strahovi Tag

Upravljanje anksioznošću – Saveti za život bez anksioznosti

Upravljanje anksioznošću pomoći će vam da živite bez konstantnog osećaja brige, straha i strepnje.

U prirodi čoveka je sklonost da doživi ove emocije. Nervoza zbog razgovara za posao, briga oko ispita ili stah pri velikim životnim promenama – sasvim su normalne reakcije. Međutim, kada one postanu obrazac svakodnevnog ponašanja reč o anksioznosti.

Prema definiciji, anksioznost je poremećaj koji karakteriše stalni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Javlja se čak i kada za to ne postoji realni razlog. Zapravo, u tome se krije pogrešno uverenje. 

Mnogi ljudi misle da situacije ili događaji izazivaju anksioznost. Često su naše misli ili tumačenja stvarnosti te koje dovode do anksioznosti.

Srećom, možemo naučiti da imamo kontrolu nad sopstvenim mislima. Samim tim i da se oslobodimo anksioznih nametljivih misli.

Ključne savete za upravljanje anksioznošću otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.

Zastanite i duboko udahnite!

Kada osećamo anksioznost, naš simpatički nervni sistem se aktivira. On je odgovoran za fizičke simptome anksioznosti. Ubrzan rad srca, nemir, prekomerno znojenje – neki su od njih.

Da bi došlo do smirenosti, važno je pokrenuti parasimpatički nervni sistem koji deaktivira anksioznost. To ćete najlakše postići ako jednostavno zastanete i duboko udahnete. Pri čemu možete primenjivati tehniku od 5 sekundi udaha i 5 sekundi izdisaja.

Morate znati da sposobnost da ostanete smireni u stresnim situacijama zahteva vežbanje. Zato započnite sa praktikovanjem meditacije ili joge. Ove tehnike opuštanja mogu ublažiti anksioznost.

Identifikujte okidače svoje anksioznosti

Za uspešno upravljanje anksioznošću neophodno je da otkrijete šta je izaziva i kako reagujete na njih.

Razmislite o stvarima koje vas uznemiruju. Zatim razmislite šta radite da biste smanjili svoju anksioznost. Da li se suočavate sa stvarima zbog kojih ste zabrinuti? Ili, možda, bežite od njih i povlačite se?

Ukoliko ste odgovorili potvrdno na drugo pitanje, onda se upuštate u ponašanje izbegavanja. To znači da vaše telo i um znaju samo jedan način da se oslobode anksioznosti – da se sakrijete.

Ovakvo ponašanje posledica je navikavanja. Ipak, možete ga se osloboditi.

Umesto da hodate ruku pod ruku sa svojim uznemirenim mislima, odmaknite se od njih. Prikupite dokaze, tj. podatke i činjenice, koji podržavaju vašu uznemirujuću misao. Takođe, prikupite dokaze protiv te misli. Na taj način uvidećete da vaša uznemirujuća misao često nema realnog osnova.

U tome vam može pomoći i prelazak sa stava „šta ako“ na razmišljanje „šta jeste“. Konstantno razmišljanje o onome što se može desiti ne samo da je zamorno, već može biti uznemiravajuće. Zbog toga razmišljajte samo o onome što jeste, što se zaista dešava.

Brinite o sebi

Upravljanje anksioznošću podrazumeva i zdrave životne navike. Pre svega, balansiranu ishranu koja se sastoji od povrća, voća, integralneih žitarica i ribe.

Stručnjaci savetuju da razvijete rutinu redovne fizičke aktivnosti. Vežbanje je moćan reduktor stresa koji može poboljšati vaše raspoloženje i pomoći vam da ostanete zdravi.

Neka vam spavanje bude prioritet. Učinite sve što možete da osigurate da spavate dovoljno da biste se osećali odmorno. Samim tim bili spremni da se nosite sa svim obavezama i izazovima u toku dana.

Ukoliko se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Panični poremećaj – Razumevanje simptoma, uzroka i lečenje

Panični poremećaj je vrsta anksioznog poremećaja koji se karakteriše intenzivnim, ponavljajućim i neočekivanim napadima panike.

Strah i anksioznost mogu biti normalne reakcije na specifične situacije i stresne događaje. Međutim, kada se oni javljaju učestalo i ekstremnog su intenziteta onda je reč o paničnom poremećaju.

Ljudi sa paničnim poremećajem mogu doživeti ove napade neočekivano i bez očiglednog razloga. Mada im može prethoditi neka vrsta pokretačkog događaja ili situacije.

Istraživanja Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje pokazuju da se sa paničnim poremećajem suočava oko 2,7 odsto ljudi u svetu. Pri čemu oko 45 odsto njih doživljava simptome koji su klasifikovani kao „teški“.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o paničnom poremećaju.

 Zašto se javlja panični poremećaj?

Panični poremećaj nema jedan specifičan uzrok. Zbog toga stručnjaci smatraju da je rezultat kombinacije različitih ekoloških, bioloških i psiholoških faktora.

Genetika ima važnu ulogu, te se skup tendencija za anksioznost može naslediti. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko je već u porodici registrovan neki anksiozni poremećaj.

Starost i pol, takođe, mogu biti faktori rizika. Panični poremećaj se obično razvija između 18. i 35. godine života. Dva puta više je zastupljeniji kod žena nego kod muškaraca.

Ipak, glavni uzročnik jeste doživljena trauma. Stresni događaji, poput gubitka bliske osobe, gubitka posla, fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, stvaraju pogodne uslove za razvoj ovog problema.

U pokretače se svrstavaju i sam način razmišljanja. Paničnom poremećaju su skloniji ljudi koji su preosetljivi na fizičke simptome ili imaju tendenciju ka negativnom tumačenju telesnih signala. Mada ne treba zameriti ni biološke promene. Odnosno, disbalans hemijskih supstanci u mozgu. Naročito, serotonina i norepinefrina.

Koji su simptomi paničnog poremećaja?

Iako panični poremećaj može da se pojavi u bilo kom trenutku života, simptomi najčešće počinju tokom kasne adolescencije ili ranog odraslog doba. Karakteriše ih intenzivan osećaj straha ili preplavljujuće nelagodnosti.

Ispoljava se nizom simptoma. Najčešće su to lupanje srca ili ubrzan rad srca, kratak dah, bol u grudima i osećaj gušenja. Prate ih znojenje, drhtanje, vrtoglavice, nesvestice, mučnine.

Ono što je specifično jeste da simptomi brzo dostižu vrhunac. Obično za 10 minuta. Zato mnoge osobe sa paničnim poremećajem razvijaju anticipatornu anksioznost, stalno se brinući o mogućnosti ponovnog napada. Samim tim nastoje da izbegnu određene situacije i događaje koji mogu biti okidači za simptome.

Kod nekih je čak prisutna depersonalizacija ili derealizacija, tj. osećaj odvojenosti od sopstvenog tela ili osećaj nestvarnosti.

Kako se osloboditi paničnog poremećaja?

Panični poremećaj, kao i drugi anksiozni poremećaji, leči se adekvatnom psihoterapijom.

Kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći ljudima sa paničnim poremećajem da nauče nove načine razmišljanja i reagovanja na situacije koje izazivaju anksioznost. Istovremeno im pomaže da identifikuju negativne obrasce razmišljanja i zamene ih realističnijim mislima.

Psihodinamička psihoterapija fokusirana na paniku ima za cilj da otkrije osnovne konflikte i iskustva koja su možda uticala na razvoj panike i anksioznosti kod osobe, dok terapija izloženosti obuhvata progresivno izlaganje objektu i situacijama koje izazivaju napad panike, uz praktikovanje tehnika opuštanja.

Panični poremećaj može dovesti do ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom funkcionisanju i otežati suočavanje sa normalnim situacijama. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Major depresija – Simptomi i njen uticaj na zdravlje i normalan život

Major depresija, poznata i kao velika depresija, predstavlja ozbiljan mentalni poremećaj koji značajno utiče na emocionalno i fizičko zdravlje pojedinca. Ona nije samo „loš dan“ ili prolazna tuga, to je ozbiljan i iscrpljujući pronlem koja menja način na koji osoba doživljava sebe, druge ljude i svet oko sebe.

Depresija može da utiče na svakodnevni život, smanjuje kvalitet života i, u ekstremnim slučajevima, može biti smrtonosna. U narenim redovima ćemo vas upoznati sa simptomima major depresije, i saznati kako utiču na zdravlje, i zašto je važno potražiti pomoć  psihoterapeuta.

Simptomi major depresije

Simptomi major depresije mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

1. Intenzivan osećaj tuge i beznađa – Osobe sa depresijom često osećaju duboku tugu, beznadežnost i bespomoćnost. Ovaj osećaj može biti prisutan svakodnevno, bez obzira na spoljašnje okolnosti.
2. Gubitak interesa za aktivnosti – Aktivnosti koje su ranije bile prijatne ili uzbudljive, kao što su hobiji, druženje sa prijateljima ili čak svakodnevne rutine, gube svoj smisao. Osobe sa depresijom mogu prestati da uživaju u stvarima koje su ranije bile važne.
3. Problemi sa spavanjem – Depresija često dolazi sa poremećajem spavanja. To može biti nesanica (insomnia) ili prekomerno spavanje (hipersomnija), što dalje pogoršava emocionalnu iscrpljenost.
4. Izražen umor i fizička iscrpljenost – Depresija ne utiče samo na mentalno zdravlje, već i na fizičko stanje. Čak i male dnevne aktivnosti mogu postati iscrpljujuće, što dovodi do opšteg osećaja umora i iscrpljenosti.
5. Poremećaji apetita i telesne mase – Depresija može izazvati promene u apetitu, bilo da se javlja gubitak apetita ili prekomerno uzimanje hrane, što može rezultirati naglim mršavljenjem ili debljanjem.
6. Nisko samopouzdanje i osećaj krivice – Osobe koje pate od depresije često imaju negativan pogled na sebe, osećajući se nesposobno, manje vredno ili krivi za stvari koje nisu njihova odgovornost.
7. Poremećaji koncentracije i donošenja odluka – Depresija može značajno smanjiti sposobnost koncentracije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Osećaj „zamućenog uma“ može učiniti donošenje odluka teškim i iscrpljujućim.
8. Misli o smrti ili samoubistvu – U ozbiljnim slučajevima, depresija može izazvati misli o smrti, samoubistvu ili čak pokušaje samoubistva. Ovi simptomi zahtevaju hitnu intervenciju i pomoć stručnjaka.

Uticaj na zdravlje i normalan život

Simptomi major depresije ne utiču samo na emocionalnu dobrobit, već imaju širok i dubok uticaj na fizičko zdravlje i svakodnevni život:

1. Fizičko zdravlje – Dugoročni stres izazvan depresijom može povećati rizik od razvoja drugih fizičkih bolesti, kao što su kardiovaskularni problemi, povišen krvni pritisak, dijabetes, te smanjena imunološka funkcija. Osobe sa depresijom često imaju povećan nivo inflamacije u telu, što može uticati na sve organe.
2. Smanjena produktivnost i kvalitet života – Depresija ozbiljno narušava sposobnost osobe da se fokusira na radne zadatke, čineći ga manje produktivnim. To može dovesti do problema na poslu, problema u odnosima sa kolegama i generalno smanjenog zadovoljstva u životu.
3. Društvena izolacija – Zbog gubitka interesa za aktivnosti, ljudi sa depresijom često se povlače iz društvenih kontakata. Ova izolacija može dodatno pogoršati simptome, stvarajući začarani krug negativnih emocija.
4. Problemi u međuljudskim odnosima – Depresija može učiniti osobu iritabilnom, povučenom ili neosetljivom na potrebe drugih, što može ozbiljno ugroziti odnose sa porodicom, prijateljima ili partnerima.

Zašto je važno potražiti pomoć?

Major depresija je ozbiljna bolest koja zahteva profesionalnu pomoć. Ignorisanje simptoma ili pokušaj samostalnog suočavanja sa problemima može samo pogoršati stanje. Psihoterapija je jedan od najučinkovitijih načina za lečenje depresije, ali je često potrebno uključiti i farmakolo[ku terapiju kako bi se postigao optimalni efekat. Lekovi mogu pomoći u stabilizaciji hemije mozga, dok psihoterapija pomaže osobi da razjasni duboke uzroke svojih emocija i razvije strategije za suočavanje sa svakodnevnim izazovima.

Kombinacija psihoterapije i lekova pokazala se kao najučinkovitiji pristup lečenju major depresije. Psihoterapija omogućava osobi da razjasni svoja osećanja, pronađe emocionalnu ravnotežu i nauči veštine za suočavanje sa stresom, dok lekovi mogu ublažiti najteže simptome depresije, omogućavajući osobi da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Jedan od najvažnijih koraka ka ozdravljenju je kontaktirati stručnjaka u psihološkom savetovalištu Sana. On će vam pomoći da prepoznate i razumete duboke korene vaše depresije, kao i da razvijete personalizovani plan lečenja. Uz adekvatnu terapiju, uključujući lekove i psihoterapiju, moguće je smanjiti simptome depresije, poboljšati mentalno zdravlje i povratiti kontrolu nad životom.

Ukoliko se vi ili neko iz vaše okoline bori sa depresijom budite slobodni da nas kontaktirate i napravite prvi korak ka ozdravljenju.

Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?

Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.

Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.

Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.

 Zašto se javlja ksenoglosofobija?

Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.

Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.

Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.

Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.

Koji su simptomi straha od stranih jezika?

Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.

Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.

Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.

Kako prevazići ksenoglosofobiju?

Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.

Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.

U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.

Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 Koulrofobija – Strah od klovnova

 Koulrofobija predstavlja iracionalan strah od klovnova.

Klovnovi se obično smatraju zabavnim i vezuju se za cirkuske predstave i rođendanske proslave. Međutim, postoje osobe koje ih se boje. Odnosno, koje doživljavaju nelagodu ili anksioznost pri susretu sa njima ili čak na samu pomisao.

Svest o koulrofobiji je relativno nova. Termin se prvi put pojavio kasnih 90-ih. Potiče od grčkih reči „coulro“ što znači „hodač na štulama“ i „phobia“, tj. „strah“.

Iako mnogi smatraju da koulrofobija pogađa decu, istraživanja pokazuju da od ove specifične fobije pate i odrasli. Prema jednoj studiji više od polovine ispitanika je izjavilo da se klovnova donekle boji, a 5 odsto da ima ekstremni strah od klovnova. Taj procenat je daleko veći od onih koji se suočavaju sa tripanofobijom (strahom od igle), akrofobijom (strahom od visine) ili akvafobijom (strahom od vode).

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzročnike i simptome.

Zašto se javlja koulrofobija?

Zbog iracionalne prirode fobije, tačan uzrok koulrofobije nije poznat. Ipak, postoje jasni faktori koji mogu da dovedu do problema.

Fobije su, generalno, često uzrokovane negativnim iskustvima. To znači da koulrofobija može biti posledica lošeg iskustva sa klovnima u detinjstvu. Takođe, može biti naučeno ponašanje. Deca mnoga ponašanja svojih roditelja usvajaju. Ukoliko jedan od roditelja pokazuje znake straha od klovnova, možda će i dete usvojiti ovu pojavu kao negativnu.

Pojedini stručnjaci ističu genetsku komponentu. Kada u porodici postoji već registrovana neka fobija ili anksiozni poremećaj veća je verovatnoća da će se javiti i kod naslednika.

Sam izgled klovna može biti pokretač. Naime, preterana šminka, veštački osmeh i neobični pokreti mogu izazvati nelagodu kod nekih ljudi, jer prikrivaju pravi izgled osobe.

Ne treba zanemariti ni uticaj medija, naročito horor filmova. Klovnovi su često prikazivani u zastrašujućem kontekstu u filmovima, poput klovna iz filma „It“. Zbog toga su deca koja čak nisu bila lično izložena klovnovima naučena da ih ne vole ili da ih se plaše.

Kako prepoznati koulrofobiju?

Osobe koje pate od koulrofobije pokazuje znake anksioznosti kada se nađu u blizini klovna. Mada se reakcija može javiti i pri posmatranju slike klovna ili same pomisli na njih. I dok jedni pokušavaju da pobegnu od klovna, da se sakriju iza osobe ili predmeta, drugi prekrivaju oči tako da ne moraju da vide klovna. U ekstremnim slučajevima nastaju napadi panike.

Iznenadni osećaj straha praćen je drugim simptomima, kao što su bol u grudima, otežano disanje, ubrzani rad srca. Zatim, drhtanje, znojenje, kao i vrtoglavica, mučnina, nesvestica.

Kako se osloboditi straha od klovnova?

Koulrofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.

Terapija izloženosti je jedan od najefikasnijih tretmana za specifične fobije, uključujući i strah od klovnova. Ona se sastoji od postepenog izlaganja osobe izvoru straha. U ovom slučaju klovnovima.

Još jedan efikasan tretman za koulrofobiju je kognitivna bihejvioralna terapija. Njome se identifikuju misaoni obrasci povezani sa fobijom. Na taj način osoba može u kasnijem periodu da ih prepozna i izbegne negativnu reakciju.

Tehnike opuštanja, kao što su vežbe disanja i vizuelizacije, mogu u velikoj meri pomoći. Ako ostanete mirni, možete racionalnije razmišljati u stresnoj situaciji, tj. kada se nađete u blizini klovna.

Ukoliko imate iracionalni strah od klovnova potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih predstavlja razvojni poremećaj povezan sa stalnim obrascem nepažnje, hiperaktivnosti i/ili impulsivnosti.

Život svake odrasle osobe predstavlja težnju za ravnotežom nad svakodnevmim aktivnostima. Previše privatnih i poslovnih obaveza, kao i brojni problemi, mogu da izazovu hroničan stres i umor. Poslednica toga jeste pad koncentracije, impulsivnost, pa i razdražljivost.

Međutim kada su loša koncentracija, neorganizovanost i zaboravnost prisutni stalno, čak i kada niste preopterećeni obavezama, onda postoji problem poremećaja pažnje.

Iako je karakteričan za detinjstvo, poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih nije retkost. Istraživanja pokazuju da od njega pati oko 5 odsto svetske populacije. Mada stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći. Razlog jeste činjenica da mnogi nisu svesni njegovog postojanja, već simptome pripisuju stresu, premoru, pa i godinama starosti.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih otežava upravljanje svakodnevnim životom. Posebno zadacima koji zahtevaju organizaciju, planiranje i fokus. Takođe, može uticati na odnose sa drugima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.

Zašto nastaje poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih?

Tačan razlog zašto se javlja poremećaj pažnje nije utvrđen. Ipak postoje dokazi da su razlike u strukturi i hemiji mozga pokretači problema.

Ključni deo na koji mozak funkcioniše je način na koji se formira veza između različitih oblasti. Osobe sa poremećajem pažnje imaju suptilne, ali važne, razlike u strukturi mozga. To znači da su kod njih manje veze u određenim oblastima ili su ta područja manja nego kod drugih. S obzirom da su pogođena područja važna u upravljanju izvršnim funkcijama dolazi do karakterističnih simptoma.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost može biti izazvana i promenom hemije mozga. Vaš mozak se oslanja na mreže specijalizovanih ćelija poznatih kao neuroni. Oni šalju i prenose signale kroz mozak, koji formiraju misli, pokreću mišiće i mnoge druge funkcije.

Za prenos signala od neurona do neurona potrebne su hemikalije poznate kao neurotransmiteri. Ukoliko postoji neravnoteža ili nedostatak određenih neurotransmitera, naročito dopamina i norepinefrina, dolazi do poremaćaja pažnje.

Ne treba zanemariti ni genetiku. Naime, veća je verovatnoća da će se javiti ako postoji kod jednog od roditelja.

Koji su simptomi poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih?

Iako je u pitanju poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih simptomi počinju u ranom detinjstvu i nastavljaju se tokom godina. Međutim, u pojedinim slučajevima se dijagnostifikuju tek u odraslom dobu.

Postoje 3 podtipa tako da simptomi variraju u zavisnosti od njih.

Problemi sa fokusom su karakteristični simptom nepažnje. Oni uključuju i poteškoće sa slušanjem i praćenjem toka razgovora. To može dovesti do nemarnih grešaka, zanemarivanja detalja i nedostatka preciznosti tako da je smanjen učinak na poslu.

Poteškoće u organizovanju i određivanju prioriteta su još jedan znak. Javljaju se i problemi sa praćenjem i dovršavanjem zadataka. Odnosno, osobe sa poremećajem pažnje brzo započinju nove zadatke, ali imaju tendenciju i da brzo odustanu od njih. Prisutna je i prokrastinacija, tj. stalno odlaganje izvršenja obaveza i zadataka.

Nepažnja vodi i ka zaboravljanju stvari. Ovaj simptom se najčešće manifestuje ostavljanjem stvari koje se svakodnevno koriste na čudnim mestima. Na primer, možda ćete nenamerno ostaviti ključeve u frižideru, a zatim ćete izgubiti vreme da ih pronađete.

Glavni simptom hiperaktivnosti/impulsivnosti je nemir. On se ispoljavanja nervoznim lupkanjem nogom, igranjem kosom, olovkom, puckenjem prstima, čestim proveravanjem telefona… Prate ga preterano pričanje, uz prekidanje drugih dok pokušavaju nešto da vam kažu.

Javlja se i neuobičajeno visok nivo aktivnosti, te osoba izgleda kao da je stalno u žurbi i prezauzeta.

Kombinovani podtip, kao što naziv kaže, ispoljava se kombinacijom različitih simptoma nepažnje i hiperaktivnosti/impulsivnosti.

Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Koji su fizički simptomi anksioznosti i kako se izboriti sa njima?

Fizički simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe, ali često su prilično slični i mogu biti vrlo uznemirujući. U narednim redovima saznajte kako da ih prepoznate i izborite se sa njima.

Povećan srčani ritam (tahikardija)

Tokom anksioznosti, telo može reagovati kao da je u opasnosti, a zapravo nije.

Ovakvo stanje izazva ubrzan rad srca, što se može osećati kao „preskakanje“ ili neprijatan osećaj u grudima. Mnogi ljudi osećaju strah u tim momentima, što dodatno pojačava osećaj anksioznosti.

Znojenje

Prekomerno znojenje je čest simptom anksioznosti, koji se često javlja u stresnim situacijama. Anksioznim osobama se često znoje dlanovi, stopala ili čak lice, što dovodi do nelagode.

Svi ovi simptomi mogu stvoriti dodatni osećaj srama, posebno u društvenim situacijama. Što dovodi do potrebe za čestim presvlačenjem ili korišćenjem papirnih maramica kako bi se simptomi donekle iskontrolisali.

Fizički simptomi anksioznosti – Drhtanje ili tremor

Drhtanje može biti blago ili intenzivno i obično se manifestuje u rukama ili nogama.

Ovaj simptom dovodi do dodatne nesigurnosti i pojačava osećaj anksioznosti, stvarajući tako jedan začarani krug. Drhtanje može biti posebno izraženo u stresnim situacijama, poput javnog nastupa ili razgovora sa nepoznatima. Osobe često osećaju potrebu da prikriju ovaj simptom, što može dovesti do dodatnog stresa.

Napetost mišića

Hronična napetost mišića je čest simptom anksioznosti i manifestuje se najčešće u vratu, ramenima i donjem delu leđa.

Ova napetost može dovesti do bolova i nelagodnosti, što može otežati svakodnevne aktivnosti. Osobe često osećaju potrebu da se istegnu ili masiraju kako bi ublažile ovaj simptom. Dugotrajna napetost može rezultirati glavoboljama, što dodatno pogoršava stanje.

Gastrointestinalni problemi

Anksioznost značajno utiče na probavni sistem, i izaziva različite probleme. Osobe često prijavljuju mučninu, dijareju ili zatvor, što može biti vrlo neprijatno.

Osećaj “lepršanja” u stomaku je takođe čest i može izazvati dodatni strah. Ovi simptomi ometaju svakodnevno funkcionisanje, posebno u stresnim situacijama.

Teškoće s disanjem

Tokom anksioznosti, mnogi ljudi osećaju da im je otežano disanje ili imaju osećaj pritiska u grudima. Ovaj simptom može izazvati paniku i pojačati anksioznost, stvarajući osećaj gušenja.

Disanja može biti plitko ili ubrzano, što dodatno otežava smirivanje i pojačava strah.

Fizički simptomi anksioznosti – Umor

Hronična anksioznost može biti iscrpljujuća, a osobe se često osećaju umorno bez obzira na kvalitet sna. Mentalna napetost i stres mogu doprineti tome, otežavajući koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.

Čak i nakon dužeg spavanja, dešava se da se bude umorne. Ovaj umor može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, stvarajući začarani krug.

Glavobolje

Napetost i stres povezani sa anksioznošću mogu izazvati česte glavobolje ili migrene.

Ove glavobolje često su rezultat mišićne napetosti u vratu i glavi. Osobe sa anksioznošću često koriste lekove protiv bolova kako bi se lakše nosile sa ovim simptomom. Glavobolje mogu dodatno pogoršati opšte raspoloženje i povećati osećaj stresa.

Osip ili svrab

Neki ljudi sa anksioznošću mogu imati i kožne reakcije, poput osipa ili svrab, koji su povezani s povećanom osetljivošću tela. Ove kožne promene mogu biti uzrokovane stresom ili napetošću, što dodatno komplikuje situaciju i povećavju  osećaj nelagode.

Fizički simptomi anksioznosti – Problemi sa ravnotežom ili vrtoglavica

Anksioznost može izazvati osećaj vrtoglavice ili gubitka ravnoteže, što može biti vrlo uznemirujuće. Osobe često osećaju da se svet oko njih vrti, što može izazvati dodatni strah.

Ovi simptomi mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su hodanje ili vožnja. Mnogi ljudi sa anksioznošću izbegavaju situacije u kojima se osećaju nesigurno zbog ovih simptoma.

Povećana osetljivost

Anksiozne osobe često postaju osetljivije na spoljašnje stimuluse, kao što su buka ili svetlost. Ovo može dodatno doprineti osećaju preopterećenja i stresa.

Osećaj osetljivosti može učiniti svakodnevne situacije, poput odlaska u kupovinu ili druženja, izazovnijim i dovesti do njihovih izbegavanja.

Strategije za upravljanje fizičkim simptomima

Postoje mnogobrojni načini koji mogu pomoći u borbi protiv anksioznosti i unblažiti njene simptome.

Neki od njih obuhvataju:

Tehnike disanja: Vežbe dubokog disanja može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju osećaja kontrole.

Fizička aktivnost: Redovno vežbanje oslobađa endorfine, što može poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.

Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu u smanjenju stresa i fokusiranju na sadašnji trenutak, smanjujući prekomernu brigu.

Zdrav način ishrane: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti opštem mentalnom zdravlju.

Kvalitetan san: Razvijanje rutine spavanja i stvaranje opuštajuće atmosfere za spavanje mogu značajno pomoći.

Društvena podrška: Razgovor s prijateljima ili članovima porodice može biti oslobađajući i pružiti emocionalnu podršku.

Kako se izboriti sa anksioznošću?

Fizički simptomi anksioznosti mogu biti izuzetno uznemirujući i značajno uticati na svakodnevni život i njegov kvalitet.

Razumevanje simptoma može pomoći u njihovom prepoznavanju i preuzimanju kontrole nad njima. Ukoliko se simptomi uprkos svemu ne povuku ili postanu još učestaliji, važno je potražiti stručnu pomoć.

Imajući u vidu komplikacije koje anksioznost može da izazove ne treba je olako shvatiti. Ukoliko ste kod sebe primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Jo-jo veza

Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.

Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.

Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.

Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.

Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?

Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.

Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.

Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.

Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.

Psihološki uticaj jo-jo veza

Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.

Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.

Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.

Kako se osloboditi jo-jo odnosa?

Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?

Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.

Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.

Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.