ABC model kao osnova KBT prakse

ABC model predstavlja osnovu KBT prakse. Tačnije, ova teorija svaki problem sagledava kroz njega.

U 20. veku psihoterapija doživljava napredak, formirajući brojne pravce. Tako je 50-ih godina nastao još jedan pravac, čije je tvorac Albert Ellis. Polazeći od tvrdnje grčkog filozofa Epikteta da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”, ovaj američki psiholog nastojao je učenjem da istakne važnost racija i kognicije, pa je teoriju prvobitno nazvao Racionalna terapija (RT).

Ubrzo je uvideo da su i emocije i ponašanje isprepletani sa prethodne 2 komponente, pa ju je preimenovao u Racionalno-emotivnu bihejvioralnu terapiju. Ona se zasniva na stavu da tek kada shvatimo da sami sebe uznemiravamo načinom na koji doživljavamo stvari, možemo da se oslobodimo negativnih emocija. Samim tim, uspećemo realno da sagledamo situaciju i usmerimo um na pronalažanje pravog rešenja.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT terapija) predstavlja oblik psihoterapije čiji je cilj poboljšanje mentalnog zdravlja. Naime, ova psihoterapija se fokusira na promenu određenih nekorisnih kognitivnih distorzija (pojedinih loših misli, uverenja, stavova…) i ponašanja, kroz poboljšanje emocionalne regulacije. KBT terapija se bazira na kombinaciji osnovnih prinicpia bihejvioralne i kognitivne psihologije. Putem ove terapije naglašava se značaj našeg mišljenja u odnosu na ono kako se ponašamo i šta osećamo.

Šta je ABC model?

ABC model je, zapravo, šema koja pokazuje kako naše misli mogu da dovedu do emocionalnih poremećaja. Naziv je skraćenica glavnih koraka u tom procesu nastanka iracionalnih uverenja.

A – Activating event označava aktivirajući događaj na koji osoba reaguje emocionalno i nekim ponašanjem. Može biti iskustvo koje se dogodilo, ono koje se trenutno događa ili, pak, fantazija šta će se dogoditi. Bez obzira za šta je vezan, on u umu osobe postoji samo kako ga ona vidi.

B – Beliefs je sistem uverenja, tj. vrednovanje aktivirajućeg događaja. Sastoji iz dva dela – racionalnih i iracionalnih uverenja. Ako razmišljanje odgovara aktivirajućem događaju, onda je uverenje racionalno, pa doživljena emocija odgovara realnosti. U suprotnom, kada se uverenje ne slaže sa aktivirajućim događajem, nastaje iracionalna emocionalna reakcija u odnosu na događaj.

C – Consequences su posledice koje se ispoljavaju određenim emocijama i ponašanjem. One proizilaze iz načina na koji razmišljamo o aktivirajućem događaju. Odnosno, ABC model ističe da sam događaj (A) ne dovodi do posledica (C). Već naša vrednovanja o njemu (B).

Imajući ovo u vidu, posledice mogu biti zdrave i nezdrave. Zdrave proističu iz racionalnih uverenja. One pomažu da osoba ostvari cilj, dok su nezdrave posledica iracionalnih uverenja. Upravo takvi su osećaj krivice, bes, anksioznost, nezdrava ljubomora, zavist, depresija…

ABC model može da se primeni na sve emocionalne probleme

ABC model je dizajniran tako da pomogne ljudima da minimizuju svoje emocionalne poremećaje. Da bi se to ostvarilo moraju da prođu kroz svaki korak modela i uvide šta aktivira iracionalnu emociju na neki događaj. Pri tome, psiholog treba klijenta da podstakne na razmišljenje kako bi postao sam sebi terapeut.

Analiza aktivirajućeg događaja zasniva se na pitanjima: Kakva je bila situacija? Ko je sve učestvovao? Šta su drugi radili? Koja je bila moja uloga? Kakve su emocije bile uključene?

Za procenu uverenja treba poći od pitanja: Na šta sam pomislio kada se dogodio aktivirajući događaj? Kako su moje misli podržavale moje uverenje?

Dok tumačenje posledica treba da se zasniva na traženju odgovora na pitanja: Kako se osećam nakon svega? Kakvo negativno ponašanje mogu kod sebe da prepoznam kao rezultat aktivirajućeg događaja i uverenja? Kako moje ponašanje utiče na okolinu?

Bez obzira da li su u pitanju svakodnevni životni ili dublji psihički problemi, za svaki postoji rešenje. Zato se na vreme javite psihološkom savetovalištu Sana.