Overthinking – Kako zaustaviti prekomerno razmišljanje?
Overthinking, tj. preterano razmišljanje je veoma neprijatno iskustvo. Baš kao što naziv kaže predstavlja prekomerno razmišljanje i analiziranje određenog događaja, problema, pa i svakodnevne situacije.
Svi ponekad previše razmišljamo o nečemu. Međutim, ako se ono iznova ponavlja tako da narušava normalno funkcionisanje reč je o overthinking-u. U osnovi ovog problema su opsesivne misli koje je nemoguće zaustaviti, a one same ničemu ne vode.
Vrste preteranog razmišljanja
Razmišljanje na sve ili ništa uključuje sagledavanje situacije samo u crnom ili belom svetu. Umesto da posmatrate i dobre i loše strane, analizirate događaj samo u smislu da li je to potpuni uspeh ili potpuni neuspeh.
Katastrofiranje se zasniva na pretpostavkama da će se desiti najgore. Samim tim se stvari vide gore nego što jesu. Na primer, možete se plašiti da ćete pasti na ispitu. To onda dovodi do brige da ćete pasti godinu na fakultetu. Možda i prelazak na samofinansirajući status. Posledica toga može biti nemogućnost završetka obrazovanja, zatim i pronalaska dobrog posla.
Preterano generalizovanje predstavlja oblik preteranog koji polazi od događaja iz prošlosti. Na osnovu njega tumače se trenutne situacije, dok se zanemaruje postojanje različitih ishoda.
Generalizovanje jednog događaja iz prošlosti na svaki događaj u budućnosti često dovodi do preterane brige o stvarima koje se možda nikada neće dogoditi.
Efekti preteranog razmišljanja
Overthinking nije mentalna bolest, ali utiče na mentalno zdravlje. Najčešće su to anksioznost, depresija i poremećaji spavanja. Mogu se javiti i drugi poremećaji, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj.
Prekomerno razmišljanje, takođe, može ozbiljno uticati na veze. Pretpostavljanje najgoreg scenarija i prenagljeno donošenje pogrešnih zaključaka dovodi do loše komunikacije, pa i konflikta u vezi, dok opsednutost svakom sitnicom koju drugi ljudi rade i kažu, a tumačite je pogrešno dodatno produbljuje sukob.
Kako zaustaviti preterano razmišljanje?
Overthinking je kao neka vrsta vakuuma. Usisava vas, te uklanja iz aktivnog učešća. Što se više bavimo preteranim razmišljanjem, to manje zapravo radimo stvari u fizičkom okruženju. Srećom, uz određene vežbe ovaj obrazac razmišljanja moguće je pobediti.
Prvi i osnovni korak jeste da opsesivne misli zamenite nekim drugim. Na taj način možete da „prevarite“ svoj mozak kako ne bi iznova razmišljao.
Svakako, nije moguće odjednom oslobodite se prekomernog razmišljanja. Zato stručnjaci savetuju da sebi postavite plan kada ćete o tome razmišljati. Na primer, možete prekomerno brinuti od 16 do 17 časova i samo tada u toku dana. Vremenom, vaša organizacija umanjiće iskušenje da više sati provodite razmišljajući o bespotrebnim stvarima.
Upravo u ovome se krije i naredni korak. Naime, trebate jasno sagledati situacije koje vode overthinking-u? Da li se one, ziasta, tiču vašeg života? Da li možete da ih rešite ili su one nečiji drugi problem? Ova i slična pitanja pomoći će vam da razgraničite prekomerno razmišljanje od realnog traženje rešenja.
Da biste se oslobodili preteranog razmišljanja morate prepoznati kada je vaš mozak u režimu preopterećenja. Zato obratite pažnju na situacije koje vas uznemiravaju i kako one utiču na vaše ponašanje.
Meditacija je odlično sredstvo za pozitivnije preusmeravanje misli. Dok meditirate, radite na fokusiranju na svoj dah. Cilj nije da razbistrite um, već da ga fokusirate na nešto drugo. Vežbanjem moći ćete da preusmerite fokus kad god vam misli odlutaju.
Ukoliko ne možete sami da se izborite da prekomernim razmišljanjem potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Ambivertna ličnost – Kako je prepoznati i koje su njene prednosti?
Ambivertna ličnost predstavlja spoj ekstrovertne i introvertne osobe.
Koncept introverzije i ekstraverzije uveo je švajcarski psiholog i psihoterapeut Karl Jung. Verovao je da su neki ljudi podstaknuti spoljašnjim svetom (ekstroverti), a drugi su podstaknuti unutrašnjim svetom (introverti).
Ekstraverti energiju crpe iz spoljašnjeg sveta, tj. iz okruženja ljudi. Vole da budu napolju, da prisustvuju društvenim događajima i da se druže. Sa druge strane, introverti crpe energiju iz unutrašnjeg sveta. Oni rado provode vreme sami ili sa jednom ili dvoje ljudi kojima su bliski.
Međutim, osobine ličnosti nisu inherentno fiksne. To znači da se neko retko uklapa u potpunosti u jedan ili drugi tip. U većini slučajeva pripada negde između, te zavisno od situacije pokazuje više introvertne osobine ili više ekstrovertne. Tada je reč o ambivertnoj ličnosti.
Znaci ambivertne ličnosti
Ambivertna ličnost je dobar slušalac, ali i sagovornik. Ekstroverti više vole da pričaju, a introverti vole da posmatraju i slušaju, dok ambivertni znaju kada da govore, a kada da slušaju. S obzirom da je veoma važna komunikacija u partnerskim odnosima, ova ambivertna karakteristika je osnova očuvanja zdrave veze.
U poslovnom svetu, takođe, donosi prednosti. Naime, ambivertna ličnost može da otvori sastanak tako što će održati kratak razgovor. Zatim će ponuditi zaposlenima priliku da govore o sopstvenim izazovima ili idejama.
Ambivertne osobe se osećaju ugodno u društvenim okruženjima, ali i cene vreme koje provode sami. Recimo da vas prijatelj zove u poslednjem trenutku za večernji izlazak. Ekstrovert će prihvatiti bez oklevanja, a introvert će odlučiti da ostane kod kuće. Ambivert će verovatno razmotriti prednosti i nedostatke određenog izlaska i na osnovu toga doneti odluku.
Jedna od važnih karakteristika koju ima ambivertna ličnost jeste empatija. Ako prijatelj ima problem, ekstrovert bi mogao pokušati da ponudi rešenje odmah, a introvert bi mogao biti odličan samo u slušanju. Ambivert je taj koji pokušava da razume. On sluša i postavlja promišljena pitanja kako bi pokušao da pomogne.
U slučaju okruženja više ljudi, ambiverti mogu da obezbede preko potrebnu ravnotežu u društvenoj dinamici. Ove osobe će se potruditi da prekinu neprijatnu tišinu, čineći da se drugi koji su introvertniji osećaju prijatno da započnu razgovor.
Prednosti ambivertne ličnosti
Pošto se ambivertna ličnost nalazi u sredini, ima jedinstvenu sposobnost da iskoristi pozitivne osobine oba tipa. Zbog toga je i spremnija da napravi kompromis kada je u pitanju interakcija sa drugim ljudima. Samim tim može da razvije i dublje veze. Ekstrovertne osobe su sklone upoznavanju sa više ljudi, stvarajući površne odnose. Nasuprot njima introvertne osobe održavaju samo bliski kontakt sa dugodišnjim prijateljima.
Kao posebna prednost navodi se činjenica da ambiverti mogu lakše da uspostave ravnotežu u svojim životima. Oni odvajaju vreme za negovanje društvenih odnosa. Istovremeno daju prioritet brizi o sebi. Na taj način smanjuju rizik od pojave burn out sindroma.
Istraživanja pokazuju da su ambivertne ličnosti dobri šefovi. Naravno, i ekstroverti i introverti mogu biti dobri šefovi, ali to često zavisi od konteksta i ljudi koje vode.
Ekstrovertni lideri imaju veći profit kada vode zaposlene koji su pasivni. Takvi radnici više vole rad isključivo po instrukcijama. Manji profit bio je ostvaren sa proaktivnim zaposlenima, jer nisu imali mogućnost da preuzmu veću odgovornost. Proaktivni radnici pokazuju bolje rezultate kod introvertnog vođe, dok ambivertni lideri imaju različite stilove upravljanja, prilagođavajući se tipu radnika koji vode.
Ukoliko vam je potrebna pomoć da otkrijete svoj tip ličnosti i izvučete maksimum iz njega, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Kako podneti gubitak posla?
Gubitak posla, nažalost, nije retka pojava. Naročito danas, kada se svet nalazi u ekonomskoj krizi. Firme propadaju gotovo preko noći, a zaposleni se vraćaju na biro rada. Čak i ako ste svojom krivicom doveli do otkaza suočavanje sa njim nije nimalo lako.
Posao je mnogo više od finansijske sigurnosti. On nas definiše, pružajući osećaj identiteta i samopouzdanja. U modernom dobu, biti zaposlen znači vredeti. Sa njim dolaze i ugled i poštovanje drugih. Samim tim i motivacija da nastavimo da radimo na sebi.
Imajući ovo vidu ne čudi što se gubitak posla smatra jednim od najstresnijih događaja koje osoba može doživeti. Zapravo, on je uključen u top 10 na listi stresnih događaja.
Kako gubitak posla deluje na mentalno zdravlje?
Gubitak posla stvara neverovatnu promenu u vašem životu. Ta promena utiče na finansijsku stabilnost, porodične odnose i svakodnevnu rutinu. Takođe, odražava se na vaše mentalno zdravlje.
Kao duboko uznemirujuće iskustvo dovodi do niza emocija, koje se mogu porediti sa onim koje izaziva gubitak bliske osobe ili razvod. Najpre se javljaju šok i neverica. Prate ih ljutnja, bes, pa i tuga. Ova osećanja mogu da prerastu u frustracije, koje ostavljaju dublje posledice. Naime, može doći do sumnje u sopstvene sposobnosti i vrednosti.
Anksioznost je sasvim normalna pojava nakon otkaza. Strepnja zbog finansijske neizvesnosti stvara paniku, koja utiče na svakodnevno funkcionisanje i donošenje odluka.
Ukoliko ova osećanja traju duže od nekoliko nedelja postoji opasnost od razvoja depresije. Da je depresija nakon gubitka posla česta pojava potvrđuju i istraživanja. Oko 10-30 odsto ljudi koji su dobili otkaz razvilo je neki nivo depresije.
Osim psiholoških efekata, gubitak posla izaziva i fizičke tegobe. Glavobolje, poremećaji spavanja i problemi sa varenjem – samo su neki od njih.
Kako se izboriti sa gubitkom posla?
Kako vreme od gubitka posla prolazi ljudi postaju lenji i bezvoljni, prepuštajući se svakodnevnici koja nije ispunjena nikakvim aktivnostima.
Da biste ovo izbegli neophodno je da se aktivirate na svakom polju. Vidite gubitak posla kao priliku, a ne kao katastrofu. Na taj način ćete negativno iskustvo pretvoriti u mogućnost za rast i napredovanje.
Profesionalno vođenje kroz radionice, seminare i usluge biznis savetovanja mogu pružiti vredne uvide u nove smernice. Postavljanjem jasnih i realnih ciljeva i eventualnim daljim obrazovanjem ili obukom, otvoriće vam nove prilike za posao. Veoma često su nove prilike mnogo bolje od onog čime ste se ranije bavili.
S obzirom da negovanje pozitivnog stava vodi ka uspehu, stručnjaci savetuju da radite na jačanju svog mentalnog sklopa. Razne tehnike, kao što su mindfulness i meditacija, mogu vam u tome pomoći. Ne samo da ćete njihovim praktovanjem postati mentalno jači, već i bolje fokusirani na ispunjenje novih ciljeva u životu.
Briga o sebi je još jedna važna komponenta u sprečavanju negativnih emocija nakon gubitka posla. Zato odvojite vreme za stvari koje vas interesuju. Možda postoji nešto što ste nekada voleli da radite, ali u poslednje vreme jednostavno niste imali vremena da se prepustite. Obnavljajući svoje hobije, dajete sebi priliku da uživate i van posla. Ove aktivnosti doprinose boljem raposloženju. Samim tim i motivisanosti za nove poslovne izazove.
Ukoliko ne možete sami da se nosite sa gubitkom posla potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Pet načina da postanete mentalno jači
Pet načina da postanete mentalno jači doneće vam kvalitetniji život.
Finansijska neizvesnost, preopterećenost na poslu, porodični problemi – postali su naša svakodnevnica. Iako izreka Fridriha Ničea: „Ono što nas ne ubija čini nas jačima“, zaista, ima smisla mnogi se ne mogu izboriti sa nedaćama koje su ih snašle. Posebno ako su konstantno izloženi stresnim situacijama. Srećom, možemo da naučimo kako da upravljamo njima.
Psihološka otpornost, tj. rezilijentnost, koja dovodi do metalno jakog sklopa ličnosti, nije lična osobina. U pitanju je proces koji se postiže vežbanjem, a omogućava nam da se prilagodimo ne samo svakodnevnom stresu, već i težim životnim situacijama, traumama i tragedijama.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva pet načina da postanete mentalno jači.
Nemojte dozvoliti da vas strahovi savladaju
Sasvim je u redu biti uplašen. Međutim, ne trebate dozvoliti da vas vaši strahovi parališu. Oni nikako ne smeju biti kočnica u životu.
Biti mentalno jak znači gledati dalje od svojih strahova i fokusirati se na lične ciljeve. Probijajući se kroz ono što vas plaši ne samo da postajete otporniji, već i uviđate svoje vrednosti. Samim tim stvarate mogućnosti za lični razvoj.
Prevazilaženje navika samosabotaže ili odlazak iz nezdrave veze sigurno će vam u početku delovati teško. Vremenom, zapravo, doneće boljitak u vašem životu.
Neka vaše ponašanje bude u skladu sa ciljevima
Da biste povećali svoju rezilijentnost morate da uskladite svoje vrednosti, ciljeve i ponašanje. Na primer, ako imate konkretan cilj da povećate svoj osećaj autonomije i samousmeravanja, deo tog cilja može uključivati vrednost koju ste sebi postavili, kao što je neupoređivanje sa drugima. Polazeći od sopstvenih vrednosti, vaše ponašanje će se promeniti kako bi bilo usmereno ka ispunjenju cilja.
U suprotom, ukoliko su vaše vrednosti, ponašanja i ciljevi neusaglašeni možda ćete primetiti da ne postižete željeni rezultat onoliko brzo koliko se nadate. To je sigurni znak da morate da izvršite određene promene da biste ispunili plan koji ste sebi postavili.
Vodite dnevnik svojih misli
Jedan od pet načina da postanete mentalno jači jeste da beležite svoje misli.
Ponekad, kada je osoba suočena sa nedaćama ili borbama možda neće imati snage da o tome priča sa prijateljima, pa i drugim članovima porodice. Potiskivanje misli vodi ga gomilanju negativnih emocija, koje mogu da izazovu frustracije.
Da biste to sprečili stručnjaci savetuju da svoje misli i osećanja zapišete. Vođenje dnevnika, bilo da se radi u elektronskoj formi ili pisanjem u svesku, pomoći će vam da prepoznate svoje potrebe. Na osnovu njih moći ćete da kreirate ciljeva usklađene sa povećanjem rezilijentnosti.
Promenite način razmišljanja
Kada su vam stalno u glavi reči „bol“ ili „patnja“ vremenom će vas navesti da sebe posmatrate kao žrtvu.
Morate znati da reči koje odaberete da opišete sebe i svoja iskustva mogu uticati na to kako se osećate. Kolika je njihova moć jaka govori i podatak da će imati uticaj i na to šta verujete da je istina o vama.
Umesto negativnih reči počnite da koristite pozitivne, kao što su „uspešan“ i „jak“. Zahvaljujući njima promenićete percepciju na svet, te ćete se i na sasvim drugačiji način suočiti sa novim stresnim događajem.
Brinite o sebi
U pet načina da postanete mentalno jači spada i briga o sebi. Ona je mnogo više od povremenog odlaska u spa centar ili na masažu.
Morate pronaći vremena za sebe svakog dana. Na primer, možete ujutru ili pre spavanja meditirati ili vežbati. Ukoliko ste ljubitelj knjiga obavezno izdvojite vreme u toku dana da čitate ili da radite bilo šta drugo što vas čini srećnim.
Briga o sebi može uključivati i traženje stručne pomoći. Zato ako ne umete sami da se izborite sa problemima i da naučite kako da postanete rezilijentni kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Frustracija – Zašto se javlja i kako se nositi sa njom?
Frustracija predstavlja vrstu emocionalne reakcije na stres.
Savremeno doba karakteriše stalna potreba za uspostavljanjem ravnoteže između privatnih i poslovnih obaveza. Kada se ovde doda težnja za ispunjavanjem postavljenih standarda, ne čudi što je stres postao sastavni deo naših života. Sa njim dolazi i frustracija, te se ona posmatra kao uobičajena pojava na svakodnevne stresore.
Na primer, možete biti frustrirani kada vaš partner zaboravi godišnjicu. Takođe, možete postati frustrirani samim sobom zbog toga kako ste odgovorili na partnerovu grešku.
Ove i slične frustracije su kratkotrajne. Imaju tendenciju da nestanu kada se situacija promeni. Međutim, problem nastaje kada ste izloženi hroničnom stresu, koji dovodi do dugotrajne frustracije.
S obzirom da ova frustracija utiče ne samo na kvalitet života, već i na vaše zdravlje, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja frustracija?
Frustracija potiče od neizvesnosti i nesigurnosti, koje su izazvane nemogućnošću zadovoljenja potreba. Naime, kada su potrebe pojedinca blokirane, postoji veća verovatnoća da će se ona pojaviti.
Potrebe se mogu blokirati na dva različita načina – iznutra i spolja.
Unutrašnja frustracija proizilazi iz uma pojedinca. Pri čemu uključuje osećaj nezadovoljstva nekim ličnim aspektom, bilo da se radi o sopstvenim naporima ili ponašanju.
Spoljašnja frustracija uključuje stres zbog nečega u spoljašnjem okruženju. Zaglavljivanje u saobraćaju kada žurite na posao; kašnjenje sa projektom zbog kolege koji nije završio svoj deo posla – samo su neki od primera.
Znaci i efekti frustracije
Frustracija se ispoljava na različite načine. Iako se oni razlikuju od osobe do osobe, postoje karakteristični znaci. To su, pre svega, bes i gubitak strpljenja.
Ukoliko se frustracija ignoriše ili se blokirane potrebe ne zadovolje uslediće bes i ljutnja. Usled nemogućnosti kontrole besa može se javiti i agresivno ponašanje. Zavisno od izvora, usmereno je na samu osobu ili na druge.
Osobe koje su frustrirane imaju problema sa spavanjem. Primetne su i promene u obavljanju aktivnosti. I dok se neki preopterećuju obavezama, za druge je svojstvena prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza.
Frustracija može dovesti do gubitka poverenja u sebe same, što vodi ka manjku samopouzdanja. Vremenom se razvija i depresija, dok su pojedini sklonu nezdravom ponašanju. Odnosno, prekomernoj upotrebi alkohola, nelegalnih supstanci i hrani. Zbog toga se u posledice svrstavaju i bolesti zavisnosti i poremećaji ishrane.
Kako se nositi sa frustracijom?
Sposobnost suočavanja sa frustracijom poznata je kao tolerancija na frustraciju. Visoka tolerancija na frustraciju ukazuje na to da možete uspešno da se nosite sa izazovima. Dok niska tolerancija znači da ćete se možda osećati uznemireno zbog manjih neprijatnosti.
Da biste povećali toleranciju na frustraciju stručnjaci preporučuju mindfulness. U pitanju je metoda koja podstiče svesnu, usmerenu pažnju. Tačnije, unutrašnje stanje koje razvijamo posmatrajući um iz različitih perspektiva.
Mindfulness pomaže da zadržite stav prihvatanja, a ne otpora ili prosuđivanja. Takav stav će pozitivno uticati na vaše reagovanje na frustracije.
Promena životnog stila je još jedan način da se izborite sa frustracijom. Dobra ishrana, pravilan san i redovno vežbanje su osnova za borbu sa stresom. Zato, smanjite obaveze i odvojite vreme samo za sebe i aktivnosti u kojima uživate.
Emocionalna inteligencija je sposobnost da primetite i procenite emocije kod sebe i drugih, kao i sposobnost da regulišete način na koji izražavate svoja osećanja. Kao takva povezana je sa tolerancijom na frustraciju.
Da biste poboljšali svoju emocionalnu inteligenciju vežbajte empatiju, posebno prema ljudima koji su skloni da vas frustriraju. Zatim, vodite računa da pronađete pravi trenutak za izražavanje emocija. Obavezno podsećajte sebe da su sve emocije prolazne, uključujući i frustraciju.
Ukoliko ne umete sami da se nosite sa frustracijom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Nema ništa loše u tome biti singl – Oslobađanje srama i stigma
Biti singl i dalje je stigmatizovan pojam. Iako živimo u modernom društvu postoji uverenje da je živeti bez partnera pogrešno i neprihvatljivo. Cilj svakog bića jeste da pronađe nekog sa kim će biti u vezi. Samo tada može biti potpuno srećan i imati ispunjen život.
Nažalost, ovakve društvene norme čine da osobe koje su same osećaju stid, pa i manjak samopouzdanja. U nastajanju da budu prihvaćeni mnogi su spremni da budu i u nefunkcionalnoj, toksičnoj vezi. Takav stav ne samo da je pogrešan, već može stvoriti mnoge druge probleme.
Da biste ih izbegli psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da „biti singl“ ne posmatrate kao lični neuspeh.
Prestanite da se identifikujete sa statusom svoje veze
Čovek se ne definiše preko svog partnera. Zato nemojte sebe poistovećivati sa statusom veze. Biti singl znači samo da još uvek niste pronašli svoju srodnu dušu. Sa druge strane, vi ste biće prepuno kvaliteta i dobrih osobina, koje ostvaruje uspehe na mnogim poljima.
Imajte u vidu da vaša vrednost ne dolazi spolja. Vaša vrednost ne dolazi sa vezom, partnerom ili venčanim prstenom na ruci. Niste ništa manje vredni, niti beskorisni ako ste solo. Zapravo, život donosi pregršt nepredvidivih događaja, te se i status veze menja tokom vremena. Ono što ste vi je suštinska, unutrašnja vrednost koju treba ceniti.
Ništa nije u redu sa tobom
Jedini razlog zašto ste slobodni je što još uvek niste upoznali pravu osobu. Nije zato što niste dovoljno privlačni. Ili možda dovoljno obrazovani. Ne treba da smršate, promenite stil oblačenja ili nađete novi posao da biste pronašli voljenu osobu. Radite na sebi jedino da biste vi bili zadovoljni, a ne da udovoljite društvenim normama.
Prestanite sebe da potcenjujete i omalovažavate. Takođe, prestanite da osećate krivicu što ste sami. Da ste upoznali pravu osobu, sada biste bili u vezi, zar ne? Umesto da se stidite, prihvatite da vas tek čeka ljubav. Za to vreme, uživajte u svom životu, jer biti singl može biti podjednako zabavno, kao u vezi.
Ostanite verni sebi
Biti singl nije nedostatak opcija, već izbor. Izbor da poštujete svoje standarde i želje, a ne da ispunjavate očekivanja drugih.
Bolje je ostati sam i tražiti ono što zaista zaslužujete u ljubavi nego da gubite vreme sa pogrešnim ljudima. Ne samo da ćete biti nezadovoljni u vezi sa osobom koja vam ne odgovara, već postoji opasnost da u takvom odnosima izgubite i sami sebe. Odnosno, da prestanete da negujete lična uverenja i ciljeve kojima težite.
Uzdignite se iznad pritiska društva
Kolektivno uslovljavanje je toliko pogrešno, ali takođe snažno i duboko ukorenjeno. Zato je teško videti dalje od toga i verovati u suprotno.
Bez obzira što je društvo stvorilo uverenje da je biti singl loše iskustvo, morate se osloboditi ovog pristiska. Nemojte zaboraviti da su i međuljudski odnosi teški. Nisu sve veze idilične, ma kako bile lepo predstavljane. Mnogi se, zapravo, osećaju prazno u zajedničkom životu.
Ukoliko ne umete da se izborite sa stidom što ste sami potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Opsednutost kontrolom – Zašto se javlja i koji su znaci?
Opsednutost kontrolom je česta pojava među ljudima širom sveta.
Imati kontrolu nad sopstvenim životom težnja je svih. Ona podrazumeva planiranje i rad na ispunjenju ciljeva. Međutim, kada ta kontrola nije više pokretačka snage i izvor ličnog napretka, već preterana okupacija koja vodi ka frustraciji, pa i anksioznosti i depresiji, javlja se problem.
Kontrol frik, kako se često naziva osoba opsednuta kontrolom, je termin koji opisuje muškarce i žene koji imaju veliku potrebu za kontrolom svega što se oko njih radi i dešava. U nastojanju da se stvari urade na određeni način oni neretko diktiraju drugima kako će se ponašati. Čak mogu postati uznemireni kada neko izazove odstupanje u načinu na koji radije rade stvari.
S obzirom da opsednutost kontrolom narušava svakodnevni život psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji znaci ukazuju na ovaj problem.
Zašto se javlja opsednutost kontrolom?
U većini slučajeva opsednutost kontrolom dolazi iz detinjstva. Ukoliko je stil roditeljstva bio previše autoritaran može se javiti problem kontrolisanja. Takođe, deca koja odrastaju uz kontrol frik roditelje često i sama to postaju.
U osnovi ovog problema neretko je strah od napuštanja. Tako, na primer, devojka koja se plaši da će je dečko ostaviti može pokušati da preterano kontroliše njegov život stalno ga proveravajući.
Opsednutost kontrolom posledica je manjka samopouzdanja. Da bi se osetili superiornije ljudi teže da sve oko sebe kontrolišu. Dok ponekad proizilazi iz osećaja ranjivosti. Naime, osobe koje su se suočile sa gubicima i razočarenjima u prošlosti nastoje da negativne emocije izbegnu preteranom kontrolom svog života.
Kontrol frik se često povezuje i sa perfekcionizmom. Želja da osoba bude savršena u svakom pogledu stvara osnovu za prekomernom kontrolom.
Potreba za kontrolom, u ekstremnim slučajevima, potiče od dubljih psiholoških problema. Tu, pre svega, spadaju opsesivno-kompulzivni poremećaj, anksiozni poremećaji i poremećaji ličnosti – antisocijalni poremećaj ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti, histrionični poremećaj ličnosti.
Znaci da ste kontrol frik
Kontrol frik je obično vođen željom da sve bude urađeno na način za koji smatraju da je ispravan. Ovi ljudi izbegavaju greške u sopstvenom životu. Zbog toga imaju veliku potrebu da ispravljaju druge u slučaju da otkriju da nešto nije u redu. To uključuje i ispravljanje sitnih grešaka, kao što je pogrešno izgovorena reč, pravopis, loši maniri…
Kako ni sebi ne opraštaju greške, prema drugima su veoma kritični. Shodno tome, skloni su da sude o ljudima na osnovu njihovih grešaka.
Osobe opsednute kontrolom vrlo retko traže pomoć. Samim tim ne žele da dele zasluge za postignuti uspeh. Niti da prihvate da je ponekad splet srećnih okolnosti.
Verovanje da znaju šta je najbolje u svakoj situaciji je karakteristični znak kontrol frika. Čak pokušavaju da manipulišu ponašanjem drugih da bi delovali na način koji odgovara njihovom planu. U protivnom, ako neko poremeti njihove planove reaguju burno.
Još jedna osobina ovih osoba jeste želja da pobede u svim raspravama. Bez obzira na temu diskusije, jednostavno smatraju da su uvek u pravu, te da treba da imaju zadnju reč u raspravi. U situacijama kada ne smeju da imaju poslednje reči osećaju da je diskusija ostala nerazjašnjena, što dovodi do frustracije i nezadovoljstva.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe neki od znakova opsednosti kontrolom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Postpraznična depresija – Kako je pobediti?
Postpraznična depresija je problem velikog broja ljudi nakon novogodišnje euforije koja je prethodila.
Sa intenzivnim nivoom prazničnih aktivnosti iza vas, umesto da se osećate spokojno i emocionalno ispunjeno, vi osećate prazninu.
Za mnoge ljude koji pate od depresije, vremenski period tokom praznika donosi dovoljno razonode da im pomogne da ignorišu depresivna osećanja bar neko neko vreme. Onda — bam! — praznici su prošli, a osećaj depresije se vraća ili može postati još intenzivniji.
Jedan od prvih koraka u prevazilaženju depresije posle praznika je shvatanje da je ovo raspoloženje posledica toga što ste „izgubili“ visok nivo aktivnosti na koji ste se navikli. Čak i ako niste bili depresivni, možda ćete doživeti ovo iznenadno razočaranje. Da li ste se ikada osećali čudno i bezveze nakon što završite projekat na poslu? Možda ste bili iznenađujuće depresivni na kraju semestra u školi kada ste mislili da će vam biti drago što je posao završen. Možda ste se na kraju odmora osećali praznim, čak i ako vam je bilo drago što ste kod kuće. Slično je i sa praznicima…
Kako da prevaziđete osećaj tuge i neraspoloženja posle praznika, saznajte u novom blogu.
Postpraznična depresija – Pozovite dragu osobu
Razgovarajte sa nekim verbalno, a ne slanjem poruka. Razmislite o nekome koga volite da bude u vašoj blizini, sa kim volite da razgovarate ili do koga vam je stalo, i pozovite tu osobu telefonom.
Umesto da se žalite na svoje raspoloženje, razgovarajte sa dragom osobom o tome kako je provela odmor i dogovorite skorašnje druženje, kafu, lep ručak ili večeru i zaokupite svoje misli planiranjem zajedničkih trenutaka.
Izađite iz kuće
Čak i po sivom danu i lošem vremenu, boravak van kuće će vam podići nivo energije.
Šetnja do prodavnice ili pak po obližnjem parku skrenuće vam misli od negativnih emocija i osećanja praznine i pomoći će vam da prevaziđete stanje u kome se trenutno nalazite.
Postpraznična depresija se može prevazići vežbanjem
Ukoliko ste depresivni verovatno vam najviše prija da sedite sami i ne radite ništa. To je potpuno pogrešno!
Pre nego što se predate tom osećaju beznađa, pokušajte da se fizički aktivirate. Idite na trčanje i pokušajte da na taj način izbacite negativne emocije iz svog tela. Bićete prijatno iznenađeni promenom raspoloženja.
Imajte ciljeve na kojima radite!
Gledajte napred, a ne unazad. Razmislite o jednoj stvari koju biste voleli da doživite ove godine. Nije džinovski „životni cilj“ – ali bi moglo da pomogne. Zacrtajte samo jednu stvar koju želite u 2024. i onda napravite plan da to ostvarite. Vaš mozak će biti okupiran planovima za ostvarenje i nećete moći da se fokusirate na negativne emocije.
Pokušajte da radite stvari koje vas ne podsećaju na praznike
Bilo koju aktivnost da radite, da li gledate televiziju ili kuvate omiljeno jelo, izaberite nešto što ni najmanje ne liči na praznike, kako ne biste slučajno upali u mrežu onoga što ste upravo izgubili i što vam je stvorilo osećaj praznine.
I na kraju preuzimanje odgovornosti za svoje raspoloženje najbrži je način da zatvorite vrata toj negativnoj mreži osećanja koja vas preplavljuju.
Ukoliko ne možete samostalno da izađete iz negativnog kruga osećanja i ona počinju da utiču na kvalitet vašeg života, potražite pomoć i savet u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više