Agorafobija

Agorafobija je vrsta poremećaja anksioznosti koja u bukvalnom prevodu znači strah od trgova. Na grčkom agora znači trg, a phobia znači strah.

Ranijih godina, agorafobija je definisana kao strah od otvorenog prostora. Danas, ona ima šire značenje i obuhvata skup svih iracionalnih strahova. Ove strahove osoba doživljava kada se nađe na mestima koja smatra nebezbednim i gde bekstvo ili pomoć drugih ljudi nije moguće.

To uključuje sve otvorene prostore, javni prevoz, tržne centre ili, jednostavno, svaki izlazak iz kuće.

Simptomi agorafobije

Tipični simptomi su: strah od izlaska iz svog doma na duži vremenski period, strah da bude sam u društvenoj situaciji, što se često naziva “društvena agorafobija”, koja može biti podtip anksioznih poremećaja, odnosno socijalna anksioznost. Zatim je tu strah od gubitka kontrole na javnom mestu, strah od mesta gde bi bilo teško pobeći, poput automobila ili lifta. Veoma je čest i strah od razdvajanja u slučaju kada neki član porodice privremeno napušta dom.

Agorafobija i napad panike se često povezuju

Agorafobija se, takođe, definiše kao “zastrašujući strah izazvan jakim doživljajem jednog ili više napada panike”. U tim slučajevima, osoba se plaši određenog mesta gde je doživela neprijatnost ili panični napad, te u strahu da će se ponovo isto desiti izbegava datu lokaciju ili odbija da napusti svoj dom.

Znaci i simptomi napada panike mogu da uključuju: problem disanja ili osećaj gušenja, bol ili pritisak u grudima, vrtoglavicu, prekomerno znojenje, dijareju, osećaj gubitka kontrole i još niz drugih koje agorafobični ljudi mogu da osete.

Agorafobija se povezuje i strahom od iznenadne smrti.

Simptomi se vrlo često pogoršavaju sa razvijanjem ideje da će osoba umreti, što svesno ili nesvesno dovodi do potpune paralisanosti da normalno funkcioniše, na svim životnim poljima.

Šta uzrokuje agorafobiju?

Tačan uzrok agorafobije nije poznat.

Veruje se da je posledica kombinacije genetičkih i uzroka životne sredine. Međutim, postoji nekoliko faktora za koje je poznato da povećavaju rizik od razvoja agorafobije, a to su: depresija, druge fobije, kao što su klaustrofobija i socijalna fobija, druga vrsta poremećaja anksioznosti, kao što je generalizovani poremećaj anksioznosti ili opsesivno kompulzivni poremećaj, fizičko ili seksualno zlostavljanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kao i postojanje porodične istorije agorafobije.

Psiholog je osoba koja je od velike pomoći kod ovakvih vrsta fobija. Razgovorima se dolazi do uzroka strahova i suočavanja sa njima, a cilj je da svoj život nastavite da živite normalno, bez ikakvih ograničenja.

Agorafobija utiče na 1,7 odsto odraslih i češće se javlja kod žena. Obično počinje u ranom odraslom dobu, negde oko 20. godine, mada se simptomi mogu pojaviti bilo kada.

Kako se agorafobija dijagnostifikuje?

Agorafobija se dijagnostikuje na osnovu simptoma i znakova. Vaš doktor će vas detaljno ispitati ne samo o simptomima, već i kada su oni počeli i koliko se često javljaju, zatim o celukupnom vašem zdravlju, kao i porodičnoj istoriji bolesti. Takođe, može da izvrši testove krvi koji bi pomogli da se isključe fizički uzroci za vaše simptome.

Da bi se agorafobija dijagnostikovala, vaši simptomi treba da ispunjavaju određene kriterijume navedene u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje.

Lečenje agorafobije

Postoji niz različitih tretmana za agorafobiju, a najčešće se više metoda kombinuje.

Psihoterapija podrazumeva redovne sastanke sa terapeutom čime se stvara mogućnost otkrivanja strahova kod pacijenata. Za bolju efikasnost primenjuje se sa upotrebom određenih lekova. Obično je reč o kratkoročnom tretmanu i on se okončava čim osoba postane sposobna da se izbori sa strahovima i anksioznošću.

Kognitivna bihejvioralna terapija je najčešći oblik psihoterapije koja se koristi za lečenje osoba sa agorafobijom. Pomaže da se shvate “iskrivljena” osećanja i stavovi koji su povezani sa bolešću. Time pacijent uči da se izbori sa stresnom situacijom tako što će negativne misli zameniti pozitivnim i uspostaviti kontrolu nad svojim životom.

Terapija izlaganja može vam, takođe, pomoći da prevaziđete svoje strahove. Kod nje, nežno i polako se izlažete situacijama ili mestima od kojih se plašite, što, dovodi do postepenog smanjenja straha.

Lekovi za agorofobiju ublažavaju simptome. Oni uključuju selektivne inhibitore uzimanja serotonina, selektivne inhibitore uzimanja serotonina i norepinefrina, triciklične antidepresive i lekove protiv anksioznosti.

Lekovi sami po sebi nisu trajno rešenje, jer se nakon prestanka korišćenja ponovo javljaju simptomi.

Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pruži razgovore koji menjaju život.