Zašto su izvinjenja i važna i teška

Izvinjenja leče!

Izvinjenja nisu samo važna za primaoca. Ona imaju blagotvorni efekat i na osobu koju ih izgovara. Zapravo, stručnjaci naglašavaju da nesposobnost ili nedostatak želje za izvinjenjem pokazuje manjak samopouzdanja koji vodi ka mentalnoj stagnaciji.

Nasuprot tome, spremnost da se prihvati odgovornost je odraz jake ličnosti koja je svesna svojih postupaka. Samim tim spremna da o tome iskreno razgovara kako bi rešila nastao konflikt, ali i sprečila Izvinjenja su neophodna u životu svakog čoveka.

Niko nije savršen, ma koliko se trudimo da stvari radimo pravilno, u pojedinim situacijama greške je nemoguće izbeći. I dok neke olako shvatamo, druge teško zaboravljamo, ne želeći da ih oprostimo, pa ne čudi zašto je izgovaranje reči: „Žao mi je“ danas postalo pravi izazov.

Možda niste svesni, ali upravo je ova rečenica jedna od čestih koju čujemo u toku dana. Izvinjavamo se kada slučajno nekog udarimo u prolazu, kada prekinemo nekog tokom razgovora, kada nismo primetili da starija osoba iza nas stoji u redu u marketu…

I dok se izvinjenja u ovakvim, trivijalnim situacijama, vrlo lako izgovaraju, kada zaista postoji opravdani razlog za njih ona, neretko, izostaju.

Zašto je reći: “Izvini”, teško, ali i veoma važno otkriva vam psihološko savetovalište Sana.

Da li su ona odraz slabosti?

Ma koliko bili realni, često ne želimo da priznamo da smo pogrešili. Složićete se, nije nimalo zabavno da prihvatite pred drugima da niste u pravu. Mnogima nedostaje empatija da prihvate osećanja ili perspektivu druge osobe, što izvinjenje čini praktično nemogućim.

Izvinjenja

Drugima, pak, na tom putu stoji ego. Tako da traženje oproštaja posmatraju kao poniženje i opasnost da će izgubiti svoju moć i status. Ovakav stav često proizilazi iz vaspitanja. Naime, stilovi roditeljstva, koji su usmereni isključivo na kritiku i autoritet odraslih, u kasnijim godinama imaju za posledicu izbegavanje preuzimanja krivice.

Ipak, u većini slučajeva izgovaranje izvinjenja se smatra znakom slabosti, jer njime pokazujemo da smo ranjivi. To je sasvim tačno, ali i neophodno za građenje i očuvanje zdravih veza, što bliskim ljudima u okruženju daje sigurnost, jer mogu da vide da vam je do njih iskreno stalo. Na kraju, činiti pravu stvar je važnije nego biti izričito u pravu!

Imajući ovo u vidu možemo slobodno da kažemo da tako mala, a opet teška reč “izvini” ima neverovatnu psihološku i socijalnu moć na mentalno zdravlje čoveka.

Izvinjenja se ne podrazumevaju!

Nažalost, mnogi su mišljenja da i prećutno opraštanje ima efekta. Što je pogrešno!

Čak ni ono koje je indirektno iskazano, davanjem poklona, posvećivanjem pažnje ili na neki drugi način, nije pravo izvinjenje.

Izvinjenja moraju da budu jasno i direktno izrečena, bez ironije i sarkazma. Takođe, ne treba da sadrže opravdanje i izgovor za učenjeno ili neučinjeno. Jedino takva su odraz iskrenog kajanja i obećanja da se tako nešto neće više ponoviti.

Izvinjenja

Ukoliko i dalje ne umete da pokažete izvinjenje, niti da se suočite sa posledicama grešaka potražite pomoć diplomiranog kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.

 

 

Spread the love