Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost je po fiziološkim reakcijama isto što i strah, ali i simptom, signal ili alarm koji ukazuje da osoba nije više u stanju da trpi i kontroliše neko osećanje koje je do tada potiskivala.

Strah se javlja kao prirodna reakcija na neki ugrožavajući ali realan događaj.

Anksioznost se pak ispoljava kada se anticipira negativan ishod događaja koji se još nije desio. Predstavlja strah bez očiglednog razloga, strepnju ili teskobu.

Anksioznost i njeni simptomi

Mogući simptomi anksioznosti su: noćne more, rastrojenost, osećaj krivice, razdražljivost, preterano planiranje, promene u apetitu i umor.

Ispoljava se u raznim oblicima i na različite načine.

Može biti generalizovana anksioznost koja se manifestuje kao preterana briga, ali i zdravstvena koja je praćena strahom od smrti i bolesti.

Panični napad je veoma česta pojava kod ovakvih stanja. On se manifestuje ubrzanim lupanjem srca i znojenjem koje je praćeno otežanim disanjem.

Anksioznost je povezana i sa različitim vrstama fobija (agorofobija, klaustrofobija, strah od liftova…), opsesivno-kompulsivnim poremećajima kao i socijalnom anksioznošću, koja je u poslednje vreme uzela maha.

Socijalna anksioznost se može prevazići

Socijalna anksioznost se vrlo lako može prevazići razgovorima i adekvatnom terapijom.

Savremeni način života, komunikacija preko društvenih mreža i dugotrajni rad na računaru, dovodi do sve većeg otuđenja među ljudima. Problemi u komunikaciji i strah od neposrednog kontakta, razlozi su što je ovaj oblik anksioznosti najčešći.

Ukoliko izbegavate odlaske na društvene događaje i imate pojačani stres kada ste u blizini druge osobe, znak je da bolujete od socijalne anksioznosti i najbolje je da što pre započnete lečenje.

Skype psihološko savetovanje je dostupno ma gde se nalazili i prednost je što nije potrebno da idete kod lekara i čekate zakazivanje.

Psihološka prednost je da ovako izbegavate osećaj srama ako ste stidljivi, a komforno je i za osobe sa hendikepom.

Chat psihološko savetovanje  postaje sve popularnije u poslednje vreme, jer daje mogućnost svim punoletnim osobama da putem društvenih mreža i sms-a, dobiju savete i smernice potpuno besplatno.

Pitanja naravno moraju biti u kratkoj formi, kao i odgovori koje očekujete, ali svakako dobijate mogućnost da rešite nedoumice i simptome koji vas muče.

Socijalna anksioznost i uzroci njene pojave

Uzroci pojave svih oblika anksioznosti, pa i socijalne su brojni. To može biti dugotrajni stres koji se javlja usled neadaptiranosti na životne trendove. Kao posledica psiholoških nerešenih problema, brige za egzistenciju, razvoda i zdravstvenih problema.

Stres je uzročnik paničnih napada , koji se prvi put javljaju slučajno, usled iznenadnog naleta adrenalina.

Vrlo često se pogrešno tumači kao srčani napad, zbog ubrzanog lupanja srca i manjka vazduha. Međutim, kada kardiolozi zaključe da nije u pitanju srce, jasno je da je došlo do napada panike.

Psiholog tada prvo savetuje psihoedukaciju i suočavanje sa problemom uz tehnike relaksacije.

Kognitivno bihejvioralna terapija je poslednjih godina veoma popularna, jer polazi od pretpostavke da su osećanja ili simptomi uzrokovani vašim mišljenjem.

Mindfulness ili usmerena pažnja je tehnika koja se može kombinovati sa psihološkim savetovanjem i daje dobre rezultate jer vas uči kako da kontrolišete pažnju i fokusirate se u fazi hiperventilacije (ubrzanog disanja). Ujedno vam pomaže da ovladate simptomima, vratite ih pod kontrolu i usmerite u svoj korist.

Psihološko savetovanje Sana je tu da zajedničkim snagama prevaziđete socijalnu i sve druge vrste anskioznosti.

Izvor:

Ilustrovana politika

Intervju sa dipl.pihologom Anom Stamenić

“Mamika, hvata me panika”

Napisala : Nataša Uskoković