Pravilo 333 za anksioznost – Preusmeravanje fokusa na sadašnji trenutak
Pravilo 333 za anksioznost je jednostavna tehnika uzemljenja („grounding“) koja pomaže u upravljanju anksioznošću preusmeravanjem fokusa na sadašnji trenutak tako da donosi trenutno olakšanje.
Svako je makar jednom u životu osetio strah, teskobu i nervozu. Ovaj zdrav nivo anksioznosti normalna je pojava prilikom životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Zapravo, ona nas pokreće da ispunimo zadate ciljeve.
Međutim, problem nastaje kada ovi simptomi postanu učestali i intenzivni da otežavaju normalno funkcionisanje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 301 milion ljudi širom sveta se suočava sa njima.
Da bi se rešili osećaja straha, teskobe i nervoze, jednostavne, ali efikasne tehnike su ključne za ponovno preuzimanje kontrole i negovanje osećaja smirenosti. Jedna takva metoda je pravilo 333.
Šta je pravilo 333 za anksioznost?
Pravilo 333 je tehnika koja na jednostavan, ali efikasan način pomaže da se oslobodite uznemirujućih misli tako što ćete pažnju preusmeriti na neposrednu okolinu. To je mindfulness praksa, tj. praksa svesne, usmerene pažnje koja angažuje vaša čula. Na taj način vam omogućava da se fokusirate na sadašnji trenutak i povratite osećaj smirenosti.
Prvi put je opisano pre 5 godina. Zahvaljujući izuzetnoj efikasnosti vrlo brzo je postalo popularno u okviru tehnika za upravljanje anksioznošću.
Lepota pravila 333 leži u njegovoj svestranosti i pristupačnosti. Možete ga praktikovati bilo gde, u bilo koje vreme, što ga čini vrednim dodatkom vašoj veštini suočavanja. Redovna upotreba ove tehnike može vam pomoći da razvijete veću emocionalnu regulaciju i otpornost u suočavanju sa anksioznošću. Samim tim osnažiće vas da se lakše nosite sa izazovnim trenucima.
Kako funkcioniše pravilo 333 za anksioznost?
Kada počnete da osećate anksioznost, odvojite trenutak da zastanete i posmatrate svoju okolinu. Identifikujte tri predmeta. To može biti bilo šta, od drveta ispred vašeg prozora do predmeta koji se nalazi na vašem stolu. Fokusirajte se na detalje izdvojenih predmeta, kao što su njihove boje, oblici ili teksture.
Zatim, obratite pažnju na zvukove oko sebe. Pokušajte da identifikujete tri različita zvuka. Oni mogu uključivati zvuk rada računara, cvrkut ptica ili udaljenu buku saobraćaja. Analizirajte ove zvukove kako biste se distancirali od osećaja anksioznosti.
Na kraju, aktivirajte svoje čulo dodira pomeranjem tri dela tela. Možete mrdati prstima na nogama, okretati ramenima ili kucati prstima. Ova fizička interakcija pruža taktilnu distrakciju od anksioznosti.
Naučna osnova za pravilo 333 za anksioznost
Pravilo 333 za anksioznost je zasnovano na neuronauci. To znači da koristi moć senzornog angažovanja da prekine anksiozne nametljive misli i podstakne osećaj smirenosti.
Naime, anksioznost prati napad panike koji aktivira simpatički nervni sistem. Srce počinje brže da radi, disanje se skraćuje, a mozak pokreće „fight or flight“ reakciju. Pravilo 333 šalje mozgu signal da je okruženje bezbedno, jer se bavite mirnim, kontrolisanim opažanjem, a ne pretnjom.
Aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema smanjuje se intenzitet simptoma anksioznosti. Odnosno, usporava se rad srca i smiruje disanje. To prebacuje telo u „rest and digest“ režim.
Anksioznost se hrani mislima o budućim ili prošlim opasnostima, te preusmeravanjem pažnje kroz pravilo 333, fokusirate se na sadašnji trenutak. Ova praksa stvara mentalni prostor između vas i vaših okidača anksioznosti, omogućavajući vam da efikasnije reagujete na stresne situacije.
Uključivanje fizičkog pokreta dodatno poboljšava efikasnost metode. Pokretanje tela pomaže u oslobađanju napetosti mišića povezane sa anksioznošću, podstičući opuštanje i osećaj kontrole.
Pravilo 333 za anksioznost jeste veoma efikasno, ali za oslobađanje problema neophodna je stručna pomoć. Zato na vreme konktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja depresija nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka, nažalost, nije retka pojava.
Rastanak znači mnogo više od kraja ljubavi. On predstavlja kraj nekih vaših planova, dnevne dinamike, sigurnosti, pa i načina života. Zapravo, to je kraj jednog dela vašeg života. Zbog toga se opravdano smatra jednim od najstresnijih životnih događaja.
Prema poznatoj Holms-Raheovoj skali životnih stresnih događaja, koja rangira događaje po intenzitetu stresa koji mogu izazvati, rastanak se nalazi čak na 2. mestu. Odmah nakon gubitka bliske osobe.
Imajući ovo u vidu ne čudi što sa sobom donosi niz emocija. Osećaj tuge i bola sasvim su normalni pratioci rastanka. Neretko se javlja i osećaj krivice, bez obzira da li ste vi bili inicijator rastanka ili ne. Ukoliko ova osećanja potraju duži period mogu da prerastu u depresiju.
Zašto se javlja depresija nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka je izazvana kombinacijom psiholoških, socijalnih i bioloških faktora. Ona je, pre svega, emocionalna reakcija na gubitak emotivne i životne sigurnosti. Ma koliko su česti problemi u partnerskim odnosima, mnogima partner predstavlja emocionalnu, socijalnu i finansijsku sigurnost. Nakon rastanka dolazi do osećaja praznine i nesigurnosti, što može izazvati anksioznost i tugu.
U pokretače se svrstava i osećaj neuspeha. Naime, mnogi rastanak doživljavaju kao lični neuspeh, te se javlja krivica. Posledica toga može biti manjak samopouzdanja koji povećava rizik od depresije.
Rastanak donosi veliku promenu načina života. Ta promena primorava ljude da se nose sa novim izazovima sa kojima možda ranije nisu bili upoznati, što zauzvrat može biti veoma stresno. Povećani nivo stresa vremenom može dovesti do depresije.
Stres, takođe, povećava nivo kortizola i narušava ravnotežu neurotransmitera, što može izazvati simptome depresije.
Koji su simptomi depresije nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka može imati emocionalne, kognitivne, fizičke i socijalne simptome. Oni variraju od blažih do veoma ozbiljnih.
Dugotrajna tuga i osećaj praznine su karakteristični emocionalni znaci. Prate ih bezvoljnost i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije prijale. U pojedinim slučajevima javljaju se stid, pa i bes na bivšeg partnera ili sebe.
Osobe koje pate od depresije nakon rastanka često izbegavaju okupljanja sa porodicom i prijateljima. Zbog toga je društvena izolacija glavni socijalni simptom.
U kognitivne znake spadaju problemi sa koncentracijom, poteškoće u donošenju odluka, kao i opsesivne misli o bivšem i prošlosti. Ponekad je prisutno negativno razmišljanje o budućnosti.
Depresija donosi i niz fizičkih simptoma. Umor, manjak energije, promene apetita, glavobolje, stomačni problemi, problemi sa spavanjem – neki su od njih.
Kako se nositi sa depresijom nakon rastanka?
Priznavanje sopstvenih osećanja bez osuđivanja je ključno za suočavanje sa depresijom nakon rastanka. To će vam omogućiti emocionalno isceljenje.
Briga o sebi fizički može značajno poboljšati vaše mentalno zdravlje. Stručnjaci savetuju da redovno vežbate i vodite računa o zdravoj ishrani. Ove navike će vam podići raspoloženje i nivo energije. Samim tim i olakšati upravljanje emocionalnim stresom.
Ma koliko nemate volje za društvenim aktivnostima, morate znati da izolacija pogoršava depresiju. Umesto povlačenje u sebe izaberite druženje sa najbližima. Oni vam mogu pružiti emocionalnu podršku i utehu tokom teških vremena, podsećajući vas da niste sami.
Ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Putem različitih tehnika, psiholozi i psihoterapeuti mogu vam pomoći u suočavanju i upravljanju depresijom. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Psihoterapija – Vaš put ka emocionalnom i psihičkom zdravlju
Psihoterapija predstavlja profesionalni proces pružanja pomoći ljudima koji se suočavaju sa emocionalnim, mentalnim, ponašajnim i međuljudskim problemima. Iako se nekada doživljavala kao tabu tema, danas je psihoterapija sve više prepoznata kao dragocen alat u očuvanju mentalnog zdravlja i unapređenju kvaliteta života.
U psihoterapiji se kroz razgovor sa stručnjakom – psihologom ili psihoterapeutom – radi na razumevanju svojih osećanja, ponašanja, obrazaca mišljenja i međuljudskih odnosa. Ona ne mora biti rezervisana samo za teške životne krize – korisna je i kada želimo bolje da upoznamo sebe, razvijemo svoje potencijale i poboljšamo svakodnevno funkcionisanje.
Kada je psihoterapija potrebna?
Postoje različite situacije kada osoba može potražiti psihološku pomoć.
Nekada su to akutne životne krize, dok su ponekad u pitanju hronični problemi koji traju godinama. Ono što je važno jeste da se svaka osoba koja oseća patnju, zbunjenost, unutrašnji nemir ili ne može da izađe na kraj sa svakodnevnim obavezama – slobodno može obratiti za stručnu pomoć.
Depresija
Jedan od najčešćih razloga za traženje psihoterapije jeste depresija. Ljudi koji se bore sa depresijom mogu osećati dugotrajnu tugu, bezvoljnost, gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo, kao i probleme sa spavanjem, ishranom i koncentracijom. Često imaju negativnu sliku o sebi i svetu, osećaj bespomoćnosti i beznade. Psihoterapija pruža prostor za izražavanje tih osećanja, razumevanje njihovih uzroka i razvijanje strategija za izlazak iz depresivnog stanja.
Anksioznost
Drugi čest razlog je anksioznost – stanje stalne brige, napetosti i osećaja da će se nešto loše dogoditi. Osobe koje pate od anksioznih poremećaja često imaju fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, znojenja, vrtoglavice i problema sa disanjem. Strah od budućnosti, neuspeha, procene drugih ljudi ili čak napadi panike mogu znatno otežati svakodnevni život. Kroz psihoterapiju se uče tehnike relaksacije, identifikuju okidači anksioznosti i razvija osećaj kontrole nad sopstvenim mislima i emocijama.
Problemi u braku i vezi
Još jedan čest razlog zbog kog ljudi traže psihološku podršku su problemi u braku ili partnerskom odnosu. Nesuglasice, nedostatak komunikacije, ljubomora, neverstvo ili različiti pogledi na život često dovode do ozbiljnih konflikata.
Porodična psihoterapija omogućava parovima da u sigurnom i neutralnom okruženju izraze svoja osećanja, nauče bolje da komuniciraju i razviju međusobno razumevanje i empatiju. Cilj nije uvek da se veza „spasi“, već da se dođe do rešenja koje će biti najzdravije za oba partnera.
Gubitak bliske osobe
Psihoterapija je izuzetno korisna i u periodima gubitka bliske osobe. Tuga nakon smrti voljenog bića je prirodan proces, ali kada traje predugo, prelazi u depresiju ili ometa funkcionisanje, tada je važno potražiti pomoć. Psihoterapeut može pomoći u procesu tugovanja, izražavanju emocija, pronalaženju smisla i postepenom povratku u život nakon gubitka.
Osim pomenutih, mnogi se obraćaju psihološkom savetovalištu zbog problema kao što su nesigurnost, nisko samopouzdanje, perfekcionizam, trauma iz detinjstva, problemi sa identitetom, profesionalna kriza, problemi sa roditeljstvom, zavisnosti i mnogi drugi. Psihoterapija ne nudi brza rešenja, ali pruža prostor u kome osoba može da istraži sebe, dobije podršku i nauči kako da se nosi sa izazovima na zdrav način.
Psihološko savetovalište Sana – podrška kada vam je najpotrebnija
Ako se suočavate sa bilo kojim od pomenutih problema ili jednostavno osećate da vam je potreban razgovor i podrška, psihološko savetovalište Sana vam stoji na raspolaganju. Naš tim stručnjaka pruža diskretnu, profesionalnu i empatičnu pomoć u sigurnom okruženju. Bilo da ste u krizi, u potrazi za sobom ili želite da poboljšate kvalitet svog života, znajte da niste sami.
U savetovalištu Sana verujemo da svaki čovek ima kapacitet za promenu i rast. Na tom putu – ne morate ići sami!
Pročitaj Više
Anksiozni poremećaji – Zašto se javljaju i koje vrste postoje?
Anksiozni poremećaji su psihički poremećaji koje karakteriše prekomeran i dugotrajan osećaj straha, zabrinutosti ili napetosti, koji nisu u skladu sa stvarnom situacijom.
Sasvim je normalno ponekad imati izvesnu anksioznost. Možete osećati nervoznu ili strah kada treba da donesete važnu odluku u životu, dok čekate rezultate testa ili se spremate za razgovor za posao. U pojedinim slučajevima anksioznost može biti i korisna. Ona nam pomaže da primetimo opasne situacije i fokusiramo našu pažnju kako bismo ostali bezbedni.
Međutim, anksiozni poremećaji su mnogo više od povremene nervoze i strepnje. Njihov intenzitet je toliko jak da ometaju naše svakodnevno funkcionisanje. Pri čemu dovode do preteranih nekontrolisatih reakcija koje nisu srazmerne situaciji.
Anksiozni poremećaji su najrasprostranjeniji tip mentalnog poremećaja na globalnom nivou. Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 30 odsto odraslih osoba.
Zašto se javljaju anksiozni poremećaji?
Kao i kod drugih mentalnih zdravstvenih stanja, tačan uzrok nije poznat. Zato se smatra da anksiozni poremećaji nastaju kombinacijom više faktora. Pre svega, faktora okoline.
Težak ili dugotrajan stres može promeniti ravnotežu neurotransmitera koji kontrolišu vaše raspoloženje. Na taj način stvaraju se povoljni uslovi za razvoj anksioznog poremećaja. Doživljavanje traumatičnog događaja takođe može izazvati anksiozne poremećaje
Važnu ulogu ima i genetika. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je neki od njih već registrovan u porodici.
U pokretače se svrstava i hemijski disbalans neurotransmitera i hormona, kao što su norepinefrin, serotonin, dopamin i gama-aminobuterna kiselina (GABA). Anksioznom poremećaju mogu doprineti i promene u mozgu. Naime, deo mozga koji se naziva amigdala ima ulogu u detektovanju opasnosti. Ukoliko postoji preosetljivost amigdale povećan je rizik od stvaranja „lažnih uzbuna“ u bezopasnim situacijama.
Vrste anksioznih poremećaja
Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5).
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) karakteriše prekomerna, česta i nerealna briga o svakodnevnim stvarima. To mogu biti poslovne obaveze, porodica, zdravlje, kućni poslovi ili neke druge uobičajne situacije. Povezan je sa najmanje dve ovakve strepnje u toku dana, te dovodi do stalnog straha i osećaja preopterećenosti. Zapravo, osobe sa ovim problemom se stalno pitaju „šta ako…..“.
Panični poremećaj uključuje višestruke neočekivane napade panike. Glavna karakteristika stanja je da se napadi dešavaju bez upozorenja i nisu posledica drugog mentalnog ili fizičkog stanja. Prate ih fizički simptomi, kao što su gušenje, vrtoglavica, bol u grudima.
Agorafobija u najširem smislu predstavlja strah od javnog prostora. Tačnije, situacija u kojima bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć. Može dovesti do potpunog izbegavanja izlaska iz kuće.
Socijalni anksiozni poremećaj predstavlja intenzivan i kontinuirani strah od ponižavanja ili osude u društvenim situacijama. Zbog toga osobe sa ovim poremećajem izbegavaju da drže javne govore, kontakte sa nepoznatima, čak i da jedu pred drugima.
Poremećaj separacione anksioznosti se manifestuje iracionalnim, preternim strahom koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Iako se njegova pojava kod dece smatra normalnom fazom detinjstva, može se javiti i kod odraslih. Tada dovodi do brojnih problema u svakodnevnim aktivnostima.
Selektivni mutizam karakteriše nemogućnost govora u situacijama u kojima se očekuje komunikacija, uprkos sposobnosti govora. Obično se javlja kod dece.
Specifične fobije donose jak, iracionalan strah od konkretnih objekata ili situacija. Na primer strah od pauka, visine, vožnje avionom… Osoba je svesna da strah nije realan, ali ne može da ga kontroliše.
Anksiozni poremećaji ne nastaju „niotkuda“, niti nestaju sami od sebe. Zato na vreme potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Postporođajni PTSD – Šta je i zašto se javlja?
Postporođajni PTSD, tj. posttraumatski stresni poremećaj nakon porođaja je psihički poremećaj koji nastaje kao posledica traumatskog iskustva tokom porođaja. Može se razviti i iz traumatičnog iskustva koje se dogodilo pre ili neposredno nakon porođaja.
Iako se o postporođajnoj depresiji više govori, zbog rasprostranjenosti, ne treba zanemariti ni ovaj problem. Istraživanja pokazuju da se postporođajni PTSD javlja kod oko 6 odsto žena u svetu.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja postporođajni PTSD?
Posttraumatski stresni poremećaj, generalno, nastaje usled doživljavanja jednog ili više traumatskih incidenata koji su ostavili trag u svesti. U slučaju postporođajnog PTSP-a, traumatski incident koji ga pokreće direktno uključuje trudnoću, porođaj ili događaj vezan za porođaj koji je rezultirao traumatskim iskustvom.
Najčešće je u pitanju težak, dug i bolan porođaj. Zatim, hitan carski rez ili upotreba vakuuma na bebi tokom porođaja. Opasnost po zdravlje bebe ili majke, kao i gubitak bebe, takođe, mogu biti pokretači problema. Mada i druge komplikacije u trudnoći i tokom porođaja se svrstvaju u potencijalne uzročnike. Postporođajno krvarenje, histerektomija, preeklampsija ili eklampsija – neki su od njih.
Nažalost, postporođajni PTSD se može javiti i usled neadekvatne komunikacije, nepoštovanja, pa i nedostatka brige od strane medicinskog osoblja.
Samo zato što je žena pretrpela traumu tokom trudnoće ili porođaja ne znači nužno da će razviti postporođajni PTSP. Drugi faktori rizika čine žene podložnijim razvoju simptoma PTSP-a. To su, pre svega, istorija prošlih trauma, kao što su fizičko i psihičko zlostavljanje ili nesreće.
Žene koje pate od depresije ili anksioznosti su sklonije razvoju postporođajnog PTSP-a. Veća je verovatnoća da će se javiti i kod onih koje su već doživele loše iskustvo sa zdravstvenim radnicima, kao i koje nemaju podršku bližnjih.
Koji su simptomi postporođajnog PTSP-a?
Postporođajni PTSP ima poseban skup simptoma. Oni se razlikuju od postporođajne depresije, anksioznosti ili drugih postporođajnih mentalnih zdravstvenih stanja.
Višestruko ponovno proživljavanje traume na nametljiv i nekontrolisan način, kao i flashbackovi i noćne more su karakteristični znaci. Prate ih stalna napetost, preterana budnost (hipervigilnost) ili svesnost o percipiranim pretnjama i opasnosti. Prisutna je i anksioznost i napadi panike.
Žene sa postporođajnim PTSP-om aktivno izbegavaju sve što može pokrenuti sećanje na traumu. To uključuje odlazak u bolnicu, pa i sam razgovor o trudnoći i porođaju. Suočavaju se i sa problemima sa spavanjem koncentracijom ili pamćenjem stvari. Kod pojedinih se javlja i osećaj krivice i distanciranja od bližnjih.
Postporođajni PTSP može da izazove i fizičke simptome, poput bolova u stomaku ili glavobolje.
Postporođajni PTSP nije isto što i postporođajna depresija
Iako su postporođajni PTSP i postporođajna depresija vrste postporođajnih poremećaja mentalnog zdravlja, to su veoma različita stanja.
Postporođajni PTSP je uzrokovan doživljavanjem traume. Sa druge strane, postporođajna depresija je obično izazvana kombinacijom hormonskih promena i dodatnog stresa i odgovornosti nakon rođenja bebe.
Primarni simptomi postporođajnog PTSP-a su nametljiva sećanja, hipervigilantnost, izbegavanje i emocionalna utrnulost. Primarni simptomi postporođajne depresije su ekstremna tuga i često plakanje.
Postporođajni PTSD nije znak slabosti. To je stvarna reakcija na teško iskustvo, koje može negativno da utiče na vaš život. Zato je važno na vreme da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Boreout – Šta je i zbog čega se javlja?
Boreout predstavlja stanje hronične dosade i nedovoljne stimulacije na poslu, često karakterisano nedostatkom smislenog ili izazovnog posla. Praćeno je osećajem frustracije, nezadovoljstva i demotivacije.
Iako se u poslovnom svetu sreće decenijama prvi put je zvanično opisan 1991. godine. Naime, američki nastavnik Barry A. Farber je stanje naveo pod nazivom „nedovoljno sagorevanje“. Tek 2007. godine švajcarski business konsultanti Peter Werder i Philippe Rothlin detaljno su opisali u svojoj knjizi „Dijagnostikujte dosadu“, dajući mu ime koje se i danas koristi.
Za razliku od burn out sindroma, boreout ne dobija toliko pažnje. Međutim, ne treba ga zanemariti, jer može biti podjednako štetno kao preopterećenja poslom, dovodeći do ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Takođe, negativno utiče i na poslovanje kompanije, usled velike fluktuacije zaposlenih.
Zašto se javlja boreout sindrom?
Mnogi aspekti mogu izazvati boreout sindrom. Najčešće su to nedostatak izazova i smislenog posla.
Ponavljanje određenih zadataka na poslu nakon izvesnog vremena stvara monotoniju. Ako se to ne nadoknadi učenjem novih stvari ili dobijanjem boljeg stimulusa, može dovesti do nezainteresovanosti zaposlenih.
Prekvalifikovanost, takođe, može biti pokretač problema. To znači da rad na poziciji gde nisu iskorišćeni maksimalni kapacitet i znanje zaposlenog čine radne zadatke nezanimljivim. Naročito ako posao ometa napredak u karijeri ili ne donosi intelektualnu stimulaciju za razvoj.
Boreout sindrom može biti izazvan i spoljašnjim faktorima, tj. radnim okruženjem. Nejasna raspodela zadataka i uloga neretko ostavlja zaposlene nesigurnim u svoje odgovornosti. Samim tim ih potencijalno učiniti potcenjenima.
U sposljašnje uzroke spada i nedostatak povratnih informacija o sopstvenom radu, kao i zasluženih priznanja. Posledica toga jeste smanjena motivacija, što vodi ka hroničnoj dosadi.
Ne treba zanemariti ni toksične odnose, koji vode ka konfliktima u radnom okruženju. Oni mogu izazvati nezadovoljstvo poslom, pa i potpunu nezainteresovanost.
Spoljašnji faktori igraju značajnu ulogu, ali kod pojedinih osoba presudni su unutrašnji izazivači, koji potiču iz sopstvenih osobina ličnosti. Obično je to neusklađenost posla sa veštinama i interesovanjima zaposlenog.
Kako prepoznati boreout sindrom?
Boreout se manifestuje kroz brojne psihičke, fizičke i bihejvioralne simptome.
Prokrastinacija, odnosno odlaganje ili izbegavanje radnih zadataka zbog nedostatka motivacije i interesovanja najčešći je znak. Neretko se javlja i socijalno povlačenje kako na poslau, tako i u privatnom životu.
Pojedine osobe tokom radnih sati mogu se okrenuti stalnom provođenju vremena na internet aktivnostima koje nisu povezane sa poslom. Drugi, pak, se okreću alkoholu ili nedozvoljenim supstancama radi suočavanja sa dosadom ili frustracijom.
Anksioznost i depresija su karakteristični psihički simptomi. Obično ih prate razdražljivost, frustracija, gubitak motivacije, pa i nisko samopouzdanje.
Osećaj fizičke i emocionalne iscrpljenosti, čak i nakon dovoljnog odmora jasni su fizički simptomi. Boreout sindrom dovodi i do poremećaja spavanja, problema sa varenjem, gubitkom apetita, pa i čestih glavobolja i vrtoglavica.
Kako pobediti boreout sindrom?
Da biste se izborili sa boreout sindromom morate najpre da identifikujete uzrok. Utvrdite koji specifični aspekti posla uzrokuju dosadu i nedovoljnu stimulaciju.
Kada saznate koji radni zadaci dovode do problema razgovarajte o njima sa menadžerom. Možete zajedničkim snagama da istražite potencijalna rešenja kao što su novi zadaci, projekti ili odgovornosti.
Osim sa nadređenim, angažujte se i sami za profesionalni razvoj. Razvoj novih veština, učenje novih zadataka, novo viđenje posla – samo su neke od opcija koje vam mogu pomoći.
Ukoliko simptomi potraju duže potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Psihološki obrasci u ljubavi – Zašto ih je važno prepoznati?
Psihološki obrasci u ljubavi predstavljaju ponavljajuće načine mišljenja, osećanja i ponašanja koje osoba doživljava u vezi. Ti obrasci se najčešće formiraju u ranom detinjstvu kroz odnose s roditeljima. Kasnije se prenose u romantične odnose, često nesvesno.
Ljubav je emocija snažne naklonosti, nežnosti i odanosti prema partneru. Kada volite, doživljavate prijatna osećanja u prisustvu voljene osobe. Istovremeno ste osetljivi na njene reakcije na vas. Upravo zbog toga ljubavni odnosi mogu biti složeni, što može voditi ka konfliktu.
Problemi u partnerskim odnosima nisu retkost. Možda ste svesni ovih kritičnih tačaka, iako niste formalno pokušali da ih kategorišete. Bez obzira da li proizilaze iz životnih navika ili karaktera, jedno je sigurno – odražavaju se na vaš međusobni odnos. Upravo te ponavljajuće interakcije između vas i vašeg partnera u vezi nazivaju se psihološki obrasci u ljubavi.
Zašto je važno prepoznati psihološke obrasce u ljubavi?
Prepoznavanje psiholoških obrazaca u ljubavi izuzetno je važno, jer ti obrasci imaju direktan uticaj na kvalitet odnosa koje gradimo.
Mnogi ljudi ponavljaju iste pogreške i biraju slične partnere. Samim tim doživljavaju iste emotivne boli, ne shvaćajući zašto se to događa. Ovo je posebno izraženo kod ponavljajućih toksičnih veza. S obzirom da kroz njih prolazite na sličan način, verovatno nesvesno ponavljate isti obrazac. Srećom, prepoznavanje tog obrasca može promeniti smer. Odnosno, postaćete otporniji na manipulacije i emocionalno zlostavljanje, te ćete birati zdravije odnose.
Prepoznavanjem psiholoških obrazaca u ljubavi ne doprinosi samo boljem odnosu sa partnerom, već i većoj samosvesti. Razumevanje vlastitih emocionalnih reakcija omogućava da ne reagujete impulsivno, već da svesno birate kako ćete se ponašati. Takođe, pomaže vam da naučite da preuzmete odgovornost. Umesto da krivite partnere ili „sudbinu“, preuzećete odgovornost za svoje izbore i ponašanja. To je ključno za lični rast i razvoj.
Koji su karakteristični psihološki obrasci u ljubavi?
Postoji više tipova psiholoških obrazaca u ljubavi. Jedan od najčešćih jeste „spasitelj/spašenik“. Osoba sa ovim obrascem stalno bira partnere koje mora „popravljati“ emocionalno, psihički, pa i materijalno. Pri čemu, sopstvenu vrednost vezuje kroz pomaganje drugima. Vremenom, to može dovesti do isrcpljivanja, zanemarivanja vlastitih potreba, pa i gubitka identiteta. Naročito ako partner ne želi da bude „promenjen“.
„Izbegavajući“ psihološki obrasci u ljubavi, baš kao što naziv kaže, karakteriše emocionalno distanciranje, kada veza postane dublja. Ove osobe teško izražavaju osećaja. To može uticati da se partner oseća zapostavljenim, a u krajnjoj meri dolazi do odsustva intime.
„Anksiozno – zavisni“ obrazac se manifestuje stalnom potvrdom ljubavi, a u pojedinim situacijama i izraženom ljubomorom. Uzrok ovakvog ponašanje je strah od napuštanja koji obično potiče iz detinjstva.
„Ogledalo/idealizacija“ obrazac se javlja kod osoba koje ulaze u vezu sa očekivanjem da će partner ispuniti njihove neostvarene snove i potrebe. Kada se nerealna očekivanja ne budu ispunjena dolazi do razočaranja.
Psihološki obrazac u ljubavi koji je poznat pod nazivom „uloga žrtve“ se razvija kod osobe koja se stalno oseća da je nepravdeno tretirana. Dodatni problem u tome jeste da često bira dominante partnere koji je kontrolišu. Čak i kada postane svesna da je veza toksična ostaje u njoj zbog osećaja nemoći.
Za razliku od „uloge žrtve“, „kontrolor“ ima potreba da se sve drži pod kontrolom, uključujući i tok same veze. To može izazvati stalnu napetost u odnosima i osećaj ograničenja i sputanosti kod partnera. Ovaj obrazac najčešće je izazvan strahom od gubitka.
„Simbiotski“ obrazac se prepoznaje potpunim gubitkom granica. Naime, partneri sve rade zajedno. Razlog za to leži u strahu od odvojenosti, koji potiče od nezrele emocionalne autonomije.
Ukoliko ne možete da se izborite sa određenim obrascem ponašanja u vezi, te ga iznova ponavljate potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako obnoviti poverenje u vezi?
Poverenje u vezi je nevidljiva nit koja povezuje ljude. Nažalost, pojedine situacije mogu dovesti do njegovog narušavanja. Tada se obe strane osećaju ranjivo, nesigurno i preispituju sve što su zajedno izgradile. Ipak, poverenje u vezi je moguće obnoviti. Verovali ili ne, taj proces može dovesti do jače, autentičnije veze nego što ste je imali ranije.
Bilo da je u pitanju romantična veza koja je opterećena ljubavnim problemima ili prijateljstvo koje je zašlo u težak period, obnova poverenja je dug put. Reč je o suočavanju sa izazovima, prihvatanju ranjivosti i posvećenosti rastu. Ovaj proces započinje razumevanjem konflikta koji je doveo do narušavanja poverenja, kao i donošenjem svesne odluke o oporavku.
Šta uzrokuje narušeno poverenje u vezi?
Pre nego što možete ponovo izgraditi poverenje u svojoj vezi, morate razumeti šta ga je uopšte oštetilo. Narušeno poverenje može se desiti u malim trenucima ili odjednom kroz velike probleme.
Neispunjena obećanja su najčešći uzročnik. Iako obećanje ne možemo uvek održati, kada takvo ponašenje postane obrazac dovodi do narušavanja emocionalnue sigurnosti. Samim tim, šalje jasnu poruku: ne možete se osloniti na dragu osobu. Vremenom, ta nedoslednost može dovesti do bola, razočaranja i rastućeg osećaja nepovezanosti.
U srži svake zdrave veze jeste sposobnost otvorene i iskrene komunikacije. Međutim, kada se stilovi komunikacije sukobljavaju ili kada jedna osoba izbegava teške razgovore dolazi do frustracije, nesporazuma, pa i distance.
Nerazumevanje u komunikaciji nije uvek namerno. Ponekad je ono rezultat prošlih trauma, razlika u ličnosti ili neizrečenih očekivanja. Ali čak i bez loše namere, posledice bole. Kada vaši pokušaji da se izrazite naiđu na odbacivanje ili zbunjenost, smanjuje se osećaj poverenja da će vaše potrebe biti saslušane.
Malo stvari potresa temelje romantične veze kao neverstvo. Kada se poverenje u vezi naruši prevarom, to ne izaziva samo bol. Dovodi i do sumnje, ogorčenosti, ali i straha da traumu nikada nećete moći da pobedite.
Kako ponovo izgraditi poverenje u vezi?
Obnova poverenja se ne dešava u jednom razgovoru. Potrebno je vreme, namera i dosledan trud obe osobe.
Osnovu obnove poverenja čini otvorena komunikacija. To znači jasno tražiti šta zaista želimo i trebamo, umesto da se nadamo da će druga osoba to pogoditi. Ipak, imajte u vidu da iskrena komunikacija ne sme biti kritična.
Otvorena komunikacija ne napada drugu osobu ili njen karakter, već se fokusira na postupke ili ponašanja. Samim tim treba izbegavati korišćenje kritičkih rečenica, kao što su: Ti uvek… Ti nikada… Zašto ti… Zašto ne…
Započinjanje razgovora jednom od ovih fraza stavlja drugu osobu u defanzivu. Na taj način se produbljuje konflikt.
Izgradnja poverenja zahteva priznavanje svojih grešaka i iskreno izvinjenje. Čak i ako postignemo zajednički jezik sa drugom osobom, prihvatanje odgovornosti i izvinjenje su obevezni za zdrav odnos.
Baš poput izvinjenja, ključno je i opraštanje. Kada odbijemo ili jednostavno ne možemo da oprostimo, nastavljamo da doživljavamo ogorčenost, bes, očaj, tugu i zbunjenost. Ove emocije mogu negativno uticati na naše zdravlje, a da ne pominjemo naše odnose.
Oproštaj vam omogućava da resetujete vezu i počnete iznova. Time ćete se fokusirati na budućnost, a ne na prošlost.
Postavljanje granica je važno za kvalitet odnosa. Bez njih, dozvoljavate drugima da iskoriste vaše vreme, prostor i emocije. Posledica toga jeste iscrpljivanje vašeg mentalnog blagostanja, bilo namerno ili slučajno.
Vaše granice mogu izgledati drugačije za svaki odnos, i to je u redu. Zapravo, nema razloga da osećate potrebu da održavate iste granice sa svojim prijateljima kao što održavate sa partnerom.
Ukoliko sami ne možete da povratite narušeno poverenje u vezi potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više