Šta je neurotičnost?

Neurotičnost je pojam koji često srećemo danas. Njime se bave mediji i naučni krugovi. Pa i mi sami ovu reč upotrebljavamo u svakodnevnoj komunikaciji kada želimo da opišemo nečije prenaglašene reakcije. Odnosno, nestrpljivu, brzopletu osobu, koja stalno menja raspoložanja, tako da često ispoljava i izlive besa i agresije.

Međutim, neurotičnost treba dublje posmatrati. Imajte u vidu da nisu u pitanju psihički problemi, niti je treba svrstati u psihoze.

Šta je tačno neurotičnost otkriva vam psihološko savetovalište Sana.

Neurotičnost je karakterna osobina

Još je grčki lekar i filozof Galen u 2. veku objašnjavao temperament ljudi mešanjem 4 glavne telesne tečnosti. Tako po njemu melanholični tip ličnosti, koji se posmatra pretečom neurotičnosti, karakteriše mentalnu neuravnotežu, strah, anksioznost i tugu. Dok Hipokrat smatra da je ona rezultat nakupljanja “crne žuči” u telu.

Iako ove terorije nemaju naučnu osnovu, savremene studije potvrđuju da je neurotičnost osobina ličnosti. Jedna grupa naučnika je definiše kao tendenciju brzog uzbuđenja i sporog vraćanja u ravnotežu. Drugi je objašnjavaju kao emocionalnu nestabilnost ili neprilagođenost. Dok treći, pak, ističu da je reč o nedostatku samokontrole, slaboj sposobnosti upravljanja psihološkim stresom i sklonosti ka kajanju.

Zapravo, neurotičnost je skup svih navedenih opisa. Što znači da su osobe sa ovom osobinom manje tolerantne na stres. Pa imaju sklonost da obične situacije tumače kao preteće i na njih reaguju razdražljivo, impulsivno, anksiozno, pa i depresivno.

Neurotični ljudi su često stidljivi, zbog čega mogu imati problema sa kontrolisanjem nagona i odlaganjem zadovoljstva. Emocionalna nestabilnost, vremenom, može negativno da se odrazi na mentalno zdravlje. Pa neretko dolazi do razvoja psihičkih poremećaja, kao što su anksioznost, depresija, poremećaji raspoloženja, ali i bolesti zavisnosti, pre svega upotreba narkotika.

Da li neurotičnost uvek predstavlja kočnicu u životu?

Verovali ili ne, Isak Njutn, Čarls Darvin i mnogi drugi geniji imali su ovu osobinu. Ta činjenica nagnala je naučnike sa Univerziteta u Edinburgu i Univerziteta u Sauthemptonu da detaljnije ispitaju neurotičnost. Na osnovu sprovedenih studija otkriveno je da neurotični ljudi žive duže od “opuštenijih”.

Takođe, psiholog na Univerzitetu Jork u Engleskoj Džonatan Smolvud ističe da neurotičnost aktivira automatski generisane misli. Na taj način deo mozga, i tokom odmora, pokazuje prekomerno razmišljanje i udubljivanje u probleme. Što sa jedne strane može biti i pozitivno.

Naime, neurotične osobe su često fokusirane na probleme. Pa lakše pronalaze rešenja kada oni nastupe, u odnosu na ljude koji živi “u trenutku”. Zato pojedini naučnici smatraju da neurotičnost utiče na razvoj kreativnosti.

Da li na neurotičnost može da se utiče?

S obzirom da je neurotičnost biološki određena, ranijih godina je postojalo mišljenje da na nju ne može da se utiče. Ipak, saveti psihologa u izvesnom stepenu mogu da promene ovu tendenciju.

Vladeta Jerotić, akademik i psihijatar, ističe da uzroke za neurotičnost treba tražiti u detinjstvu. Pa delovanjem na njih osoba može da razvije sposobnost kontrolisanje nagona, sposobnost podnošenja neprijatnosti, kao i razvijanje umerene agresivnosti, bez impulsivnosti i besa.

Da biste svoju neurotičnost na pravi način usmerili, potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.