Strah od letenja – Aerofobija
Strah od letenja ili aerofobija je iracionalan strah od letenja, koji u značajnoj meri može uticati na kvalitet života.
Aerofobija može imati različite korene problema. Neko se plaši samog leta, a neko ima strah od zatvorenog prostora i odvojenosti od tla. Kako su strahovi mahom iracionalni i svakome može prijati drugačiji pristup, teško je doći do rešenja. U nastavku teksta saznajte šta aerofobija i kako je možete prevazići.
Šta je zapravo aerofobija?
Strah od letenja avionom spada u jedan od najčešćih strahova. Prema nedavnim istraživanjima između 33% i 40% putnika oseća strah ili anksioznost tokom letenja, iako je putovanje automobilima oko 100 puta smrtonosnije od samog letenja.
Iz godine u godinu, bezbednost je sve veća. Iz svakog pada aviona u prošlosti, izvučena je pouka. Promenjene su procedure, usavršeni avioni, dopunjena znanja pilota – sve u cilju da se tako nešto nikada više ne ponovi.
Stručnjaci kažu da strah od letenja može da se javi i zbog drugih, povezanih fobija, poput straha od visine, zatvorenog prostora, ali i izlaska iz zone komfora.
Koji god da je vaš razlog za strah od letenja, evo nekoliko koraka koje možete da preduzmete, kako biste što bezbrižnije seli u avion.
Zašto se javlja strah od letenja?
Stres zbog letenja avionom obično se pojavi već nekoliko nedelja pre rezervisanog leta.
On se kao emocija javlja u situacijama kada procenjujemo da nas nešto ugrožava i da ne možema se suočimo sa tom opasnošću.
Aerofobija može nastati usled doživljaja neke turbulencije pri samom letu i naše procene nepovoljnih okolnosti tokom leta, najčešće kada osoba procenjuje da se dešava nešto strašno nad čim ona nema kontrolu.
Ukoliko neko doživi traumu, svaki naredni put prilikom letenja kod njega se može javiti sličan doživljaj straha. Za neke ljude sama pomisao na letenje aktivira negativni tok misli, takozvane crne misli, koje se reflektuju na celo telo. Tada srce ubrzano lupa, dlanovi se znoje, drhtimo, plitko i ubrzano dišemo, a ta napetost u celom telu praćena je negativnim mislima koje doprinose povećanju straha.
Strah od aviona, odnosno letenja se vezuje za anksioznost. Anskioznost se odnosi na mentalne, emocionalne i ponekad fizičke smetnje i ujedno predstavlja jedan od načešćih psihijatrijskih poremećaja. S obzirom da se manifestuje kao osećej teskobe, straha, preterane zabrinutosti i panike, aerofobični putnik može uticati i na ostale putnike, ali i posadu.
Anksioznost nekada ume da nas prevari da poverujemo da samo primenjujemo zdrav razum na neku situaciju, a zapravo zbog straha ne sagledavamo situaciju realno koliko mislimo.
Ukoliko je u pitanju strah koji izaziva ozbiljne panične napade svaki put kada putujete avionom, trebalo bi potrežiti pomoć.
Srećom, strah od letenja se može izlečiti – u stvari, postoji mnogo načina da se sa njime izborite, ako ne samostalno, onda uz stručnu pomoć.
Trikovi koji mogu da ublaže strah od letenja?
Preskočite kafu– kofein će samo povećati vašu anksioznost. Preskočite kafu pred put ukoliko se bojite.
Mislite na destinaciju – stavite akcenat na vaše odredište, a ne na put. Samo se smestite što udobnije i razmišljajte o tome kako ćete divno provoditi vreme kada stignete na svoju destinaciju.
Spavajte – ništa slađe, zaspiš i probudiš se na željenoj destinaciji.
Zanimajte se nečim– čitajte, slušajte omiljenu muziku, radite nešto zbog čega se dobro osećate.
Izaberite sedište do prolaza -tražite da sedite blizu pilotske kabine, jer su tu turbulencije najmanje osećaju, izaberite ono do prolaza. Tako ćete lakše moći da ustanete i protegnete se ako počnete da se osećate klaustrofobično, a istovremeno nećete gledati kroz prozor.
Idite ranije na aerodrome – ako na aerodrome dođete u “pet do 12”, pa trčite da se ukrcate, to će samo povećati nivo stresa i anksioznosti.
Lakše je u društvu -ako postoji mogućnost za to, putujte sa nekim prijateljem ili članom porodice. Lakše ćete se osloboditi tenzije kada budete porazgovarali s nekim ko vam je blizak.
Vežbe disanja– mogu da pomognu kod svih oblika anksioznosti, a lako ih je izvoditi i u avionu. Kada vas uhvati napad anksioznosti, disanje postaje sve brže i sve pliće. To dovodi do disbalansa kiseonika i ugljen-dioksida, što rezultira ubrzanim pulsom, vrtoglavicom, mišićnom tenzijom. Duboko disanje, međutim, brzo će vam pomoći da snizite stres.
Udahnite polako i duboko kroz nos, opustite ramena, zatim izdahnite na usta. Ponavljajte taj postupak koliko god vam je potrebno da se smirite.
Ukoliko ne možete da prevaziđete samostalno strah od letenja, obratite se za pomoć psihološkom savetovalištu Sana. Dobra vest je da je aerofobija u potpunosti izlečiva ukoliko na adekvatan način priđete problemu.
Pročitaj Više
Deluzije – Zašto se javljaju i koje vrste postoje?
Deluzije predstavljaju uverenje koje je očigledno lažno i koje ukazuje na abnormalnost u sadržaju misli pogođene osobe. Ova uverenja ne mogu se objasniti kulturnim ili verskim poreklom, niti nivoom inteligencije.
Zablude, kako se deluzije nazivaju, mogu biti bizarne ili nebizarne. Bizarne su okarakterisane kao verovanja o nečemu što se nikada ne može dogoditi, na primer, verovanje da je neko otet i kloniran od strane vanzemaljaca. Nebizarne zablude, međutim, su verovanja koja bi mogla biti istinita. To je recimo uverenje da osobu neko uhodi, da je neko zaljubljen u nju ili da je supružnik vara.
Bez obzira o kojim zabludama je reč glavna karakteristika jeste stepen do kojeg je osoba uverena da je verovanje istinito. Naime, osobe sa ovim problemom čvrsto će se držati verovanja bez obzira na dokaze koji govore da nije u pravu. To je naravno suprotno od precenjenih ideja, kod kojih osoba pokazuje izvesni stepen sumnje u istinitost svojih nerazumnih misli.
Deluzije čine osnovu mnogih mentalnih poremećaja. Pre svega, psihotičnih poremećaja ili poremećaja u kojima obolela osoba ima smanjen ili izobličen osećaj za stvarnost i ne može da razlikuje stvarno od nestvarnog. To uključuje shizofreniju, šizoafektivni poremećaj, deluzioni poremećaj, šizofreniformni poremećaj, zajednički psihotični poremećaj, kratkotrajni psihotični poremećaj. Zatim, bipolarni poremećaj, veliki depresivni poremećaj sa psihotičnim karakteristikama, delirijum i demencija.
S obzirom da su deluzije oduvek bile centralna tema psihijatrijskih istraživanja u pogledu etiologije, patogeneze, dijagnoze i lečenja psihološko savetovalište Sana vam otkriva osnovne karakteristike.
Vrste deluzija
Zablude mogu varirati po intenzitetu, učestalosti i trajanju u zavisnosti od pojedinca i njegovih specifičnih okolnosti. Takođe, postoje razlike i prema temi koju obuhvataju.
Erotomanske deluzije se odnose na verovanje da je neko, obično neko ko je poznat ili višeg društvenog statusa, zaljubljen u pojedinca. Na primer, osoba koja iskusi ovu zabludu može verovati da im poznata osoba prenosi tajne poruke u TV emisiji u kojoj glume.
Grandiozne zablude, baš kao što im naziv kaže, su verovanja koja se vezuju za preterani osećaj vrednosti. Ove osobe smatraju da imaju veće znanje, talenat ili moć u odnosu na druge, uprkos nedostatku dokaza.
Kod persekutorne deluzije osoba misli da je neko špijunira, prati, pa i drogira ili želi da joj naudi na neki drugi način.
Ljubomora je još jedna vrste zablude koju karakteriše verovanje da je romantični partner ili supružnik neveran, iako nema dokaza za to.
Somatske deluzije su verovanje da pojedinac doživljava fizičke senzacije, telesne disfunkcije ili pati od nekog zdravstvenog stanja. Na primer, može biti uveren da ima retku bolest ili parazite koji žive ispod njegove kože.
Mešovite zablude se manifestuju kao uverenja koja ne spadaju ni u jednu kategoriju ili postoje dve ili više vrsta zabluda koje osoba doživljava.
Zašto se javljaju deluzije?
Tačno objašnjenje zašto se javljaju deluzije nije otkriveno, te se smatra da su izazvane različitim faktorima.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnoća da će roditelj sa deluzijskim poremećajem ili shizofrenijom imati dete koje takođe razvije jedno od ovih stanja.
Deluzije su češće među ljudima sa oštećenim vidom ili sluhom, jer će se oni oslanjati na netačne percepcije stvarnosti. Mada nisu isključivo vezane za sve osobe sa senzornim oštećenjima.
U pokretače se svrstavaju i biološki faktori. Istraživanja pokazuju da se zablude neretko javljaju kod osoba koje su doživele moždani udar. Posebno ukoliko je pogođen desni bočni prefrontalni korteks. Poznato je da ovaj deo mozga ima veze sa bazalnim ganglijama i limbičkim sistemom, kao i da prima informacije od dopaminskih neurona srednjeg mozga. Dopamin je neurotransmiter koji igra ulogu u motivaciji, zadovoljstvu i nagradi. Utvrđeno je da neregulisani dopamin ima veze sa shizofrenijom i onima koji su u opasnosti od psihoze. Sve to sugeriše da bi pogrešna signalizacija dopamina mogla biti uzročnik stvaranja zabluda.
Druga studija je otkrila da oštećenja bilateralnog frontalnog režnja u desnoj moždanoj hemisferi mogu da imaju veze sa stvaranjem deluzija, jer ova oblast kontroliše percepciju i razmišljanje.
Ne treba zanemariti ni faktore sredine. Stresne situacije i preživljenje traume, kao što su psihičko i fizičko zlostavljanje ili gubitak bliske osobe, povećavaju rizik od razvoja zabluda. Socijalna distanca i nedostatak društvene podrške stvaraju uslove za razvoj, jer pojedinci koji su socijalno izolovani mogu biti skloniji osećanju paranoje i nepoverenja.
Deluzije su posledice i bolesti zavisnosti, naročito kod onih koji koriste amfetamine ili halucinogene droge.
Ukoliko ste primetili da neko od vaših bližnjih pokazuje znake deluzija potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Meditacija – Blagotvorni efekti na mentalno zdravlje
Meditacija predstavlja skup tehnika koje imaju za cilj treniranje pažnje i svesnosti kako bi se postiglo mentalno jasno i emocionalno mirno i stabilno stanje. Mnogi je opisuju kao udaljavanje od sopstvenih misli i posmatranje sebe sa distance.
Ova drevna veština je sastavni deo hinduizma i budizma, te i najraniji zapisi o njoj dolaze iz hinduističkih tekstova koji su poznati kao Vede. U 19. veku meditacija se iz istočničnih religija proširila širom sveta, tako da se danas primenjuje u psihologiji i medicini, ali i u svakodnevnom životu.
Koji su blagotvorni efekti meditacije na mentalno zdravlje otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Oslobađanje stresa
Smanjenje stresa je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi meditiraju. Brz životni tempo, previše privatnih i poslovnih obaveza, kao i brojni problemi pratioci su mnogih. Stresne situacije dovode do povećanja nivoa hormona stresa, kortizola koji oslobađa inflamatorne hemikalije zvane citokini. Upravo su one zaslužne za štetne efekte kao što su poremećaji spavanja, smanjene kognitivne funkcije, hronični umor. Takođe, mogu podstaći depresiju i anksioznost.
Za upravljenje stresom ključnu ulogu ima meditacija. Istraživanja su pokazala da tehnike treniranja pažnje i svesnosti snižavaju nivoe kortizola, dovodeći da se osoba oseća opuštenije. Samim tim, indirektno smanjuju rizik od pojave depresije i anksioznost, dok poboljšavaju simptome stanja povezanih sa stresom, uključujući sindrom iritabilnog creva, posttraumatski stresni poremećaj i fibromialgiju.
Bolja koncentracija
Meditacija pomaže da se fokusirate na sadašnjost, što može poboljšati koncentraciju na druge zadatke u svakodnevnom životu. Ujedno, poboljšati donošenje odluka.
Studija iz 2011. godine koju je sprovela Medicinska škola na Harvardu otkrila je vezu između svesnosti i obrade novih informacija. Naime, kod ljudi koji su praktikovali meditaciju došlo je do povećanja sive materije u delovima mozga odgovornim za učenje, pamćenje i emocionalnu regulaciju.
Verovali ili ne, meditacija može da uspori prirodni proces starenja mozga, te ima pozitivan efekat i kod pacijenata sa demencijom.
Meditacija utiče blagotvorno i na samopouzdanje
S obzirom da omogućava posmatranje sebe samih sa distance, tj. dublju samorefleksiju meditacija vam može pomoći da otkrijete pozitivne atribute o sebi. Zapravo, ona ima za cilj da vam pomogne da bolje razumete sebe i kako da se odnosite prema onima oko vas. Istovremeno vas uči da prepoznate misli koje mogu biti štetne ili samoporažavajuće.
Krajnji efekat jeste veće samopouzdanje, zbog čega se tehnike meditacije primenjuju u terapiji ljudi sa socijalnom anksioznošću.
Meditacija vas čini ljubaznijim
Meta, vrsta meditacije poznata i kao meditacija ljubaznosti, doprinosi razvoju pozitivnih misli i emocija.
Počinje, najpre, razvijanjem ljubaznih misli i osećanja prema sebi. Kroz praksu, ljudi nauče da šire ovu ljubaznost i opraštanje, prvo na najbliže, zatim na poznanike, a na kraju i na ljude koji se prema njima ne ponašaju pristojno ili su im naneli neko zlo.
Poboljšava san
Skoro polovina stanovništva u svetu se u nekom trenutku svog života suočila sa nesanicom. Meditacija može pomoći u borbi sa ovim problemom, jer primenom njenih tehnika moguće je kontrolisati nalet mislim koje često dovode do nesanice. Pored toga, pomaže telu da se opusti, oslobađajući ga napetosti te je veća verovatnoća da će nastupiti brže san.
Ukoliko želite da osetite blagotvorni efekat meditacije na mentalno zdravlje kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Toksična pozitivnost – Koji su njeni znaci i zašto je opasna?
Toksična pozitivnost predstavlja disfunkcionalno emocionalno upravljanje bez potpunog priznavanja negativnih emocija, posebno ljutnje i tuge. Ona se zasniva na pristupu „samo dobre vibracije“ i odbacivanju svih naizgled negativnih emocija.
Od „misli pozitivno“, pa do „bez loših dana“ – internet je pun pozitivnih citata i fraza koje imaju za cilj da inspirišu pozitivnost na koristan način. Svakako, pozitivan pogled na život je dobar za mentalno blagostanje. Međutim, preterano naglašavanje pozitivnog načina razmišljanja bez obzira koliko je situacija teška i odbacivanje bolnih emocija dovodi do stvaranja lažno pozitivne fasade.
Budimo realni, život nije uvek pozitivan. Svi imamo bolna iskustva. Gubitak bliske osobe, razvod, napuštanje posla – samo su neka od njih sa kojim su se neki od nas suočili. Ova iskustva donose emocije koje nisu prijatne, ali moramo da ih doživimo i da se sa njima nosimo otvoreno i iskreno da bi se postiglo prihvatanje situacije. U protivnom može doći do brojnih psihičkih problema.
Znaci toksične pozitivnosti
Toksična pozitivnost često je suptilna, te je veoma važno naučiti kako da prepoznate njene znake.
Izbegavanje problema umesto suočavanja sa njima je karakteristični znak. Problemi donose osećanje razočarenja, besa, uznemirenosti, tuge i druge negativne emocije. Da bi izbegla negativna osećanja osoba zanemaruje problem, tj. ponaša se kao da on ne postoji.
S obzirom da živimo u digitalnom dobu prisustvo na društvenim mrežama je postalo obavezni pratilac života. Upravo pozitivni citati i poruke na njima mogu da posluže za skrivanje pravih osećanja. Razlog za to leži u činjenici da toksična pozitivnost stvara nevoljnost da priznamo šta zaista osećamo, jer smatramo da negativne emocije ne treba da osećamo. Na primer, pretvarate se da ste srećni iako doživljavate ekstremnu tugu.
Ljudi koji doživljavaju toksičnu pozitivnost skloni su da minimiziraju osećanja drugih ljudi koja su im neprijatna, pa čak i da osuđuju druge kada nemaju pozitivan stav.
Toksična pozitivnost može biti usmerena ka vama od strane drugih, te morate znati da prepoznate i ove znake. Osećaj krivice zbog toga što ste tužni, ljuti ili razočarani je karakteristična posledica izloženosti toksičnoj pozitivnosti koju vam bližnji nameću. Posledica toga je često prikrivanje kako se zaista osećate i pokušavanje da samostalno prevaziđete bolne emocije, jer ih se stidite.
Zašto je toksična pozitivnost opasna?
Toksična pozitivnost funkcioniše kao mehanizam izbegavanja. Ona minimizira, pa čak i negira bilo kakav trag ljudskih emocija koje nisu isključivo srećne ili pozitivne, što vremenom može da dovede do manjka samopouzdanja kada osoba ne može uspešno da potisne svoje negativne emocije.
Stvaranje navike prisilne pozitivnosti neretko udaljava od istinskih želja i potreba, te indirektno sprečava lični napredak i razvoj. Ujedno, negativno se odražava na međuljudske odnose. Svaki odnos nosi određene izazove. Fokusitanje samo na pozitivno otežava komunikaciju i rešavenje problema, a to vodi ka dubljim konfliktima u vezi.
Prikrivanje tuge, besa, frustracije i drugih neprijatnih osećanja neretko se ispoljava na drugi način, uključujući agresivno ponašanje, rizično ponašanje, pa i zloupotrebu supstanci.
Toksična pozitivnost štetno deluje po celokupno zdravlje, jer pojačava stres i anksioznost. Može da dovede i do fizičkih tegoba. Imajući ovo u vidu neophodno je na vreme da je se oslobodite, a u tome će vam pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Zavisni poremećaj ličnosti
Zavisni poremećaj ličnosti je vrsta anksioznog poremećaja ličnost koji karakteriše sveprisutna psihološka zavisnost od drugih ljudi.
U prvim godinama života deca su u potpunosti zavisna od svoji roditelja ili staratelja. Počev od hranjenja, preko oblačenja, pa do odluka o spavanju – dnevnu rutinu određuju odrasli. Vremenom, kako dete raste počinje da se razvija i uči samostalno da donosi odluke. Ove odluke ne odnose se samo na egzistencijalne potrebe koje samostalno uči da zadovoljava, već i na one emotivne prirode.
Međutim, u pojedinim slučajevima sposobnost za snalaženjem u novim i izazovnim emotivnim situacijama nije dovoljno razvijena, te se osoba često oseća bespomoćno, pokorno ili nesposobno da se brine o sebi.
Zavisni poremećaj ličnosti je dugotrajno stanje, pri čemu samo manjina postiže normalne nivoe nezavisnost. Manifestuje se u ranom odraslom dobu, ali se pojedini znaci mogu uočiti još u adolescenciji, tj. u dobu kada se očekuje formiranje identiteta i donošenje odluka nezavisno od roditelja.
Istraživanja pokazuju da se sa njim suočava oko 1 odsto odrasle populacije, a češći je kod žena nego kod muškaraca. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate simptome.
Zašto nastaje zavisni poremećaj ličnosti?
Tačan uzrok zavisnog poremećaja ličnosti je nepoznat, te se smatra da je izazvan kombinacijom genetike, životne sredine i razvoja.
Studija iz 2012. godine je pokazala da ovaj poremećaj ličnosti ima nasledni karakter. Odnosno, rizik od njegove pojave je oko 70 odsto veći ukoliko je već registrovan kod jednog od roditelja ili postoji neki drugi anksiozni poremećaj.
Odrastanje u toksičnoj porodici, takođe, je važan faktor. Naime, osobe koje su u detinjstvu trpele ili bile svedoci nasilnih odnosa mogu da razviju zavisni poremećaj ličnosti. Može biti podstaknut i verbalnim zlostavljanje ili zanemarivanjem u detinjstvu.
Stilovi roditeljstva imaju važnu ulogu u formiranju dece, te odrastanje uz previše zaštitničke ili autoritarne roditelje predstavlja osnovu za razvoj problema.
U faktore se svrstavaju i određena kulturna i verska ponašanja koja naglašavaju oslanjanje na autoritet.
Koji su simptomi zavisnog poremećaja ličnosti?
Nemogućnost donošenja odluka, čak i svakodnevnih kao što je šta obući, bez saveta i uveravanja drugih, je karakterističan znak. Izbegavanje odgovornosti odraslih tako što se ponaša pasivno i bespomoćno je još jedan simptom ovog problema.
Zavisni poremećaj ličnosti prati strah od samoće i napuštanja, te su osobe često spremne da ostanu i u toksičnim vezama. Pojedine čak tolerišu maltretiranje i zlostavljanje od strane drugih kako bi izbegle osećaj bespomoći koji se javlja nakon raskida, dok drugi odmah traže novog partnera.
Nedostatak samopouzdanja može biti pokazatelj. Posledica toga jeste izbegavanje inicijative i u poslu i sprovođenja samostalnog angažmana. Sa druge strane, postoji jasno izražena preosetljivost na kritiku.
Kod pojedinih se javlja i sklonost ka naivnosti i maštanju.
Kako se osloboditi zavisnog poremećaja ličnosti?
Osnovu lečenja čini psihoterapija koja ima za cilj da pomogne osobi da promeni način razmišljanja i eliminiše nerealna očekivanja i uverenja kako bi postala aktivnija i nezavisnija. Ujedno, mogla da formira zdrave međuljudske odnose.
Zavisni poremećaj ličnosti ne treba olako shvatiti, jer može da dovede do drugih problema, kao što su poremećaji raspoloženja, depresija, granični poremećaj ličnosti, izbegavajući poremećaj ličnost, histrionični poremećaj ličnosti, pa i bolesti zavisnosti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kognitivna disonanca – Zašto se javlja i koji su simptomi?
Kognitivna disonanca predstavlja mentalno stanje koje karakteriše istovremeno dva ili više mišljenja ili uverenja o jednoj istoj pojavi, a koja su međusobno neusaglašena ili čak u konfliktu.
Ovo nije bolest, niti poremećaj, već psihološki fenomen koji se može dogoditi svakome. Prvi ga je definisao američki psiholog Leon Festinger 1957. godine. U svojoj knjizi „Teorija kognitivne disonance“, Festinger je predložio da dve ideje mogu biti konsonantne ili disonantne. Konsonantne ideje logički proizilaze jedna iz druge, dok se disonantne ideje suprotstavljaju jedna drugoj.
Disonantne ideje stvaraju neravnotežu u mišljenju koju ljudski um nastoji da je ispravi tako što će prihvatiti jednu od njih i na taj način smanjiti psihičku nelagodnost nastalu usled neusaglašenosti.
Zašto se javlja kognitivna disonanca?
Svako može doživeti kognitivnu disonancu, jer ljudi nisu uvek u stanju da se ponašaju na način koji odgovara njihovim uverenjima. Iako postoje mnogi faktori koji je mogu izazvati najčešći su prinudno poštovanje, donošenje odluka i napor.
Prinudno poštovanje se javlja kada je osoba primorana da javno radi stvari sa kojima se privatno ne slaže, niti bi ih ikad uradila. Obično se javlja kod zaposlenih koji se time služe kako bi izbegli stres na poslui konflikte u radnom okruženju.
Kognitivna disonanca može nastati i kada osoba mora da donese odluku između nekoliko opcija koje joj se ne sviđaju ili sa kojima se ne slaže ili su, pak, u protivrečnosti sa željama. Tako, na primer, može biti u slučaju da morate da odlučite da li da prihvatite posao iz snova u drugom gradu ili da odbijete ponudu da biste mogli da budete u blizini svojih prijatelja i porodice.
Ljudi imaju tendenciju da visoko cene stvari za koje naporno rade, čak i ako su te stvari u suprotnosti sa njihovim ličnim uverenjem. Razlog za to leži u činjenici da bi gledanje nečega negativno nakon što ste uložili mnogo napornog rada izazvalo više neslaganja.
U ostale pokretače svrstavaju se novi događaji ili nove informacije koje se ne slažu sa već postojećim znanjima ili ponašanjima, ali i zavisnost. Naime, osoba možda ne želi da se bavi disonantnim ponašanjem, ali zavisnost može učiniti da se oseća fizički i mentalno teškim da svoje ponašanje uskladi sa svojim vrednostima.
Simptomi kognitivne disonance
Kognitivnu disonancu nije moguće jasno uočiti, jer je to nešto što osoba oseća iznutra. Zbog toga ne postoji skup spoljašnjih znakova koji mogu pouzdano ukazati na problem. Međutim, Leon Festinger ističe da ljudi nastoje da je reše kako bi sprečili osećaj neprijatnosti koji ona izaziva, te iz toga proizilaze karakteristični odbrambeni mehanizmi. Tu, pre svega, spada izbegavanje ili ignorisanje disonance. Osoba može izbegavati ljude ili situacije koje je podsećaju na neusaglašena mišljenja.
Pored izbegavanja može biti prisutna i delegitimizacija koja uključuje podrivanje dokaza neslaganja. Osoba to može učiniti tako što će diskreditovati osobu, grupu ili situaciju koja je istakla nesklad.
Ograničavanje uticaja je još jedno karakteristično ponašanje. Ono se manifestuje omalovažavanjem njenog značaja.
Kognitivna disonanca može da dovede do stida i žaljenja zbog prošlih postupaka ili odluka, kao i osećaja krivice zbog stvari koje su bili prinuđeni da urade, a za koje veruju da nisu u redu.
Kod stabilnih, samouverenih osoba kognitivna disonanca prolazi neopaženo, ali kod osoba sa narušenim mentalnim zdravljem postoji opasnost od razvoja posledica. Da biste ih sprečili na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Stres na poslu – Kako se izboriti?
Stres na poslu, prema definiciji, u užem smislu predstavlja „rezultat neadekvatnih zahteva radne okoline i mogućnosti zaposlenih“. Dok u širem smislu nije samo rezultat pritiska radne okoline, već je odraz opšte neravnoteže između karakteristika poslovne situacije i ličnih osobina zaposlenih.
Posao ima važnu ulogu u životu odraslih. On nam, pre svega, obezbeđuje materijalnu egzistenciju, te je značajan izvor sredstava za život. Takođe, daje nam ličnu satisfakciju, odnosno osećaj vrednosti, zadovoljstva i samopoštovanja. Prema mišljenju mnogih ljudi rad nas definiše, te ne čudi što često težimo usavršavanju kako bismo mogli dalje da napredujemo i gradimo karijeru o kojoj sanjamo.
Nažalost, moderno doba donelo je mnoge promene u načinu poslovanja koje se odražavaju na fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih. Jedna od njih jeste stres.
Šta izaziva stres na poslu?
Brojni faktori se navode kao pokretači stresa, a u osnovi se mogu podeliti na socijalne, lične i fizičko okruženja.
Konflikti u radnom okruženju jedan su od vodećih uzročnika. Konstantne svađe, netrpeljivost, nadmetanje među kolegama ili borba sa toksičnim šefom mogu da dovedu do nezadovoljstva i frustracije koji se negativno odražavaju ne samo na poslovanje, već i na vaš celokupni život.
Priroda samog posla, takođe, ima snažan uticaj. Naime, kompleksnost radnih zadataka, kratki rokovi za njihovo izvršenje, kao i veliki broj obaveza koji prevazilaze kapacitete jednog radnika, stvaraju potrebu za čestim prekovremenim radom, što rezultira hroničnim umorom i pojačanim nivoom stresa. Posledica toga jeste preopterećenje poslom koje može da izazove burn out sindrom.
Nažalost, zaposleni u našoj zemlji se često susreću sa niskim primanjima i neizvesnošću radnog mesta. Mali budžet, ali i privremeni poslovi i radno angažovanje na određeno, dovode u pitanje egzistenciju. Samim tim i konstantnu izloženost stresu.
Verovali ili ne, stres na poslu mogu da pokrenu i fizički uslovi okruženja. Istraživanja su pokazala da čistoća na radnom mestu, terenski rad, pa i opasnost po zdravlje, utiču na to kako ljudi doživljaju svoje radne zadatke.
Ipak, ključni faktor jeste karakter ličnosti. Neki ljudi su otporniji na stresne situacije, te se i lakše mogu izboriti sa njima.
Kako stres utiče na telo?
Stres uopšte, uključujući i stres na poslu, nema uvek negativni uticaj. Zapravo, kratkoročni stres može imati podsticajni karakter. Međutim, dugoročna izloženost stresnim situacijama dovodi do brojnih zdravstvaenih tegoba.
Prvi na udaru je stomak, te dolazi do problema sa varenjem i probavom, koji vremenom prelaze u oboljenja digestivnog trakta.
Glavobolje su česti pratioci stresa. Dok se kod pojedinih osoba javljaju i promene na koži, u vidu akni i osipa, kao i problemi sa kosom, posebno je izraženo prekomerno opadanje.
Nije redak slučaj da konstantni stres na poslu dovede i do poremećaja srčanog ritma i visokog krvnog pritiska, što predstavlja okidač za ozbiljna kardiovaskularna oboljenja.
Stres utiče i na mentalno zdravlje. Promene raspoloženja, poremećaji spavanja, pad koncentracije, problemi sa pamćenjem, anksioznost – samo su neke od posledica. Kod nekih ljudi javljaju se i promene u ponašanju, kao što je pojačano konzumiranje cigareta, alkohola, pa i upotreba nedozvoljenih supstanci.
Uticaj stresa na zdravlje nije zanemarljiv i ne treba ga potcenjivati. Zato je neophodno da naučite da upravljate njime, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Sindrom “kuvane žabe”
Sindrom kuvane žabe je izraz koji se koristi za situaciju kada neka osoba živi u uslovima koji su neprihvatljivi i teški za nju, ali ona to ne primećuje, jer se situacija razvijala postepeno, te se ona adaptirala na nju.
Ovaj izraz prvi je upotrebi pisac i filozof Olivier Clark kako bi pokazao da će se ljudsko biće stavljeno u određene uslove, čak i ako mu je neprijatno, polako naviknuti na njih i ostati unutra, umesto da napusti situaciju.
Kako je nastao sindrom kuvane žabe?
Sindrom kuvane žabe je zapravo metafora priče o žabi. Ovaj hladnokrvni vodozemac ima sposobnost da postepeno prilagođava temperaturu tela okolini.
Ako se žaba stavi u lonac sa ključalom vodom, odmah će iskočiti. Međutim, ako je stavimo u vodu na sobnoj temperaturi i počnemo postepeno da je zagrevamo, žaba će prilagođavati temperaturu svog tela novoj sredini umesto da iskoči. Kada bude shvatila da je voda opasna za nju, biće kasno za bekstvo.
Kako se ova metafora prevodi u naš svakodnevni život? Suština sindroma ključale žabe je da kada se naši životni uslovi postepeno pogoršavaju, mi se prilagođavamo tim uslovima umesto da ih se rešimo, sve dok više nismo dovoljno jaki da pobegnemo.
Sindrom kuvane žabe može se javiti u svim aspektima privatnog i poslovnog života. Mada je najizraženiji u ljubavnim vezama. Kako da ga prepoznate u partnerskim odnosima otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Racionalizujete i’prilagođavate svoja očekivanja i granice zbog drugog
Na početku veze, možda ste reagovali na određeno ponašanje svog partnera koje ste smatrali neprimernim. Vremenom ste se toliko navikli na takve situacije da ste prestali da ih primećujete.
Pojedini, čak, partnerovu ljubomoru i psihološke igre tumače kao znak ljubavi, te kako veza napreduje ne shvataju da zaslužuju bolje. Drugi, pak, koriste loše odnose u drugim vezama za poređenje. Tako na primer rečenice poput „Barem me ne tuče“ ili „Moj bivši je bio gori“ koriste kao izgovor da ostanu u vezi, jer kao i u priči o žabi ljudima je često lakše da ostanu i prilagode se nego da izađu iz veze kada se pojave nerešivi ljubavni problemi.
Reagujete kada prijatelji nastoje da vas upozore da ste u toksičnoj vezi
Gotovo je uvek lakše jasno sagledati situacije koje se odnose na druge ljude, nego one u koje smo sami uključeni. Razlog za to leži u činjenici da naša vezanost prema nekom stvara emocionalne „filtere“ kroz koje posmatramo njegove obrasce ponašanja, reakcije, pa i čitave situacije.
U slučaju destruktivnih odnosa, to može dovesti do samoobmane i poricanja kada prijatelji nastoje da vam skrenu pažnju na to. Nemojte zaboraviti da ako biste situaciju u kojoj se nalazite smatrali lošom za nekog drugog, verovatno nije dovoljno dobra ni za vas.
Toliko ste zauzeti prilagođavanjem da zaboravljate svoje potrebe
U osnovi sindroma kuvane žabe jeste prilagođavanje. Osobe koje su u ovom problemu svoju energiju ne troše da budi svesni i odgovorni, te samostalno da donose odluke, već se trude samo da udovolje partneru, pritom se nadajući da će stvari biti bolje. Posledica toga jeste nesposobnost, ali i strah, od promena koje će uticati ne samo na ljubavni odnos, već i na kompletan život.
Sindrom kuvane žabe ne treba olako shvatiti. On može da dovede do povećanog stresa, smanjenog samopouzdanja i anksioznosti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više