Psihičko zlostavljanje – Kako da ga prepoznate?
Psihičko zlostavljanje, poznato i kao mentalno ili emocionalno zlostavljanje, predstavlja namerno povređivanje nekoga u cilju nanošenja emocionalnog bola ili pokušaj da se njime kontroliše ili manipuliše kroz verbalnu ili neverbalnu komunikaciju.
Iako mnogi pri pomenu reči „zlostavljanje“ pomisle na fizičko povređivanje, psihičko je, takođe, veoma opasno. Posebno kada se zna da je „skrojeno“ da se uništi samopoštovanje i potkopa lični integritet. Zbog toga se često naziva „mentalna okrutnost“ i „intimni terorizam“.
Dodatno zabrinjava činjenica da se teže otkriva, jer nije vidljivo. Neretko predstavlja i uvod u fizičko nasilje.
Istraživanja pokazuju da je jedna od 4 žene u svetu doživela psihičko zlostavljanje. Situacija nije povoljna ni kada je u pitanju jači pol. Naime, procenjuje se da svaki šesti muškarac trpi ovu vrstu zlostavljanja od svoje partnerke.
Imajući u vidu rasprostranjenost psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Znaci koji ukazuju na psihičko zlostavljanje
Uvredljive reči su uobičajena taktika koju zlostavljači koriste da ismevaju i omalovažavaju. Manje greške, poput zaboravljanja da iznese smeće ili čak pogrešnog izgovora strane reči, su sve što je potrebno da se osoba nazove glupom. Ponekad je, čak, prozivanje bez ikakvog povoda.
Obično ga prati ponižavanje. Osobe koje vrše psihičko zlostavljanje mogu se podsmevati svemu – od nesigurnosti, pa do promena u izgledu.
Da bi ušli u glavu žrtve, zlostavljači će često uskratiti ljubav, pažnju, pohvalu ili svoje prisustvo. Ovo ponašanje uključuje i odbijanje intimnosti ili komunikacije kao kazne za neslaganje oko neke teme. Na taj način postepeno preuzimaju kontrolu nad svojim partnerom.
Upućivanje pretnji je još jedan karakterističan znak. Najčešće se odnose na pretnje razvodom, oduzimanjem dece ili pretnje u pogledu finansija. Pretnje su način da se osigura da je osoba stavljena u stalni teror ili strah. Zastrašivanjem se stvara neravnoteža moći.
S obzirom da su vešti manipulatori, zlostavljači će često kriviti žrtve za svoju okrutnost. „Da nisi tako nespretna, možda te ne bih nazvao glupom“. „Sledeći put nemoj se svađati kada te ispravim. To me nervira”. Ove i slične rečenice mogu se čuti od zlostavljača.
Druga uobičajena taktika jeste da tvrdi da se samo šalio. Neretko tada uključuje decu ili druge bližnje. Time dodatno izoluje žrtvu, jer stvara osećaj da nema podršku.
Indiferentnost je, takođe, jasni znak psihičkog zlostavljanja. Zlostavljači nemaju osećaj empatije. Samim tim suze ili bilo kakva bol koju su izazvali kod žrtve neće ih pogoditi. Naprativ. Mogu izazvati bes i ljutnju.
Posledice psihičkog zlostavljanja
Kada se izgled neke osobe konstantno kritikuje, njena dostignuća odbaciju, a potreba za pažnjom i razumevanjem ignorišu vremenom dolazi do pada samopouzdanja. Žrtva počinje da preispituje svoje vrednosti i da sumnja u sebe. Istovremeno, javlja se osećaj krivice za postupke zlostavljača.
Toksična veza utiče i na interakciju sa drugim ljudima. Naime, naučeni stil ponašanja očekuje se i ostalih. Samim tim se zdravi međuljudski odnosi posmatraju kao neverovatni.
Psihičko zlostavljanje vremenom dovodi do poremećaja u ishrani. Oni čine privremeni spas od bola koji osoba oseća. Međutim, predstavljaju nezdrav način suočavanja sa emocijama.
Izloženost stalnom stresu čiji je izvor voljena osoba negativno se odražava na mentalno zdravlje. Zbog toga je depresija jedna od najčešćih posledica psihičkog zlostavljanja. Neizmerna tuga, nedostatak koncentracije, promene u ritmu spavanja, nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti – samo su neki od njenih simptoma.
Osim depresije u dugoročne posledice se svrstava i posttraumatski stresni poremećaj. Karakteriše ga pojačana budnost. Odnosno, osoba je stalno na oprezu čak i nakon rastanka. Zatim, promene raspoložanja i anksiozne nametljive misli.
Ukoliko ste uvideli da ste u nezdravoj vezi, a ne znate kako da se oslobodite uticaja zlostavljača, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je i zašto se javlja mandela efekat?
Mandela efekat predstavlja efekat iskrivljenog sećanja. U pitanju je fenomen do kojeg dolazi kad se velika grupa ljudi kolektivno pogrešno seća nekog događaja. Pri čemu se ti ljudi međusobno ne znaju, a opet dele isto, pogrešno sećanje.
Naziv potiče od bivšeg predsednika Južnoafričke republike, Nelsona Mandele. Naime, zabležen je podatak da su mnogi ljudi verovali da je Mandela umro u zatvoru 1980. godine. Koliko je uticaj imalo ovo lažno sećanje najbolje potvrđuje činjenica da je u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji navedena upravo 1980. kao godina Mandeline smrti.
Iako je Mandela efekat bio decenijama poznat, prvi put je opisan tek 2010. godine. Blogerka Fiona Brum primetila je na jednoj konvenciji da mnogi prisutni imaju isto sećanje na Mandelinu smrt. Pojedini su se čak sećali vesti i novinskih naslova koji su govorili o predsednikovj smrti, dok je jedna učesnica tvrdila da je pratila prenos njegove sahrane.
Sama Fiona je, takođe, delila ovo pogrešno mišljenje. To ju je podstaklo da detaljnije istraži ovaj fenomen.
Primeri Mandela efekta
Verovali ili ne, Mandela efekat je široko rasprostranjen. Sigurni smo da ste sa njim i vi susreli makar jednom u životu.
Pokušajte da se setite kako izgleda gospodin Monopol na pakovanju čuvene igre. Ova maskota je odevena u crni frak, a na glavi nosi cilindar i monokol. Sasvim pogrešno sećanje! Gospodin Monopol ni u jednom izdanju nije imao monokol, niti naočare.
Pogrešna vizija vezana je i za naziv popularnog crtanog filma o porodici Kremenko. Pretpostavljamo da niste premetili da u naslovu stoje 2 slova „T“. Umesto „Flintstones“ mnogi pamte naziv kao „Flinstones“.
Sličan efekat ima i logo patika. Mnogi ljudi su zbunjeni kada vide da u Skechers-u nema slova „T“, kao što oni pamte.
Mandela efekat prisutan je i u mnogim filmovima. Najčešće je pogrešno ponavljana replika „Hello, Klarice“. Ova rečenica Hanibala Lektora se pamti kao prva kojom se obratio detektivki. Zapravo, Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično.
Zašto se javlja Mandela efekat?
Ne postoji jasan uzrok. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da je kombinacija sklopa ličnosti, odnosno sopstvene memorije i uticaja društva.
Ma koliko se trudili da zapamtimo neku infomaciju ili događaj, naše sećanje nije nepogrešivo. Istraživanja pokazuju da su lažna sećanja rezultat pogrešnih predstavljanja u kratkoročnoj i dugoročnoj memoriji. To znači da pamćenje čoveka nikada nije u potpunosti pouzdano, jer se vremenom može izobličiti.
Odnosno, svaki put kada se prisetimo nekog događaja, naš mozak menja način na koji ga pamtimo. Drugim rečima, sledeći put kada se setite nekog događaja iz prošlosti, možda ćete se setiti određenih detalja iz poslednjeg puta kada ste se prisetili sećanja, a ne originalnog događaja.
Još jedan faktor koji doprinosi stvaranja lažnih sećanja jeste društvo. Ljudsko pamćenje je često podložno sugestijama. Tome naročito doprinosi uticaj društvenih mreža. Na njima se šire različite informacije. Većina nije proverena, ali ipak imaju moć da uvere mnoge u istinost.
Pojedini stručnjaci kao pokretač navode neuropsihijatrijski poremećaj poznat kao konfabulacija. Nastaje kada mozak dopunjava praznine u sećanju izmišljenim detaljima. Pri čemu se može manifestovati kao preuveličavanje stvarnog događaja, nepodudaranje uspomena iz jednog događaja u drugi ili, pak, prizivanje novog sećanja.
Ove osobe nemaju nameru nikog da prevare. One iskreno veruje da je lažno pamćenje tačno i u skladu sa tim se i ponašaju.
Mandela efekat se vezuje i za pojedine psihičke probleme. U većem riziku su oni koji boluju od bipolarnog afektivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, bolesti zavisnosti.
Lažna sećanja sama po sebi nisu štetna. Međutim, ako su posledica drugog psihološkog stanja mogu dodatno da naruše mentalno zdravlje. U tom slučaju neophodno je potražiti pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Svađe među partnerima – Koliko su česte i kako ih rešiti?
Svađe među partnerima sastavni su deo svake veze.
Čovek je društveno biće. Kao takvo ima potrebu da razvija emocionalne veze sa drugima kako bi se osećao srećno i ispunjeno. Ova potreba je oblikovana i povezana milionima godina ljudske evolucije. U detinjstvu, vezujemo se za roditelje. Kako starimo, naša vezanost postaje naš partner. Stoga ne čudi što je zaljubljivanje jedno od najlepših osećanja na svetu.
Nažalost, duboke emocije prate i problemi u partnerskim odnosima. Nesuglasice, velike razilke u mišljenju, žestoke rasprave, pa i psihološke igre okrivljavanja mogu da dovedu do rastanka. Istraživanja pokazuju da 70 odsto nevenčanih parova doživi raskid u prvoj godini, dok se šanse za razvod nakon 7 godina braka povećavaju za 40 odsto.
Da ne biste postali sumorna statistika psihološko savetovalište Sana vam daje savete za rešavanje svađe među partnerima.
Direktno izrazite svoje misli i osećanja
Neretko ljudi odluče da zadrže za sebe mišljenje o partnerovom ponašanju koje im smeta. Te neizrečene pritužbe obično se akumuliraju. U jednom trenutku se pretvore u pravu lavinu negativnih emocija. Upravo su one i okidač za svađe među partnerima.
Srećom, možete ih izbeći ako vi i vaš partner direktno izrazite ono što vas muči na iskren i brižan način. Stručnjaci preporučuju da smirenim tonom započnete razgovor, pokazujući obzirnost prema osećanjima voljene osobe. Najbolje ćete postići rečima: „Stalo mi je do naše veze“. Ili: „Znam da ne želiš da me uznemiriš“.
Nakon ovakvog uvoda jasno opišite ponašanje koje biste želeli da vaš partner promeni. Obavezno objasnite i razloge za to. Odnosno, kako se tada osećate bilo da ste ljuti, povređeni, iznervirani, frustrirani ili zbunjeni.
Obratite pažnju i na način na koji ćete konrektno zatražiti promenu. Na primer: „Radije bih da razgovaraš sa mnom tihim tonom.“ Ili: „Voleo bih da sačekaš da završim rečenicu pre nego što progovoriš“. Na kraju pitajte partnera za mišljenje o svemu.
Držite se jednog po jednog argumenta
U mnogim slučajevima svađe među partnerima ne zadržavaju se na temi zbog koje su počele. Pre nego što shvatite rasprava će prerasti u sukob i optužbe po brojnim pitanjima.
Vaša sposobnost da rešite jedan problem će se izgubiti u mešanju pokušaja rešavanja drugih problema, koji su se izrečeni. Samim tim ni rasprava ne vodi nikuda. Parovi koji se drže jednog argumenta imaju mnogo veće šanse da pronađu rešenje. Uz strpljenje i razumevanje, svaki partner ima vremena da obradi svoja osećanja i dođe do rešenja pre nego što promeni temu. Tek tada može izneti novi argument.
Slušajte partnera
Svi znamo koliko je važna komunikacija u partnerskim odnosima. Ipak, treba još jednom ponoviti da je zdrava komunikacija osnova svake uspešne veze. Ona uključuje aktivno slušanje, uspostavljanje kontakta očima i pružanje pune pažnje svom partneru dok govori, kao i odgovarajuće reagovanje.
Umesto stalnog okrivljavanja, pokušajte da razumete partnera. Takođe, budite spremni da priznate i svoje greške i izvinite se. Jedino na taj način vaša veza biće ispunjena ljubavlju i harmonijom.
Pretpostavite da vaš partner ima dobre namere
Vaš partner je ponovo zakasnio ili nije odmah odgovorio na vašu poruku. Da li u ovakvim situacijama prebrzo donosite negativne zaključke i reagujete u skladu s tim?
Sasvim je prirodno da imate pretpostavke o ponašanju drugih ljudi. Ipak, nije preporučljivo da odmah na njih i reagujete ishitreno. Ma koliko videli ovo kao povod za kritiku, udahnite i zapitajte se: „Da li postoji realan razlog za ovu pretpostavku?“
Potražite i pozitivna tumačenja ponašanja vašeg partnera. Možda je samo umoran, imao je previše posla ili, jednostavno, nije obratio pažnju. Još bolje, ako niste sigurni, pitajte ga za razlog.
Ponekad, partneri ne mogu sami da pronađu rešenje za česte svađe, te je neophodna stručna pomoć. Ukoliko je to slučaj sa vama kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Anksiozne nametljive misli – Kako se sa njima nositi?
Anksiozne nametljive misli su česta pojava.
Da li ste se možda nekada imali uznemirujuću misao kako ćete automobilom da udarite pešaka, bez obzira što ste veoma oprezan vozač? Ili možda neželjenu pomisao da ste ostavili kuću otključanu kada ste krenuli na odmor? Zabrinjavajuća slika kako ispuštate svoju bebu je još jedna nametljiva misao.
Verovali ili ne, ovo su uobičajeni primeri nametljivih misli. Javljaju se spontano u našim umovima kada to najmanje želimo, pri čemu se nimalo ne uklapaju u situaciju u kojoj se nalazimo u tom trenutku, kako se osećamo ili kako vidimo sebe i druge.
Iako su neželjene nametljive misli normalne za sve ljude, ukoliko se često javljaju mogu izazvati osećaj anksioznosti, panike, gađenja, pa čak i stida. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da ih prepoznate.
Zašto se javljaju anksiozne nametljive misli?
Anksiozni poremećaji, pa čak i anksioznost niskog stepena, menjaju način na koji komunicirate sa svetom oko sebe i vašu sposobnost da regulišete svoje emocije. To znači da ako ste zabrinuti zbog jedne stvari, vrlo lako bićete zabrinuti i zbog drugih stvari. Problem je dodatno izražen kada postoje brojni stresori. Samim tim je i veća verovatnoća da se jave anksiozne nametljive misli.
Mogu ih izvazvati i drugi psihički problemi. Tu, pre svega, spadaju opsesivno kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i postporođaja depresija.
Kod osoba koje imaju posttraumatski stresni poremećaj anksiozne nametljive misli mogu se pojaviti kao flešbekovi koje pozivaju na proživljenu traumu. Ljudi koji žive sa opsesivno kompulsivnim poremećajem mogu imati kontinuirane nametljive misli koje se gomilaju o brojnim stvarima, kao što su čistoća sobe, kako stvari izgledaju u njihovom radnom prostoru isl. Oni su naročito uznemireni intenzitetom ili učestalošću svojih nametljivih misli, te ulažu veliki napor da ih izbegnu, zaustave ili ponište. U ovom slučaju, nametljive misli su postale „opsesije“, a pokušaji da se zaustave misli se nazivaju „kompulzije“.
Istraživanja su pokazala da poremećaji spavanja, naročito nedostatak sna, dovode do povećanja nametljivih misli. Razlog za to leži u nemogućnosti mozga da se fokusira i racionalno posmatra stvari.
Vrste anksioznih nametljivih misli
Nametljive misli je lako prepoznati, ako se pojavljuju iznova i iznova. Mogu biti specifičnog oblika, a javljaju se nasumično ili kao odgovor na određenu situaciju. Na primer, ako vaše dete padne i slomi zub, možda ćete imati uporne nametljive misli o tome da će dobiti ozbiljnu infekciju.
Ponekad se anksiozne nametljive misli pojavljuju u vidu slika. Odnosno, dolazi do vizualizacije scene kao odgovora na ono što se dešava oko vas.
Nagon, takođe, spada u neželjene, nametljive misli. Na primer, možda vam se ne sviđa vaša trenutna pozicija na poslu, pa imate stalnu potrebu da pobegnete iz kancelarije ili napustite posao. Ipak, to nikada ne biste uradili jer bi izazvalo dodatne komplikacije vašem životnom stilu i finansijama.
Kako kontrolisati anksiozne nametljive misli?
Određene strategije služe kao pomoć u oslobađanju anksioznih nametljivih misli. Najjednostavnije jesu mindfulness tehnike koje se zasnivaju na učenju da je anksioznost okrenuta budućnosti, a ne trenutnom stanju.
Vežba 5-4-3-2-1 je najbolja za oslobađanje ovih misli. Pronađite i fokusirajte se na 5 stvari koje možete videti. Zatim na 4 stvari koje možete dodirnuti. Nakon toga pronađite i fokusirajte se na 3 stvari koje možete čuti, a onda na 2 stvari koje možete da osetite. Na kraju, pronađite i fokusirajte se na jednu stvar koju možete okusiti.
Zahvaljujući ovoj vežbi preusmerićete pažnju svog mozga na stvarne stvari oko vas umesto da se bavite nametljivim mislima.
Prihvatanje nametljivih misli i teških osećanja je još jedna efikasna vežba. Podsećajući sebe da misli nisu činjenice, već mentalni događaji shvatate da nemaju moć da povrede vas ili bilo koga drugog.
Terapija izlaganja zahteva profesionalni pristup. Proces se odvija tokom nekoliko sesija, tako da u svakoj psihoterapeut povećava izloženost ili interakciju sa stvarima i idejama koje izazivaju vašu anksioznost, strah i doživljenu traumu. Cilj je da naučite da upravljate simptomima anksioznosti, uključujući i nametljive misli.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa ovim mislima potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Negativni efekti društvenih medija – Kako se nositi sa njima?
Negativni efekti društvenih medija, nažalost, veoma su izraženi.
Moderno doba definitivno je u znaku društvenih mreža. Iako su, najpre, korišćene sporodično, danas su preovladale svim socijalnim slojevima. Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja nema nalog makar na jednoj platformi ove vrste.
Korišćenje društvenih medija olakšava da ostanemo u kontaktu sa prijateljima i rođacima koji ne žive u našem gradu. Takođe, omogućavaju nam da upoznamo nove ljude, pa i da vežbamo svoje društvene veštine u drugačijem okruženju.
Međutim, pored prednosti njihova upotreba donosi brojne nedostatke. Prekomerno trošenje vremena na virtuelni svet samo je jedan od njih. Od push obaveštenja do ciljanih reklama, društveni mediji su dizajnirani tako da nas privuku i zadrže. Kako sve više vremena provodimo na njima ispoljava se i uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje.
Koji su negativni efekti društvenih medija po mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala usku vezanost društvenih medija i anksioznosti. Pri čemu povećano vreme ispred ekrana mobilnog telefona povećava i rizik od pojave depresije.
Brojni beauty filteri čine da svako od nas dobije savršen izgled na slici. Bez obzira što smo svi svesni te činjenice posmatranje prelepih osoba besprekornog stajliga utiče ne samo na naše raspoloženje, već i samopouzdanje. Ideal predstavljen na fotografijama na mreži stvara nedostižnu sliku koja dovodi do osećanja nezadovoljstva sopstvenim telom, pa i životom. Ova pojava je izraženija kod žena. Mada poslednjih godina ima uticaj i na mušku populaciju.
Kao negativni efekti društvenih medija navode se i poremećaji spavanja. Jedna britanska studija pokazala je da tinejdžeri koji koriste društvene mreže više od 3 sata dnevno imaju problem sa uspavljivanjem, kao i loš san.
Kako se osloboditi negativnog efekta društvenih mreža?
Ukoliko se koriste na pravi način društvene mreže mogu biti izvor lepih osećanja, pozitivnih misli i dragocen resurs za upoznavanje sveta.
Negativni efekti društvenih medija mogu se sprečiti smanjenjem vremena provedenog na njima. Stručnjaci savetuju da za virtuelni svet izdvojite maksimalno pola sata u toku dana. Na taj način izbeći ćete osećaj usamljenosti, anksioznosti, pa i depresiju.
Ukoliko ne može sami da odredite koliko vremena ste proveli na društvenim platformama najlakši način jeste da podesite tajmer na svom pametnom telefonu.
Drugi važan korak jeste izbegavanje upotrebe mreža ujutru, nakon buđenja i pre spavanja. Mnogi od nas koriste budilnik na telefonu. Nakon zvona za buđenje prva stvar koju učinimo jeste proveravanje notifikacija na društvenim medijima. Konstantan tok vesti, ažuriranja i selfija ne predstavlja najbolju priliku za početak dana, ali ni za odlazak na spavanje. Ove navike zamenite meditacijom, vođenjem dnevnika i drugim prijatnim aktivnostima koje će učiniti da se osećate bolje.
Stalni zvuk raznih obaveštenja dovodi nas u iskušenje da proverimo novost. Posledica toga može biti ne samo loše raspoloženje, već i ometanje u obavljanju posla. Zato je preporučljivo da povremeno napravite pauzu od pojedinih društvenih mreža. Odnosno, da ugasite privremeno nalog ili deinstalirate aplikaciju.
Ukoliko niste spremni na ovaj potez možete pojedine društvene mreže da koristite na drugim pametnim uređjima. Na taj način ograničićete i vreme provedeno na njima.
Obavezno revidirajte i listu naloga. Prestanite da pratite naloge koji mogu da dovedu do negativnih osećanja, posebno bivših ljubavi i nekadašnjih prijatelja. Umesto njih svoje virtuelno okruženje ispunite dragim osobama i onima koji imaju motivacioni karakter.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa negativnim efektima društvenih mreža, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Overthinking – Kako zaustaviti prekomerno razmišljanje?
Overthinking, tj. preterano razmišljanje je veoma neprijatno iskustvo. Baš kao što naziv kaže predstavlja prekomerno razmišljanje i analiziranje određenog događaja, problema, pa i svakodnevne situacije.
Svi ponekad previše razmišljamo o nečemu. Međutim, ako se ono iznova ponavlja tako da narušava normalno funkcionisanje reč je o overthinking-u. U osnovi ovog problema su opsesivne misli koje je nemoguće zaustaviti, a one same ničemu ne vode.
Vrste preteranog razmišljanja
Razmišljanje na sve ili ništa uključuje sagledavanje situacije samo u crnom ili belom svetu. Umesto da posmatrate i dobre i loše strane, analizirate događaj samo u smislu da li je to potpuni uspeh ili potpuni neuspeh.
Katastrofiranje se zasniva na pretpostavkama da će se desiti najgore. Samim tim se stvari vide gore nego što jesu. Na primer, možete se plašiti da ćete pasti na ispitu. To onda dovodi do brige da ćete pasti godinu na fakultetu. Možda i prelazak na samofinansirajući status. Posledica toga može biti nemogućnost završetka obrazovanja, zatim i pronalaska dobrog posla.
Preterano generalizovanje predstavlja oblik preteranog koji polazi od događaja iz prošlosti. Na osnovu njega tumače se trenutne situacije, dok se zanemaruje postojanje različitih ishoda.
Generalizovanje jednog događaja iz prošlosti na svaki događaj u budućnosti često dovodi do preterane brige o stvarima koje se možda nikada neće dogoditi.
Efekti preteranog razmišljanja
Overthinking nije mentalna bolest, ali utiče na mentalno zdravlje. Najčešće su to anksioznost, depresija i poremećaji spavanja. Mogu se javiti i drugi poremećaji, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj.
Prekomerno razmišljanje, takođe, može ozbiljno uticati na veze. Pretpostavljanje najgoreg scenarija i prenagljeno donošenje pogrešnih zaključaka dovodi do loše komunikacije, pa i konflikta u vezi, dok opsednutost svakom sitnicom koju drugi ljudi rade i kažu, a tumačite je pogrešno dodatno produbljuje sukob.
Kako zaustaviti preterano razmišljanje?
Overthinking je kao neka vrsta vakuuma. Usisava vas, te uklanja iz aktivnog učešća. Što se više bavimo preteranim razmišljanjem, to manje zapravo radimo stvari u fizičkom okruženju. Srećom, uz određene vežbe ovaj obrazac razmišljanja moguće je pobediti.
Prvi i osnovni korak jeste da opsesivne misli zamenite nekim drugim. Na taj način možete da „prevarite“ svoj mozak kako ne bi iznova razmišljao.
Svakako, nije moguće odjednom oslobodite se prekomernog razmišljanja. Zato stručnjaci savetuju da sebi postavite plan kada ćete o tome razmišljati. Na primer, možete prekomerno brinuti od 16 do 17 časova i samo tada u toku dana. Vremenom, vaša organizacija umanjiće iskušenje da više sati provodite razmišljajući o bespotrebnim stvarima.
Upravo u ovome se krije i naredni korak. Naime, trebate jasno sagledati situacije koje vode overthinking-u? Da li se one, ziasta, tiču vašeg života? Da li možete da ih rešite ili su one nečiji drugi problem? Ova i slična pitanja pomoći će vam da razgraničite prekomerno razmišljanje od realnog traženje rešenja.
Da biste se oslobodili preteranog razmišljanja morate prepoznati kada je vaš mozak u režimu preopterećenja. Zato obratite pažnju na situacije koje vas uznemiravaju i kako one utiču na vaše ponašanje.
Meditacija je odlično sredstvo za pozitivnije preusmeravanje misli. Dok meditirate, radite na fokusiranju na svoj dah. Cilj nije da razbistrite um, već da ga fokusirate na nešto drugo. Vežbanjem moći ćete da preusmerite fokus kad god vam misli odlutaju.
Ukoliko ne možete sami da se izborite da prekomernim razmišljanjem potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Ambivertna ličnost – Kako je prepoznati i koje su njene prednosti?
Ambivertna ličnost predstavlja spoj ekstrovertne i introvertne osobe.
Koncept introverzije i ekstraverzije uveo je švajcarski psiholog i psihoterapeut Karl Jung. Verovao je da su neki ljudi podstaknuti spoljašnjim svetom (ekstroverti), a drugi su podstaknuti unutrašnjim svetom (introverti).
Ekstraverti energiju crpe iz spoljašnjeg sveta, tj. iz okruženja ljudi. Vole da budu napolju, da prisustvuju društvenim događajima i da se druže. Sa druge strane, introverti crpe energiju iz unutrašnjeg sveta. Oni rado provode vreme sami ili sa jednom ili dvoje ljudi kojima su bliski.
Međutim, osobine ličnosti nisu inherentno fiksne. To znači da se neko retko uklapa u potpunosti u jedan ili drugi tip. U većini slučajeva pripada negde između, te zavisno od situacije pokazuje više introvertne osobine ili više ekstrovertne. Tada je reč o ambivertnoj ličnosti.
Znaci ambivertne ličnosti
Ambivertna ličnost je dobar slušalac, ali i sagovornik. Ekstroverti više vole da pričaju, a introverti vole da posmatraju i slušaju, dok ambivertni znaju kada da govore, a kada da slušaju. S obzirom da je veoma važna komunikacija u partnerskim odnosima, ova ambivertna karakteristika je osnova očuvanja zdrave veze.
U poslovnom svetu, takođe, donosi prednosti. Naime, ambivertna ličnost može da otvori sastanak tako što će održati kratak razgovor. Zatim će ponuditi zaposlenima priliku da govore o sopstvenim izazovima ili idejama.
Ambivertne osobe se osećaju ugodno u društvenim okruženjima, ali i cene vreme koje provode sami. Recimo da vas prijatelj zove u poslednjem trenutku za večernji izlazak. Ekstrovert će prihvatiti bez oklevanja, a introvert će odlučiti da ostane kod kuće. Ambivert će verovatno razmotriti prednosti i nedostatke određenog izlaska i na osnovu toga doneti odluku.
Jedna od važnih karakteristika koju ima ambivertna ličnost jeste empatija. Ako prijatelj ima problem, ekstrovert bi mogao pokušati da ponudi rešenje odmah, a introvert bi mogao biti odličan samo u slušanju. Ambivert je taj koji pokušava da razume. On sluša i postavlja promišljena pitanja kako bi pokušao da pomogne.
U slučaju okruženja više ljudi, ambiverti mogu da obezbede preko potrebnu ravnotežu u društvenoj dinamici. Ove osobe će se potruditi da prekinu neprijatnu tišinu, čineći da se drugi koji su introvertniji osećaju prijatno da započnu razgovor.
Prednosti ambivertne ličnosti
Pošto se ambivertna ličnost nalazi u sredini, ima jedinstvenu sposobnost da iskoristi pozitivne osobine oba tipa. Zbog toga je i spremnija da napravi kompromis kada je u pitanju interakcija sa drugim ljudima. Samim tim može da razvije i dublje veze. Ekstrovertne osobe su sklone upoznavanju sa više ljudi, stvarajući površne odnose. Nasuprot njima introvertne osobe održavaju samo bliski kontakt sa dugodišnjim prijateljima.
Kao posebna prednost navodi se činjenica da ambiverti mogu lakše da uspostave ravnotežu u svojim životima. Oni odvajaju vreme za negovanje društvenih odnosa. Istovremeno daju prioritet brizi o sebi. Na taj način smanjuju rizik od pojave burn out sindroma.
Istraživanja pokazuju da su ambivertne ličnosti dobri šefovi. Naravno, i ekstroverti i introverti mogu biti dobri šefovi, ali to često zavisi od konteksta i ljudi koje vode.
Ekstrovertni lideri imaju veći profit kada vode zaposlene koji su pasivni. Takvi radnici više vole rad isključivo po instrukcijama. Manji profit bio je ostvaren sa proaktivnim zaposlenima, jer nisu imali mogućnost da preuzmu veću odgovornost. Proaktivni radnici pokazuju bolje rezultate kod introvertnog vođe, dok ambivertni lideri imaju različite stilove upravljanja, prilagođavajući se tipu radnika koji vode.
Ukoliko vam je potrebna pomoć da otkrijete svoj tip ličnosti i izvučete maksimum iz njega, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Kako podneti gubitak posla?
Gubitak posla, nažalost, nije retka pojava. Naročito danas, kada se svet nalazi u ekonomskoj krizi. Firme propadaju gotovo preko noći, a zaposleni se vraćaju na biro rada. Čak i ako ste svojom krivicom doveli do otkaza suočavanje sa njim nije nimalo lako.
Posao je mnogo više od finansijske sigurnosti. On nas definiše, pružajući osećaj identiteta i samopouzdanja. U modernom dobu, biti zaposlen znači vredeti. Sa njim dolaze i ugled i poštovanje drugih. Samim tim i motivacija da nastavimo da radimo na sebi.
Imajući ovo vidu ne čudi što se gubitak posla smatra jednim od najstresnijih događaja koje osoba može doživeti. Zapravo, on je uključen u top 10 na listi stresnih događaja.
Kako gubitak posla deluje na mentalno zdravlje?
Gubitak posla stvara neverovatnu promenu u vašem životu. Ta promena utiče na finansijsku stabilnost, porodične odnose i svakodnevnu rutinu. Takođe, odražava se na vaše mentalno zdravlje.
Kao duboko uznemirujuće iskustvo dovodi do niza emocija, koje se mogu porediti sa onim koje izaziva gubitak bliske osobe ili razvod. Najpre se javljaju šok i neverica. Prate ih ljutnja, bes, pa i tuga. Ova osećanja mogu da prerastu u frustracije, koje ostavljaju dublje posledice. Naime, može doći do sumnje u sopstvene sposobnosti i vrednosti.
Anksioznost je sasvim normalna pojava nakon otkaza. Strepnja zbog finansijske neizvesnosti stvara paniku, koja utiče na svakodnevno funkcionisanje i donošenje odluka.
Ukoliko ova osećanja traju duže od nekoliko nedelja postoji opasnost od razvoja depresije. Da je depresija nakon gubitka posla česta pojava potvrđuju i istraživanja. Oko 10-30 odsto ljudi koji su dobili otkaz razvilo je neki nivo depresije.
Osim psiholoških efekata, gubitak posla izaziva i fizičke tegobe. Glavobolje, poremećaji spavanja i problemi sa varenjem – samo su neki od njih.
Kako se izboriti sa gubitkom posla?
Kako vreme od gubitka posla prolazi ljudi postaju lenji i bezvoljni, prepuštajući se svakodnevnici koja nije ispunjena nikakvim aktivnostima.
Da biste ovo izbegli neophodno je da se aktivirate na svakom polju. Vidite gubitak posla kao priliku, a ne kao katastrofu. Na taj način ćete negativno iskustvo pretvoriti u mogućnost za rast i napredovanje.
Profesionalno vođenje kroz radionice, seminare i usluge biznis savetovanja mogu pružiti vredne uvide u nove smernice. Postavljanjem jasnih i realnih ciljeva i eventualnim daljim obrazovanjem ili obukom, otvoriće vam nove prilike za posao. Veoma često su nove prilike mnogo bolje od onog čime ste se ranije bavili.
S obzirom da negovanje pozitivnog stava vodi ka uspehu, stručnjaci savetuju da radite na jačanju svog mentalnog sklopa. Razne tehnike, kao što su mindfulness i meditacija, mogu vam u tome pomoći. Ne samo da ćete njihovim praktovanjem postati mentalno jači, već i bolje fokusirani na ispunjenje novih ciljeva u životu.
Briga o sebi je još jedna važna komponenta u sprečavanju negativnih emocija nakon gubitka posla. Zato odvojite vreme za stvari koje vas interesuju. Možda postoji nešto što ste nekada voleli da radite, ali u poslednje vreme jednostavno niste imali vremena da se prepustite. Obnavljajući svoje hobije, dajete sebi priliku da uživate i van posla. Ove aktivnosti doprinose boljem raposloženju. Samim tim i motivisanosti za nove poslovne izazove.
Ukoliko ne možete sami da se nosite sa gubitkom posla potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više