Kratak fitilj – Kako eksplozivnu narav držati pod kontrolom?
Kratak fitilj je sve češća pojava modernog doba.
Svaki čovek je u jednom trenutku svog života osetio ljutnju. Reč je o prirodnoj ljudskoj emociji, koja nas upozorava na određenu pretnju. Ujedno, priprema da odgovorimo na nju.
Međutim, problem nastaje kada se ljutnja često javlja i jačeg je intenziteta. Za takve ljude kažemo da imaju „kratak fitilj“. Izgubljena utakmica omiljenog kluba, konobar koji je pokvario porudžbinu ili spori vozač ispred u saobraćaju – samo su neke od situacija koje mogu da izazovu ljutnju, pa i bes kod ovih osoba.
S obzirom da kratak fitilj narušava međuljudske odnose, kao i fizičko i mentalno zdravlje psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se sa njim izborite.
Što uzrokuje kratak fitilj?
Kratak fitilj može biti rezultat raznih uticaja, često u kombinaciji jedni sa drugima. Pre svega, vaspitanje je važan faktor. Deca uče posmatrajući odrasle. Ukoliko su česte partnerske svađe pred decom izazvane nekontrolisanom ljutnjom, mališani će ovaj obrazac ponašanja usvojiti kao normalan. Samim tim će u kasnijim godinama ispoljavati ljutnju kao odgovor na mnoge događaje.
Neretko je kratak fitilj uslovljen nekom drugom emocijom, kao što su tuga, nesigurnost, strah, frustracija ili zbunjenost. Tada se javlja kao mehanizam suočavanja, kada osoba ne ume drugačije da se nosi sa intenzivnom primarnom emocijom.
U faktore se svrstava i hronični stres. Konstantna briga oko zadržavanja posla, finansija, strah od neuspeha, kao i razne frustracije mogu biti okidači za čestu ljutnju.
Kratak fitilj ponekad predstavlja simptom nekog poremećaja mentalnog zdravlja. Tu spadaju povremeni eksplozivni poremećaj, određeni anksiozni poremećaji, depresija, opozicioni prkosni poremećaj, bipolarni afektivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj. Takođe, može biti znak određenih fizičkih bolesti i neuroloških zdravstvenih stanja. Dijabetes, demencija i epilepsija su najčešće.
Kako kratak fitilj držati pod kontrolom?
Uprkos složenoj psihologiji koja stoji iza ispoljavanja nekontrolisane i nepredvidive ljutnje, moguće je pronaći zdrave strategije suočavanja sa ovim jakim emocijama.
Otkrivanje zbog čega se tako lako ili često osećate ljuto je prvi korak u učenju da kontrolišete bes i ljutnju. Vođenje dnevnika može biti korisno u tom smislu, jer vam daje uvid u prošle situacije. Na taj način možete jasno da uvidite koji događaj je izazvao ljutnju. Zatim i da odredite zašto.
Na primer, ako ste se naljutili jer ste zaglavili u saobraćaju, pokušajte da shvatite zašto vas je ta situacija toliko mučila. Da li je to bilo zato što niste dobro spavali prethodne noći, te ste generalno bili nervozni? Zato što ste se tog jutra posvađali sa partnerom i bili zabrinuti za svoju vezu? Možda zato što ste se plašili da ponovo ne zakasnite na posao, te ste se bojali da ne izgubite posao?
Drugi važan korak jeste održavanje zdravih navika. Imajte u vidu da su naše fizičko i mentalno zdravlje usko povezani. To znači da briga o fizičkom zdravlju ima pozitivno dejstvo i na mentalno zdravlje.
Istraživanja pokazuju da bavljenje sportom, čak i rekreativno, oslobađa nas stresa i čini da se osećamo smireno. Zdrava ishrana ima isti efekat, jer smanjuje proizvodnju hormona stresa, kortizola u telu. Svakako, ne treba zaboraviti i kvalitetan san. Ne samo da predstavlja osnovu očuvanja zdravlja, već pomaže telu i umu da se bolje pripreme za upravljanje stresnim situacijama tokom dana.
Jedan od ključnih fizičkih simptoma ljutnje je napetost. Kada počnete da osećate da ste uznemireni, možda ćete primetiti da stežete vilicu ili pesnice i pogrbite ramena. Dok će srce početi brže da vam lupa, a telesna temperatura da raste. U ovakvim trenucima vežbe opuštanja mogu biti korisne. Zahvaljujući njima smanjićete napetost pre nego što ispoljite svoj kratak fitilj.
Najefikasnije vežbe opuštanja su meditacija, progresivna relaksacija mišića, tehnika umirujuće vizualizacije i vežbe brojanja.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa kratkim fitiljem potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od porođaja – Zašto se javlja i kako ga se osloboditi?
Strah od porođaja je čest problem trudnica, ali i žena koje tek planiraju trudnoću.
Trudnoća je nešto najlepše u životu svake žene. Saznanje da ćete postati roditelj ne može se ni sa čim porediti. Dani ispunjeni očekivanjem da konačno uzmete u ruke svoju bebu prati neizmerna sreća. Nažalost, sa njima dolaze i strepnja i brojne nedoumice.
Da li će sa detetom biti sve u redu? Da li ću biti dobra majka? Koji je najbolji stil roditeljstva? Ova i slična pitanja postavljaju sve buduće majke, te ne čudi što je određeni nivo anksioznosti u trudnoći sasvim normalna pojava.
Međutim, šta je sa strahom koji se javlja? S obzirom da trudnice često kriju, čak i od najbližih, da imaju strah od porođaja psihološko savetovališta Sana vam otkriva kako sa njim da se nosite.
Strah od porođaja može biti primaran i sekundaran
Primaran se javlja kod žena koje nikada nisu rađale. Izazvan je najčešće pričama drugih koje su doživele traumatično iskustvo na porođaju. Mada mogu ga prouzrokovati i objave na društvenim mrežama, u medijima ili na televiziji.
Sekundaran strah od porođaja može se razvija nakon ličnog traumatskog događaja tokom trudnoće ili porođaja.
Zašto se javlja?
Strah od porođaja je potpuno opravdan, ukoliko je u granicama realnog. Predstavlja, zapravo, niz strahova sa kojima se trudnice suočavaju. Pre svega, to je strah od neizvesnog. Proizilazi obično od neznanja šta vas čeka u porodilištu, te se najčešće javlja kod žena koje su prvi put trudne.
Mnoge trudnice se plaše bola, hirurških intervencija i krvi. Samim tim ove strahove povezuju sa strahom od porođaja, dok se kod pojedinih on manifestuje strahom od smrti tokom porođaja.
Istraživanja pokazuju da više od 70 odsto trudnica brine da neće moći trudnoću da iznesu do kraja, te je prisutan strah od pobačaja, kao i strah od prevremenog porođaja. Nije redak slučaj da se strah od porođaja vezuje sa strahom od samoće. Odnosno, strepnjom da će ostati sama sa detetom.
Kako ga prevazići?
Razgovor o strahu koji vas muči je najbolje sredstvo u borbi sa njim. Umesto da krijete od drugih da se plašite, iskoristite pozitivnu stranu. Neka strah bude podsticaj da se dobro pripremite za važan događaj u svom životu.
Otvoreno razgovarajte sa partnerom o svemu što vas muči. Znajući da voljena osoba razume kroz šta prolazite i imate podršku od njega učiniće da brige izgledaju manje.
Nemojte se stideti da pitate svog lekara sve što vas zanima u vezi porođaja. Počev od prijema, preko kompletne procedure, pa do otpusta – prođite svaki korak detaljno sa lekarom. Takođe, veoma je bitno da znate kakve sve promene možete očekivati u fizičkom i mentalnom zdravlju tokom trudnoće.
Stručnjaci ističu da ako je trudnica dobro informisana i unapred zna sve što će se dešavati, strah od porođaja biće manje izražen.
Preporučljivo je da upišete i neku školu roditeljstva i napravite plan porođaja. Ne samo da će predavanja olakšati pripreme za porođaj, već će vam dati osećaj sigurnosti i kontrole.
Obavezno redovno meditirajte, a ako možete krenite na jogu ili neke druge vežba opuštanja.
Ukoliko je strah od porođaja i dalje prisutan u velikoj meri kontaktirajte psihološko savetovalište Sana. Klinički psiholog Mr Ana Gligorić pomoći će vam da se suočite sa svojim strahom i da ga prevaziđete.
Pročitaj Više
Intrapersonalna inteligencija – Zašto je važna i koje su njene karakteristike?
Intrapersonalna inteligencija je jedna od 8 vrsta inteligencija koje je razvio Howard Gardner. Ovaj američki psiholog je u svom delu „Teorija višestrukih inteligencija“ definisao inteligenciju kao „sposobnost rešavanja problema ili razvoja proizvoda, koji su važni u kulturnom kontekstu ili u datoj zajednici“.
Na osnovu te definicije identifikovao je 8 tipova inteligencija koje ljudsko biće ima sa kapacitetom za razvoj. One imaju međusobno dejstvo, ali deluju i samostalno.
Prema Gardneru, intrapersonalna inteligencija je sposobnost istraživanja sopstvenog unutrašnjeg sveta i osećanja. Odnosno, sposobnost samorefleksije, spoznaje svojih snaga i slabosti, kao i osećanja i misaonih procesa koji čine samospoznaju.
S obzirom da intrapersonalna inteligencija može pomoći da se osoba fokusira na planiranje i upravljanje svojim životom psihološko savetovalište Sana vam otkriva njene osnovne karakteristike.
Koje su karakteristike intrapersonalne inteligencije?
Iako će, možda, nekima definicija intrapersonalne inteligencije delovati kao opis za narcisoidni poremećaj ličnosti, postoji velika razlika. Pre svega, osobe sa ovom inteligencijom su zabrinute za okruženje oko sebe, a ne samo za sebe. Zapravo, one počinju da upoznaju druge ljude upoznavajući sebe. Takođe, svesni su svojih prednosti, ali se ne hvale.
Intrapersonalna inteligencija donosi jaku intuiciju i razumevanje sopstvenih osećanja. Samim tim i razumevanje osećanja i misli drugih. Ovi ljudi su spremni da primene ono što nauče u svakodnevnom životu. Često su veoma odlučni da postignu svoje ciljeve bez obzira koliko godina imaju.
Kako vole da provode vreme sami, nije redak slučaj da pokazuju znake introvertnosti. Posebno mlađi u odnosu na svoje vršnjake.
Još jedna značajna karakteristika jeste razumevanje sopstvenih grešaka. Na taj način uče da izbegnu slične situacije u budućnosti. Ujedno poseduju visoku kontrolu besa.
Osobe sa ovom vrstom inteligencije često teže da svoja osećanja i misli izraze na kreativne načine, na primer kroz pisanje ili muziku.
Zašto je intrapersonalna inteligencija važna?
Intrapersonalna inteligencija ide korak dalje od emocionalne inteligencije. Mogućnost razumevanja šta se dešava u vašem umu i svest o svojim emocijama obezbeđuje vam jasno postavljanje ciljeva.
Povezivanje sa drugima, bilo da se radi o kolegama, prijateljima ili porodici, deo je stvaranja smislenog života. Ljudi koji su razvili svoju intrapersonalnu inteligenciju dobri su u međuljudskim odnosima i komunikaciji. Svesni su svojih misli i razumeju da ono što misle direktno utiče na njihov stav prema životu i kako se osećaju o sebi. Sa tim dolazi i razumevanje šta treba da urade da bi promenili svoje okolnosti ili postigli određene ciljeve.
Drugim rečima, sinhronizovani su sa sobom i sposobni da se razvijaju kako se njihov život i okolnosti menjaju.
Intrapersonalna inteligencija omogućava i napredovanje u karijeri. Kada poznajete sebe, ne dozvoljavate da vam spoljni uticaji poljuljaju samopouzdanje. U skladu sa tim kritiku prihvatate kao priliku za poboljšanje, dok vas toksični komentari ne dotiču.
Kako razviti intrapersonalnu inteligenciju?
Howard Gardner smatra da se ljudi ne rađaju sa pojedinim vrstama inteligencije.To znači da možemo da poboljšamo svoje kognitivne veštine kako bismo postigli intrapersonalnu inteligenciju.
Jedan od najlakših načina jeste vođenje dnevnika. Rutinsko beleženje događaja, ali i misli i osećanja pomaže u stvaranju svesti.
Obavezno odvojite vreme za razmišljanje. Nije bitno o čemu mislite. Bićete šokirani uticajem misaonih putovanja tokom kratkih pauza tokom jednog dana.
Važno je da znate da ljudi sa visokom intrapersonalnom inteligencijom mogu razumeti osećanja i misli drugih ljudi. Zbog toga je ključno negovanje društvenih hobija kako biste bili u interakciji sa drugima.
Intrapersonalna inteligencija se razvija kroz učenje i praksu. Ukoliko ne možete sami da pronađete najbolje načine za njen razvoj potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Stres kod žena – Zašto se javlja i koji su simptomi?
Stres kod žena je česta pojava.
Kao odgovor tela na svakodnevne događaje, stres je postao sasvim deo naših života. Može varirati od blagog i kratkoročnog do ekstremnog i dugotrajnog.
Kratkoročna izloženost stresu najčešće ima pozitivno dejstvo. Verovali ili ne, on nas može motivisati da postignemo značajne ciljeve.
Međutim, dugotrajna izloženost stresu predstavlja opasnost. Nažalost, žene imaju mnoštvo privatnih i poslovnih obaveza, te mnoge i ne primete da su izložene destruktivnom dejstvu stresa. Zbog toga hronični stres nekim ženama izgleda kao normalan način života, što je velika greška.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da ga prepoznate.
Zašto se javlja stres kod žena?
Postoji mnogo uzroka stresa. Pojedini su isti kod muškaraca i žena. Egzistencijalna pitanja, gubitak posla, smrt voljene osobe, suočavanje sa nezdravim vezama, novčani problemi – samo su neki od njih.
Postoje i oni koji su svojstveni samo ženama. Naime, u današnjem društvu, uloge žena često uključuju porodične obaveze, brigu o deci i/ili starijim roditeljima, radne obaveze, kao i druge svakodnevne aktivnosti. Kako se povećavaju zahtevi za ispunjavanje ovih uloga, žene se mogu osećati preplavljene vremenskim pritiscima i neizmirenim obavezama.
Strah od neuspeha je konstantno prisutan, povećavajući nivo stresa. Često žene provode više vremena zadovoljavajući potrebe drugih, umesto da neguju svoje potrebe. Ako funkcionišu pod visokim nivoom stresa, one možda neće ni prepoznati koje su njihove potrebe.
Da li žene i muškarci različito reaguju na stres?
Stres kod žena je izraženiji nego kod jačeg pola. Statistički podaci pokazuju da su žene u većoj meri izložene hroničnom stresu. Takođe, viši je i nivo stresa. Na skali od 10, 28 odsto žena (u odnosu na 20 odsto muškaraca) je prijavilo da se njihov nivo stresa kreće od 8 do čak 10. Pri čemu se kod polovine njih stres povećao u poslednjih 5 godina.
Jasno je da muškarci i žene imaju tendenciju da se nose sa stresom na veoma različite načine – ali zašto? Jedan od najvažnijih razloga za postojanje razlike jesu hormoni. Tri igraju ključnu ulogu: kortizol, epinefrin i oksitocin.
Kada dođe do stresne situacije, hormoni kortizol i epinefrin zajedno podižu krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Dok sam kortizol smanjuje efikasnost imunog sistema. Tada na scenu stupa oksitocin, koji smanjuju dalje povećanje proizvodnje kortizola i epinefrina. Na taj način podstiče negujuće i opuštajuće emocije.
Kod žena nivo oksitocina je viši, te se one češće „sprijateljuju“ sa aktivatorima stresa kako bi izbegle dalje nevolje i zaštitile ne samo sebe, već i svoje bližnje.
Muškarci, sa druge strane, imaju manju količinu oksitocina. Zato oni reaguju na stres na uobičajeni „fight or flight“ način.
Koji su simptomi stresa kod žena?
Stres kod žena utiče na sve aspekte kako mentalne, tako i fizičke.
Fizički znaci da je žena pod stresom su česte glavobolje, hronični umor, kožni problemi, uznemireni stomak, bol, naročito u leđima i vratu. Javljaju se i poremećaji spavanja, kao i poremećaji ishrane.
U psihičke simptome svrstavaju se anksioznost, depresija, nagle promene raspoložanje. Prate ih slaba koncentracija, zaboravnost, nemogućnost donošenja odluka. Kod pojedinih žena stres dovodi do razdražljivosti, osećaja da su van kontrole, pa i besa.
Na društevnom nivou primetna je apatija, nedostatak intimnosti, usamljenost, gubitak interesovanja za nekada drage aktivnosti.
Hronični stres kod žena ne treba olako shvatiti, jer može da naruši ne samo kvalitet života, već i zdravlje. Ukoliko ne umete da se same sa njim izborite potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Shizoafektivni poremećaj
Shizoafektivni poremećaj je poremećaj mentalnog zdravlja. Karakteriše ga kombinacija simptoma shizofrenije, kao što su halucinacije ili deluzije, i simptoma poremećaja raspoloženja, kao što su depresija ili manija. Upravo zbog toga ovaj poremećaj se često u početku pogrešno dijagnostikuje kao bipolarni poremećaj ili shizofrenija.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje shizoafektivni poremećaj može biti bipolarni tip ili depresivni tip. Bipolarni tip uključuje epizode manije i ponekad velike depresije. Dok se kod depresivnog tipa javljaju samo velike depresivne epizode.
Istraživanja pokazuju da je češći od afektivnog poremećaja, ali ređi od shizofrenije. Ipak, ne treba ga zanemariti. Nelečeni shizoafektivni poremećaj može dovesti do problema u funkcionisanju na poslu, u školi i u društvenim situacijama, uzrokujući usamljenost.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Koji su uzroci shizoafektivnog poremećaja?
Tačan uzrok nije poznat, te se smatra da shizoafektivni poremećaj nastaje kombinacijom više faktora.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da postoji veća verovatnoća da će se razviiti ukoliko u porodici ima članova koji pate ne samo od ovog poremećaja, već i od shizofrenije ili bipolarnog poremaćaja.
Novije studije pokazuju da njegova pojava može biti uslovljena i strukturom mozga. Odnosno, načinom na koji percipiramo stvarnost.
Ne treba zaboraviti ni faktore okruženja. Naime, pojedini stresni događaji, poput smrti drage osobe, razvoda ili gubitka posla, čine osnovu za pokretanje shizoafektivnog poremećaja.
Upotreba nedozvoljenih supstanci, naročito LSD, takođe, se svrstava u potencijalne faktore rizika.
Kako prepoznati shizoafektivni poremećaj?
Shizoafektivni poremećaj ima individualni karakter. Samim tim i simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Zavise i od tipa poremećaja.
Ipak, postoje određeni karakteristični znaci. To su, pre svega, halucinacije. One se manifestuju u vidu viđenje ili slušanje stvari koje ne postoje. Zatim, zablude, tj. lažna, fiksna uverenja kojih se osoba drži čak i kada se dokaže da su neosnovana.
Ove simptome često prati neorganizovano razmišljanje. Osoba se može vrlo brzo prebaciti sa jedne teme na drugu ili dati odgovore koji su potpuno nepovezani.
Depresivno raspoloženje je obavezno kod depresivnog tipa. Karakteriše ga osećaj tuge, praznine, bezvrednosti. U težem obliku javljaju se i suicidne misli.
Sa druge strane, kod bipolarnog tipa prisutno je manično ponašanje. Ono podrazumeva osećaj euforije, sa povećanjem energije i smanjenom potrebom za snom. Osoba je preplavljena idejama i različitim mislima, a nije redak slučaj da je spremna i da se upusti u rizično ponašanje.
Kada treba potražiti pomoć?
Shizoafektivni poremećaj može da dovede do brojnih problema u životu. Socijalna distanca, loši međuljudski odnosi, anksiozni poremećaji – samo su neki od njih.
Osobe sa ovim poremećajem imaju problem da zadrže posao, te su mnogi od njih nezaposleni. Egistencijalni problemi uticali su da pojedini čak postanu beskućnici. Povećan je i rizik od bolesti zavisnosti, ali i od pokušaja samoubistva.
Imajući ovo u vidu veoma je važno započeti sa lečenjem na vreme. Terapija podrazumeva kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije. Lekovi koji se koriste jesu stabilizatori raspoloženja, antipsihotici i antidepresivi. Dok se od psihoterapije primenjuju kognitivno bihejvioralna terapija i porodična terapija.
Shizoafektivni poremećaj se može držati pod kontrolom uz odgovarajuću terapiju. Zato potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Otelo sindrom -Patološka ljubomora koju ne treba olako shvatiti!
Otelo sindrom predstavlja patološku ljubomoru koja je poznata i kao morbidna ili deluziona ljubomora.
Ljubomora je prirodan odgovor na osećaj straha od gubitka drage osobe. Za razliku od normalnog, patološki oblik se javlja kada ne postoji objektivan razlog, niti naznake da je opstanak veze doveden u opasnost. To znači da je osoba zaokupljena mišlju da je partner neveran, bez jasnih dokaza za to. Pri čemu često potkrepljuje svoje tvrdnje naizgled normalnim, svakodnevnim događajima.
Otelo sindrom nije samo vrsta ljubomore, već se smatra podtipom deluzionalnog poremećaja. Naziv potiče od Šekspirovog junaka Otela. Ovaj mornar iz Venecije postaje sumnjičav zbog navodne prevare svoje supruge, Dezdemone. Ljubomora ga toliko izjeda da na kraju odlučuje da ubije suprugu, a zatim izvrši samoubistvo.
Termin je prvi put upotrebio britanski psihijatar Džon Tod 50-ih godina. Primetio je da se sa patološkom ljubomorom više „bori“ jači pol i to u odnosu 60 prema 40. Neretko ona može da dovede do ozbiljnih posledica.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate njene simptome.
Zašto se javlja Otelo sindrom?
Tačan uzrok nije otkriven. Tod je, čak, primetio da se Otelo sindrom razvija sasvim spontano ili na bazi psihičkih stanja.
Važnu ulogu igra genetika. Odnosno, postoji veća verovatnoća da će se razviti ukoliko u porodici postoje već registrovani slučajevi mentalnih poremećaja, uključujući i patološku ljubomoru.
Kao uzročnici navode se i određena psihička stanja, poput shizofrenije. Mada može biti i posledica traume iz prethodnih veza ili iz odnosa sa roditeljima u detinjstvu.
Otelo sindrom je, ponekad, pratilac neurodegenerativnih bolesti. Posebno Alchajmerove bolesti ili Parkinsonove bolesti. To znači da pokretač može biti fiziološke prirode. Često se razvija i tokom alkoholizma i zavisnosti od kokaina.
Kako prepoznati Otelo sindrom?
Okidači se razlikuju među polovima. Tako je za muškarce najjači okidač seksualna nevera, a kod žena to je emocionalna nevera. Ipak, simptomi su isti.
Sumanute ideje neverstva su karakateristični znaci. Prate ih stalno preispitivanje partnera, sumnje u njegovu aktivnost i traženje dokaza o prevari. U pojedinim slučajevima dolazi i do uhođenja.
Deluzije mogu biti toliko izražene da se analizira partnerovo ponašanje iz davne prošlosti. Tako, na primer, osmeh koji je voljena osoba uputila nekom drugom sada postaje znak neverstva.
Osobe koje pate od patološke ljubomore često ispoljavaju i znake depersonalizacije. Odnosno, smatraju da se partner promenio fizički i psihički. Takođe su impulsivnog karaktera, a u krajnjoj meri se javlja i agresivnost.
Na osnovu ovih simptoma Otelo sindrom se razvija kroz 3 režima. Prvo je režim „detektiva“. U njemu je sva pažnja usmerena na traženje dokaza neverstva. Sledi režim „agresora“. U ovoj fazi na različite načine vrši se pritisak na partnera da prizna grešku. Poslednji je režim „manipulatora“. Igrajući igru „žrtve“ manipulator pokušava da na sažaljenje „izvuče“ priznanje.
Tretman za Otelo sindrom
Patološku ljubomoru ne treba olako shvatiti. Posebno kada se zna da ima nepredvidiv karakter, te partner nikada sa sigurnošću ne može da zna kada će doći do eskalacije.
Da bi se izbegle opasne situacije neophodna je stručna pomoć. Ona uključuje ne samo indvidualnu terapiju, već i porodičnu psihoterapiju.
Ukoliko ste primetili kod partnera neki od navedenih simptoma kontaktirajte psihološko savetovalište Sanu.
Pročitaj Više
Rođendanska depresija – Zašto se javlja i kako se izboriti sa njom?
Rođendanska depresija ili rođendanski bluz, kako se još naziva, je stanje koje se odnosi na osećaj tuge, apatije ili nezainteresovanosti koji može da nas obuzme u periodu godine kada obeležavamo dan svog rođenja.
Rođendani predstavljaju poseban povod za slavlje. Ispunjavaju nas osećajem sreće i radosti, koje želimo da podelimo sa dragim ljudima.
Međutim, ne osećaju se svi srećno i uzbuđeno na svoj rođendan. Za neke ljude oni su povezani sa negativim emocijama. Obično se javljaju nedeljama koje prethode danu rođendana. Nije redak slučaj da se razviju tek nakon datuma rođenja.
Iako rođendanska depresija nije definisana u Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima, negativna osećanja mogu biti tako intenzivna da dovedu do ozbiljnih problema. Istraživanja pokazuju da postoji povećan rizik od samoubistva na rođendane, posebno kod osoba starijih od 35 godina.
Zašto se javlja rođendanska depresija?
Društvena očekivanja su jedan od najčešćih uzročnika. Baš poput kraja godine, tako i rođendani obeležavaju prolaznost vremena. Kao takvi oni su svojevrsni podsednik da se sagledaju postignuti rezultati.
Često nam društvene norme i običaji „nameću“ pravila u životu. Zbog toga smo pod pritiskom da do određenog uzrasta dostignemo važne životne prekretnice. Ako nismo ostvarili ciljeve ili ispunili očekivanja (bilo da su ona društvena ili lična), rođendani mogu učiniti da se osećamo kao da nam ponestaje vremena ili, još gore, da ne uspevamo.
Strah od starenja i strah od smrti su pokretači problema. Starenje je prirodan proces, ali kod nekih ljudi, razmišljanje o tome može izazvati anksioznost i brigu. Ova osećanja su posebno izražena u danima koji donose još jednu godinu u životu.
Usamljenost se, takođe, svrstava u potencijalne faktore. Naime, rođendan je vreme koje treba da provedete sa najbližima. Ukoliko niste u mogućnosti to da ostvarite, kako se dan rođendana bliži, normalno je da razmišljate o proslavama iz prošlosti. Takve misli stvaraju pogodne uslove za razvoj depresije pri iščekivanju predstojećeg rođendana.
Trauma iz prošlosti koja je vezana za neki prethodni rođendan može u narednim godinama da pokrene negativne emocije. Posebno ako slavite rođendan sa ljudima koji su doprineli toj traumi.
Anksiozni poremećaji povećavaju osećaj tuge tokom posebnog događaja, kao što je rođendan. U zavisnosti od okolnosti i prisutnog nivoa anksioznosti javljaju se i određeni simptomi.
Kako prepoznati rođendanski bluz?
Rođendanska depresija donosi iste simptome kao i klinička depresija. Mada postoje i oni koji su isključivo povezani sa vremenom.
Stalni osećaj tuge, nedostatak energije i gubitak interesovanja povodom vašeg rođendana karakteristični su znaci. Prate ih nisko samopoštovanje, anksioznost, emocionalna nestabilnost i socijalna distanca. Mogu se javiti i paranoje i razdražljivost.
Primetni su i poremećaji spavanja, promene u apetitu, kao i problemi sa fokusiranjem i koncentracijom.
Kako izbeći rođendansku depresiju?
Postoji mnogo načina da se nosite sa svojim negativnim emocijama i naučite kako da prođete kroz depresivnu epizodu na ovaj poseban dan.
Ako vam rođendan predstavlja izvor nelagode potrudite se da ga provedete onako kako vam najviše prija. Ne morate organizovati slavlje, ukoliko to ne želite. Umesto toga držite se svoje dnevne rutine.
Sa druge strane, Oslobodite se pritisaka i očekivanja, te dan proslavite na sasvim nov način. Možete učestvovati u nekoj aktivnostima koje vas čini srećnim.
Važna stvar jeste da naučite kako da prihavtite svoje godine. Nemojte sebe kriviti za greške i neostvarene ciljeve, već čestitajte na dostignućima.
Ako simptomi depresije traju dugo nakon što rođendan prođe vreme je da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od zmija – Zašto se javlja i kako ga prevazići?
Strah od zmija je normalna pojava kod ljudi. Ova urođena negativna reakcija razvijena je od davnina. Na taj način je još praistorijski čovek mogao da identifikuje opasne pretnje iz okoline.
Međutim, kada je strah od zmija ekstreman, neracionalan i traje duže od 6 meseci onda je reč o fobiji. Ofidiofobija, kako se naziva, je specifična fobija. Ime je dobila od grčkih reči „ophis“, što znači „zmija“ i „phobia“, tj. „strah“.
Iracionalan strah od zmija je česta pojava. Istraživanja pokazuju da oko 3 odsto onih koji se plaše zmija ima ofidiofobiju. Javlja se kako kod mlađih, tako i starijih generacija.
S obzirom da je u pitanju anksiozni poremećaj koji ometa svakodnevni život ili osećaj sigurnosti psihološko savetovalište Sana vam otkriva potencijalne uzročnike.
Zašto se javlja strah od zmija?
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da ofidiofobija nastaje kombinacijom više faktora.
Genetika ima važnu ulogu. To znači da postoji veća verovatnoća da će dete razviti neku specifičnu fobiju ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja i specifičnih strahova.
Traumatska iskustva povezana sa zmijama, takođe, mogu biti pokretači. Naime, osoba može razviti strah od zmija nakon što je ugrize zmija ili gleda zastrašujući film koji uključuje napad zmije. U pojedinim situacijama je naučeno ponašanje. Odnosno, nastaje iz iskustva bliskih ljudi koji već pate od ovog poremećaja.
Ofidiofobija može proisteći i iz drugih specifičnih fobija. Herpetofobija (strah od svih gmizavaca), ranidafobija (strah od žaba) i tanatofobija (strah od smrti) se najčešće povezuju sa strahom od zmija.
Sujeverja i kulturna verovanja doprinose ofidiofobiji. Zmije se u mnogim narodima povezuju sa lažima, zlom, iskušenjem i paganizmom. Primeri uključuju zmiju u Rajskom vrtu i Meduzu iz grčke mitologije, koja je imala zmije za kosu i pretvarala ljude u kamen.
Koji su simptomi ofidiofobije?
Intenzivna anksioznost je karakteristični znak svih fobija, uključujući i strah od zmije. Ona se javlja ne samo pri susretu sa zmijom, već i pri samom pomenu zmija. Neretko se ispoljava i kada osoba ugleda sliku zmije, razmišlja o njima ili čuje buku za koju misli da bi mogla biti zmija.
U tim situacijama dolazi do napada panike, ubrzanog disanja i rada srca, stezanja u grudima. Ove simptome prate vrtoglavica, osećaj suvoće u ustima, obilno znojenje, pa i mučnina, povraćanje ili dijareja. Kod nekih se javlja i tremor, osećaj peckanja u rukama i nogama i osećaj konfuzije ili dezorijentacije.
Da bi sprečala pojavu ovih simptoma, osoba prilagođava svoje ponašanje. Izbegava domove prijatelja, prodavnice kućnih ljubimaca, zoološke vrtove i druga mesta na kojima mogu biti zmije. Dok neki preduzimaju ekstremne mere da biste izbegli zmije, kao što je odabir mesta za život ili odbijanje da izađu napolje.
Kako se leči strah od zmija?
Ukoliko strah od zmija počne da utiče na društveni, profesionalni ili privatni život, neophodna je stručna pomoć.
Lečenje podrazumeva primenu određenih psihoterapija. Najčešće upotrebljavane su kognitivno bihejvioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno bihejvioralna terapija je strukturirana psihoterapija koja pomaže da razumete i kontrolišete misli i emocije. Ujedno, uči vas racionalnom ponašanju pri bilo kom susretu sa zmijama.
Terapija izloženosti predstavlja postepeno suočavanje sa strahom u strogo kontrolisanim uslovima. Na taj način uči vas kako da kontrolišete strah. Na primer, može početi sa nečim manje strašnim, kao što je slika zmije iz crtanog filma. Poslednja faza je bliski susret sa zmijom.
Nemojte da dozvolite da vam strah od zmija narušava svakodnevnicu, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više