Strah od vode – Zašto se javlja i kako se leči?
Strah od vode, tj. akvafobija kako se stručno naziva, predstavlja iracionalan strah praćen anksioznošću u blizini nekog izvora vode.
Većina nas ima određeni stepen straha kada je u pitanju voda. Obično taj strah prevazilazimo kada naučimo da plivamo. Međutim, ako nema realnu osnovu i utiče na kvalitet života reč je o akvafobiji.
Prema poslednjem Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja strah od vode se svrstava u specifične fobije. Odnosno, u anksiozni poremećaj kod kojeg izloženost vodi izaziva nelagodu tako da osobu navodi da izbegne svaku situaciju sa njom.
Akvafobija se često zamenjuje sa drugom fobijom koja se zove hidrofobija. Iako obe uključuju vodu, nisu iste. Hidrofobija je averzija prema pijenju vode u poodmakloj fazi besnila kada ljudi pri gutanju vode imaju faringealni spazam.
Zašto se javlja strah od vode?
Tačan uzrok nije u potpunosti otkriven, te se strah od vode tumači kao kombinacija više faktora.
Istraživanja su pokazala da može biti genetski nasleđen. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko u porodici već postoji mentalno zdravstveno stanje, kao što je anksioznost ili druga fobija.
Promene u funkciji mozga, takođe, mogu igrati ulogu u razvoju specifičnih fobija, uključujući i akvafobiju.
Ipak, u većini slučajeva strah od vode je posledica ranijeg negativnog iskustva. Ako ste doživeli traumu od utapanja, brodoloma ili, čak, lošu lekciju plivanja, postoji veći rizik da se razvije fobija.
Kod nekih ljudi ona nastaje posredno, tj. na osnovu iskustva drugih ljudi. Najčešće roditelja, jer su oni uzor ponašanja svojoj deci.
Strah od vode može biti i simptom drugih poremećaja, što problem čini kompleksnijim.
Koji su simptomi akvafobije?
Mnogi odrasli koji žive sa akvafobijom počinju da razvijaju simptome u detinjstvu ili adolescenciji.
Kod njih sam pogled na vodu izaziva intenzivan strah i anksioznost. Ovo može biti veoma mala količina vode, kao što je ona što se nalazi u lavabou ili velika voda, kao što je okean. Količina vode ne uzrokuje fobiju. Sama voda je ta koja stvara strah.
Intenzivan strah praćen je napadima panike. Oni se mogu javiti i posmatranjem slike na kojoj je voda. U pojedinim slučajevima i pri razmišljanju o vodi.
Da bi sprečili pojavu neprijatnih simptoma osobe se trude da izbegnu mesta i situacije gde bi moglo doći do susreta sa vodom. Neki izbegavaju bilo kakav dodir sa vodom, što otežava održavanje pravilne higijene.
Strah od vode se manifestuje i fizičkim tegobama. Karakteristične su znojenje, ubrzan rad srca, otežano disanje. Zatim, mučnina, vrtoglavica ili nesvestica.
Kako se osloboditi akvafobije?
Kao i većina specifičnih fobija, strah od vode uspešno se rešava odgovarajućom terapijom. Najčešće korišćene su kognitivno-bihejvioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazaće vam kako da identifikujete okidače i kako da zamenite negativna uverenja o strahu sa pozitivnijim stavom. Ujedno, naučiće vas kako da se nosite sa tim obrascima razmišljanja.
Terapija izloženosti, kao što joj naziv kaže, predstavlja postepeno izlaganje predmetu straha. U ovom slučaju vodi. Na primer, prvo ćete imati zadatak da napunite kadu sa nekoliko centimetara vode. U drugom koraku trebaće da stavite ruku u vodu i na kraju da sedite u kadi sa vodom.
Svaki uspešno pređen zadatak vremenom će ojačati vaše samopouzdanje. To će vam omogućiti da dodajete nove aktivnosti vezane za vodu.
Pored profesionalnog tretmana, postoji i nekoliko tehnika samopomoći koje možete praktikovati kod kuće. Najefikasnije su joga, meditacija, ali i bilo koja svakodnevna fizička aktivnost.
Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od vode potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Pet načina da postanete mentalno jači
Pet načina da postanete mentalno jači doneće vam kvalitetniji život.
Finansijska neizvesnost, preopterećenost na poslu, porodični problemi – postali su naša svakodnevnica. Iako izreka Fridriha Ničea: „Ono što nas ne ubija čini nas jačima“, zaista, ima smisla mnogi se ne mogu izboriti sa nedaćama koje su ih snašle. Posebno ako su konstantno izloženi stresnim situacijama. Srećom, možemo da naučimo kako da upravljamo njima.
Psihološka otpornost, tj. rezilijentnost, koja dovodi do metalno jakog sklopa ličnosti, nije lična osobina. U pitanju je proces koji se postiže vežbanjem, a omogućava nam da se prilagodimo ne samo svakodnevnom stresu, već i težim životnim situacijama, traumama i tragedijama.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva pet načina da postanete mentalno jači.
Nemojte dozvoliti da vas strahovi savladaju
Sasvim je u redu biti uplašen. Međutim, ne trebate dozvoliti da vas vaši strahovi parališu. Oni nikako ne smeju biti kočnica u životu.
Biti mentalno jak znači gledati dalje od svojih strahova i fokusirati se na lične ciljeve. Probijajući se kroz ono što vas plaši ne samo da postajete otporniji, već i uviđate svoje vrednosti. Samim tim stvarate mogućnosti za lični razvoj.
Prevazilaženje navika samosabotaže ili odlazak iz nezdrave veze sigurno će vam u početku delovati teško. Vremenom, zapravo, doneće boljitak u vašem životu.
Neka vaše ponašanje bude u skladu sa ciljevima
Da biste povećali svoju rezilijentnost morate da uskladite svoje vrednosti, ciljeve i ponašanje. Na primer, ako imate konkretan cilj da povećate svoj osećaj autonomije i samousmeravanja, deo tog cilja može uključivati vrednost koju ste sebi postavili, kao što je neupoređivanje sa drugima. Polazeći od sopstvenih vrednosti, vaše ponašanje će se promeniti kako bi bilo usmereno ka ispunjenju cilja.
U suprotom, ukoliko su vaše vrednosti, ponašanja i ciljevi neusaglašeni možda ćete primetiti da ne postižete željeni rezultat onoliko brzo koliko se nadate. To je sigurni znak da morate da izvršite određene promene da biste ispunili plan koji ste sebi postavili.
Vodite dnevnik svojih misli
Jedan od pet načina da postanete mentalno jači jeste da beležite svoje misli.
Ponekad, kada je osoba suočena sa nedaćama ili borbama možda neće imati snage da o tome priča sa prijateljima, pa i drugim članovima porodice. Potiskivanje misli vodi ga gomilanju negativnih emocija, koje mogu da izazovu frustracije.
Da biste to sprečili stručnjaci savetuju da svoje misli i osećanja zapišete. Vođenje dnevnika, bilo da se radi u elektronskoj formi ili pisanjem u svesku, pomoći će vam da prepoznate svoje potrebe. Na osnovu njih moći ćete da kreirate ciljeva usklađene sa povećanjem rezilijentnosti.
Promenite način razmišljanja
Kada su vam stalno u glavi reči „bol“ ili „patnja“ vremenom će vas navesti da sebe posmatrate kao žrtvu.
Morate znati da reči koje odaberete da opišete sebe i svoja iskustva mogu uticati na to kako se osećate. Kolika je njihova moć jaka govori i podatak da će imati uticaj i na to šta verujete da je istina o vama.
Umesto negativnih reči počnite da koristite pozitivne, kao što su „uspešan“ i „jak“. Zahvaljujući njima promenićete percepciju na svet, te ćete se i na sasvim drugačiji način suočiti sa novim stresnim događajem.
Brinite o sebi
U pet načina da postanete mentalno jači spada i briga o sebi. Ona je mnogo više od povremenog odlaska u spa centar ili na masažu.
Morate pronaći vremena za sebe svakog dana. Na primer, možete ujutru ili pre spavanja meditirati ili vežbati. Ukoliko ste ljubitelj knjiga obavezno izdvojite vreme u toku dana da čitate ili da radite bilo šta drugo što vas čini srećnim.
Briga o sebi može uključivati i traženje stručne pomoći. Zato ako ne umete sami da se izborite sa problemima i da naučite kako da postanete rezilijentni kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Strah od trošenja novca – Hromtofobija
Strah od trošenja novca ili hromtofobija, kako se stručno naziva, predstavlja ekstremni strah i anksioznost zbog trošenja novca. Sam naziv ukazuje na problem. Ime potiče od grčkih reči „chrimata“, što znači „novac“ i „phobos“, tj. „strah“.
Nema sumnje, naše lične finansije su izuzetno važan aspekt života. Posebno u današnje vreme kada se svetska ekonomija suočava sa visokom inflacijom. Međutim, smanjeno trošenje radi vraćanja dugova ili štednja za školarinu, stan ili auto je sasvim normalan odnos prema novcu. Problem nastaje kada se kontakt sa novcem pretvori u iracionalni strah koji ometa svakodnevno funkcionisanje.
U tom slučaju reč je o hromtofobiji. Iako se svrstava u specifične fobije, procenat onih koji se sa njom suočavaju nije zanemarljiv. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako na vreme da prepoznate strah od trošenja novca.
Zašto se javlja hromtofobija?
Tačan uzrok nije poznat, te se strah od trošenja novca posmatra kroz kombinaciju psiholoških i faktora sredine.
Jedan od vodećih jeste finansijska trauma, takođe, poznata kao trauma novca ili finansijski PTSP. Ona nije zvanična psihijatrijska dijagnoza, ali se često koristi za opisivanje hromtofobije. Uključuje različite izazove koje ljudi doživljavaju kada imaju poteškoća da se nose sa naglim finansijskim gubitkom ili hroničnim finansijskim stresom. Gubitak posla, hitna medicinska pomoć, razvod – samo su neki od okidača problema.
Genetika je još jedan faktor koji može dovesti do fobija. Naime, kod onih sa porodičnom istorijom fobija postoji veća verovatnoća da će sami razviti neku od njih.
Ne treba zanemariti ni psihološke faktore. Hromtofobija može biti zasnovana na strahu, pre svega, strahu od promene, gubitka kontrole ili nepoznatog.
Strah od trošenja novca može biti izazvan i društvenim faktorima, kao što je zabrinutost zbog nacionalne finansijske krize.
Koji su simptomi hromtofobije?
Za razliku od škrtice, koja nerado troši novac, osoba sa hromtofobijom biće neverovatno uznemirena u situacijama kada mora da potroši novac. Uznemirenost je toliko izražena da se javljaju simptomi anksioznosti i napadi panike.
Ovi simptomi se mogu ispoljiti i u slučajevima kada nema potrebe za trošenjem novca. Na primer, pri posmatranju slike sa novcem, čeka sa velikim novčanim iznosom, skupocenih predmeta… Ponekad se javljaju i pri samoj pomisli na novac.
Kod pojedinih ljudi razvijen je specifični oblik, kao što je strah od novčića ili papirnog novca, dok se drugi boje da dodiruju novac, te sva plaćanja vrše karticom.
Strah od trošenja novca se manifestuje i izbegavanjem društvenih aktivnosti koja podrazumevaju upotrebu novca. Na primer, možda ćete preskočite porodično filmsko veče, izlazak sa partnerom ili neku drugu ugodnu aktivnost.
Potreba za brojenjem novca i proveravanjem bankovnog računa više puta u toku dana je još jedan znak problema.
Ove simptome prate i druge tegobe. Poteškoće u koncentraciji, poremećaji spavanja, smanjen apetit, razdražljivost, bol u mišićima, glavobolje, promene raspoloženja veoma su česte.
Uticaj hromtofobije
Strah od trošenja novca može ozbijno narušiti kvalitet života.
Izbegavanje društvenih okupljanja zbog novca stvara socijalnu distancu. Kao posledica javlja se i nemogućnost napredovanja u karijeri, jer je potrebno uložiti novac u dodatno obrazovanje ili sertifikat.
Hromtofobija može dovesti i do pravnih problema. Izbegavanje odlaska u banku ili korišćenje bankomata otežava upravljanje finansijama. Zato može doći do odbijanja čekova, kašnjenja u izmirivanju obaveza, pa i nemogućnosti dobijanje kredita.
Strah od trošenja novca neće sam od sebe nestati, već morate potražiti stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Frustracija – Zašto se javlja i kako se nositi sa njom?
Frustracija predstavlja vrstu emocionalne reakcije na stres.
Savremeno doba karakteriše stalna potreba za uspostavljanjem ravnoteže između privatnih i poslovnih obaveza. Kada se ovde doda težnja za ispunjavanjem postavljenih standarda, ne čudi što je stres postao sastavni deo naših života. Sa njim dolazi i frustracija, te se ona posmatra kao uobičajena pojava na svakodnevne stresore.
Na primer, možete biti frustrirani kada vaš partner zaboravi godišnjicu. Takođe, možete postati frustrirani samim sobom zbog toga kako ste odgovorili na partnerovu grešku.
Ove i slične frustracije su kratkotrajne. Imaju tendenciju da nestanu kada se situacija promeni. Međutim, problem nastaje kada ste izloženi hroničnom stresu, koji dovodi do dugotrajne frustracije.
S obzirom da ova frustracija utiče ne samo na kvalitet života, već i na vaše zdravlje, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja frustracija?
Frustracija potiče od neizvesnosti i nesigurnosti, koje su izazvane nemogućnošću zadovoljenja potreba. Naime, kada su potrebe pojedinca blokirane, postoji veća verovatnoća da će se ona pojaviti.
Potrebe se mogu blokirati na dva različita načina – iznutra i spolja.
Unutrašnja frustracija proizilazi iz uma pojedinca. Pri čemu uključuje osećaj nezadovoljstva nekim ličnim aspektom, bilo da se radi o sopstvenim naporima ili ponašanju.
Spoljašnja frustracija uključuje stres zbog nečega u spoljašnjem okruženju. Zaglavljivanje u saobraćaju kada žurite na posao; kašnjenje sa projektom zbog kolege koji nije završio svoj deo posla – samo su neki od primera.
Znaci i efekti frustracije
Frustracija se ispoljava na različite načine. Iako se oni razlikuju od osobe do osobe, postoje karakteristični znaci. To su, pre svega, bes i gubitak strpljenja.
Ukoliko se frustracija ignoriše ili se blokirane potrebe ne zadovolje uslediće bes i ljutnja. Usled nemogućnosti kontrole besa može se javiti i agresivno ponašanje. Zavisno od izvora, usmereno je na samu osobu ili na druge.
Osobe koje su frustrirane imaju problema sa spavanjem. Primetne su i promene u obavljanju aktivnosti. I dok se neki preopterećuju obavezama, za druge je svojstvena prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza.
Frustracija može dovesti do gubitka poverenja u sebe same, što vodi ka manjku samopouzdanja. Vremenom se razvija i depresija, dok su pojedini sklonu nezdravom ponašanju. Odnosno, prekomernoj upotrebi alkohola, nelegalnih supstanci i hrani. Zbog toga se u posledice svrstavaju i bolesti zavisnosti i poremećaji ishrane.
Kako se nositi sa frustracijom?
Sposobnost suočavanja sa frustracijom poznata je kao tolerancija na frustraciju. Visoka tolerancija na frustraciju ukazuje na to da možete uspešno da se nosite sa izazovima. Dok niska tolerancija znači da ćete se možda osećati uznemireno zbog manjih neprijatnosti.
Da biste povećali toleranciju na frustraciju stručnjaci preporučuju mindfulness. U pitanju je metoda koja podstiče svesnu, usmerenu pažnju. Tačnije, unutrašnje stanje koje razvijamo posmatrajući um iz različitih perspektiva.
Mindfulness pomaže da zadržite stav prihvatanja, a ne otpora ili prosuđivanja. Takav stav će pozitivno uticati na vaše reagovanje na frustracije.
Promena životnog stila je još jedan način da se izborite sa frustracijom. Dobra ishrana, pravilan san i redovno vežbanje su osnova za borbu sa stresom. Zato, smanjite obaveze i odvojite vreme samo za sebe i aktivnosti u kojima uživate.
Emocionalna inteligencija je sposobnost da primetite i procenite emocije kod sebe i drugih, kao i sposobnost da regulišete način na koji izražavate svoja osećanja. Kao takva povezana je sa tolerancijom na frustraciju.
Da biste poboljšali svoju emocionalnu inteligenciju vežbajte empatiju, posebno prema ljudima koji su skloni da vas frustriraju. Zatim, vodite računa da pronađete pravi trenutak za izražavanje emocija. Obavezno podsećajte sebe da su sve emocije prolazne, uključujući i frustraciju.
Ukoliko ne umete sami da se nosite sa frustracijom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Nema ništa loše u tome biti singl – Oslobađanje srama i stigma
Biti singl i dalje je stigmatizovan pojam. Iako živimo u modernom društvu postoji uverenje da je živeti bez partnera pogrešno i neprihvatljivo. Cilj svakog bića jeste da pronađe nekog sa kim će biti u vezi. Samo tada može biti potpuno srećan i imati ispunjen život.
Nažalost, ovakve društvene norme čine da osobe koje su same osećaju stid, pa i manjak samopouzdanja. U nastajanju da budu prihvaćeni mnogi su spremni da budu i u nefunkcionalnoj, toksičnoj vezi. Takav stav ne samo da je pogrešan, već može stvoriti mnoge druge probleme.
Da biste ih izbegli psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da „biti singl“ ne posmatrate kao lični neuspeh.
Prestanite da se identifikujete sa statusom svoje veze
Čovek se ne definiše preko svog partnera. Zato nemojte sebe poistovećivati sa statusom veze. Biti singl znači samo da još uvek niste pronašli svoju srodnu dušu. Sa druge strane, vi ste biće prepuno kvaliteta i dobrih osobina, koje ostvaruje uspehe na mnogim poljima.
Imajte u vidu da vaša vrednost ne dolazi spolja. Vaša vrednost ne dolazi sa vezom, partnerom ili venčanim prstenom na ruci. Niste ništa manje vredni, niti beskorisni ako ste solo. Zapravo, život donosi pregršt nepredvidivih događaja, te se i status veze menja tokom vremena. Ono što ste vi je suštinska, unutrašnja vrednost koju treba ceniti.
Ništa nije u redu sa tobom
Jedini razlog zašto ste slobodni je što još uvek niste upoznali pravu osobu. Nije zato što niste dovoljno privlačni. Ili možda dovoljno obrazovani. Ne treba da smršate, promenite stil oblačenja ili nađete novi posao da biste pronašli voljenu osobu. Radite na sebi jedino da biste vi bili zadovoljni, a ne da udovoljite društvenim normama.
Prestanite sebe da potcenjujete i omalovažavate. Takođe, prestanite da osećate krivicu što ste sami. Da ste upoznali pravu osobu, sada biste bili u vezi, zar ne? Umesto da se stidite, prihvatite da vas tek čeka ljubav. Za to vreme, uživajte u svom životu, jer biti singl može biti podjednako zabavno, kao u vezi.
Ostanite verni sebi
Biti singl nije nedostatak opcija, već izbor. Izbor da poštujete svoje standarde i želje, a ne da ispunjavate očekivanja drugih.
Bolje je ostati sam i tražiti ono što zaista zaslužujete u ljubavi nego da gubite vreme sa pogrešnim ljudima. Ne samo da ćete biti nezadovoljni u vezi sa osobom koja vam ne odgovara, već postoji opasnost da u takvom odnosima izgubite i sami sebe. Odnosno, da prestanete da negujete lična uverenja i ciljeve kojima težite.
Uzdignite se iznad pritiska društva
Kolektivno uslovljavanje je toliko pogrešno, ali takođe snažno i duboko ukorenjeno. Zato je teško videti dalje od toga i verovati u suprotno.
Bez obzira što je društvo stvorilo uverenje da je biti singl loše iskustvo, morate se osloboditi ovog pristiska. Nemojte zaboraviti da su i međuljudski odnosi teški. Nisu sve veze idilične, ma kako bile lepo predstavljane. Mnogi se, zapravo, osećaju prazno u zajedničkom životu.
Ukoliko ne umete da se izborite sa stidom što ste sami potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Anksioznost kod roditelja – Koji su simptomi i zašto se javlja?
Anksioznost kod roditelja se odnosi na preteranu zabrinutost roditelja ili staratelja o dobrobiti svoje dece.
U izvesnoj meri, briga je normalna i korisna emocija, jer motiviše roditelja da donosi bezbedne, efikasne odluke. Obično se javlja još u trudnoći. Da li ću biti dobar roditelj? Da li će sa detetom biti sve u redu? Da li ću uspeti da mu pružim sve što poželi? Ova i slična pitanja često postavljaju budući roditelji.
Osećaj brige nastavlja da postoji i u detinjstvu, kako dete odrasta, što je sasvim normalna pojava. Međutim, ako roditeljska briga postane preopterećavajuća tako da ima negativan uticaj na mentalno zdravlje svih članova porodice onda je reč o anksioznosti kod roditelja.
S obzirom da je anksioznost kod roditelja čest problem psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate njegove znake.
Zašto se javlja anksioznost kod roditelja?
Uzroci koji vode roditeljskoj anksioznosti mogu biti različiti. Obično predstavljaju kombinaciju genetskih faktora i faktora životne sredine. Pri čemu uključuju brige o društvenom, emocionalnom i mentalnom blagostanju deteta, u rasponu od sposobnosti deteta da sklapa prijateljstva do njegovih ocena u školi.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnaća da se razvije ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja. Takođe, lična istorija mentalnih bolesti, kao i hronična medicinska stanja mogu da dovedu do ovog problema.
U okidače se svrstavaju i određene crte ličnosti. Naime, osobe koje ne znaju kako da upravljaju stresom ili su sklone da budu pesimistične i negativne mogu da pokazuju znake anksioznosti.
Anksioznost kod roditelja može biti i posledica preživljenje traume ili nedostatka samopouzdanja te dolazi do nesigurnost u sposobnosti vaspitanja. Mada je danas i velik uticaj društvenih mreža, posebno objave o nasilju u školi i otmicama dece.
Prevelika i nerealistična očekivanja koje osobe stavljaju pred sebe ili očekuju od deteta mogu biti pokretač anksioznosti. Zbog toga se češće javlja kod onih koji su opsednuti kontrolom i kod onih koji stalno teže perfekcionizmu.
Koji su simptomi roditeljske anksioznosti?
Stres i napetost su karakteristični znači za anksioznost kod roditelja. Prate ih problemi sa spavanjem, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i preterana zabrinutost.
Ukoliko osete pretnju javljaju se napadi panike, ubrzano disanje, povećan broj otkucaja srca, znojenje, pa i drhtanje i osećaj slabosti.
Osoba koje se bori sa roditeljskom anksioznošću nastoji da izbegne situacije za koje smatra da su opasne. To može uključivati zabranu deci da učestvuju u razumno bezbednim aktivnostima iz straha da će biti povređena, maltretirana ili doživeti druge negativne posledice.
Neretko očekuju najgore. Umesto da realno sagledaju situaciju i vide sve razumne mogućnosti ovi roditelji neće moći da prestanu da očekuju najgore.
Pojedini ispoljavaju anksioznost preteranim reagovanje, naročito u odnosu sa detetom, dok se kod zaposlenih žena mogu javiti i simptomi burn out sindroma.
Kako roditeljska anksioznost utiče na decu?
Odrastanje sa anksioznim roditeljem povećava verovatnoću da se ovaj problem javi i kod deteta. Posebno je povećana opasnost od pojave generalizovanog anksioznog poremećaja i poremećaja anksioznosti pri odvajanju.
Posledica roditeljske anksioznosti može biti i razvoj specifičnih fobija i depresije. Zatim, smanjeno samopouzdanje, nespremnost za nove stvari, kao i nerealno sagledavanje sveta oko sebe.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima roditeljske anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Opsednutost kontrolom – Zašto se javlja i koji su znaci?
Opsednutost kontrolom je česta pojava među ljudima širom sveta.
Imati kontrolu nad sopstvenim životom težnja je svih. Ona podrazumeva planiranje i rad na ispunjenju ciljeva. Međutim, kada ta kontrola nije više pokretačka snage i izvor ličnog napretka, već preterana okupacija koja vodi ka frustraciji, pa i anksioznosti i depresiji, javlja se problem.
Kontrol frik, kako se često naziva osoba opsednuta kontrolom, je termin koji opisuje muškarce i žene koji imaju veliku potrebu za kontrolom svega što se oko njih radi i dešava. U nastojanju da se stvari urade na određeni način oni neretko diktiraju drugima kako će se ponašati. Čak mogu postati uznemireni kada neko izazove odstupanje u načinu na koji radije rade stvari.
S obzirom da opsednutost kontrolom narušava svakodnevni život psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji znaci ukazuju na ovaj problem.
Zašto se javlja opsednutost kontrolom?
U većini slučajeva opsednutost kontrolom dolazi iz detinjstva. Ukoliko je stil roditeljstva bio previše autoritaran može se javiti problem kontrolisanja. Takođe, deca koja odrastaju uz kontrol frik roditelje često i sama to postaju.
U osnovi ovog problema neretko je strah od napuštanja. Tako, na primer, devojka koja se plaši da će je dečko ostaviti može pokušati da preterano kontroliše njegov život stalno ga proveravajući.
Opsednutost kontrolom posledica je manjka samopouzdanja. Da bi se osetili superiornije ljudi teže da sve oko sebe kontrolišu. Dok ponekad proizilazi iz osećaja ranjivosti. Naime, osobe koje su se suočile sa gubicima i razočarenjima u prošlosti nastoje da negativne emocije izbegnu preteranom kontrolom svog života.
Kontrol frik se često povezuje i sa perfekcionizmom. Želja da osoba bude savršena u svakom pogledu stvara osnovu za prekomernom kontrolom.
Potreba za kontrolom, u ekstremnim slučajevima, potiče od dubljih psiholoških problema. Tu, pre svega, spadaju opsesivno-kompulzivni poremećaj, anksiozni poremećaji i poremećaji ličnosti – antisocijalni poremećaj ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti, histrionični poremećaj ličnosti.
Znaci da ste kontrol frik
Kontrol frik je obično vođen željom da sve bude urađeno na način za koji smatraju da je ispravan. Ovi ljudi izbegavaju greške u sopstvenom životu. Zbog toga imaju veliku potrebu da ispravljaju druge u slučaju da otkriju da nešto nije u redu. To uključuje i ispravljanje sitnih grešaka, kao što je pogrešno izgovorena reč, pravopis, loši maniri…
Kako ni sebi ne opraštaju greške, prema drugima su veoma kritični. Shodno tome, skloni su da sude o ljudima na osnovu njihovih grešaka.
Osobe opsednute kontrolom vrlo retko traže pomoć. Samim tim ne žele da dele zasluge za postignuti uspeh. Niti da prihvate da je ponekad splet srećnih okolnosti.
Verovanje da znaju šta je najbolje u svakoj situaciji je karakteristični znak kontrol frika. Čak pokušavaju da manipulišu ponašanjem drugih da bi delovali na način koji odgovara njihovom planu. U protivnom, ako neko poremeti njihove planove reaguju burno.
Još jedna osobina ovih osoba jeste želja da pobede u svim raspravama. Bez obzira na temu diskusije, jednostavno smatraju da su uvek u pravu, te da treba da imaju zadnju reč u raspravi. U situacijama kada ne smeju da imaju poslednje reči osećaju da je diskusija ostala nerazjašnjena, što dovodi do frustracije i nezadovoljstva.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe neki od znakova opsednosti kontrolom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od lekara – Jatrofobija
Strah od lekara, tj. jatrofobija predstavlja intenzivan i iracionalan strah od medicinskog osoblja ili medicinske nege. U njegovoj osnovi je strah od bola koji se može javiti u toku pregleda, te se često povezuje sa strahom od igle. Mada može biti povezan i sa strahom od odvajanja od porodice, kao i strahom zbog opsednutosti idejama o bolesti, smrti, zdravstvenim tegobama.
Odlazak kod lekara izaziva strepnju i osećaj brige, što je sasvim normalna pojava. Međutim, kada se javi uporan i neopravdan strah, koji negativno utiče na normalno funkcionisanje, pa i zdravlje osobe, onda je reč o jatrofobiji.
Istraživanja pokazuju da oko 20 odsto odrasle populacije ima strah od lekara. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od lekara?
Uzroci mogu biti različiti. U većini slučajeva potiču iz detinjastva. Naime, strah od bola koji se javlja prilikom primanja vakcina i injekcija može se razviti u generalni strah od „belog mantila“. Neretko, roditelji u nastojanju da umire decu zastrašuju ih lekarima, čime stvaraju pogodne uslove za razvoj straha.
Jatrofobija se može javiti i u kasnijem dobu. Obično je posledica loših vesti o zdravlju, neprijatnih testova, pa i lošeg iskustva sa lekarom i neadekvatne brige medicinskih radnika. Ponekad se razvija nakon loših vesti u vezi sa zdravljem voljene osobe ili nakon gubitka bliske osobe koja je bolovala od neizlečive bolesti.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. Naime, veća je verovatnoća da se javi problem ukoliko postoji porodična istorija fobija ili anksioznog poremećaja.
U faktore rizika svrstavaju se i strah pojedinca od bolesti (nozofobija), strah od reakcije lekara i strah vezan za prepreke u nezi. Zatim, strah od krvi (hemofobija), strah od smrti (tanatofobija), pa i strah od zatvorenih prostora, kao što su MRI mašine (klaustrofobija).
Koji su simptomi straha od lekara?
Mučnina, suva usta, lupanje srca i nedostatak daha pri ulasku u ordinaciju ili zdravstvenu ustanovu su karakteristični znaci. Prate ih prekomerno znojenje, drhtanje i vrtoglavica.
Kod pojedinih postoji opsesivna briga oko posete lekaru. Ona može biti toliko intenzivna da im otežava fokusiranje na druge zadatke. Samim tim, onemogućava normalno funkcionisanje.
Osobe sa jatrofobijom ulaskom u ordinaciju verovatno će doživeti osećaj anksioznosti, napad panike i osećaj da je situacija u kojoj se nalaze van njihove kontrole. Simptomi su toliko izraženi da neki počnu da plaču od straha, dok drugi čak odbijaju da uđu.
Strah od lekara može se javiti i kada ne postoji zakazan pregled, već pri samoj pomisli na neku bolest.
Još jedna česta pojava kod ljudi sa jatrofobijom je hipertenzija. Odnosno, povišeni krvni pritisak u medicinskom okruženju u odnosu na kućne uslove i na drugim mestima. Ova pojava je poznata pod nazivom „sindrom belog mantila“.
Kako pobediti strah od lekara?
Jatrofobiju ne treba olako shvatiti. Ona može dovesti do izbegavanja posete lekaru i preskakanja redovnih medicinskih pregleda, čime osoba ugrožava svoje zdravlje.
Da bi se pobedio strah od lekara neophodna je pomoć psihologa. Kognitivno bihejvioralna terapija vam omogućava da istražite misli, osećanja i ponašanja povezana sa svojim strahom. Posmatranje iz realne perspektive vodi ka promeni ponašanja u vezi odlaska kod lekara.
Terapija izloženosti je još jedna efikasna metoda. U njoj se osoba postepeno izlaže okidačima fobije kako bi postala manje osetljiva na strah.
Važnu ulogu imaju i vežbe opuštanja, te se preporučuju joga i meditacija.
Ukoliko patite od straha od lekara potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više