Ruminacija – Stanje konstantnog nezadovoljstva

Ruminacija je široko rasprostranjena štetna mentalna aktivnost među ljudima.

Svi poznajemo nekog ko nikada nije zadovoljan, osobu, koja je spremna neprestano da se žali. Umesto da takve misli i osećanja zadrži za sebe, ona ima potrebu da je saslušaju. Na taj način svoju negativnu energiju prenosi na porodicu i prijatelje.

I dok se jedni žale da bi privukli pažnju, drugi su, pak, hronično nezadovoljni. Bez obzira na ove razlike, imaju zajedničku karakteristiku, a to je da je njima teže nego drugima, što često odstupa od realnosti.

Mnogi, čak, nisu ni svesni da negativno ponašanje utiče na njihovo mentalno zdravlje. Zbog toga psihološko savetovalište, Sana u ovom blogu otkriva što je ruminacija.

Ruminacija je neprestalno održavanje negativnih misli

Naziv ruminacija potiče od latinskog glagola „ruminare“, što u prevodu znači preživati. Sam naziv, upravo, ukazuje na definiciju problema.

Odnosno, ruminacija predstavlja neprekidnu okupaciju negativnim mislima. Samim tim, one se održavaju konstantno u vašoj svesti. Kao posledica toga dolazi do nemogućnosti uživanja u srećnim trenucima, pa je kvalitet života značajno narušen.

Nije redak slučaj da osobama, koje imaju ovaj problem, negativni tok misli služi kao opravdanje da se izoluju, kako od poznanika, tako i od svojih najbližih. Iako se čini da je osama najbolji put da sagledate svoj život i pronađete rešenje za stvari koje vas muče, zapravo, u ovom slučaju je „maska“ za psihičko stanje. Naime, ruminacija produbljuje negativno raspoloženja, produžava vreme trajanja, troši nepotrebno naše emocije. Tačnije, umesto da isceljuje, ona iznova otvara problem.

Ruminacija utiče na umne sposobnosti, jer slabi memoriju, sposobnost analize i donošenja pravih odluka, pa je nikako ne treba olako shvatati.

Da li je ruminacija vezana samo za depresiju?

Ruminacija se, pre svega, vezuje za depresiju. Te se ona i definiše kao generički proces odgovara na simptome koje donosi depresija.

Međutim, istraživanja su utvrdila da ruminacija može nastati i bez aktuelnog neuspeha. Prema mišljenju jedne grupe naučnika stresni događaj je taj koji dovodi do negativnog ponašanja. To znači da ona nije karakteristična samo za depresiju, već i za različita bihejvioralna i emocionalna stanja. Anksioznost, socijalna fobija, posttraumatski stresni poremećaj, napadi panike, traume, samo su neki od problema za koje je utvrđena uska veza sa ruminacijom.

Iako se ranije smatralo da se ruminicija odnosi samo na prošlost, nova istraživanja pokazuju da ona može početi u prošlosti da bi se, zatim, fokus prebacio na sadašnjost i budućnost.

Kako pobediti ruminaciju?

Prvi korak u zaustavljanju jeste svest o njegovom postojanju. Prepoznavanje početka ruminacije je jedini način da izbegnete začarani krug negativnih misli.

Da biste potpuno zaustavili ovaj problem morate da promenite perspektivu. Prema mišljenju stručnjaka bolna iskustva analiziramo subjetkivno, pa ona postaju osnova za razvoj ruminacije. Kada se nemili događaj posmatra iz ugla trećeg (neutralnog) lica uočava se objektivno stanje. Pa su i stres i emocionalna bol koju je on izazvao slabijeg intenziteta.

Veliku ulogu u borbi sa negativnim ponašanjem imaju mindfulness vežbe. Posebna tehnika meditacije omogućava bolju koncentraciju, kanalisanje stresa i razvijanje pozitivnih misli. Ujedno, uči nas kako da se posvetimo sadašnjem trenutku, jer ćemo u njemu naći sreću i zadovoljstvo.

Ukoliko i vas „muči“ ruminacija, diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić vam može pomoći da se zauvek oslobodite ovog problema.