Praktični saveti za ublažavanje anksioznosti

Vreme čitanja: 4 minuta

( U narednom članku možete pročitati više o tipičnim ponašanjima anksioznih osoba. Proverite da li ste Vi možda nekada radili upravo ove stvari i pročitajte praktične savete da umanjite svoju anksioznost )

 

Svaka osoba koja oseća simptome anksioznosti za cilj ima da ih što pre zaustavi.  Ali to može da predstavlja i problem, jer se ljudi obično fokusiraju na simptome koji im remete svakodnevno funkcionisanje, a problem nije tu i tako je zapravo zanemaruju, umesto da je leče. Izvorište anksioznosti je negde dublje u nama, a fizičke tegobe su samo njena manifestacija.

Primeri ovih manifestacija su npr. osobe koje usled anksioznosti imaju glavobolje uzeće neki lek protiv bolova, osobe koje imaju otežano disanje nosiće sa sobom pumpicu za asmatičare, ako ima aritmiju ićiće kod kardiologa prvenstveno, a zatim kod mnoštva lekara da nađu organsko poreklo anksioznosti, kojeg nema jer su samo njeni simptomi organski.

Sve ove radnje možda prividno „reše“ problem ili mi želimo da verujemo da jesu, ali obično su zapravo beskorisni tretmani, jer nema trajnog efekta. Osoba je fokusirana na simptom koji nije srž problema već samo telesna manifestacija, a sa druge strane anksioznost raste.

Rešenje je kontrola anksioznosti, jer kada se taj problem reši, kada je savladate i ponovo uzmete stvari u svoje ruke, simptomi koje ste osećali će takođe sa njom otići.

 

Kako možete početi sa tim? Pokušajte sa nekom od sledećih tehnika:

 

Vežbajte da kontrolišete disanje. Kada je osoba anksiozna ona počinje kratko i ubrzano da diše, udiše previše vazduha i na taj način dolazi do hiperventilacije (ubrzanog kratkog disanja).

Dakle, sledeći put kada se nađete u ovoj situaciji dišite sporije. Polako udišite, pa polako izdišite. 3 sekunde je neki prosek koliko treba da traje normalan udah i isto toliko i izadah.

Bavite se sportom. Neretko se dešava da uzrok bude i fizička neaktivnost. Opšte je poznato da se tokom treninga oslobađa čuveni endorfin, hormon sreće, ali i zamaraju mišići, a obe pojave su sjajne za smanjivanje anksioznosti.

Dakle, trčanjem protiv anksioznosti.

Izbegavajte stres. Koliko god je moguće… Stres je neminovan, ali pokušajte da ne dodajete.

Dakle, ljude koji Vas stresiraju izbegavajte, horore ne gledajte, ne brinite o stvarima koje su izvan Vaših moći, ne opterećujte se sitnicama, ne razmišljate o ružnim i teškim stvarima i situacijama. Svako u životu ima neku svoju količinu stresa koja ga čeka, ne opterećujte sebe dodatno, čuvajte sebe.

Ovo nisu načini da ne budete anksiozni, neće je izbrisati ili izlečiti, ali smanjiće simptome, a to je već nešto.

Izučavajte svoju anksioznost, prepoznajte je kad se javlja, kako se javlja, kako na Vas utiče, a onda naučite da se izborite ili se javite nama da nađemo rešenje zajedno.

 

Vaša Sana

Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psiholoskosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs