Šta je stid i koji je najbolji način da se izborite sa njim

Stid je složena emotivna reakcija koja se javlja u brojnim oblicima i u različitim trenucima. Nije vezan samo za situacije kada vam je bilo neprijatno i kada ste pocrveneli u licu, već i za dublje osećanje kada shvatite da nešto nije bilo u redu i da zbog toga možete biti odbačeni i nevoljeni. Takođe, stid može biti i eksterni. Najčešće se javlja usled neprimernog ponašanja druge osobe u društvu.

Bez obzira kako nastaje, postoji opasnost da pređe u trajno stanje. Takav stid postaje sastavni čovekove predstave o sebi. Vremenom, on razvija druge probleme i utiče na kvalitet života, a u krajnjoj meri nastaje poremećaj ishrane, socijalna fobija, pa i neke psihoze i nasilje.

Stid se razlikuje u svetu

Stid ili sram postoji od davnina kod ljudi, ali se poput kulture i religije razvijao drugačije u različitim delovima sveta. Odnosno, pojedini postupci i osobine izazivaju stid u nekim zemljama, dok kod drugih naroda su moralno prihvatljivi.

Tako na primer u Indiji, Kini i arapskim državama podrigivanje u restoranu i na drugim javnim mestima ne donosi osuđujuće poglede. U Japanu je čak pristojno srkati supu, dok u Polineziji pokazivanje golih grudi ne izaziva negativne komentare.

Čak i ljubavni odnosi mogu da dovedu do osećaja stida. Naime, druženje mladića i devojke koji nisu vereni u muslimanskim zemljama, pa i u nekim delovima južne Italije, se smatra nemoralnim. Što je za sve druge krajeve sasvim normalna, prihvatljiva stvar.

Imajući ovo u vidu, naučnici smatraju da je stid tokom vekova evoluirao kako bi ljudi prihvatili određena pravila ponašanja.

Stid se razvija još u detinjstvu

Brojna istraživanja pokazuju da dete već od 4. meseca života može da se postidi. Ipak, zastupljenije je mišljenje da se stid javlja tek od 2. godine. U tom periodu deca počinju da sagledavaju svet oko sebe, a na osnovu pohvala ili kritika roditelja, odnosno onog što je dozvoljeno ili ne, razvija se osećaj stida kod dece.

Zapravo, stid je sastavni deo odrastanja. Ukoliko je u granicama vaspitnih normi on ne predstavlja problem, naprotiv, deca treba da nauče da je, na primer, sramota psovati ili se nekulturno obraćati starijim osobama. Na ovaj način stid je podsticaj za učenje standarda ponašanja.

Međutim, preterani osećaj stida slabi samopouzdanje, naročito kod adolescenata. Pa se oni sve više povlače i postaju pasivniji u želji da izbegnu nelagodnost. Kao razlog za ovakvo stanje dece navode se, pre svega, velika očekivanja roditelja ili previše zaštitnički nastrojeni roditelji.

Kada stid postaje problem u odraslom dobu?

Stid u kasnijim godinama deluje kao samokritički unutrašnji glas koji utiče na ponašanje. Kada preraste u hronični oblik počinje da sputava našu energiju. Takav stid nas čini izveštačenim, ukočenim, napetim i „uverava“ da je sve što radimo pogrešno.

Da bi se odbranili od stida primećena su određena ponašanja kod odraslih ljudi. Najčešće je prisutno povlačenje u sebe koje potiče još iz tinejdžerskog doba. U zrelim godinama uključuje ne samo izbegavanje druženja, već i poslovnih poduhvata, a nisu retki ni ljubavni problemi.

Kao mehanizam odbrane javlja se poricinje i pretvaranje, jer osoba izbegava da prihvati realnost kako bi sačuvala sliku o sebi kakvu želi da bude, dok je kod drugih primećen preterani perfekcionizam. Odnosno, postoji opsesivna potreba da se sve uradi savršeno, jer u protivnom može nastupiti osećaj stida.

Ponekad nastupa i arogancija, tj. veličanje sebe i ponižavanje drugih. Zauzimanjem superiornijeg stava u odnosu na druge, osoba prekriva svoj stid uveravajući sebe da je zaista bolja od svih.

Kako pobediti osećaj stida?

Ovi mehanizmi odbrane nisu adekvatni, jer bežanjem se ništa ne postiže. Baš kao što se strah od visine ili strah od javnog nastupa prevazilazi suočavanjem, tako je i sa osećajem stida.

Prvi korak jeste prepoznavanje, a stid ćete najbolje uočiti pisanjem. Opisivanjem situacije ili mesta koje je izazvalo nelagodnost, kao i kako je tada vaše telo reagovalo, psiholog će moći da otkrije izvor vašeg problema i da vam pomogne.

Postepeno, saveti psihologa nas uče kako da prevaziđemo stid u konkretnim situacijama, upravo dovodeći nas u dato okruženje. Nove studije ističu i posebnu tehniku u borbi, a to je borba smehom. Utvrđeno je da ljudi koji su u stanju da se sa osmehom nose protiv bilo kakve nelagodnosti mogu da se reše osećaja hroničnog stida.

Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći u ovoj borbi! Ukoliko je osećaj stida izražen u meri da vas sprečava da se lično javite, budite bez brige, jer postoji mogućnost chat i skype savetovanja.