Strah od trošenja novca – Hromtofobija
Strah od trošenja novca ili hromtofobija, kako se stručno naziva, predstavlja ekstremni strah i anksioznost zbog trošenja novca. Sam naziv ukazuje na problem. Ime potiče od grčkih reči „chrimata“, što znači „novac“ i „phobos“, tj. „strah“.
Nema sumnje, naše lične finansije su izuzetno važan aspekt života. Posebno u današnje vreme kada se svetska ekonomija suočava sa visokom inflacijom. Međutim, smanjeno trošenje radi vraćanja dugova ili štednja za školarinu, stan ili auto je sasvim normalan odnos prema novcu. Problem nastaje kada se kontakt sa novcem pretvori u iracionalni strah koji ometa svakodnevno funkcionisanje.
U tom slučaju reč je o hromtofobiji. Iako se svrstava u specifične fobije, procenat onih koji se sa njom suočavaju nije zanemarljiv. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako na vreme da prepoznate strah od trošenja novca.
Zašto se javlja hromtofobija?
Tačan uzrok nije poznat, te se strah od trošenja novca posmatra kroz kombinaciju psiholoških i faktora sredine.
Jedan od vodećih jeste finansijska trauma, takođe, poznata kao trauma novca ili finansijski PTSP. Ona nije zvanična psihijatrijska dijagnoza, ali se često koristi za opisivanje hromtofobije. Uključuje različite izazove koje ljudi doživljavaju kada imaju poteškoća da se nose sa naglim finansijskim gubitkom ili hroničnim finansijskim stresom. Gubitak posla, hitna medicinska pomoć, razvod – samo su neki od okidača problema.
Genetika je još jedan faktor koji može dovesti do fobija. Naime, kod onih sa porodičnom istorijom fobija postoji veća verovatnoća da će sami razviti neku od njih.
Ne treba zanemariti ni psihološke faktore. Hromtofobija može biti zasnovana na strahu, pre svega, strahu od promene, gubitka kontrole ili nepoznatog.
Strah od trošenja novca može biti izazvan i društvenim faktorima, kao što je zabrinutost zbog nacionalne finansijske krize.
Koji su simptomi hromtofobije?
Za razliku od škrtice, koja nerado troši novac, osoba sa hromtofobijom biće neverovatno uznemirena u situacijama kada mora da potroši novac. Uznemirenost je toliko izražena da se javljaju simptomi anksioznosti i napadi panike.
Ovi simptomi se mogu ispoljiti i u slučajevima kada nema potrebe za trošenjem novca. Na primer, pri posmatranju slike sa novcem, čeka sa velikim novčanim iznosom, skupocenih predmeta… Ponekad se javljaju i pri samoj pomisli na novac.
Kod pojedinih ljudi razvijen je specifični oblik, kao što je strah od novčića ili papirnog novca, dok se drugi boje da dodiruju novac, te sva plaćanja vrše karticom.
Strah od trošenja novca se manifestuje i izbegavanjem društvenih aktivnosti koja podrazumevaju upotrebu novca. Na primer, možda ćete preskočite porodično filmsko veče, izlazak sa partnerom ili neku drugu ugodnu aktivnost.
Potreba za brojenjem novca i proveravanjem bankovnog računa više puta u toku dana je još jedan znak problema.
Ove simptome prate i druge tegobe. Poteškoće u koncentraciji, poremećaji spavanja, smanjen apetit, razdražljivost, bol u mišićima, glavobolje, promene raspoloženja veoma su česte.
Uticaj hromtofobije
Strah od trošenja novca može ozbijno narušiti kvalitet života.
Izbegavanje društvenih okupljanja zbog novca stvara socijalnu distancu. Kao posledica javlja se i nemogućnost napredovanja u karijeri, jer je potrebno uložiti novac u dodatno obrazovanje ili sertifikat.
Hromtofobija može dovesti i do pravnih problema. Izbegavanje odlaska u banku ili korišćenje bankomata otežava upravljanje finansijama. Zato može doći do odbijanja čekova, kašnjenja u izmirivanju obaveza, pa i nemogućnosti dobijanje kredita.
Strah od trošenja novca neće sam od sebe nestati, već morate potražiti stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Frustracija – Zašto se javlja i kako se nositi sa njom?
Frustracija predstavlja vrstu emocionalne reakcije na stres.
Savremeno doba karakteriše stalna potreba za uspostavljanjem ravnoteže između privatnih i poslovnih obaveza. Kada se ovde doda težnja za ispunjavanjem postavljenih standarda, ne čudi što je stres postao sastavni deo naših života. Sa njim dolazi i frustracija, te se ona posmatra kao uobičajena pojava na svakodnevne stresore.
Na primer, možete biti frustrirani kada vaš partner zaboravi godišnjicu. Takođe, možete postati frustrirani samim sobom zbog toga kako ste odgovorili na partnerovu grešku.
Ove i slične frustracije su kratkotrajne. Imaju tendenciju da nestanu kada se situacija promeni. Međutim, problem nastaje kada ste izloženi hroničnom stresu, koji dovodi do dugotrajne frustracije.
S obzirom da ova frustracija utiče ne samo na kvalitet života, već i na vaše zdravlje, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja frustracija?
Frustracija potiče od neizvesnosti i nesigurnosti, koje su izazvane nemogućnošću zadovoljenja potreba. Naime, kada su potrebe pojedinca blokirane, postoji veća verovatnoća da će se ona pojaviti.
Potrebe se mogu blokirati na dva različita načina – iznutra i spolja.
Unutrašnja frustracija proizilazi iz uma pojedinca. Pri čemu uključuje osećaj nezadovoljstva nekim ličnim aspektom, bilo da se radi o sopstvenim naporima ili ponašanju.
Spoljašnja frustracija uključuje stres zbog nečega u spoljašnjem okruženju. Zaglavljivanje u saobraćaju kada žurite na posao; kašnjenje sa projektom zbog kolege koji nije završio svoj deo posla – samo su neki od primera.
Znaci i efekti frustracije
Frustracija se ispoljava na različite načine. Iako se oni razlikuju od osobe do osobe, postoje karakteristični znaci. To su, pre svega, bes i gubitak strpljenja.
Ukoliko se frustracija ignoriše ili se blokirane potrebe ne zadovolje uslediće bes i ljutnja. Usled nemogućnosti kontrole besa može se javiti i agresivno ponašanje. Zavisno od izvora, usmereno je na samu osobu ili na druge.
Osobe koje su frustrirane imaju problema sa spavanjem. Primetne su i promene u obavljanju aktivnosti. I dok se neki preopterećuju obavezama, za druge je svojstvena prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza.
Frustracija može dovesti do gubitka poverenja u sebe same, što vodi ka manjku samopouzdanja. Vremenom se razvija i depresija, dok su pojedini sklonu nezdravom ponašanju. Odnosno, prekomernoj upotrebi alkohola, nelegalnih supstanci i hrani. Zbog toga se u posledice svrstavaju i bolesti zavisnosti i poremećaji ishrane.
Kako se nositi sa frustracijom?
Sposobnost suočavanja sa frustracijom poznata je kao tolerancija na frustraciju. Visoka tolerancija na frustraciju ukazuje na to da možete uspešno da se nosite sa izazovima. Dok niska tolerancija znači da ćete se možda osećati uznemireno zbog manjih neprijatnosti.
Da biste povećali toleranciju na frustraciju stručnjaci preporučuju mindfulness. U pitanju je metoda koja podstiče svesnu, usmerenu pažnju. Tačnije, unutrašnje stanje koje razvijamo posmatrajući um iz različitih perspektiva.
Mindfulness pomaže da zadržite stav prihvatanja, a ne otpora ili prosuđivanja. Takav stav će pozitivno uticati na vaše reagovanje na frustracije.
Promena životnog stila je još jedan način da se izborite sa frustracijom. Dobra ishrana, pravilan san i redovno vežbanje su osnova za borbu sa stresom. Zato, smanjite obaveze i odvojite vreme samo za sebe i aktivnosti u kojima uživate.
Emocionalna inteligencija je sposobnost da primetite i procenite emocije kod sebe i drugih, kao i sposobnost da regulišete način na koji izražavate svoja osećanja. Kao takva povezana je sa tolerancijom na frustraciju.
Da biste poboljšali svoju emocionalnu inteligenciju vežbajte empatiju, posebno prema ljudima koji su skloni da vas frustriraju. Zatim, vodite računa da pronađete pravi trenutak za izražavanje emocija. Obavezno podsećajte sebe da su sve emocije prolazne, uključujući i frustraciju.
Ukoliko ne umete sami da se nosite sa frustracijom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Nema ništa loše u tome biti singl – Oslobađanje srama i stigma
Biti singl i dalje je stigmatizovan pojam. Iako živimo u modernom društvu postoji uverenje da je živeti bez partnera pogrešno i neprihvatljivo. Cilj svakog bića jeste da pronađe nekog sa kim će biti u vezi. Samo tada može biti potpuno srećan i imati ispunjen život.
Nažalost, ovakve društvene norme čine da osobe koje su same osećaju stid, pa i manjak samopouzdanja. U nastajanju da budu prihvaćeni mnogi su spremni da budu i u nefunkcionalnoj, toksičnoj vezi. Takav stav ne samo da je pogrešan, već može stvoriti mnoge druge probleme.
Da biste ih izbegli psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da „biti singl“ ne posmatrate kao lični neuspeh.
Prestanite da se identifikujete sa statusom svoje veze
Čovek se ne definiše preko svog partnera. Zato nemojte sebe poistovećivati sa statusom veze. Biti singl znači samo da još uvek niste pronašli svoju srodnu dušu. Sa druge strane, vi ste biće prepuno kvaliteta i dobrih osobina, koje ostvaruje uspehe na mnogim poljima.
Imajte u vidu da vaša vrednost ne dolazi spolja. Vaša vrednost ne dolazi sa vezom, partnerom ili venčanim prstenom na ruci. Niste ništa manje vredni, niti beskorisni ako ste solo. Zapravo, život donosi pregršt nepredvidivih događaja, te se i status veze menja tokom vremena. Ono što ste vi je suštinska, unutrašnja vrednost koju treba ceniti.
Ništa nije u redu sa tobom
Jedini razlog zašto ste slobodni je što još uvek niste upoznali pravu osobu. Nije zato što niste dovoljno privlačni. Ili možda dovoljno obrazovani. Ne treba da smršate, promenite stil oblačenja ili nađete novi posao da biste pronašli voljenu osobu. Radite na sebi jedino da biste vi bili zadovoljni, a ne da udovoljite društvenim normama.
Prestanite sebe da potcenjujete i omalovažavate. Takođe, prestanite da osećate krivicu što ste sami. Da ste upoznali pravu osobu, sada biste bili u vezi, zar ne? Umesto da se stidite, prihvatite da vas tek čeka ljubav. Za to vreme, uživajte u svom životu, jer biti singl može biti podjednako zabavno, kao u vezi.
Ostanite verni sebi
Biti singl nije nedostatak opcija, već izbor. Izbor da poštujete svoje standarde i želje, a ne da ispunjavate očekivanja drugih.
Bolje je ostati sam i tražiti ono što zaista zaslužujete u ljubavi nego da gubite vreme sa pogrešnim ljudima. Ne samo da ćete biti nezadovoljni u vezi sa osobom koja vam ne odgovara, već postoji opasnost da u takvom odnosima izgubite i sami sebe. Odnosno, da prestanete da negujete lična uverenja i ciljeve kojima težite.
Uzdignite se iznad pritiska društva
Kolektivno uslovljavanje je toliko pogrešno, ali takođe snažno i duboko ukorenjeno. Zato je teško videti dalje od toga i verovati u suprotno.
Bez obzira što je društvo stvorilo uverenje da je biti singl loše iskustvo, morate se osloboditi ovog pristiska. Nemojte zaboraviti da su i međuljudski odnosi teški. Nisu sve veze idilične, ma kako bile lepo predstavljane. Mnogi se, zapravo, osećaju prazno u zajedničkom životu.
Ukoliko ne umete da se izborite sa stidom što ste sami potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Anksioznost kod roditelja – Koji su simptomi i zašto se javlja?
Anksioznost kod roditelja se odnosi na preteranu zabrinutost roditelja ili staratelja o dobrobiti svoje dece.
U izvesnoj meri, briga je normalna i korisna emocija, jer motiviše roditelja da donosi bezbedne, efikasne odluke. Obično se javlja još u trudnoći. Da li ću biti dobar roditelj? Da li će sa detetom biti sve u redu? Da li ću uspeti da mu pružim sve što poželi? Ova i slična pitanja često postavljaju budući roditelji.
Osećaj brige nastavlja da postoji i u detinjstvu, kako dete odrasta, što je sasvim normalna pojava. Međutim, ako roditeljska briga postane preopterećavajuća tako da ima negativan uticaj na mentalno zdravlje svih članova porodice onda je reč o anksioznosti kod roditelja.
S obzirom da je anksioznost kod roditelja čest problem psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate njegove znake.
Zašto se javlja anksioznost kod roditelja?
Uzroci koji vode roditeljskoj anksioznosti mogu biti različiti. Obično predstavljaju kombinaciju genetskih faktora i faktora životne sredine. Pri čemu uključuju brige o društvenom, emocionalnom i mentalnom blagostanju deteta, u rasponu od sposobnosti deteta da sklapa prijateljstva do njegovih ocena u školi.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnaća da se razvije ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja. Takođe, lična istorija mentalnih bolesti, kao i hronična medicinska stanja mogu da dovedu do ovog problema.
U okidače se svrstavaju i određene crte ličnosti. Naime, osobe koje ne znaju kako da upravljaju stresom ili su sklone da budu pesimistične i negativne mogu da pokazuju znake anksioznosti.
Anksioznost kod roditelja može biti i posledica preživljenje traume ili nedostatka samopouzdanja te dolazi do nesigurnost u sposobnosti vaspitanja. Mada je danas i velik uticaj društvenih mreža, posebno objave o nasilju u školi i otmicama dece.
Prevelika i nerealistična očekivanja koje osobe stavljaju pred sebe ili očekuju od deteta mogu biti pokretač anksioznosti. Zbog toga se češće javlja kod onih koji su opsednuti kontrolom i kod onih koji stalno teže perfekcionizmu.
Koji su simptomi roditeljske anksioznosti?
Stres i napetost su karakteristični znači za anksioznost kod roditelja. Prate ih problemi sa spavanjem, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i preterana zabrinutost.
Ukoliko osete pretnju javljaju se napadi panike, ubrzano disanje, povećan broj otkucaja srca, znojenje, pa i drhtanje i osećaj slabosti.
Osoba koje se bori sa roditeljskom anksioznošću nastoji da izbegne situacije za koje smatra da su opasne. To može uključivati zabranu deci da učestvuju u razumno bezbednim aktivnostima iz straha da će biti povređena, maltretirana ili doživeti druge negativne posledice.
Neretko očekuju najgore. Umesto da realno sagledaju situaciju i vide sve razumne mogućnosti ovi roditelji neće moći da prestanu da očekuju najgore.
Pojedini ispoljavaju anksioznost preteranim reagovanje, naročito u odnosu sa detetom, dok se kod zaposlenih žena mogu javiti i simptomi burn out sindroma.
Kako roditeljska anksioznost utiče na decu?
Odrastanje sa anksioznim roditeljem povećava verovatnoću da se ovaj problem javi i kod deteta. Posebno je povećana opasnost od pojave generalizovanog anksioznog poremećaja i poremećaja anksioznosti pri odvajanju.
Posledica roditeljske anksioznosti može biti i razvoj specifičnih fobija i depresije. Zatim, smanjeno samopouzdanje, nespremnost za nove stvari, kao i nerealno sagledavanje sveta oko sebe.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima roditeljske anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Opsednutost kontrolom – Zašto se javlja i koji su znaci?
Opsednutost kontrolom je česta pojava među ljudima širom sveta.
Imati kontrolu nad sopstvenim životom težnja je svih. Ona podrazumeva planiranje i rad na ispunjenju ciljeva. Međutim, kada ta kontrola nije više pokretačka snage i izvor ličnog napretka, već preterana okupacija koja vodi ka frustraciji, pa i anksioznosti i depresiji, javlja se problem.
Kontrol frik, kako se često naziva osoba opsednuta kontrolom, je termin koji opisuje muškarce i žene koji imaju veliku potrebu za kontrolom svega što se oko njih radi i dešava. U nastojanju da se stvari urade na određeni način oni neretko diktiraju drugima kako će se ponašati. Čak mogu postati uznemireni kada neko izazove odstupanje u načinu na koji radije rade stvari.
S obzirom da opsednutost kontrolom narušava svakodnevni život psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji znaci ukazuju na ovaj problem.
Zašto se javlja opsednutost kontrolom?
U većini slučajeva opsednutost kontrolom dolazi iz detinjstva. Ukoliko je stil roditeljstva bio previše autoritaran može se javiti problem kontrolisanja. Takođe, deca koja odrastaju uz kontrol frik roditelje često i sama to postaju.
U osnovi ovog problema neretko je strah od napuštanja. Tako, na primer, devojka koja se plaši da će je dečko ostaviti može pokušati da preterano kontroliše njegov život stalno ga proveravajući.
Opsednutost kontrolom posledica je manjka samopouzdanja. Da bi se osetili superiornije ljudi teže da sve oko sebe kontrolišu. Dok ponekad proizilazi iz osećaja ranjivosti. Naime, osobe koje su se suočile sa gubicima i razočarenjima u prošlosti nastoje da negativne emocije izbegnu preteranom kontrolom svog života.
Kontrol frik se često povezuje i sa perfekcionizmom. Želja da osoba bude savršena u svakom pogledu stvara osnovu za prekomernom kontrolom.
Potreba za kontrolom, u ekstremnim slučajevima, potiče od dubljih psiholoških problema. Tu, pre svega, spadaju opsesivno-kompulzivni poremećaj, anksiozni poremećaji i poremećaji ličnosti – antisocijalni poremećaj ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti, histrionični poremećaj ličnosti.
Znaci da ste kontrol frik
Kontrol frik je obično vođen željom da sve bude urađeno na način za koji smatraju da je ispravan. Ovi ljudi izbegavaju greške u sopstvenom životu. Zbog toga imaju veliku potrebu da ispravljaju druge u slučaju da otkriju da nešto nije u redu. To uključuje i ispravljanje sitnih grešaka, kao što je pogrešno izgovorena reč, pravopis, loši maniri…
Kako ni sebi ne opraštaju greške, prema drugima su veoma kritični. Shodno tome, skloni su da sude o ljudima na osnovu njihovih grešaka.
Osobe opsednute kontrolom vrlo retko traže pomoć. Samim tim ne žele da dele zasluge za postignuti uspeh. Niti da prihvate da je ponekad splet srećnih okolnosti.
Verovanje da znaju šta je najbolje u svakoj situaciji je karakteristični znak kontrol frika. Čak pokušavaju da manipulišu ponašanjem drugih da bi delovali na način koji odgovara njihovom planu. U protivnom, ako neko poremeti njihove planove reaguju burno.
Još jedna osobina ovih osoba jeste želja da pobede u svim raspravama. Bez obzira na temu diskusije, jednostavno smatraju da su uvek u pravu, te da treba da imaju zadnju reč u raspravi. U situacijama kada ne smeju da imaju poslednje reči osećaju da je diskusija ostala nerazjašnjena, što dovodi do frustracije i nezadovoljstva.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe neki od znakova opsednosti kontrolom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od lekara – Jatrofobija
Strah od lekara, tj. jatrofobija predstavlja intenzivan i iracionalan strah od medicinskog osoblja ili medicinske nege. U njegovoj osnovi je strah od bola koji se može javiti u toku pregleda, te se često povezuje sa strahom od igle. Mada može biti povezan i sa strahom od odvajanja od porodice, kao i strahom zbog opsednutosti idejama o bolesti, smrti, zdravstvenim tegobama.
Odlazak kod lekara izaziva strepnju i osećaj brige, što je sasvim normalna pojava. Međutim, kada se javi uporan i neopravdan strah, koji negativno utiče na normalno funkcionisanje, pa i zdravlje osobe, onda je reč o jatrofobiji.
Istraživanja pokazuju da oko 20 odsto odrasle populacije ima strah od lekara. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od lekara?
Uzroci mogu biti različiti. U većini slučajeva potiču iz detinjastva. Naime, strah od bola koji se javlja prilikom primanja vakcina i injekcija može se razviti u generalni strah od „belog mantila“. Neretko, roditelji u nastojanju da umire decu zastrašuju ih lekarima, čime stvaraju pogodne uslove za razvoj straha.
Jatrofobija se može javiti i u kasnijem dobu. Obično je posledica loših vesti o zdravlju, neprijatnih testova, pa i lošeg iskustva sa lekarom i neadekvatne brige medicinskih radnika. Ponekad se razvija nakon loših vesti u vezi sa zdravljem voljene osobe ili nakon gubitka bliske osobe koja je bolovala od neizlečive bolesti.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu. Naime, veća je verovatnoća da se javi problem ukoliko postoji porodična istorija fobija ili anksioznog poremećaja.
U faktore rizika svrstavaju se i strah pojedinca od bolesti (nozofobija), strah od reakcije lekara i strah vezan za prepreke u nezi. Zatim, strah od krvi (hemofobija), strah od smrti (tanatofobija), pa i strah od zatvorenih prostora, kao što su MRI mašine (klaustrofobija).
Koji su simptomi straha od lekara?
Mučnina, suva usta, lupanje srca i nedostatak daha pri ulasku u ordinaciju ili zdravstvenu ustanovu su karakteristični znaci. Prate ih prekomerno znojenje, drhtanje i vrtoglavica.
Kod pojedinih postoji opsesivna briga oko posete lekaru. Ona može biti toliko intenzivna da im otežava fokusiranje na druge zadatke. Samim tim, onemogućava normalno funkcionisanje.
Osobe sa jatrofobijom ulaskom u ordinaciju verovatno će doživeti osećaj anksioznosti, napad panike i osećaj da je situacija u kojoj se nalaze van njihove kontrole. Simptomi su toliko izraženi da neki počnu da plaču od straha, dok drugi čak odbijaju da uđu.
Strah od lekara može se javiti i kada ne postoji zakazan pregled, već pri samoj pomisli na neku bolest.
Još jedna česta pojava kod ljudi sa jatrofobijom je hipertenzija. Odnosno, povišeni krvni pritisak u medicinskom okruženju u odnosu na kućne uslove i na drugim mestima. Ova pojava je poznata pod nazivom „sindrom belog mantila“.
Kako pobediti strah od lekara?
Jatrofobiju ne treba olako shvatiti. Ona može dovesti do izbegavanja posete lekaru i preskakanja redovnih medicinskih pregleda, čime osoba ugrožava svoje zdravlje.
Da bi se pobedio strah od lekara neophodna je pomoć psihologa. Kognitivno bihejvioralna terapija vam omogućava da istražite misli, osećanja i ponašanja povezana sa svojim strahom. Posmatranje iz realne perspektive vodi ka promeni ponašanja u vezi odlaska kod lekara.
Terapija izloženosti je još jedna efikasna metoda. U njoj se osoba postepeno izlaže okidačima fobije kako bi postala manje osetljiva na strah.
Važnu ulogu imaju i vežbe opuštanja, te se preporučuju joga i meditacija.
Ukoliko patite od straha od lekara potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
4 mita koja podstiču nezadovoljstvo u vezi
Nezadovoljstvo u vezi je čest problem sa kojim se parovi suočavaju.
Odnos dvoje ljudi treba da bude zasnovan na ljubavi, poverenju i poštovanju. Jedino takva veza se može opisati kao stabilna. Upravo ona pruža sigurnost i utočište od svih stresnih situacija.
Sa druge strane, veza prepuna izazova i nepoverenja predstavlja dodatni izvor stresa. Ujedno, donosi osećaj tuge, pa i manjak samopouzdanja.
Međutim, ponekad su konflikti u vezi izazvani vašim očekivanjem od partnera i nerealnom vizijom šta vaš odnos treba da predstavlja. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva mitove koji podstiču nezadovoljstvo u vezi.
Savršen partner postoji
Budimo realni, niko nije savršen!
Neki ljudi provode mnogo vremena maštajući o svom savršenom partneru. Maštaju o partneru kojeg žele da imaju. U isto vreme, sve više vide nedostatke svog partnera. Zbog toga dodatno troše energiju razmišljajući o tome koliko bi život bio bolji samo da im se partner promeni.
Težnja ka savršenom partneru stvara nezadovoljstvo u vezi. Razlog za to leži u činjenici da svako ponašanje partnera koje odstupa od zamišljenog ideala izaziva razočaranje.
Ako često razmišljate o svim promenama koje želite da vaš partner napravi, razmislite kako to utiče na vas. Koliko razočarenja, frustracije i besa ovo stvara za vas? Ideja nije samo prihvatiti bilo kakvo ponašanje svog partnera, već uvideti svoja uverenja o njemu. Na taj način moći ćete da shvatite da li je nezodovoljstvo rezultat nerealnih razmišljanja ili, zaista, vas dvoje ne funkcionišete dobro kao par.
Prava ljubav treba da bude laka i da vas uvek čini srećnim
Nemojte da zaboravite da svaki par čine dve osobe. Koje su šanse da se slože po svim pitanjima?
Partneri u vezi imaju različita interesovanja, očekivanja, želje, pa i stilove komunikacije. Takođe, mogu imati različite standarde, različite navike i različite odnose sa porodicom i prijateljima. Lista mogućih razlika je beskrajna. Ipak, to ne znači da ne mogu da ostvare zajednički život.
Nezadovoljstvo u vezi često proizilazi iz uverenja da bi stvari bile lake samo da je njihov partner kompatibilniji. Realnost je da, bez obzira koliko su dve osobe slične, pojedine razlike među njima će postojati. Prihvatanje tih razlika i kompromis jesu ključ jake, stabilne veze.
Ljudi koji očekuju da će njihova veza biti laka sigurno će biti razočarani. Mnogi od njih će je i napustiti čim nastupe prvi problemi u partnerskim odnosima.
Partner vas može upotpuniti
Filmovi često predstavljaju vizuju „prave ljubavi“ zasnovanu na ideji da partner treba da vas učini celim. Iako je zabavna za filmove, ova ideja je veoma problematična u stvarnom životu.
Ljudi koji očekuju da ih partner upotpunjuje vremenom postaju sve više zavisni od njega. To dovodi ne samo da nezdravog vezivanja, već postoji opasnost da se razvije i strah od samoće. Kod partnera, pak, stvara pritisak tako da odnos postaje zategnut. Vremenom, može doći i do raskida.
Da biste izgradili snažnu, trajnu vezu važno je pronaći ravnotežu između oslanjanja na partnera i mogućnosti da budete samostalni.
Večna ljubav postoji
Niko ne kaže da veza ne može trajati zauvek. Naprotiv, vremenom može postati čvršća i smislenija.
Nezadovoljstvo u vezi može se javiti ako verujete da „ljubav“ treba da bude zauvek ista. Ljubav, baš kao i veza, vremenom se razvija, menja. Osećanja su dinamična, te intenzivna privlačnost prema partneru koja je bila na početku veze može dobiti sasvim drugačiji oblik.
Ljudi koji očekuju da zaljubljenost treba da traje zauvek biće razočarani. Neretko, će za to kriviti partnera, dok će neki napustiti vezu čim ova „ljubavna“ osećanja nestanu.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa nezadovoljstvom u vezi potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Poverenje u novoj vezi nakon prevare
Poverenje u novoj vezi nakon prevare je čest problem ne samo žena, već i muškaraca širom sveta.
Nažalost, mnogi ljudi su se suočili sa neverstvom partnera. Ovo traumatično iskustvo donelo je ne samo osećaj bola i tuge, već i beznađa i smanjenog samopouzdanja. Čak i kada poželite da upoznate nekog novog i započnete novu vezu, može biti teško prevazići ta osećanja.
Kako izlaziti na sastanak nakon neverstva? Kako ponovo nekom pokloniti svoje srce? Kako započeti iznova? Ova i slična pitanja postavljaju svi koji su doživeli prevaru. Sva ona proističu iz nesigurnosti i nedostatka poverenja.
Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da imate poverenje u novoj vezi nakon prevare.
Ostavite prošlost iza sebe
Strah da ćete ponovo biti povređeni je opravdan. Ipak, to ne znači da ne trebate više ikome verovati. Ne smete dozvoliti da vas vaša prošlost spreči da ostvarite srećnu vezu. Zato, odlučite da verujete novom partneru. Glavni razlog za to jeste činjenica da osoba sa kojom ste trenutno u vezi nije ona iz prošlosti koja vas je povredila. Novi partner je potpuno vredan vašeg poverenja i poštovanja.
Poverenje u novoj vezi nakon prevare ne odnosi se samo na partnera, već i na vas same. Nakon prevare počećete da preispitujete sebe i svoje odluke, uključujući i izbor novog partnera.
Da biste ponovo verovali sebi morate se osloboditi osećaja krivice. Nemojte zaboraviti da niste krivi što je prethodni partner bio neveran. Verovatno to ne biste mogli da sprečite, čak i da ste primetili znakove upozorenja.
Naučite da budete otvoreni
Nakon prevare ljudi postaju hladniji, postavljajući socijalnu distancu prema svima. Ovo je često neophodan deo „izlečenja“. Međutim, kada pronađete nekoga do koga vam je stalo, trebalo bi da dozvolite sebi da budete ranjivi. Otvorenost sa novim partnerom može vam dati priliku da izgradite divan odnos pun ljubavi i razumevanja.
Biti otvoren i ranjiv ne znači da ćete zaboraviti ono što ste doživeli, niti kako da prepoznate znake prevare. Zapravo, to je prilika koju dajete novom partneru da dokaže da je od poverenja.
Svakako, morate imati na umu da niko nije savršen. Sigurno će vaš novi partner nekada napraviti grešku. Ipak, nemojte automatski pretpostavljati da je greška napravljena da vas povredi. Neretko, osoba nije svesna da vas je svojim ponašanjem povredila. Uz dobru komunikaciju i otvoren, iskren odnos možete rešiti, pa i sprečiti sve konflikte u vezi.
Preuzmite odgovornost za svoje postupke
Za poverenje u novoj vezi nakon prevare veoma je važno da realno sagledate i svoje ponašanje.
Nepokolebljivost, distanciranost, pa i promene raspoložanje su posledice prevare. Kada se provlače kroz novu vezu na kraju dovode do raskida.
Da biste to izbegli morate biti svesni stvari koje radite, a koje ometaju vezu. Suočavajući se sa njima ne samo da ćete postići dobar ljubavni odnos, već ćete izgradite i više poverenja. Takođe, jačaćete svoje samopouzdanje, što doprinosi celokupnom boljitku.
Ukoliko ne znate kako da nastavite život nakon prevare potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više