Menopauza – Simptomi, izazovi i kako je prevazići
Menopauza je prirodan proces u životu svake žene, koji označava kraj menstruacije i plodnosti. Iako je to faza kroz koju svaka žena mora proći, mnoge se suočavaju sa brojnim izazovima kako fizičkim, tako i psihičkim.
Menopauza ne utiče samo na telo, već se u velikoj meri odražava i na emocionalno stanje žene, zbog čega je važno biti informisan, podržan i spreman da se nosite sa svim promenama koje ona nosi.
Fizički simptomi menopauze
Simptomi menopauze mogu varirati od žene do žene, ali neki od najčešćih su:
- Neredovne menstruacije – Jedan od prvih znakova ulaska u menopauzu su neredovni ciklusi. Menstruacija može postati neredovna, sa promenama u trajanju i intenzitetu. Ove promene mogu biti zbunjujuće i izazvati zabrinutost kod mnogih žena.
- Valunzi – Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju telo i mogu izazvati crvenilo i znojenje. Obično se javljaju zbog smanjenja nivoa estrogena u organizmu. Ovi talasi mogu biti prilično neprijatni, a neki se javljaju i noću, što dovodi do poremećaja spavanja.
- Znojenje i noćne temperature – Noćno znojenje može dovesti do problema sa spavanjem, što zauzvrat utiče na raspoloženje i energiju tokom dana.
- Smanjena gustoća kostiju – Estrogen ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, a njegova sniženja mogu uzrokovati smanjenje gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
- Suvoća vagine – Zbog smanjenja nivoa estrogena, žene mogu primetiti suvoću vagine, što može uzrokovati nelagodnost tokom seksualnog odnosa i povećati rizik od infekcija.
- Promene u težini – Menopauza može uzrokovati nakupljanje težine, posebno u predelu stomaka.Metabolizam se usporava, a hormonske promene mogu uticati na apetit.
- Problemi sa koncentracijom – Smanjena koncentracija, zaboravnost i „magla u glavi“ postaju česti simptomi tokom menopauze, što može uticati na svakodnevne aktivnosti.
Psihički izazovi menopauze
Menopauza nije samo fizički izazov – ona može značajno uticati na emocionalno zdravlje žene.
Hormonske promene, zajedno sa stresom zbog fizičkih simptoma, mogu izazvati psihičke tegobe poput:
- Depresija i anksioznost – Mnoge žene tokom menopauze doživljavaju periode tuge, anksioznosti ili depresije. To je često rezultat hormonskih promena, kao i stresa koji prate promene u telu i životu.
- Smanjena seksualna želja – Zbog fizičkih simptoma menopauze, poput vaginalne suvoće, žene mogu doživeti smanjenje seksualne želje, što može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka identiteta.
- Poremećaji spavanja – Noćni valunzi i znojenje mogu dovesti do problema sa spavanjem, što može izazvati umor, nervozu i razdražljivost.
- Izolacija i gubitak samopouzdanja – Mnoge žene osećaju da postepeno gube svoju mladost i atraktivnost. To može izazvati osećaj nesigurnosti i smanjenje samopouzdanja. To može dovesti do socijalne izolacije, povlačenja u sebe i smanjenja socijalnih interakcija.
- Panik i strah od starenja – Menopauza često pokreće pitanja o starenju, telesnoj promeni i budućnosti. Sve to može izazvati strah i paniku kod mnogih žena.
Kako prevazići simptome menopauze?
Iako su simptomi menopauze neizbežni, postoje načini da se olakšaju i upravljaju. Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa promenama koje donosi ovaj period:
- Zdrav način života – Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju mnogih simptoma menopauze. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina može poboljšati ravnotežu hormona i smanjiti rizik od dobijanja na težini. Vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brze šetnje ili plivanja, pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i jača kosti.
- Održavanje mentalnog zdravlja – Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje i joga, može smanjiti nivo stresa i poboljšati emocionalnu ravnotežu. Takođe, socijalna podrška prijatelja i porodice igra ključnu ulogu u procesu prilagođavanja na menopauzu.
- Hormonska terapija – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju kako bi se regulisali simptomi, kao što su valunzi i suvoća vagine. Međutim, ova terapija dolazi s određenim rizicima, pa je važno da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što odlučite o tom koraku.
- Psihološka podrška – Ako menopauza izaziva značajne emocionalne poteškoće, potražite pomoć psihologa ili terapeuta. Psihološka podrška može vam pomoći da se nosite sa stresom, anksioznošću i depresijom koji prate ovaj period života.
Kada potražiti pomoć?
Ukoliko osećate da ne možete da se nosite sa psihičkim tegobama izazvanim menopauzom, kao što su dugotrajna depresija, anksioznost, panika, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.
Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć, savetujemo vam da se obratite psihološkom savetovalištu Sana, koje nudi stručnu podršku u prevazilaženju psihičkih tegoba vezanih za menopauzu.
Menopauza nije kraj, već prirodan proces kroz koji se svaka žena mora prolaziti. Sa pravom podrškom i savetima, možete prevazići ovaj period sa većim samopouzdanjem i unutrašnjom ravnotežom.
Pročitaj Više
Kriza srednjih godina kod žena
Kriza srednjih godina kod žena je čest problem sa kojim se suočavaju pripadnice lepšeg pola.
Iako mnogi smatraju da je produkt modernog doba, zapravo postoji više od 6 decenija. Termin je u nauku uveo kanadski psihijatar Elliott Jaques 1965. godine. Prvobitno je korišćen da opiše period života u kojem odrasli imaju tendenciju da „računaju sa svojom smrtnošću“. Naime, shvatanje da je veći deo života prošao ljudi različito doživljaju. Starenje može biti posebno izraženo ako ste već imali ozbiljne zdravstvene tegobe, suočili se sa velikim promena u životu ili gubitkom voljene osobe. To je, takođe, vreme kada su odrasli u većem riziku da razviju poremećaje raspoloženja poput depresije.
Imajući ovo u vidu ne čudi što se srednje godine opisuju kao osetljivo doba, kada ljudi požele da postignu i stvore više smisla u svom životu nego inače.
Međutim, kriza srednjih godina kod žena je mnogo više od kupovine skupog automobila ili započinjanja neočekivanog hobija, kao što se vezuje za muškarce. U pitanju je kompleksni fenomen sa dubokim uzrocima.
Šta dovodi do krize srednjih godina kod žena?
Kriza srednjih godina kod žena može biti izazvana različitim biološkim, društvenim i emocionalnim faktorima.
Tokom perimenopauze i menopauze dolazi do promena nivoa hormona što doprinosi razvoju problema. Razlog za to leži u činjenici da opadanje nivoa estrogena i progesterona smanjuje nivo energije i utiče na raspoloženje.
Emocionalni faktori se obično odnose na preživljenu traumu. Gubitak bliske osobe, najčešće roditelja, je čest pokretač krize kod žena. Promene u porodičnim odnosima su još jedan uzročnik. S obzirom da deca započinju samostalne živote i zasnivaju svoje porodice, mnoge žene doživljaju sindrom praznog gnezda. Možda ćete iskusiti usamljenost ili osećaj praznine dok preispitujete svoju ulogu roditelja i ponovo se fokusirate na sebe.
Nije redak slučaj da upravo u ovim godinama se odlučite na važan korak u životu, kao što je promena posla ili razvod. Ovi događaji dovode do konfliktnih emocija, stresa, pa i zbunjenosti i manjka samopouzdanja.
Nažalost, moderno društvo je veoma surovo po pitanju starenja. U medijima, na internetu, pa i svakodnevnom razgovoru veliča se mladolik izgled i skladna figura, tako da se žene ulaskom u srednje godine osećaju neprimetno, zapostavljeno. Istovremeno, javlja se pritisak da na različite načina sačuvaju ideal ženske lepote.
Kako se prepoznaje kriza srednjih godina kod žena?
Razmišljanja o propuštenim prilikama u životu, koja vode ka depresivnom ponašanju, karakteristični je znak krize srednjih godina. Prati ih nostalgija, te umesto da se fokusirate na pozitivne stvari u sadašnjosti, počinjete da idealizujete svoj prošli životni stil. Žene se često sećaju kako su nekada imale savršenu figuru, bile popularne u društvu ili imale brojne obožavatelje.
U srednjim godinama može se javiti i ambivalentnosti koja se manifestuje kao dosada, apatija ili nedostatak motivacije. Česta je i iscrpljenost dnevnom rutinom, bilo da to uključuje radni raspored ili druge obaveze. Zbog toga žene počinju da maštaju o tome kakav bi im život bio da su izabrale drugačiju karijeru ili se, pak, udale za drugog partnera. Posledica toga mogu biti ishitrine odluke, impulsivno ponašanje, razdražljivost, pa i napadi besa.
Mogu se javiti i poremećaji spavanja, ali i neobjašnjivi bol. Glavobolje i gastrointestinalne tegobe za koje se čini da nemaju nikakav fizički uzrok, a najčešće ne reaguju na uobičajenu medicinsku pomoć, često su povezane sa ovom vrstom emocionalne krize.
Kriza srednjih godina kod žena je problem koji ne treba olako shvatiti, zato na vreme posetite psihološko savetovalište Sanu.
Pročitaj Više
Klimaks
Klimaks predstavlja period u životu žene u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju od sposobnosti za reprodukciju do njene nesposobnosti.
Život svake žene obeležavaju 2 značajna ciklusa. Prvi jeste ulazak u polnu zrelost, tj. mogućnost organizma da rađa. Dok drugi predstavlja prestanak reproduktivne moći, što znači da nijedna pripadnica lepšeg pola ne može da izbegne klimaks, jer je on prirodni tok starenja.
Iako se procenjuje da gotovo 25 miliona žena godišnje prođe kroz ovo stanje, o njemu se još uvek retko govori. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana skreće pažnju na promene koje donosi.
Kada počinje klimaks?
Prema definiciji klimaks počinje između 48. i 50. godine. Mada tačnu godinu nije moguće odrediti, jer na njega utiču brojni faktori. Pre svega, važnu ulogu ima genetika, mada i sam način života utiče na početak klimaksa. Stres, neredovna fizička aktivnost, pušenje, nedostatak sna samo su neki od faktora koji remete prirodnu ravnotežu hormona u telu, što za posledicu ima skraćivanje reproduktivnog perioda žena.
Nažalost, postoje i slučajevi preranog ulaska u klimaks, čak pre 40. godine. Razlog tome jesu razne intervencije na jajnicima, hemioterapija, autoimune bolesti i drugi faktori koji oštećuju tkiva jajnika.
Do kojih promena u telu dovodi klimaks?
Klimaks najavljuje neuredan ciklus. Odnosno, produženi ili skraćeni, neregularno krvarenje, pa i izostanak menstruacije da bi se nakon nekoliko meseci ponovo javila.
Međutim, menopauza utiče na čitavo telo, donoseći brojne promene. Kako jajnici proizvode manju količinu estrogena, hipofiza pokušava da nadoknadi nedostatak, što se ispoljava iznenadnim naletima vrućine sa preznojavanjem, oni mogu da traju i 10 minuta. Pored ovog prepoznatljivog simptoma može se javiti i lupanje srca, koje je izazvano promenama nivoa hormona, mada se neretko javlja i probadanje u grudima, koje podseća na bolest srca.
Mokraćne infekcije, kao i inkontinencija, usled slabljenja mišića u karlici česti su problemi žena u ovom dobu. Takođe, nastaju problemi sa kilogramima i opušteni mišići, ma koliko vremena provodile vežbajući.
Vidljive su i promene na koži i kosi. Naime, nekada blistava koža lica gubi svežinu i postaje suva. Dok kosa gubi sjaj, a dlaka postaje lomljiva. Moguće je i pojačano opadanje kose.
Kako klimaks utiče na mentalno zdravlje?
Većina žena, obično, veću pažnju obraća na fizičke promene klimaksa, ali ni psihološke nikako ne treba zanemariti. Promena nivoa hormona dovodi do nervoze, razdražljivosti, nesanice, oscilacija u raspoloženju, pa i anksioznosti.
S obzirom da se menja i socijalna uloga žene, pripadnice lepšeg pola se ne osećaju više ženstveno i gube samopouzdanje, pa ne čudi što je depresija čest pratilac klimaksa. Najnovija istraživanja su pokazala da je rizik od pojave depresije čak 14 puta veći kod žena u ovom periodu, posebno kod onih koje su i ranije imale depresivne krize ili su rađale posle 40-te godine života.
Depresiju karakteriše potištenost, strepnja, napetost, ranjivost, plačljivost. Zatim, gubitak interesovanja za hobije i stvari koje su ih nekada ispunjavale, hronični umor, pad koncentracije, kao i osećaj krivice i manje vrednosti. Kako je nemoguće samostalno se izboriti sa ovim problemom, neophodna je stručna pomoć.
Dočekajte spremno klimaks, potražite savete psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više