Kognitivne distorzije

Kognitivne distorzije su, zapravo, u najširem smislu reči greške u mišljenju.

Naše misli određuju naše ponašanje samim tim, celokupni naš život. Od toga kako doživljavamo svet oko nas, kako reagujemo na određene situacije zavisi naše raspoložanje, pa i navike koje se formiraju.

U većini slučajeva ljudi imaju racionalno razmišljanje. Međutim, problem nastaje kada su naše misli nezdrave, tada mozak ne može pojedine stvari da sagleda u pravom smislu, pa ih tumači kroz iracionalna uverenja. To za posledicu ima negativno raspoloženje i disfunkcionalne akcije.

Upravo se ove, iracionalne, “napumpane” misli koje remete jasnu percepciju stvarnosti nazivaju kognitivne distorzije. Vremenom, one postaju ukorenjeni deo naše prirode, javljajući se kao automatske misli, tako da narušavaju mentalno zdravlje. Odnosno, dovode do konstantnog stresa, depresije i anksioznosti.

Kognitivne distorzije

Imajući u vidu ozbiljnost komplikacija, psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju kako da prepoznate kognitivne distorzije.

Kognitivne distorzije su definisane 60-ih godina

ABC model koji je sredinom 20. veka razvio američki psiholog Albert Ellis pokrenule su otkrivanje kognitivnih distorzija. Naime, na osnovu tumačenja da naše neracionalne misli mogu da dovedu do emocionalnih poremećaja, tj. aktivirajućeg događaja Aaron T. Beck je primetio da njegovi pacijenti imaju automatski iskrivljene misaone procese, te misli, pa i strahovi naročito su bili izraženi kod ljudi sa problemom depresije. Gotovo sve vreme bili su prisutni u njihovom ponašanju, a da oni toga nisu bili svesni.

Polazeći od ovog stava, Beck je 1972. godine objavio knjigu “Depresija: Uzroci i lečenje”. Upravo u poglavlju “Simptomatologija depresije” prvi put je objasnio kognitivne distorzije, kroz manjak samopouzdanja, negativna očekivanja, samokritičnost, neodlučnost i izobličene slike tela.

Najčešće kognitivne distorzije

Skakanje na zaključak” predstavlja pogrešno mišljenje sa kojim se gotovo svaka osoba susrela. U pitanju je izveden zaključak iz pojedinačnog slučaja, bez postojanja pravih argumenata koji ga podržavaju. Oni su često u formi “proricanja sudbine”, kao na primer: “Ostavio me momak, nikad se neću udati”. Ili, pak: “Misliće da nisam normalna kad me vide samu u pozorištu”.

“Fokusiranje na negativno” je isključivo orijentisanje na negativne detalje, dok se pozitivne stvari zanemaruju. Osobe koje na ovaj način razmišljaju broje svoje greške i neuspehe, čak i kada su nevažni. Za razliku od njih bilo kakav veliki uspeh ne vide. Fokusiranje na negativno je u uzročno-posledičnoj vezi sa distorzijom zvanom “diskvalifikovanje pozitivnog”.

Kognitivne distorzije

“Polarizovano mišljenje” se zasniva na stavu “ili-ili”, pa je poznato i kao “crno-belo” mišljenje ili mišljenje “sve ili ništa”. S obzirom da ne postoji sredina, vladaju ekstremni stavovi, koji se negativno odražavaju na naše ponašanje.

“Preterana generalizacija” polazi od jednog negativnog iskustva, koje služi za genaralizovanje narednih tumačenja. Karakteristični primer za to jeste rečenice: “Muškarci su neverni”.

“Personalizacija” predstavlja prebacivanje krivice na sebe za sve loše što se događa oko nas, bez obzira da li za to postoji uzrok ili ne. Ljudi koji čine ovu grešku često neraspoloženje neke osobe tumače mišlju da im nisu dragi ili da ih nerviraju.

“Etiketiranje”, kao što i sam naziv kaže, je greška kod koje se osobama ili događajima daje jedna globalna karakteristika (etiketa). To znači da čitavu ličnost tumačimo etikom kojom smo joj nadenuli na osnovu samo jednog postupka.

“Emocionalno rezonovanje” je predstavljanje stvari naopako. Tačnije, osoba svoja osećanja opisuje kao realnost, iako ono što se, zaista, dešava nije povezano sa njima.

Kognitivne distorzije zahtevaju pomoć psihologa u otkrivanju i prevazilaženju, zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

Spread the love

Add Comment