Svađe među partnerima – Koliko su česte i kako ih rešiti?
Svađe među partnerima sastavni su deo svake veze.
Čovek je društveno biće. Kao takvo ima potrebu da razvija emocionalne veze sa drugima kako bi se osećao srećno i ispunjeno. Ova potreba je oblikovana i povezana milionima godina ljudske evolucije. U detinjstvu, vezujemo se za roditelje. Kako starimo, naša vezanost postaje naš partner. Stoga ne čudi što je zaljubljivanje jedno od najlepših osećanja na svetu.
Nažalost, duboke emocije prate i problemi u partnerskim odnosima. Nesuglasice, velike razilke u mišljenju, žestoke rasprave, pa i psihološke igre okrivljavanja mogu da dovedu do rastanka. Istraživanja pokazuju da 70 odsto nevenčanih parova doživi raskid u prvoj godini, dok se šanse za razvod nakon 7 godina braka povećavaju za 40 odsto.
Da ne biste postali sumorna statistika psihološko savetovalište Sana vam daje savete za rešavanje svađe među partnerima.
Direktno izrazite svoje misli i osećanja
Neretko ljudi odluče da zadrže za sebe mišljenje o partnerovom ponašanju koje im smeta. Te neizrečene pritužbe obično se akumuliraju. U jednom trenutku se pretvore u pravu lavinu negativnih emocija. Upravo su one i okidač za svađe među partnerima.
Srećom, možete ih izbeći ako vi i vaš partner direktno izrazite ono što vas muči na iskren i brižan način. Stručnjaci preporučuju da smirenim tonom započnete razgovor, pokazujući obzirnost prema osećanjima voljene osobe. Najbolje ćete postići rečima: „Stalo mi je do naše veze“. Ili: „Znam da ne želiš da me uznemiriš“.
Nakon ovakvog uvoda jasno opišite ponašanje koje biste želeli da vaš partner promeni. Obavezno objasnite i razloge za to. Odnosno, kako se tada osećate bilo da ste ljuti, povređeni, iznervirani, frustrirani ili zbunjeni.
Obratite pažnju i na način na koji ćete konrektno zatražiti promenu. Na primer: „Radije bih da razgovaraš sa mnom tihim tonom.“ Ili: „Voleo bih da sačekaš da završim rečenicu pre nego što progovoriš“. Na kraju pitajte partnera za mišljenje o svemu.
Držite se jednog po jednog argumenta
U mnogim slučajevima svađe među partnerima ne zadržavaju se na temi zbog koje su počele. Pre nego što shvatite rasprava će prerasti u sukob i optužbe po brojnim pitanjima.
Vaša sposobnost da rešite jedan problem će se izgubiti u mešanju pokušaja rešavanja drugih problema, koji su se izrečeni. Samim tim ni rasprava ne vodi nikuda. Parovi koji se drže jednog argumenta imaju mnogo veće šanse da pronađu rešenje. Uz strpljenje i razumevanje, svaki partner ima vremena da obradi svoja osećanja i dođe do rešenja pre nego što promeni temu. Tek tada može izneti novi argument.
Slušajte partnera
Svi znamo koliko je važna komunikacija u partnerskim odnosima. Ipak, treba još jednom ponoviti da je zdrava komunikacija osnova svake uspešne veze. Ona uključuje aktivno slušanje, uspostavljanje kontakta očima i pružanje pune pažnje svom partneru dok govori, kao i odgovarajuće reagovanje.
Umesto stalnog okrivljavanja, pokušajte da razumete partnera. Takođe, budite spremni da priznate i svoje greške i izvinite se. Jedino na taj način vaša veza biće ispunjena ljubavlju i harmonijom.
Pretpostavite da vaš partner ima dobre namere
Vaš partner je ponovo zakasnio ili nije odmah odgovorio na vašu poruku. Da li u ovakvim situacijama prebrzo donosite negativne zaključke i reagujete u skladu s tim?
Sasvim je prirodno da imate pretpostavke o ponašanju drugih ljudi. Ipak, nije preporučljivo da odmah na njih i reagujete ishitreno. Ma koliko videli ovo kao povod za kritiku, udahnite i zapitajte se: „Da li postoji realan razlog za ovu pretpostavku?“
Potražite i pozitivna tumačenja ponašanja vašeg partnera. Možda je samo umoran, imao je previše posla ili, jednostavno, nije obratio pažnju. Još bolje, ako niste sigurni, pitajte ga za razlog.
Ponekad, partneri ne mogu sami da pronađu rešenje za česte svađe, te je neophodna stručna pomoć. Ukoliko je to slučaj sa vama kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Anksiozne nametljive misli – Kako se sa njima nositi?
Anksiozne nametljive misli su česta pojava.
Da li ste se možda nekada imali uznemirujuću misao kako ćete automobilom da udarite pešaka, bez obzira što ste veoma oprezan vozač? Ili možda neželjenu pomisao da ste ostavili kuću otključanu kada ste krenuli na odmor? Zabrinjavajuća slika kako ispuštate svoju bebu je još jedna nametljiva misao.
Verovali ili ne, ovo su uobičajeni primeri nametljivih misli. Javljaju se spontano u našim umovima kada to najmanje želimo, pri čemu se nimalo ne uklapaju u situaciju u kojoj se nalazimo u tom trenutku, kako se osećamo ili kako vidimo sebe i druge.
Iako su neželjene nametljive misli normalne za sve ljude, ukoliko se često javljaju mogu izazvati osećaj anksioznosti, panike, gađenja, pa čak i stida. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da ih prepoznate.
Zašto se javljaju anksiozne nametljive misli?
Anksiozni poremećaji, pa čak i anksioznost niskog stepena, menjaju način na koji komunicirate sa svetom oko sebe i vašu sposobnost da regulišete svoje emocije. To znači da ako ste zabrinuti zbog jedne stvari, vrlo lako bićete zabrinuti i zbog drugih stvari. Problem je dodatno izražen kada postoje brojni stresori. Samim tim je i veća verovatnoća da se jave anksiozne nametljive misli.
Mogu ih izvazvati i drugi psihički problemi. Tu, pre svega, spadaju opsesivno kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i postporođaja depresija.
Kod osoba koje imaju posttraumatski stresni poremećaj anksiozne nametljive misli mogu se pojaviti kao flešbekovi koje pozivaju na proživljenu traumu. Ljudi koji žive sa opsesivno kompulsivnim poremećajem mogu imati kontinuirane nametljive misli koje se gomilaju o brojnim stvarima, kao što su čistoća sobe, kako stvari izgledaju u njihovom radnom prostoru isl. Oni su naročito uznemireni intenzitetom ili učestalošću svojih nametljivih misli, te ulažu veliki napor da ih izbegnu, zaustave ili ponište. U ovom slučaju, nametljive misli su postale „opsesije“, a pokušaji da se zaustave misli se nazivaju „kompulzije“.
Istraživanja su pokazala da poremećaji spavanja, naročito nedostatak sna, dovode do povećanja nametljivih misli. Razlog za to leži u nemogućnosti mozga da se fokusira i racionalno posmatra stvari.
Vrste anksioznih nametljivih misli
Nametljive misli je lako prepoznati, ako se pojavljuju iznova i iznova. Mogu biti specifičnog oblika, a javljaju se nasumično ili kao odgovor na određenu situaciju. Na primer, ako vaše dete padne i slomi zub, možda ćete imati uporne nametljive misli o tome da će dobiti ozbiljnu infekciju.
Ponekad se anksiozne nametljive misli pojavljuju u vidu slika. Odnosno, dolazi do vizualizacije scene kao odgovora na ono što se dešava oko vas.
Nagon, takođe, spada u neželjene, nametljive misli. Na primer, možda vam se ne sviđa vaša trenutna pozicija na poslu, pa imate stalnu potrebu da pobegnete iz kancelarije ili napustite posao. Ipak, to nikada ne biste uradili jer bi izazvalo dodatne komplikacije vašem životnom stilu i finansijama.
Kako kontrolisati anksiozne nametljive misli?
Određene strategije služe kao pomoć u oslobađanju anksioznih nametljivih misli. Najjednostavnije jesu mindfulness tehnike koje se zasnivaju na učenju da je anksioznost okrenuta budućnosti, a ne trenutnom stanju.
Vežba 5-4-3-2-1 je najbolja za oslobađanje ovih misli. Pronađite i fokusirajte se na 5 stvari koje možete videti. Zatim na 4 stvari koje možete dodirnuti. Nakon toga pronađite i fokusirajte se na 3 stvari koje možete čuti, a onda na 2 stvari koje možete da osetite. Na kraju, pronađite i fokusirajte se na jednu stvar koju možete okusiti.
Zahvaljujući ovoj vežbi preusmerićete pažnju svog mozga na stvarne stvari oko vas umesto da se bavite nametljivim mislima.
Prihvatanje nametljivih misli i teških osećanja je još jedna efikasna vežba. Podsećajući sebe da misli nisu činjenice, već mentalni događaji shvatate da nemaju moć da povrede vas ili bilo koga drugog.
Terapija izlaganja zahteva profesionalni pristup. Proces se odvija tokom nekoliko sesija, tako da u svakoj psihoterapeut povećava izloženost ili interakciju sa stvarima i idejama koje izazivaju vašu anksioznost, strah i doživljenu traumu. Cilj je da naučite da upravljate simptomima anksioznosti, uključujući i nametljive misli.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa ovim mislima potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Negativni efekti društvenih medija – Kako se nositi sa njima?
Negativni efekti društvenih medija, nažalost, veoma su izraženi.
Moderno doba definitivno je u znaku društvenih mreža. Iako su, najpre, korišćene sporodično, danas su preovladale svim socijalnim slojevima. Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja nema nalog makar na jednoj platformi ove vrste.
Korišćenje društvenih medija olakšava da ostanemo u kontaktu sa prijateljima i rođacima koji ne žive u našem gradu. Takođe, omogućavaju nam da upoznamo nove ljude, pa i da vežbamo svoje društvene veštine u drugačijem okruženju.
Međutim, pored prednosti njihova upotreba donosi brojne nedostatke. Prekomerno trošenje vremena na virtuelni svet samo je jedan od njih. Od push obaveštenja do ciljanih reklama, društveni mediji su dizajnirani tako da nas privuku i zadrže. Kako sve više vremena provodimo na njima ispoljava se i uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje.
Koji su negativni efekti društvenih medija po mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala usku vezanost društvenih medija i anksioznosti. Pri čemu povećano vreme ispred ekrana mobilnog telefona povećava i rizik od pojave depresije.
Brojni beauty filteri čine da svako od nas dobije savršen izgled na slici. Bez obzira što smo svi svesni te činjenice posmatranje prelepih osoba besprekornog stajliga utiče ne samo na naše raspoloženje, već i samopouzdanje. Ideal predstavljen na fotografijama na mreži stvara nedostižnu sliku koja dovodi do osećanja nezadovoljstva sopstvenim telom, pa i životom. Ova pojava je izraženija kod žena. Mada poslednjih godina ima uticaj i na mušku populaciju.
Kao negativni efekti društvenih medija navode se i poremećaji spavanja. Jedna britanska studija pokazala je da tinejdžeri koji koriste društvene mreže više od 3 sata dnevno imaju problem sa uspavljivanjem, kao i loš san.
Kako se osloboditi negativnog efekta društvenih mreža?
Ukoliko se koriste na pravi način društvene mreže mogu biti izvor lepih osećanja, pozitivnih misli i dragocen resurs za upoznavanje sveta.
Negativni efekti društvenih medija mogu se sprečiti smanjenjem vremena provedenog na njima. Stručnjaci savetuju da za virtuelni svet izdvojite maksimalno pola sata u toku dana. Na taj način izbeći ćete osećaj usamljenosti, anksioznosti, pa i depresiju.
Ukoliko ne može sami da odredite koliko vremena ste proveli na društvenim platformama najlakši način jeste da podesite tajmer na svom pametnom telefonu.
Drugi važan korak jeste izbegavanje upotrebe mreža ujutru, nakon buđenja i pre spavanja. Mnogi od nas koriste budilnik na telefonu. Nakon zvona za buđenje prva stvar koju učinimo jeste proveravanje notifikacija na društvenim medijima. Konstantan tok vesti, ažuriranja i selfija ne predstavlja najbolju priliku za početak dana, ali ni za odlazak na spavanje. Ove navike zamenite meditacijom, vođenjem dnevnika i drugim prijatnim aktivnostima koje će učiniti da se osećate bolje.
Stalni zvuk raznih obaveštenja dovodi nas u iskušenje da proverimo novost. Posledica toga može biti ne samo loše raspoloženje, već i ometanje u obavljanju posla. Zato je preporučljivo da povremeno napravite pauzu od pojedinih društvenih mreža. Odnosno, da ugasite privremeno nalog ili deinstalirate aplikaciju.
Ukoliko niste spremni na ovaj potez možete pojedine društvene mreže da koristite na drugim pametnim uređjima. Na taj način ograničićete i vreme provedeno na njima.
Obavezno revidirajte i listu naloga. Prestanite da pratite naloge koji mogu da dovedu do negativnih osećanja, posebno bivših ljubavi i nekadašnjih prijatelja. Umesto njih svoje virtuelno okruženje ispunite dragim osobama i onima koji imaju motivacioni karakter.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa negativnim efektima društvenih mreža, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Overthinking – Kako zaustaviti prekomerno razmišljanje?
Overthinking, tj. preterano razmišljanje je veoma neprijatno iskustvo. Baš kao što naziv kaže predstavlja prekomerno razmišljanje i analiziranje određenog događaja, problema, pa i svakodnevne situacije.
Svi ponekad previše razmišljamo o nečemu. Međutim, ako se ono iznova ponavlja tako da narušava normalno funkcionisanje reč je o overthinking-u. U osnovi ovog problema su opsesivne misli koje je nemoguće zaustaviti, a one same ničemu ne vode.
Vrste preteranog razmišljanja
Razmišljanje na sve ili ništa uključuje sagledavanje situacije samo u crnom ili belom svetu. Umesto da posmatrate i dobre i loše strane, analizirate događaj samo u smislu da li je to potpuni uspeh ili potpuni neuspeh.
Katastrofiranje se zasniva na pretpostavkama da će se desiti najgore. Samim tim se stvari vide gore nego što jesu. Na primer, možete se plašiti da ćete pasti na ispitu. To onda dovodi do brige da ćete pasti godinu na fakultetu. Možda i prelazak na samofinansirajući status. Posledica toga može biti nemogućnost završetka obrazovanja, zatim i pronalaska dobrog posla.
Preterano generalizovanje predstavlja oblik preteranog koji polazi od događaja iz prošlosti. Na osnovu njega tumače se trenutne situacije, dok se zanemaruje postojanje različitih ishoda.
Generalizovanje jednog događaja iz prošlosti na svaki događaj u budućnosti često dovodi do preterane brige o stvarima koje se možda nikada neće dogoditi.
Efekti preteranog razmišljanja
Overthinking nije mentalna bolest, ali utiče na mentalno zdravlje. Najčešće su to anksioznost, depresija i poremećaji spavanja. Mogu se javiti i drugi poremećaji, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj.
Prekomerno razmišljanje, takođe, može ozbiljno uticati na veze. Pretpostavljanje najgoreg scenarija i prenagljeno donošenje pogrešnih zaključaka dovodi do loše komunikacije, pa i konflikta u vezi, dok opsednutost svakom sitnicom koju drugi ljudi rade i kažu, a tumačite je pogrešno dodatno produbljuje sukob.
Kako zaustaviti preterano razmišljanje?
Overthinking je kao neka vrsta vakuuma. Usisava vas, te uklanja iz aktivnog učešća. Što se više bavimo preteranim razmišljanjem, to manje zapravo radimo stvari u fizičkom okruženju. Srećom, uz određene vežbe ovaj obrazac razmišljanja moguće je pobediti.
Prvi i osnovni korak jeste da opsesivne misli zamenite nekim drugim. Na taj način možete da „prevarite“ svoj mozak kako ne bi iznova razmišljao.
Svakako, nije moguće odjednom oslobodite se prekomernog razmišljanja. Zato stručnjaci savetuju da sebi postavite plan kada ćete o tome razmišljati. Na primer, možete prekomerno brinuti od 16 do 17 časova i samo tada u toku dana. Vremenom, vaša organizacija umanjiće iskušenje da više sati provodite razmišljajući o bespotrebnim stvarima.
Upravo u ovome se krije i naredni korak. Naime, trebate jasno sagledati situacije koje vode overthinking-u? Da li se one, ziasta, tiču vašeg života? Da li možete da ih rešite ili su one nečiji drugi problem? Ova i slična pitanja pomoći će vam da razgraničite prekomerno razmišljanje od realnog traženje rešenja.
Da biste se oslobodili preteranog razmišljanja morate prepoznati kada je vaš mozak u režimu preopterećenja. Zato obratite pažnju na situacije koje vas uznemiravaju i kako one utiču na vaše ponašanje.
Meditacija je odlično sredstvo za pozitivnije preusmeravanje misli. Dok meditirate, radite na fokusiranju na svoj dah. Cilj nije da razbistrite um, već da ga fokusirate na nešto drugo. Vežbanjem moći ćete da preusmerite fokus kad god vam misli odlutaju.
Ukoliko ne možete sami da se izborite da prekomernim razmišljanjem potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Ambivertna ličnost – Kako je prepoznati i koje su njene prednosti?
Ambivertna ličnost predstavlja spoj ekstrovertne i introvertne osobe.
Koncept introverzije i ekstraverzije uveo je švajcarski psiholog i psihoterapeut Karl Jung. Verovao je da su neki ljudi podstaknuti spoljašnjim svetom (ekstroverti), a drugi su podstaknuti unutrašnjim svetom (introverti).
Ekstraverti energiju crpe iz spoljašnjeg sveta, tj. iz okruženja ljudi. Vole da budu napolju, da prisustvuju društvenim događajima i da se druže. Sa druge strane, introverti crpe energiju iz unutrašnjeg sveta. Oni rado provode vreme sami ili sa jednom ili dvoje ljudi kojima su bliski.
Međutim, osobine ličnosti nisu inherentno fiksne. To znači da se neko retko uklapa u potpunosti u jedan ili drugi tip. U većini slučajeva pripada negde između, te zavisno od situacije pokazuje više introvertne osobine ili više ekstrovertne. Tada je reč o ambivertnoj ličnosti.
Znaci ambivertne ličnosti
Ambivertna ličnost je dobar slušalac, ali i sagovornik. Ekstroverti više vole da pričaju, a introverti vole da posmatraju i slušaju, dok ambivertni znaju kada da govore, a kada da slušaju. S obzirom da je veoma važna komunikacija u partnerskim odnosima, ova ambivertna karakteristika je osnova očuvanja zdrave veze.
U poslovnom svetu, takođe, donosi prednosti. Naime, ambivertna ličnost može da otvori sastanak tako što će održati kratak razgovor. Zatim će ponuditi zaposlenima priliku da govore o sopstvenim izazovima ili idejama.
Ambivertne osobe se osećaju ugodno u društvenim okruženjima, ali i cene vreme koje provode sami. Recimo da vas prijatelj zove u poslednjem trenutku za večernji izlazak. Ekstrovert će prihvatiti bez oklevanja, a introvert će odlučiti da ostane kod kuće. Ambivert će verovatno razmotriti prednosti i nedostatke određenog izlaska i na osnovu toga doneti odluku.
Jedna od važnih karakteristika koju ima ambivertna ličnost jeste empatija. Ako prijatelj ima problem, ekstrovert bi mogao pokušati da ponudi rešenje odmah, a introvert bi mogao biti odličan samo u slušanju. Ambivert je taj koji pokušava da razume. On sluša i postavlja promišljena pitanja kako bi pokušao da pomogne.
U slučaju okruženja više ljudi, ambiverti mogu da obezbede preko potrebnu ravnotežu u društvenoj dinamici. Ove osobe će se potruditi da prekinu neprijatnu tišinu, čineći da se drugi koji su introvertniji osećaju prijatno da započnu razgovor.
Prednosti ambivertne ličnosti
Pošto se ambivertna ličnost nalazi u sredini, ima jedinstvenu sposobnost da iskoristi pozitivne osobine oba tipa. Zbog toga je i spremnija da napravi kompromis kada je u pitanju interakcija sa drugim ljudima. Samim tim može da razvije i dublje veze. Ekstrovertne osobe su sklone upoznavanju sa više ljudi, stvarajući površne odnose. Nasuprot njima introvertne osobe održavaju samo bliski kontakt sa dugodišnjim prijateljima.
Kao posebna prednost navodi se činjenica da ambiverti mogu lakše da uspostave ravnotežu u svojim životima. Oni odvajaju vreme za negovanje društvenih odnosa. Istovremeno daju prioritet brizi o sebi. Na taj način smanjuju rizik od pojave burn out sindroma.
Istraživanja pokazuju da su ambivertne ličnosti dobri šefovi. Naravno, i ekstroverti i introverti mogu biti dobri šefovi, ali to često zavisi od konteksta i ljudi koje vode.
Ekstrovertni lideri imaju veći profit kada vode zaposlene koji su pasivni. Takvi radnici više vole rad isključivo po instrukcijama. Manji profit bio je ostvaren sa proaktivnim zaposlenima, jer nisu imali mogućnost da preuzmu veću odgovornost. Proaktivni radnici pokazuju bolje rezultate kod introvertnog vođe, dok ambivertni lideri imaju različite stilove upravljanja, prilagođavajući se tipu radnika koji vode.
Ukoliko vam je potrebna pomoć da otkrijete svoj tip ličnosti i izvučete maksimum iz njega, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Kako podneti gubitak posla?
Gubitak posla, nažalost, nije retka pojava. Naročito danas, kada se svet nalazi u ekonomskoj krizi. Firme propadaju gotovo preko noći, a zaposleni se vraćaju na biro rada. Čak i ako ste svojom krivicom doveli do otkaza suočavanje sa njim nije nimalo lako.
Posao je mnogo više od finansijske sigurnosti. On nas definiše, pružajući osećaj identiteta i samopouzdanja. U modernom dobu, biti zaposlen znači vredeti. Sa njim dolaze i ugled i poštovanje drugih. Samim tim i motivacija da nastavimo da radimo na sebi.
Imajući ovo vidu ne čudi što se gubitak posla smatra jednim od najstresnijih događaja koje osoba može doživeti. Zapravo, on je uključen u top 10 na listi stresnih događaja.
Kako gubitak posla deluje na mentalno zdravlje?
Gubitak posla stvara neverovatnu promenu u vašem životu. Ta promena utiče na finansijsku stabilnost, porodične odnose i svakodnevnu rutinu. Takođe, odražava se na vaše mentalno zdravlje.
Kao duboko uznemirujuće iskustvo dovodi do niza emocija, koje se mogu porediti sa onim koje izaziva gubitak bliske osobe ili razvod. Najpre se javljaju šok i neverica. Prate ih ljutnja, bes, pa i tuga. Ova osećanja mogu da prerastu u frustracije, koje ostavljaju dublje posledice. Naime, može doći do sumnje u sopstvene sposobnosti i vrednosti.
Anksioznost je sasvim normalna pojava nakon otkaza. Strepnja zbog finansijske neizvesnosti stvara paniku, koja utiče na svakodnevno funkcionisanje i donošenje odluka.
Ukoliko ova osećanja traju duže od nekoliko nedelja postoji opasnost od razvoja depresije. Da je depresija nakon gubitka posla česta pojava potvrđuju i istraživanja. Oko 10-30 odsto ljudi koji su dobili otkaz razvilo je neki nivo depresije.
Osim psiholoških efekata, gubitak posla izaziva i fizičke tegobe. Glavobolje, poremećaji spavanja i problemi sa varenjem – samo su neki od njih.
Kako se izboriti sa gubitkom posla?
Kako vreme od gubitka posla prolazi ljudi postaju lenji i bezvoljni, prepuštajući se svakodnevnici koja nije ispunjena nikakvim aktivnostima.
Da biste ovo izbegli neophodno je da se aktivirate na svakom polju. Vidite gubitak posla kao priliku, a ne kao katastrofu. Na taj način ćete negativno iskustvo pretvoriti u mogućnost za rast i napredovanje.
Profesionalno vođenje kroz radionice, seminare i usluge biznis savetovanja mogu pružiti vredne uvide u nove smernice. Postavljanjem jasnih i realnih ciljeva i eventualnim daljim obrazovanjem ili obukom, otvoriće vam nove prilike za posao. Veoma često su nove prilike mnogo bolje od onog čime ste se ranije bavili.
S obzirom da negovanje pozitivnog stava vodi ka uspehu, stručnjaci savetuju da radite na jačanju svog mentalnog sklopa. Razne tehnike, kao što su mindfulness i meditacija, mogu vam u tome pomoći. Ne samo da ćete njihovim praktovanjem postati mentalno jači, već i bolje fokusirani na ispunjenje novih ciljeva u životu.
Briga o sebi je još jedna važna komponenta u sprečavanju negativnih emocija nakon gubitka posla. Zato odvojite vreme za stvari koje vas interesuju. Možda postoji nešto što ste nekada voleli da radite, ali u poslednje vreme jednostavno niste imali vremena da se prepustite. Obnavljajući svoje hobije, dajete sebi priliku da uživate i van posla. Ove aktivnosti doprinose boljem raposloženju. Samim tim i motivisanosti za nove poslovne izazove.
Ukoliko ne možete sami da se nosite sa gubitkom posla potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od vode – Zašto se javlja i kako se leči?
Strah od vode, tj. akvafobija kako se stručno naziva, predstavlja iracionalan strah praćen anksioznošću u blizini nekog izvora vode.
Većina nas ima određeni stepen straha kada je u pitanju voda. Obično taj strah prevazilazimo kada naučimo da plivamo. Međutim, ako nema realnu osnovu i utiče na kvalitet života reč je o akvafobiji.
Prema poslednjem Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja strah od vode se svrstava u specifične fobije. Odnosno, u anksiozni poremećaj kod kojeg izloženost vodi izaziva nelagodu tako da osobu navodi da izbegne svaku situaciju sa njom.
Akvafobija se često zamenjuje sa drugom fobijom koja se zove hidrofobija. Iako obe uključuju vodu, nisu iste. Hidrofobija je averzija prema pijenju vode u poodmakloj fazi besnila kada ljudi pri gutanju vode imaju faringealni spazam.
Zašto se javlja strah od vode?
Tačan uzrok nije u potpunosti otkriven, te se strah od vode tumači kao kombinacija više faktora.
Istraživanja su pokazala da može biti genetski nasleđen. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko u porodici već postoji mentalno zdravstveno stanje, kao što je anksioznost ili druga fobija.
Promene u funkciji mozga, takođe, mogu igrati ulogu u razvoju specifičnih fobija, uključujući i akvafobiju.
Ipak, u većini slučajeva strah od vode je posledica ranijeg negativnog iskustva. Ako ste doživeli traumu od utapanja, brodoloma ili, čak, lošu lekciju plivanja, postoji veći rizik da se razvije fobija.
Kod nekih ljudi ona nastaje posredno, tj. na osnovu iskustva drugih ljudi. Najčešće roditelja, jer su oni uzor ponašanja svojoj deci.
Strah od vode može biti i simptom drugih poremećaja, što problem čini kompleksnijim.
Koji su simptomi akvafobije?
Mnogi odrasli koji žive sa akvafobijom počinju da razvijaju simptome u detinjstvu ili adolescenciji.
Kod njih sam pogled na vodu izaziva intenzivan strah i anksioznost. Ovo može biti veoma mala količina vode, kao što je ona što se nalazi u lavabou ili velika voda, kao što je okean. Količina vode ne uzrokuje fobiju. Sama voda je ta koja stvara strah.
Intenzivan strah praćen je napadima panike. Oni se mogu javiti i posmatranjem slike na kojoj je voda. U pojedinim slučajevima i pri razmišljanju o vodi.
Da bi sprečili pojavu neprijatnih simptoma osobe se trude da izbegnu mesta i situacije gde bi moglo doći do susreta sa vodom. Neki izbegavaju bilo kakav dodir sa vodom, što otežava održavanje pravilne higijene.
Strah od vode se manifestuje i fizičkim tegobama. Karakteristične su znojenje, ubrzan rad srca, otežano disanje. Zatim, mučnina, vrtoglavica ili nesvestica.
Kako se osloboditi akvafobije?
Kao i većina specifičnih fobija, strah od vode uspešno se rešava odgovarajućom terapijom. Najčešće korišćene su kognitivno-bihejvioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazaće vam kako da identifikujete okidače i kako da zamenite negativna uverenja o strahu sa pozitivnijim stavom. Ujedno, naučiće vas kako da se nosite sa tim obrascima razmišljanja.
Terapija izloženosti, kao što joj naziv kaže, predstavlja postepeno izlaganje predmetu straha. U ovom slučaju vodi. Na primer, prvo ćete imati zadatak da napunite kadu sa nekoliko centimetara vode. U drugom koraku trebaće da stavite ruku u vodu i na kraju da sedite u kadi sa vodom.
Svaki uspešno pređen zadatak vremenom će ojačati vaše samopouzdanje. To će vam omogućiti da dodajete nove aktivnosti vezane za vodu.
Pored profesionalnog tretmana, postoji i nekoliko tehnika samopomoći koje možete praktikovati kod kuće. Najefikasnije su joga, meditacija, ali i bilo koja svakodnevna fizička aktivnost.
Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od vode potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Pet načina da postanete mentalno jači
Pet načina da postanete mentalno jači doneće vam kvalitetniji život.
Finansijska neizvesnost, preopterećenost na poslu, porodični problemi – postali su naša svakodnevnica. Iako izreka Fridriha Ničea: „Ono što nas ne ubija čini nas jačima“, zaista, ima smisla mnogi se ne mogu izboriti sa nedaćama koje su ih snašle. Posebno ako su konstantno izloženi stresnim situacijama. Srećom, možemo da naučimo kako da upravljamo njima.
Psihološka otpornost, tj. rezilijentnost, koja dovodi do metalno jakog sklopa ličnosti, nije lična osobina. U pitanju je proces koji se postiže vežbanjem, a omogućava nam da se prilagodimo ne samo svakodnevnom stresu, već i težim životnim situacijama, traumama i tragedijama.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva pet načina da postanete mentalno jači.
Nemojte dozvoliti da vas strahovi savladaju
Sasvim je u redu biti uplašen. Međutim, ne trebate dozvoliti da vas vaši strahovi parališu. Oni nikako ne smeju biti kočnica u životu.
Biti mentalno jak znači gledati dalje od svojih strahova i fokusirati se na lične ciljeve. Probijajući se kroz ono što vas plaši ne samo da postajete otporniji, već i uviđate svoje vrednosti. Samim tim stvarate mogućnosti za lični razvoj.
Prevazilaženje navika samosabotaže ili odlazak iz nezdrave veze sigurno će vam u početku delovati teško. Vremenom, zapravo, doneće boljitak u vašem životu.
Neka vaše ponašanje bude u skladu sa ciljevima
Da biste povećali svoju rezilijentnost morate da uskladite svoje vrednosti, ciljeve i ponašanje. Na primer, ako imate konkretan cilj da povećate svoj osećaj autonomije i samousmeravanja, deo tog cilja može uključivati vrednost koju ste sebi postavili, kao što je neupoređivanje sa drugima. Polazeći od sopstvenih vrednosti, vaše ponašanje će se promeniti kako bi bilo usmereno ka ispunjenju cilja.
U suprotom, ukoliko su vaše vrednosti, ponašanja i ciljevi neusaglašeni možda ćete primetiti da ne postižete željeni rezultat onoliko brzo koliko se nadate. To je sigurni znak da morate da izvršite određene promene da biste ispunili plan koji ste sebi postavili.
Vodite dnevnik svojih misli
Jedan od pet načina da postanete mentalno jači jeste da beležite svoje misli.
Ponekad, kada je osoba suočena sa nedaćama ili borbama možda neće imati snage da o tome priča sa prijateljima, pa i drugim članovima porodice. Potiskivanje misli vodi ga gomilanju negativnih emocija, koje mogu da izazovu frustracije.
Da biste to sprečili stručnjaci savetuju da svoje misli i osećanja zapišete. Vođenje dnevnika, bilo da se radi u elektronskoj formi ili pisanjem u svesku, pomoći će vam da prepoznate svoje potrebe. Na osnovu njih moći ćete da kreirate ciljeva usklađene sa povećanjem rezilijentnosti.
Promenite način razmišljanja
Kada su vam stalno u glavi reči „bol“ ili „patnja“ vremenom će vas navesti da sebe posmatrate kao žrtvu.
Morate znati da reči koje odaberete da opišete sebe i svoja iskustva mogu uticati na to kako se osećate. Kolika je njihova moć jaka govori i podatak da će imati uticaj i na to šta verujete da je istina o vama.
Umesto negativnih reči počnite da koristite pozitivne, kao što su „uspešan“ i „jak“. Zahvaljujući njima promenićete percepciju na svet, te ćete se i na sasvim drugačiji način suočiti sa novim stresnim događajem.
Brinite o sebi
U pet načina da postanete mentalno jači spada i briga o sebi. Ona je mnogo više od povremenog odlaska u spa centar ili na masažu.
Morate pronaći vremena za sebe svakog dana. Na primer, možete ujutru ili pre spavanja meditirati ili vežbati. Ukoliko ste ljubitelj knjiga obavezno izdvojite vreme u toku dana da čitate ili da radite bilo šta drugo što vas čini srećnim.
Briga o sebi može uključivati i traženje stručne pomoći. Zato ako ne umete sami da se izborite sa problemima i da naučite kako da postanete rezilijentni kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više