Socijalna fobija

Socijalna fobija je jedna od najčešćih vrsta fobija.

Svi mi znamo kakav je osećaj kada smo nervozni ili se nađemo u neprijatnoj situaciji. Znojavi dlanovi i soba puna ljudi, nije baš najprijatniji osećaj za osobe koje pate od ovakvog poremećaja.

Socijalna fobija – Pojam

Ljudi koji pate od poremećaja kao što je socijalna anksioznost, znaju da je svaka vrsta društvenog kontakta, koje drugi ljudi smatraju „normalnim“ za njih veoma neprijatana i izaziva stres. Svi aspekti života, ne samo društvenog, počinju da se urušavaju i propadaju.

Socijalna fobija je jedan od najčešćih poremećaja, koji se veoma uspešno leči razgovorima i terapijom.

U ovom tekstu ćemo pokušati da vam pojasnimo razliku između socijalne anksioznosti i stidljivosti i kada je vreme da potražite pomoć psihologa.

Socijalna fobija – Kako nastaje

Socijalna anksioznost se može doživeti na različite načine. Međutim pojedina stanja ukazuju da problem postoji i da je potrebno suočiti se sa njim.

Takve situacije su : strahovi koji su vezani za razgovore sa strancima, strah od govora u javnosti, ljubavnih sastanaka, kontakata „oči u oči“, korišćenja javnog toaleta, jedenja pred drugim ljudima itd.

Ne idu svi strahovi jedan uz drugi, primera radi osoba koja pati od socijalne anksioznosti može bez problema govoriti u javnosti, ali joj odlazak na zabavu, punu ljudi, može biti prava noćna mora. Ili recimo neko može biti opušten u razgovoru „jedan na jedan“, ali zato može imati strah od govora u prostoriji punoj ljudi. Dakle jedan strah ne mora uslovljavati drugi.

Sve osobe koje pate od socijalne fobije u principu imaju ogromne strahove od toga da će ih neko kritikovati, da će biti poniženi ili da će biti u centru pažnje. Tada ti strahovi bivaju praćeni fizičkim simptomima kao što je crvenjenje, znojenje, drhtavica…

Socijalna fobija – Kako se manifestuje

Socijalna fobija može biti različita za svakoga, ali svi koji pate od socijalne anksioznosti imaju simptome koje su barem jednom u toku života iskusili.

To su ubrzani rad srca, napetost mišića, vrtoglavica ili nesvestica. Veoma česte mogu biti i stomačne tegobe i dijareja, nemogućnost da uhvate dah i depersonalizacija i derealizacija.

Simptomi mogu nastati odmah, pre samog događaja ili se čak može desiti da osoba nedeljama brine o „problemu“ koji je tišti. Sve to dovodi do gubitka vremena i mentalne energije kao i do nemogućnosti da se normalno funkcioniše na svim životnim poljima.

Šta uzrokuje socijalnu fobiji?

Nikada jedna stvar ne uzrokuje ovakvu vrstu poremećaja. Smatra se da je to niz faktora. Genetika igra veliku ulogu, pa ukoliko je neki član porodice imao problema sa socijalnom anksioznošću, velika je verovatnoća da ćete imati i vi.

Neki stručnjaci čak ovu vrstu fobije povezuju sa amigdalom – delom mozga koji kontroliše vaš odgovor na strah.

Kada je amigdala nečim “izazvana”, počinje proizvoditi bujicu neurokemijskih veza kako bismo bili jači, brži, moćniji i fizičkiji sposobniji da se nosimo sa pretnjom. Ponekad amigdala može biti preaktivna i upozoravati na opasnost kada opasnost zapravo ne postoji. Ta pojava uzrokuje osećaj poznat kao anksioznost.

Socijalna fobija se javlja najčešće oko 13-te godine starosti. Može se povezati sa istorijom zlostavljanja, maltretiranja ili zadirkivanja. Takva deca su više podložna da i kasnije pate od socijalne anksioznosti.

Kako socijalna fobija utiče na život?

Socijalna anksioznost sprečava da normalno živite svoj život.

Izbegavaju se situacije, događaji i kontakti, koje većina ljudi smatraju normalnim. Kako dolazi do izbegavanja društvenih situacija, to svakako utiče i na lične odnose, udaljavanja i socijalne izolacije.

Psihička stanja koja mogu pratiti ovaj poremećaj su nisko samopoštovanje, negativne misli, depresija, osetljivost na kritiku…

Osobama koje pate od socijalne fobije svi ovi fizički i psihički simptomi mogu biti veoma zastrašujući. Dobra vest je da se mogu lečiti i izlečiti!

Psiholog je osoba koja će vam pomoći na tom putu.

Psihološko savetovalište Sana je tu da vam povrati izgubljeno samopouzdanje, pomogne vam da savladate svoje strahove i počnete da vodite normalan društveni život.