Online savetovanje
Online savetovanje je postalo jedna od najtraženijih terapija.
Život svakog čoveka ispunjen je kako srećnim, tako i tužnim trenucima. Zapravo, ne postoji osoba na svetu koja se u jednom periodu nije suočila sa teškim situacijama. Gubitak bliske osobe, razvod, ozbiljne bolesti, egzistencijalna pitanja, pa i konflikti u radnom okruženju postali su naša svakodnevnica.
Iako se sa ovim i sličnim događajima uspešno nosimo, doza stresa koju oni donose može u jednom momentu da nas slomi. Tek tada se, zaista, vide koje su posledice po fizičko i mentalno zdravlje oni ostavili.
Nažalost, mnogi od nas ni tada neće potražiti stručnu pomoć. Razlog za to jeste uverenje da su saveti psihologa neophodni samo ljudima koji pate od teških psihičkih poremećaja, što je velika greška.
Imajte u vidu da psihološko savetovanje ima mnogo šire polje delovanja. Naime, ono nam može pomoći da prebrodimo trenutne probleme. Takođe nam pomaže da spoznamo sebe kako bismo ostvarili bolju komunikaciju sa drugima i postigli postavljene ciljeve.
Šta je online savetovanje?
Online savetovanje predstavlja pružanje usluga profesionalnog savetovanja koje se ne odvija uživo, tj. ličnim kontaktom. Obično se vrši putem e-mail-a, poruka, skype-a, video poziva preko drugih komunikatora, pa i chat-om preko društvenih mreža. Odnosno, ova vrsta savetovanja obuhvata svaku komunikaciju sa psihologom koja se uspostavlja pomoću interneta.
Razvoj interneta, društvenih mreža i brojnih aplikacija doprineli su da online savetovanje postane rastući trend. Međutim, ovaj koncept nije u potpunosti nov. Verovali ili ne, primenjuje se decenijama unazad. Njegovi počeci vezuju se za 1972. godinu kada je obavljena prvi psihoterapija između naučnika na Stanfordu i UCLA.
Ipak, pravi razvoj usledio je 1993. godine kreiranjem sajta Depression Central. Upravo je ovaj sajt za podršku ljudi koji pate od depresije inicirao umrežavanje tada vodećih psihijatrijskih klinika, da bi vremenom nastao poseban vid pojedinčnog savetovanja.
Kome je namenjena ova vrsta savetovanja?
Online savetovanje je pogodno za svakog. Posebno za osobe koje nemaju dovoljno vremena za odlazak kod psihologa ili često putuju. Pravo je rešenja za stanovnike koje žive u manjim mestima gde ne postoji psiholog, kao i za one koje su se skoro preselili u drugu zemlju, pa nedovoljno poznavanje jezika stvara jezičku barijeru.
Ova vrsta savetovanja je jedini izbor osobama sa invaliditetom i drugim smetnjama koje im otežavaju kretanje, koje pate od agorafobije ili se stide da uživo govore o svojim problemima.
S obzirom da je jedna od prednosti skype savetovanja, kao i svakog drugog online savetovanja, poštovanje intimnosti, možemo slobodno da kažemo da je idealno za sve koji preferiraju potpunu anonimnost i udobnost svoga doma.
Online savetovanje za vreme pandemije korona virusa
Već 11 meseci svet je okupirala pandemija korona virusa. Opaka bolest pokazala je svoju neverovatnu moć, ostavljajući za sobom milione bolesnih i mrtvih, ujedno primorala nas se naviknemo na sasvim novi ritam.
Stalni natpisi u novima, kao i strepnja za svoje i zdravlje bližnjih uticali su da se kod pojedinih ljudi razvije anksioznost. Druge je, pak, socijalna distanca dovela do depresivnih misli, dok je rad i pohađenje nastave od kuće u nekim porodicama doveo do ispoljavanja potisnutih problema, koji su odavno trebali da budu rešeni, pa ne čudi što je skype savetovanje u vanrednoj situaciji postalo i više nego potrebno mnogima.
Nemojte da vas bilo koji razlog spreči da potražite stručnu pomoć. Psihološko savetovališta Sana vam stoji na raspolaganju za svaku vrstu savetovanja, uključujući i putem interneta.
Pročitaj Više
Kako stres utiče na telo?
Kako stres utiče na telo, jedno je od najčešće postavljanih pitanja dugi niz godina.
Mnoštvo obaveza, nedostatak slobodnog vremena, pritisak u školi, česti konflikti u radnom okruženju, samo su neki od indikatora za stres. Nažalost, postoje i oni koji se svrstavaju u teže, kao što su gubitak bliske osobe, razvod, bolest, loša finansijska situacija…
Ove i mnoge druge situacije postale su svakodnevna pojava ne samo starijih, već i mlađih generacija, a reakcija na njih jeste stres. Naime, pod stresom se podrazumeva prilagođavanje organizma svakoj novonastaloj situaciji. Posebno onoj koja sa sobom nosi negativne senzacije, pa telo na njih odgovara fizičkim, mentalnim i emocionalnim odgovorima.
Kako stres nastaje?
Da biste razumeli kako stres utiče na telo morate, najpre, znati kako nastaje. Njegova pojava povezana je sa kortizolom. Ovaj hormon oslobađa aminokiseline iz mišića, masne kiseline iz masnog tkiva i glukozu iz jetre, što za rezultat ima obezbeđivanje energije koja nam je potrebna za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Imajući u vidu način na koji deluje možemo slobodno reći da je veoma koristan.
Ukoliko se, pak, nađemo u situaciji koju naš um ocenjuje kao potencijalno opasnom kortizol će pokrenuti fight or flight reakciju. Odnosno, prebaciće organizam u mod povećane pažnje i reakcije kako biste mogli na vreme adekvatno da reagujete, to znači da ćete kratko biti pod stresom. Sa prestankom pretnje, telo se vraća u normalno stane a samim tim i stres nestaje.
Međutim, dugoročna izloženost stresnim situacijama dovodi do porasta kortizola i pomeranja ravnoteže, što se negativno odražava na vaše fizičko i mentalno zdravlje.
Kako stres utiče na telo otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Fizičke posledice stresa
Stres ostavlja višestruke posledice po fizičko zdravlje čoveka. Prvi na udaru je, obično, stomak, pa se javljaju problemi sa varanjem. Oni prete da se razviju u gastritis, gastroezofagealni refluks, ali i teža oboljenja.
Česte glavobolje, takođe, su jedan od prvih znaka da je vaše telo konstantno izloženo stresu. Kod nekih ljudi one se manifestuju u vidu tenzionih glavobolja, kod kojih bol zahvata čitavu glavu, dok se kod drugih javljaju jake migrene, koje ometaju normalno funkcionisanje.
Bol u vilici, koji je izazvan škrgutanjem zubima, je povezan sa stresom. Kako se ova navika javlja dok spavamo, nismo je ni svesni.
Dugotrajna izloženost stresu može da promeni srčani ritam tako da predstavlja potencijalnu opasnost od srčanog udara. Zatim, utiče na rad štitne žlezde i reproduktivnih organa.
Stres ostavlja traga i na kosi i koži. Promene u nivou hormona aktiviraju kožne žlezde, koje izazivaju pojavu akni, ali i raznih osipa na koži, dok kosa postaje krta i lomljiva, a nije redak slučaj da dolazi do prekomernog opadanja.
Kako stres utiče na mentalno zdravlje?
Pitanje “kako stres utiče na telo” ne treba posmatrati samo sa fizičke strane.
Istraživanja su pokazala da visok nivo kortizola oštećuje memoriju i smanjuje moždani volumen, pa dolazi do problema sa pamćenjem i koncentracijom. Sa njima dolaze i problemi sa spavanjem koji pogoršavaju opšte stanje organizma, slabeći imuni sistem.
Stres i anksioznost usko su povezani, pa su česti napadi panike sa kojima se, nakon izvesnog vremena, ne možemo samostalno izboriti.
Srećom, upravljenje stresom omogućava vam da sačuvate svoje zdravlje. Psihološko savetovalište Sana vas može naučiti kako to i da ostvarite.
Pročitaj Više
Klimaks
Klimaks predstavlja period u životu žene u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju od sposobnosti za reprodukciju do njene nesposobnosti.
Život svake žene obeležavaju 2 značajna ciklusa. Prvi jeste ulazak u polnu zrelost, tj. mogućnost organizma da rađa. Dok drugi predstavlja prestanak reproduktivne moći, što znači da nijedna pripadnica lepšeg pola ne može da izbegne klimaks, jer je on prirodni tok starenja.
Iako se procenjuje da gotovo 25 miliona žena godišnje prođe kroz ovo stanje, o njemu se još uvek retko govori. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana skreće pažnju na promene koje donosi.
Kada počinje klimaks?
Prema definiciji klimaks počinje između 48. i 50. godine. Mada tačnu godinu nije moguće odrediti, jer na njega utiču brojni faktori. Pre svega, važnu ulogu ima genetika, mada i sam način života utiče na početak klimaksa. Stres, neredovna fizička aktivnost, pušenje, nedostatak sna samo su neki od faktora koji remete prirodnu ravnotežu hormona u telu, što za posledicu ima skraćivanje reproduktivnog perioda žena.
Nažalost, postoje i slučajevi preranog ulaska u klimaks, čak pre 40. godine. Razlog tome jesu razne intervencije na jajnicima, hemioterapija, autoimune bolesti i drugi faktori koji oštećuju tkiva jajnika.
Do kojih promena u telu dovodi klimaks?
Klimaks najavljuje neuredan ciklus. Odnosno, produženi ili skraćeni, neregularno krvarenje, pa i izostanak menstruacije da bi se nakon nekoliko meseci ponovo javila.
Međutim, menopauza utiče na čitavo telo, donoseći brojne promene. Kako jajnici proizvode manju količinu estrogena, hipofiza pokušava da nadoknadi nedostatak, što se ispoljava iznenadnim naletima vrućine sa preznojavanjem, oni mogu da traju i 10 minuta. Pored ovog prepoznatljivog simptoma može se javiti i lupanje srca, koje je izazvano promenama nivoa hormona, mada se neretko javlja i probadanje u grudima, koje podseća na bolest srca.
Mokraćne infekcije, kao i inkontinencija, usled slabljenja mišića u karlici česti su problemi žena u ovom dobu. Takođe, nastaju problemi sa kilogramima i opušteni mišići, ma koliko vremena provodile vežbajući.
Vidljive su i promene na koži i kosi. Naime, nekada blistava koža lica gubi svežinu i postaje suva. Dok kosa gubi sjaj, a dlaka postaje lomljiva. Moguće je i pojačano opadanje kose.
Kako klimaks utiče na mentalno zdravlje?
Većina žena, obično, veću pažnju obraća na fizičke promene klimaksa, ali ni psihološke nikako ne treba zanemariti. Promena nivoa hormona dovodi do nervoze, razdražljivosti, nesanice, oscilacija u raspoloženju, pa i anksioznosti.
S obzirom da se menja i socijalna uloga žene, pripadnice lepšeg pola se ne osećaju više ženstveno i gube samopouzdanje, pa ne čudi što je depresija čest pratilac klimaksa. Najnovija istraživanja su pokazala da je rizik od pojave depresije čak 14 puta veći kod žena u ovom periodu, posebno kod onih koje su i ranije imale depresivne krize ili su rađale posle 40-te godine života.
Depresiju karakteriše potištenost, strepnja, napetost, ranjivost, plačljivost. Zatim, gubitak interesovanja za hobije i stvari koje su ih nekada ispunjavale, hronični umor, pad koncentracije, kao i osećaj krivice i manje vrednosti. Kako je nemoguće samostalno se izboriti sa ovim problemom, neophodna je stručna pomoć.
Dočekajte spremno klimaks, potražite savete psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Metakognicija
Metakognicija doslovno znači “iznad spoznaje”. Ovaj pojam se koristi za ukazivanje na “saznanje o saznanju“ ili, neformalnije, na “znanje o znanju”, „razmišljanje o razmišljanju”.
Iako je metakognicija primećena još u delima drevnih filozofa, pojam je u nauku uveo američki psiholog John H. Flavell 1976. godine. Definisao ju je kao svest o onome što neka osoba zna, što ne zna i na koji način to može da nauči. Na osnovu toga postoje 2 aspekta metakognicije.
Prvi se odnosi na znanje koje osoba ima o sopstvenim mislima, o zadatku i strategijama učenja koje na njega utiču.
Drugi je vezan na niz aktivnosti, kao što je usmeravanje pažnje, opažanje, proveravanje, planiranje i prepoznavanje grešaka.
Metakognicija nam, zapravo, omogućuje da kontrolišemo svoje saznanje, ali i da odredimo ciljeve i odabere strategije kojima ćemo ostvariti te ciljeve.
Koji značaj ima otkriva nam psihološko savetovalište Sana.
Metakognicija se zasniva na određenim komponentama
Prva komponenta jeste metakognitivno znanje. Ono obuhvata deklarativno, proceduralno i uslovno znanje. Deklarativno je znanje šta treba uraditi, često se naziva “svetskim znanjem”. Proceduralno je znanje kako nešto izvesti, tj. poznavanje veština, strategija i resursa koji su potrebni da se izvede neki zadatak. Uslovno znanje se odnosi na saznanje kada i zašto treba koristiti deklarativno i proceduralno znanje, tačnije kada treba primeniti neku strategiju.
Metakognitivna regulacija je regulacija kognicije i iskustva učenja kroz niz aktivnosti koje pomažu ljudima da kontrolišu svoje učenje. Nju čine, pre svega, planiranje izbora strategije i potrebnih resursa. Monitoring je, takođe, važan deo regulacije. Reč je o samonadgledanju kroz proveravanje, potvrđivanje ili ispravljanje razumevanja. Poslednji korak jeste evaluacija, odnosno procena konačnog ishoda i efikasnosti kojom je dati zadatak izvršen.
Treća komponenta jesu metakognitivna iskustva, to su ona iskustva koja imaju neke veze sa trenutnim kognitivnim naporima.
Metakognicija ima veliki značaj u učenju
Baš kao što pomodoro tehnika učenja ili mape uma pomažu u savladavanju gradiva, tako i metakognicija motiviše učenike da razvijaju svoje znanje.
Za razliku od kognicije koja obuhvata samo izvršenje zadataka, metakognicija podrazumeva i razumevanje načina na koji će biti obavljeni. S obzirom da je svako učenje dugotrajan i nelinearan proces, metakognicija se razvija postepeno.
U početku, deca imaju poneke metakognitivne veštine, da bi ih vremenom, usled iskustva, nadograđivala.
Ipak, treba imati u vidu da metakognicija nije opšta, već povezana sa određenim problemom. Samim tim, aktivnosti treba njemu prilagoditi.
Stručnjaci savetuju da se prilikom pristupa problemu treba voditi pitanjima: “Da li je problem sličan uobičajenim ili se izdvaja”, “Koja je specifičnost problema”, “Kako mogu svladati nastalu teškoću”, “Kako mogu da znam da će izabrana strategija biti delotvorna” i “Da li ću uspeti da ostvarim određeni zadatak”.
Metakognicija se koristi za lečenje depresije i anksioznost
Metakognitivna terapija je usmerena na odnos pojedinca prema vlastitim mislima i procesima mišljenja. Što znači da u središtu nema klasičnu spoznaju o svetu, društvenoj i fizičkoj osobi. Upravo u tome se razlikuje od kognitivno bihejvioralna terapije.
Naime, kognitivno bihejvioralna terapija polazi od stava da sami događaji nisu uzrok psihičkih problema, već način na koji ih osoba doživljava i interpretira, pa se rešenje krije u promeni tih iskrivljenih pogleda na svet i nas samih.
Za razliku od nje, metakognitivna terapija ističe da problem leži u nefleksibilnim načinima razmišljanja, koji su odgovor na negativne misli, osećaje i uverenja. Zbog toga se ona fokusira na uklanjanje takvih načina razmišljanja.
Nijedan problem nije nerešiv ukoliko potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više