Digitalni self

Digitalni self je postao deo naše svakodnevice.
Prethodne decenije obeležila je velika naučno-tehnološka revolucija. Ona je donela brojna otkrića, koja su olakšala naš život. Jedna od njih je pojava interneta, a sa njim i nova vrsta komunikacije.
Naime, ranije smo morali da balansiramo između realnog, vidljivog sveta i imaginarnog, u kome su sadržani naši snovi, želje, maštanja. Zahvaljući internetu jaz između njih je premošten.
Zapravo, ovaj novi, virtuelni svet je spoj realnog i imaginarnog. Sa jedne strane on predstavlja produžetak stvarnosti, jer ima praktičnu upotrebu. Dok, sa druge strane u njemu možemo da ostvarimo sva naša maštanja, tj. ono za šta u realnosti nemamo uslova.
Na istom principu se razvija tzv. virtuelna komunikacija. Internet nas je oslobodio prostornih i vremenskih okvira. Samim tim omogućio je obnavljanje kontakta sa starim prijateljima koji žive daleko, kao i stvaranje novih prijateljstava. Ali, nova komunikacija je učinila da naše predstavljanje na društvenim mrežama, portalima i forumima u velikoj meri odstupa od realne slike. Odnosno, dala nam je izbor da napravimo svoje idealno „ja“.
Iz godine u godine raste zavisnost od interneta, pre svega, virtuelne komunikacije. Pa naučnici sve veću pažnju posvećuju ispitivanju psihološkog profila korisnika, tj. njihovog digitalnog selfa.

Šta je digitalni self?

Digitalni self je vaš virtuelni identitet. Tačnije, slika o sebi kao generalizovano iskustvo u različitim područjima života i rada. U pitanju je multidimenzionalni konstrukt koji se odnosi na individualnu percepciju identiteta u vezi sa različitim karakteristikama, rodnim ulogama, seksualnošću, rasnim identitetom, kao i skup verovanja o sebi.

Digitalni self polazi od samoprocene, uključujući samosvest i samopouzdanje. Međutim, postoji opasnost da preraste vaš autentični identitet. Razlog za to leži u činjenici da želimo sebe da predstavimo u najboljem svetlu.

Da li je digitalni self opasan?

Tokom odrastanja upoznajemo sami sebe, istražujemo ko smo i šta želimo da budemo. Virtuelni svet nam omogućuje da kreiramo svoj digitalni self na način koji poželimo.
Kada pogledate nečiji profil na društvenoj mreži možete vrlo lako da saznate kako izgleda, sa kim se druži, gde izlazi, koja su mu intresovanja… Na osnovu tih informacija formirate mišljenje o osobi koju ne poznajete lično. Nažalost, ona često ne odgovara realnosti. Dovoljan je samo jedan klik na filter za fotografije koji će učiniti da zablistate. Citati ne znače da ste zaista pročitali knjige koje navodite. Čak ne mora da znači da ste ljubitelj čitanja. Dok youtube klipovi koje objavljujemo mogu se drastično razlikovati od onih koje „privatno“ tražimo i slušamo.
Iako mnogi ove profile posmatraju kao vid zabave uticaj društvenih mreža je veoma jak. Pa digitalni self može negativno da se odrazi na mentalno zdravlje. Naročito su mlađi u kritičnoj grupi, jer nisu u potpunosti formirane ličnosti. Mada ni srednje generacije nisu imune na njegov uticaj.

Digitalni self može da izazove krizu identiteta

Kriza identiteta spada u moderni fenomen, koji je došao do izražaja u tehnološko doba.
Treba imati u vidu da nije isto što i kriza srednjih godina, iako čini značajni deo ovog problema. Pod uticajem nerealnog virtuelnog identiteta ona može da nastane u bilo koje životno doba, kod oba pola.
U početku „ulepšani“ digitalni self je zanimljiv. Pa se njemu posvećuje sve veća pažnja, zanemarujući rad na sebi. U jednom trenutku nastupa kriza koju karakteriše manjak samopouzdanja. Umesto rešavanja, problem se produbljuje, pa se osoba sve više udaljava od svoje stvarne ličnosti. Što preti da preraste u ozbiljnije stanje – depresiju.

Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da se izborite sa depresijom, krizom identiteta, kao i svim problemima koji su nastali kada je digitalni život zauzeo vašu stvarnost.