Metakognicija

Metakognicija doslovno znači “iznad spoznaje”. Ovaj pojam se koristi za ukazivanje na “saznanje o saznanju“ ili, neformalnije, na “znanje o znanju”, „razmišljanje o razmišljanju”.

Iako je metakognicija primećena još u delima drevnih filozofa, pojam je u nauku uveo američki psiholog John H. Flavell 1976. godine. Definisao ju je kao svest o onome što neka osoba zna, što ne zna i na koji način to može da nauči. Na osnovu toga postoje 2 aspekta metakognicije.

Prvi se odnosi na znanje koje osoba ima o sopstvenim mislima, o zadatku i strategijama učenja koje na njega utiču.

Drugi je vezan na niz aktivnosti, kao što je usmeravanje pažnje, opažanje, proveravanje, planiranje i prepoznavanje grešaka.

Metakognicija nam, zapravo, omogućuje da kontrolišemo svoje saznanje, ali i da odredimo ciljeve i odabere strategije kojima ćemo ostvariti te ciljeve.

Koji značaj ima otkriva nam psihološko savetovalište Sana.

Metakognicija se zasniva na određenim komponentama

Prva komponenta jeste metakognitivno znanje. Ono obuhvata deklarativno, proceduralno i uslovno znanje. Deklarativno je znanje šta treba uraditi, često se naziva “svetskim znanjem”. Proceduralno je znanje kako nešto izvesti, tj. poznavanje veština, strategija i resursa koji su potrebni da se izvede neki zadatak. Uslovno znanje se odnosi na saznanje kada i zašto treba koristiti deklarativno i proceduralno znanje, tačnije kada treba primeniti neku strategiju.

Metakognicija

Metakognitivna regulacija je regulacija kognicije i iskustva učenja kroz niz aktivnosti koje pomažu ljudima da kontrolišu svoje učenje. Nju čine, pre svega, planiranje izbora strategije i potrebnih resursa. Monitoring je, takođe, važan deo regulacije. Reč je o samonadgledanju kroz proveravanje, potvrđivanje ili ispravljanje razumevanja. Poslednji korak jeste evaluacija, odnosno procena konačnog ishoda i efikasnosti kojom je dati zadatak izvršen.

Treća komponenta jesu metakognitivna iskustva, to su ona iskustva koja imaju neke veze sa trenutnim kognitivnim naporima.

Metakognicija ima veliki značaj u učenju

Baš kao što pomodoro tehnika učenja ili mape uma pomažu u savladavanju gradiva, tako i metakognicija motiviše učenike da razvijaju svoje znanje.

Za razliku od kognicije koja obuhvata samo izvršenje zadataka, metakognicija podrazumeva i razumevanje načina na koji će biti obavljeni. S obzirom da je svako učenje dugotrajan i nelinearan proces, metakognicija se razvija postepeno.

U početku, deca imaju poneke metakognitivne veštine, da bi ih vremenom, usled iskustva, nadograđivala.

Ipak, treba imati u vidu da metakognicija nije opšta, već povezana sa određenim problemom. Samim tim, aktivnosti treba njemu prilagoditi.

Stručnjaci savetuju da se prilikom pristupa problemu treba voditi pitanjima: “Da li je problem sličan uobičajenim ili se izdvaja”, “Koja je specifičnost problema”, “Kako mogu svladati nastalu teškoću”, “Kako mogu da znam da će izabrana strategija biti delotvorna” i “Da li ću uspeti da ostvarim određeni zadatak”.

Metakognicija se koristi za lečenje depresije i anksioznost

Metakognitivna terapija je usmerena na odnos pojedinca prema vlastitim mislima i procesima mišljenja. Što znači da u središtu nema klasičnu spoznaju o svetu, društvenoj i fizičkoj osobi. Upravo u tome se razlikuje od kognitivno bihejvioralna terapije.

Metakognicija

Naime, kognitivno bihejvioralna terapija polazi od stava da sami događaji nisu uzrok psihičkih problema, već način na koji ih osoba doživljava i interpretira, pa se rešenje krije u promeni tih iskrivljenih pogleda na svet i nas samih.

Za razliku od nje, metakognitivna terapija ističe da problem leži u nefleksibilnim načinima razmišljanja, koji su odgovor na negativne misli, osećaje i uverenja. Zbog toga se ona fokusira na uklanjanje takvih načina razmišljanja.

Nijedan problem nije nerešiv ukoliko potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.

 

 

 

Spread the love