Klimaks

Klimaks predstavlja period u životu žene u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju od sposobnosti za reprodukciju do njene nesposobnosti.

Život svake žene obeležavaju 2 značajna ciklusa. Prvi jeste ulazak u polnu zrelost, tj. mogućnost organizma da rađa. Dok drugi predstavlja prestanak reproduktivne moći, što znači da nijedna pripadnica lepšeg pola ne može da izbegne klimaks, jer je on prirodni tok starenja.

Iako se procenjuje da gotovo 25 miliona žena godišnje prođe kroz ovo stanje, o njemu se još uvek retko govori. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana skreće pažnju na promene koje donosi.

Kada počinje klimaks?

Prema definiciji klimaks počinje između 48. i 50. godine. Mada tačnu godinu nije moguće odrediti, jer na njega utiču brojni faktori. Pre svega, važnu ulogu ima genetika, mada i sam način života utiče na početak klimaksa. Stres, neredovna fizička aktivnost, pušenje, nedostatak sna samo su neki od faktora koji remete prirodnu ravnotežu hormona u telu, što za posledicu ima skraćivanje reproduktivnog perioda žena.

Nažalost, postoje i slučajevi preranog ulaska u klimaks, čak pre 40. godine. Razlog tome jesu razne intervencije na jajnicima, hemioterapija, autoimune bolesti i drugi faktori koji oštećuju tkiva jajnika.

Do kojih promena u telu dovodi klimaks?

Klimaks najavljuje neuredan ciklus. Odnosno, produženi ili skraćeni, neregularno krvarenje, pa i izostanak menstruacije da bi se nakon nekoliko meseci ponovo javila.

Međutim, menopauza utiče na čitavo telo, donoseći brojne promene. Kako jajnici proizvode manju količinu estrogena, hipofiza pokušava da nadoknadi nedostatak, što se ispoljava iznenadnim naletima vrućine sa preznojavanjem, oni mogu da traju i 10 minuta. Pored ovog prepoznatljivog simptoma može se javiti i lupanje srca, koje je izazvano promenama nivoa hormona, mada se neretko javlja i probadanje u grudima, koje podseća na bolest srca.

Klimaks

Mokraćne infekcije, kao i inkontinencija, usled slabljenja mišića u karlici česti su problemi žena u ovom dobu. Takođe, nastaju problemi sa kilogramima i opušteni mišići, ma koliko vremena provodile vežbajući.

Vidljive su i promene na koži i kosi. Naime, nekada blistava koža lica gubi svežinu i postaje suva. Dok kosa gubi sjaj, a dlaka postaje lomljiva. Moguće je i pojačano opadanje kose.

Kako klimaks utiče na mentalno zdravlje?

Većina žena, obično, veću pažnju obraća na fizičke promene klimaksa, ali ni psihološke nikako ne treba zanemariti. Promena nivoa hormona dovodi do nervoze, razdražljivosti, nesanice, oscilacija u raspoloženju, pa i anksioznosti.

S obzirom da se menja i socijalna uloga žene, pripadnice lepšeg pola se ne osećaju više ženstveno i gube samopouzdanje, pa ne čudi što je depresija čest pratilac klimaksa. Najnovija istraživanja su pokazala da je rizik od pojave depresije čak 14 puta veći kod žena u ovom periodu, posebno kod onih koje su i ranije imale depresivne krize ili su rađale posle 40-te godine života.

Klimaks

Depresiju karakteriše potištenost, strepnja, napetost, ranjivost, plačljivost. Zatim, gubitak interesovanja za hobije i stvari koje su ih nekada ispunjavale, hronični umor, pad koncentracije, kao i osećaj krivice i manje vrednosti. Kako je nemoguće samostalno se izboriti sa ovim problemom, neophodna je stručna pomoć.

Dočekajte spremno klimaks, potražite savete psihološkog savetovališta Sana.

 

 

Spread the love