Psihoze

Psihoze predstavljaju psihički poremećaj otuđenja pacijenta od realnosti.

Savremeni način života i stres česti su okidači za njihovu pojavu. Međutim, psihoze nisu poremećaji modernog doba. Kroz istoriju su tumačene na razne načine – da je đavo zaposeo obolelog, da su izazvane lošim ponašanjem ili su posledica greha.

Psihoze obolelom oduzimaju realan pogled na sebe, okolinu, menjaju mišljenje, osećanja, ponašanje.

Psihoze – vrste

Psihoze se dele u dve osnovne grupe – propratne, odnosno organske i endogene, odnosno funkcionalne.

Propratne psihoze nastaju kao rezultat nekog drugog organskog oboljenja. Kada se glavna bolest izleči, nestaju i one.

Endogene psihoze nastaju pod dejstvom naslednih faktora, ali i uticaja okoline i društva. Najpoznatije psihoze ove grupe su šizofrenija i manično-depresivna.

Psihoze nastaju postepeno

Sam pacijent često ne shvata da je došlo do promene u njegovom ponašanju. Zapravo, obolela osoba doživljava da se menjaju ljudi oko nje, da joj neko iz okruženja ne želi dobro, da je sve oko nje čudno, a za sebe misli da je ista kao ranije, da je zdrava. Kako oboleli ne vidi bolest kod sebe, on zbog toga i ne traži pomoć od psihijatra.

Često ni članovi porodice ne uvide odmah da je reč o psihozi, već ponašanje opravdavaju drugim problemima. Zbog toga se psihoze znatno kasnije dijagnostifikuju, kada je i lečenje složenije.

Prvi znaci psihoze su blagi i najčešće su to slab apetit, problem sa snom, otuđenost od društva i povlačenje u sebe, neurednost i nezainteresovanost za ličnu higijenu, opsednutost određenim radnjama i mislima.

Vremenom, dolazi do težih simptoma koji se lakše uočavaju. To su:

Halucinacije koje mogu biti vidne, slušne, imperativne. Onde dovode do opasnih radnjih.

Nepravilan govor, odnosno nepovezana priča i često preskakanje sa jedne teme na drugu.

Poremećaji raspoloženja gde često dolazi do smene maničnih i depresivnih stanja.

Deluzije ili bolesne ideje koje mogu biti deluzije odnosa (kada osoba misli da uvek o njoj govore), deluzije veličine (kada pacijent smatra da je samo on važan) i deluzije proganjanja (mišljenje da su svi protiv njega),

Ničim izazvana teskoba, odnosno iracionalni strahovi i nemogućnost smirivanja u stresnim situacijama.

Načini lečenja

Ljudi doživljaju psihoze na različite načine, pa je zbog toga lečenje individualno.

Prvi korak jeste svest da ste bolesni i obraćanje stručnjacima. Jer, veoma je bitno da se ovaj zdravstveni problem otkrije na vreme kako bi se počelo što ranije sa adekvatnom terapijom.

Lečenje obuhvata upotrebu medikamenata i psihoterapiju. Danas je u upotrebi velika paleta antipsihotika, a vrsta i doza zavisi od stadijuma bolesti. Medjutim, lekovi nisu trajno rešenje, već se moraju kombinovati sa psiho terapijom, kako bi rezultati bili trajniji i što pre vidljivi.

Veliku ulogu u lečenju ima i psiholog. Kroz razgovor, stručno lice će pomoći osobi da prihvati poremećaj i da se suoči sa svim negativnim simptomima koje psihoze donose. Kako je čest simptom otuđenje od spoljašnjeg sveta i društva, praktikuju se i grupne terapije. One dovode ne samo do rešavanja problema već i do postepene socijalizacije.

Psihološko savetovalište Sana ima potrebno znanje i iskustvo, te vam može pomoći da se izborite sa svim simptomima psihoze i vratiti vaš život u normalu.