sadrže skrivene poruke kako na socijalnom, tako i na psihološkom nivou.
Obrasci ponašanja u psihološkim igrama se stalno ponavljaju, pri čemu se završavaju zbunjenošću, pa i iznenađenjem jednog od aktera.
S obzirom da su nesvesnog karaktera, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate psihološke igre.
Najčešće psihološke igre
“Da, … ali” je jedna od narasprostranjenijih psiholoških igara. Gotovo da ne postoji osoba koja se makar jednom u životu nije srela sa ovakvim sagovornikom. Odnosno, nekim ko traži savet, rešenje, pomoć. Povećana empatija i želja da ga spasi iz nastale situacije dovode drugu osobu da ponudi niz predloga kao rešenje, koje obično počinju sa “Zašto ti ne bi”. Međutim, tu nailazi na prepreku. Svaki predlog biće odbijen rečenicom “Da, ali”. Što kod onog koji je u ulozi spasioca izaziva zbunjenost, jer ne shvata zašto je neko tražio pomoć ako ne želi nijedan predlog čak ni da razmotri, a kamoli da uvaži.
Druga česta psihološka igra poznata je pod nazivom “Došao si mi na zicer, đubre”. U pitanju je isterivanje pravde za greške drugih koje su beznačajne. Osobe koje “igraju” ovu igru se prepoznaju po stalnom negodovanju oko sitnica, dok su za važne stvari u životu popustiljivije.
Konflikti u radnom okruženju su neretko posledica psihološke igre “Vidi šta sam uradio zbog tebe”. Manifestuje se optuživanjem drugih bez realnog razloga. Najbolji primer jeste izliv besa usled prekida koncentracije od strane kolege koji je postavio pitanje ili samo otvorio vrata kancelarije. Optužba počinje sa “Vidi šta sam uradio zbog tebe”. Zapravo ovo ispoljavanje je rezultat nagomilanog besa, te je pražnjenje bilo preko potrebno, a data situacija poslužila kao idealna prilika za to.
Psihološke igre u ljubavnim odnosima
Svi dobro znamo kolika je važnost komunikacije u partnerskim odnosima. Nažalost, mnogi ne slušaju uvek šta im partner govori te mogu neku reč izvući iz konteksta i shvatiti je kao prozivku ili kritiku, tako da svađa postaje neminovnost. Ovo “hvatanje” za reč je povod da se pokrene svađa, što potvrđuje i odbijanje oba partnera da popuste.
Rečenica “Da nije tebe… gde bi mi kraj bio” je karakteristična za još jednu psihološku igru u braku. Ona krije strah od neuspeha ili neizvesnosti ostvarivanja cilja, te se partner predstavlja kao kočeći element na tom putu.
Savremeno doba nametnulo je ideal žene koja mora biti uspešna u svom poslu, dobra domaćica, ali i uvek besprekornog izgleda. Zbog toga sve više dama “igra” igru koja se zove “Zadihana žena”. One izgledaju kao da su stalno u žurbi, dodajući na listu obaveza nove koje je nemoguće ispuniti u jednom danu.
Da li se psihološke igre mogu izbeći?
Ne možete naterati nekog da prestane da igra psihološke igre, ali možete vi prestati da učestvujete u njima. Da biste to postigli morate da naučite kako da prepoznate mamce kojima druga osoba želi da vas uvuče u svoju igru. Jedino na taj način pravovremeno ćete reagovati, a nakon izvesno vremena “odbijanja” podstaći ćete igrača da obrasce ponašanja zameni jasnim razgovorom.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da se izborite sa članom porodice kome su svojstvene psihološke igre.
Pročitaj Više
Hubrisov sindrom
Hubrisov sindrom predstavlja skup “simptoma” karakterističnih za pojedine osobe koje su dugo na liderskim pozicijama. Odnosno, na pozicijama koje im daju veliku moć, privilegije i ovlašćenja.
Naziv potiče od starogrčke reči “ybris” što znači “višak”. U antičko doba ovaj termin je služio za opisivanje preterano ponosne ličnosti ili opasnog prekomernog samopouzdanja koje je praćeno arogantnim ponašanjem.
Iako u osnovi ima narcisoidne karakteristike, Hubrisov sindrom ne treba posmatrati kao podvrstu poremećaja ličnosti. On se ne razvija na isti način kao kod poremećaja. Takođe, ne može se objasniti ni kao neurotičnost, jer je utvrđeno da mozak osobe sa ovim sindromom ne pokazuje nikakve fiziološke promene.
Šta podrazumeva Hubrisov sindrom otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Hubrisov sindrom označava stečene promene ličnosti izazvane “konzumiranjem” vlasti
Harizma, šarm, ubedljivost, širina vizije, spremnost na rizik, grandiozne težnje i smelo samopouzdanje su glavne karakteristike uspešnih ljudi koje ih određuju da postanu uspešne vođe. Nažalost, postoji i druga strana ovog profila, jer iste osobine koje označavaju lidera mogu se ispoljiti i na negativan način.
Svako se od nas makar jednom u životu susreo sa osobom koja sebe predstavlja superiornim, dok druge posmatra sa prezirom ne samo zato što su manje vredni, već zato što su prosečni. Upravo takvo preterivanje, tj. “višak” može da odvede u impulsivnost, naglašenu oholost, nepromišljenost, prezir prema drugima, pa čak i u nepažnju za detalje što ima katastrofalne posledice.
Kako se ispoljava Hubrisov sindrom?
Hubrisov sindrom ukazuje na ponašanje osobe koja se promenila dok je bila na moćnom položaju. Sa slabljenjem vlasti i simptomi počinju da nestaju.
David Owen i Jonathan Davidson postavili su 14 karakterističnih ponašanja za Hubrisov sindrom. To su:
- Sklonost da svet oko sebe vide kao mesto za korišćenje svoje moći i sticanje slave,
- Preduzimanje akcija koje će ih veličati,
- Izražena posvećenost za samoprezentacijom,
- Predstavljanje svojih aktivnosti kao spasonosnih,
- Poistovećivanje sa nacijom ili kompanijom koju vode tako da svoje mišljenje vide i kao mišljenje naroda (zaposlenih),
- Govore o sebi u trećem licu,
- Omalovažavanje saveta i kritika drugih,
- Prenaglašena vera u lična dostignuća,
- Ubeđenost da nikome na zemlji nisu odgovorni,
- Uverenost da im samo Bog može suditi,
- Gubitak veze sa realnošću,
- Sklonost ka riziku i impulsivnosti,
- Slepo praćenje svoje ideje, bez razmatranja drugih, možda, povoljnih faktora,
- Ispoljavanje nesposobnosti u kreiranju politike usled zanemarivanja glavnih čimbenika.
Ukoliko su prisutna najmanje 3 navedena znaka može se reći da osoba pati od Hubrisovog sindroma.
Iako ne deluje opasno, ovaj sindrom je ozbiljan društveni problem koji na različite načine može da utiče ne samo na pojedinačne države, već i na svetsku populaciju posebno kada je reč o vođama velikih sila. Nije redak slučaj da su ove osobe korumpirane, pohlepne, kao i tiranski raspoložene. Kako ne trpe nikakvu kontrolu i ne priznaju greške u dijalozima sa njima često su prisutni konflikti.
Poznate ličnosti sa Hubrisov sindromom
Istorija beleži brojne primere Hubrisovog sindroma među poznatim ličnostima. George W. Bush je jedan od njih. Mada su izvesnu aroganciju pokazivali i drugi američki predsednici – Franklin Roosevelt, Woodrow Wilson, John F. Kennedy, Lyndon B. Johnson, Richard Nixon. Dok su u engleskoj vlasti tipični predstavnici David Lloyd George, Neville Chamberlain, Margaret Thatcher i Tony Blair.
Međutim, Hubrisov sindrom se ne vezuje samo za političare. Od njega pati sve veći broj direktora i menadžera velikih kompanija. Što je dodatni dokaz da je moć opasna stvar ukoliko se ne koristi sa zdravim razumom.
Pročitaj Više