Fobije i nesanica – prvi znaci da vam je potrebna pomoć psihologa
Fobije i nesanica su usko povezani.
Gotovo da nema osobe na svetu koja u jednom trenutku svog života nije imala osećaj nemira, strepnje, brige. Strah je normalna, ljudska emocija. Sa njim se suočavamo, često, na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih životnih odluka.
Tokom života mogu se javiti brojni strahovi. Neki od njih sami nestaju, dok drugi mogu da prerastu u ozbiljno stanje, zvano fobija, koje narušava kvalitet života, a jedan od negativnih uticaja dolazi sa vezom fobije i nesanica.
Psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju kada fobije i nesanica postaju problem koji zahteva stručnu pomoć.
Šta su fobije?
Fobije predstavljaju specifične, nerealne i neopravdane strahove od određenih objekata, radnji ili situacija. Naziv potiče od grčke reči phobos što znači strah, beg.
Danas postoji preko 400 registrovanih fobija. Među njima najčešće su strah od pauka, miševa, zmija i ptica. Zatim strah od prirodnih pojava, kao što je brontofobija, tj. strah od grmljavine. Od fobija vezanih za situaciju najviše se ispoljava strah od visine ili akrofobija, kao i agorafobija koja se u širem smislu definiše kao strah od otvorenog prostora.
U posebnu grupu spada socijalna fobija, odnosno strah od društvenih situacija. Osobe koje imaju ovaj problem izbegavaju susrete sa ljudima, gužve, javna mesta.
Veoma je važno napraviti granicu između fobije i straha
Fobije imaju tri karakteristike koje ih izdvajaju od strahova. Prva je svest da je strah neracionalan, pa i besmislen. Iako ljudi koji pate od neke fobije znaju da je njihov strah neopravdan, to ne dovodi do nestajanja problema.
Druga karakteristike jeste trajanje. U pitanju je strah koji opstaje u relativno dugom periodu, a treća je vezana za izbegavanje. Fobija, zapravo, nastaje kada osoba zbog straha počinje da izbegava predmet ili zastrašujuće situacije. Time može biti narušena njena svakodnevnica.
Fobije i nesanica narušavaju zdravlje
Osobe koje pate od neke fobije ispoljavaju određeno ponašanje. Naime, kada se suoče sa svojim strahom ili znaju da postoji opasnost da se pojavi predmet ili situacija koje se boje javljaju se otežano disanje, brži otkucaji srca, znojenje, plač, mučnina, anksioznost, drhtanje.
Napad panike može biti toliko intenzivan da pacijent misli da proživljava akutni srčani udar. Dok su kod pojedinih reakcije tela potpuno van kontrole da se osećaju kao nemi posmatrači svoje panične situacije.
Vremenom, napadi panike se pojačavaju, pa osobe nisu sposobne da obavljaju ni najjedostavnije zadatke i da racionalno razmišljaju. Kao posledica ovog javljaju se problemi sa snom, insomnia, priviđanja i otuđenost.
Zato možemo slobodno da kažemo da, zajedno delujući, fobije i nesanica ozbiljno narušavaju zdravlje čoveka, a prema poslednjim istraživanjima i do bržeg starenja organizma. Naročito kod žena od 42 do 69 godina, i to čak 6 godina brže u odnosu na biološko starenje.
Lečenje fobije i nesanica
Često ljudi nisu svesni veze između fobije i nesanica, te pribegavaju sredstvima koja će im dati miran san.
Međutim, ovaj problem se otklanja rešavanjem inicijalnog problema, a u tome vam može pomoći psiholog.
S obzirom da je traženje stručne pomoći sve manje tabu tema kod nas, saveti psihologa su ključni za lečenje fobije i nesanica. Psihoterapijskim tehnikama se pacijent uči da izbegavanje svoje fobije postepeno pretvori u suočavanje sa njom, prvo na mentalnom nivou, tj. imaginacijom, a zatim i u realnim situacijama.
Psihološko savetovalište Sana ima dugogodišnje iskustvo u rešavanju svih vrsta fobija, kao i njihovih simptoma. Ne dozvollite da vam strahovi određuju život, zakažite odmah svoj termin.
Pročitaj Više
Preopterećenje poslom kao maska za depresiju
Preopterećenje poslom je u savremenom društvu česta pojava.
Razvoj nauke i tehnike, internet učinili su mnoge stvari lakšim i dostupnijim. Međutim, da li je zaista, danas, život savremenog čoveka tako lagan kao što se čini?
Moderno društvo donelo je i novu vizuju poslovnih ljudi. Od njih se zahteva veća požrtvovanost i posvećenost. Čak i ako uđete u novi posao motivisani i optimistični, surova realnost pokazaće svoje lice u jednom trenutku. Nakon meseci ili godina stalnog napora, sasvim je prirodno da nastupi osećaj iscrpljenosti i frustracije, a nije redak slučaj da se javi i preopterećenje poslom.
Psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate kada je preopterećenje poslom znak depresije.
Preopterećenje poslom i stres
Obaveze na poslu su samo polovina onog što nas obično čeka u toku dana. Ne treba zaboraviti održavanje kuće, nabavku, spremanje dece za školu, pomaganje oko domaćih zadataka i drugih vannastavnih aktivnosti.
I kada sve završite, treba naći vremena da se malo posvetite sebi i partneru. Zvuči gotovo nemoguće, te ne čudi što smo stalno izloženi stresu oko rokova koje treba ispoštovati kako u poslovnom tako i u privatnom životu.
Prema mišljenju stručnjaka preopterećenje poslom obavezno prati i veliki stres, pa se postavlja pitanje kako napraviti balans da ne bi došlo do brojnih ne samo fizičkih, već i mentalnih problema.
Saveti psihologa nas uče da trebamo da uočimo razlog zašto nastaje preopterećenje poslom, i ako je moguće, da otklonimo uzroke . Jedino tako bićemo smireniji i efikasniji na svim životnim poljima.
To znači da je prvi korak da naučite da kontrolište svoje emocije. Preopterećenje poslom može da izazove napad panike, što je najgori mogući ishod u radnom okruženju, jer stres i strahovi će samo stvoriti greške, koje vam još više povećavaju obim posla. Naime, način na koji reagujete na stres zavisi pre svega od načina razmišljanja i prihvatanja obaveza koje su nametnute.
Takođe, trebate napraviti priorite u poslu. Na taj način bićete usredsređeni na obavljanje zadataka i postizanje dobrih rezultata. Samim tim neće biti mesta stresu niti despresiji koju on može da izazove.
Kada preopterećenje poslom predstavlja beg od realnosti?
Iako su stres i depresija najčešće posledica prevelikih zahteva na radnom mestu, može se javiti i obrnuto. Odnosno depresija može da odvede u preoterećenje poslom.
Depresija se opravdano naziva bolest sa hiljadu lica, jer se kod svakog čoveka ispoljava na jedinstven način. Kod većine osoba javlja se osećaj bespomoćnosti i potpuna bezvolja za bilo kakvom aktivnošću. Upravo zato ne čudi što mnogi ljudi greše kada depresiju povezuju sa tugom. Imajte u vidu da su to dve potpuno različite stvari. Dok je tuga normalna emocija zrele osobe i javlja se kao reakcija na neki loš događaj, depresija je ozbiljan problem koji se može ispoljiti na različite načine.
S obzirom da se ona opisuje kao bolest 21. veka smatra se da je direktno povezana sa savremenim poslovnim okruženjem, jer neprestani rad i pretrpavanje obavezama, takođe, može biti znak depresije. Zapravo, osobe koje pate od depresije se previše trude na poslu i namerno izlažu velikim zahtevima i standardima. Čak i kada nemaju za to konkretan cilj, tj. kada taj trud nije ispunjenje određenog roka, završetak projekta ili unapređenje na poslu.
Svaka depresija se mora lečiti, pa i kada dovodi do preopterećenja poslom
Baš poput svake psihoze i drugih mentalnih problema, rano prepoznavanje je bitno za početak lečenja.
U ovom slučaju je teže razgraničiti kada osoba zaista pati od despresije ili ima želju za napredovanjem. Ipak, dobar psiholog će uočiti pravi razlog datog stanja. Uz redovnu primenu njegovih saveta i prepisane terapije, doći će vremenom do poboljšanja. Naravno, tom prilikom nikako nećete zanemariti svoj poslovni aspekt, već će vam psiholog pomoći da naučite kako da se nosite sa svim problemima koje život nosi.
Ne dozvolite da depresija utiče na vaš život, posetite na vreme psihološko savetovalište Sana.
Za svaku vrstu problema postoji rešenje, neophodno je samo potražiti pomoć kada mislite da ne možete sami da se izborite i da verujete u sebe, jer je to osnovna polazna tačka.
Pročitaj Više
Šta je stid i koji je najbolji način da se izborite sa njim
Stid je složena emotivna reakcija koja se javlja u brojnim oblicima i u različitim trenucima. Nije vezan samo za situacije kada vam je bilo neprijatno i kada ste pocrveneli u licu, već i za dublje osećanje kada shvatite da nešto nije bilo u redu i da zbog toga možete biti odbačeni i nevoljeni. Takođe, stid može biti i eksterni. Najčešće se javlja usled neprimernog ponašanja druge osobe u društvu.
Bez obzira kako nastaje, postoji opasnost da pređe u trajno stanje. Takav stid postaje sastavni čovekove predstave o sebi. Vremenom, on razvija druge probleme i utiče na kvalitet života, a u krajnjoj meri nastaje poremećaj ishrane, socijalna fobija, pa i neke psihoze i nasilje.
Stid se razlikuje u svetu
Stid ili sram postoji od davnina kod ljudi, ali se poput kulture i religije razvijao drugačije u različitim delovima sveta. Odnosno, pojedini postupci i osobine izazivaju stid u nekim zemljama, dok kod drugih naroda su moralno prihvatljivi.
Tako na primer u Indiji, Kini i arapskim državama podrigivanje u restoranu i na drugim javnim mestima ne donosi osuđujuće poglede. U Japanu je čak pristojno srkati supu, dok u Polineziji pokazivanje golih grudi ne izaziva negativne komentare.
Čak i ljubavni odnosi mogu da dovedu do osećaja stida. Naime, druženje mladića i devojke koji nisu vereni u muslimanskim zemljama, pa i u nekim delovima južne Italije, se smatra nemoralnim. Što je za sve druge krajeve sasvim normalna, prihvatljiva stvar.
Imajući ovo u vidu, naučnici smatraju da je stid tokom vekova evoluirao kako bi ljudi prihvatili određena pravila ponašanja.
Stid se razvija još u detinjstvu
Brojna istraživanja pokazuju da dete već od 4. meseca života može da se postidi. Ipak, zastupljenije je mišljenje da se stid javlja tek od 2. godine. U tom periodu deca počinju da sagledavaju svet oko sebe, a na osnovu pohvala ili kritika roditelja, odnosno onog što je dozvoljeno ili ne, razvija se osećaj stida kod dece.
Zapravo, stid je sastavni deo odrastanja. Ukoliko je u granicama vaspitnih normi on ne predstavlja problem, naprotiv, deca treba da nauče da je, na primer, sramota psovati ili se nekulturno obraćati starijim osobama. Na ovaj način stid je podsticaj za učenje standarda ponašanja.
Međutim, preterani osećaj stida slabi samopouzdanje, naročito kod adolescenata. Pa se oni sve više povlače i postaju pasivniji u želji da izbegnu nelagodnost. Kao razlog za ovakvo stanje dece navode se, pre svega, velika očekivanja roditelja ili previše zaštitnički nastrojeni roditelji.
Kada stid postaje problem u odraslom dobu?
Stid u kasnijim godinama deluje kao samokritički unutrašnji glas koji utiče na ponašanje. Kada preraste u hronični oblik počinje da sputava našu energiju. Takav stid nas čini izveštačenim, ukočenim, napetim i „uverava“ da je sve što radimo pogrešno.
Da bi se odbranili od stida primećena su određena ponašanja kod odraslih ljudi. Najčešće je prisutno povlačenje u sebe koje potiče još iz tinejdžerskog doba. U zrelim godinama uključuje ne samo izbegavanje druženja, već i poslovnih poduhvata, a nisu retki ni ljubavni problemi.
Kao mehanizam odbrane javlja se poricinje i pretvaranje, jer osoba izbegava da prihvati realnost kako bi sačuvala sliku o sebi kakvu želi da bude, dok je kod drugih primećen preterani perfekcionizam. Odnosno, postoji opsesivna potreba da se sve uradi savršeno, jer u protivnom može nastupiti osećaj stida.
Ponekad nastupa i arogancija, tj. veličanje sebe i ponižavanje drugih. Zauzimanjem superiornijeg stava u odnosu na druge, osoba prekriva svoj stid uveravajući sebe da je zaista bolja od svih.
Kako pobediti osećaj stida?
Ovi mehanizmi odbrane nisu adekvatni, jer bežanjem se ništa ne postiže. Baš kao što se strah od visine ili strah od javnog nastupa prevazilazi suočavanjem, tako je i sa osećajem stida.
Prvi korak jeste prepoznavanje, a stid ćete najbolje uočiti pisanjem. Opisivanjem situacije ili mesta koje je izazvalo nelagodnost, kao i kako je tada vaše telo reagovalo, psiholog će moći da otkrije izvor vašeg problema i da vam pomogne.
Postepeno, saveti psihologa nas uče kako da prevaziđemo stid u konkretnim situacijama, upravo dovodeći nas u dato okruženje. Nove studije ističu i posebnu tehniku u borbi, a to je borba smehom. Utvrđeno je da ljudi koji su u stanju da se sa osmehom nose protiv bilo kakve nelagodnosti mogu da se reše osećaja hroničnog stida.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći u ovoj borbi! Ukoliko je osećaj stida izražen u meri da vas sprečava da se lično javite, budite bez brige, jer postoji mogućnost chat i skype savetovanja.
Pročitaj Više
Strah od javnog nastupa
Strah od javnog nastupa prema najnovijim istraživanjima je fobija koja je u savemenom društvu najviše izražena. Stručnjaci smatraju da su čak strah od smrti i strah od visine ređi strahovi.
Procenjuje se da strah od javnog nastupa ima preko 70 odsto ljudi raznih profesija, uključujući i mnoge glumce, pevače, političare i druge javne ličnosti. Iako ih svakodnevno gledamo na malim ekranima i čini se da sa lakoćom gostuju u emisijama i daju izjave novinarima, zapravo, imaju problema sa tremom.
Šta je strah od javnog nastupa?
Ma koliko imali iskustva u oblasti javnog nastupa, svaki izlazak pred publiku nosi sa sobom malu tremu. Ovaj nivo napetosti daje pozitivnu energiju kako bi izlaganje bilo uspešno.
Problem nastaje kada trema postane prevelika i dovodi do iracionalnog, čak parališućeg straha. On remeti koncentraciju i preusmerava pažnju sa zadatka, tj. sa izlaganja, na unutrašnje stanje govornika. Naime, umesto da se osoba fokusira na ono što treba da govori, ona misli na simptome svog straha.
Strah od javnog nastupa je zapravo socijalna anksioznost , a može biti ispoljena kao teškoća da se govori pred drugima, kao nedostatak veštine da se na pravi način izrazi ili kombinacija ova dva stanja, pa se, onda, javljaju kao simptomi znojenje, drhtanje glasa, ruku i celog tela, lupanje srca, knedla u grlu, otežano disanje, učestalo treptanje, zamuckivanje, nedostatak vazduha, “izveštačen” osmeh, nagon na mokrenje, dijareja, mučnina, pa čak nagon na povraćanje.
Osobe koje imaju strah od javnog nastupa vizualizuju neuspeh, razmišljaju kako će pogrešiti, kako će reći nešto što nije trebalo ili, jednostvano, neće biti zanimljivi publici. Pojedini, zamišljanju kako će publika negativno reagovati na njihov govor te će ih, čak, ismejati i kritikovati. Ove misli se najčešće javljaju pred sam nastup, mada, nije redak slučaj da se strah od javnog nastupa ispolji mnogo ranije, tj. prilikom pripreme govora.
Treba imati u vidu da strah od javnog nastupa ne zavisi od veličine skupa pred kojim se izlaže. On je prisutan i kod obraćanja na poslovnim sastancima, kada ljude treba da ubedimo ili informišemo o nečemu, pa i kada se pojedinim nadređenima lično obraćamo. Odnosno, javlja se u situacijama koja su od velikog značaja, kada želimo da ostavimo što bolji utisak.
Kako nastaje strah od javnog nastupa?
I dok za mnoge psihoze i fobije postoji genetska predodređenost, strah od javnog nastupa je kombinacija bioloških osobina nervnog sistema i sredine.
Pre svega, razvija se kao posledica ranijeg negativnog iskustva. Ako je osoba imala neuspeh u prošlosti na javnom nastupa, postoji verovatnoća da će se bojati svakog narednog. Takođe, tuđa negativna iskustva mogu da utiču negativno na ljude kod kojih je samopouzdanje na nižem nivou.
I nedostatak iskustva u javnom govoru može da stvori strah. Naročito ukoliko nije postajala dobra edukacija na ovom polju ili nisu uvežbane tehnike i veštine govorništva.
Naučnici često strah od javnog nastupa povezuju sa adolescencijom. Jer je to period kada postoji izražena potreba mladih da budu prihvaćeni u društvu. Ukoliko ne mogu da prevaziđu stresne situacije postaju anksiozniji i počinju da izbegavaju situacije koje zahtevaju socijalizaciju. U odraslom dobu ovaj problem prerasta u hronično stanje. Zato se u studijima ističe da se strah od javnog nastupa razvija već od 13. godine, mada se može prvi put pojaviti i u zrelim godinama.
Kako pobediti strah od javnog nastupa?
Kao i kod svakog problema rešenje leži u suočavanju, a da biste to postigli potrebno je postepeno izlaganje situacijama koje zahtevaju javni nastup. Na taj način stičemo iskustvo kako da budemo ubedljivi i precizni pri izlaganju.
Imajte u vidu da se dobar govornik ne rađa, već postaje isključivo vežbanjem, a u tome vam mogu pomoći saveti psihologa. Zahvaljujući njima naučićete drugačije da razmišljate i da restruktuišete svoje misli, tako će nekadašnja vizualizacija neuspeha, vremenom, preći u razmišljanje o pozitivnom ishodu.
Psiholog će vas naučiti i vežbama opuštanja. Među njima se posebno ističe tehnika disanja koja pomaže u eliminisanju telesnih simptoma treme.
Ne zaboravite ono najvažnije – niko nije savršen! I najbolji govornici ponekad pogreše, te, umesto da ste opterećeni manama, naučite kako da istaknete svoje vrline.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne da pobediti strah od javnog nastupa!
Pročitaj Više