Toksičan stid – Šta je i kada je potrebno potražiti pomoć
Toksičan stid je česta pojava u modernom dobu.
Većina ljudi je u nekom trenutku osetila stid. Obično se javlja zbog izgovorenih reči ili stvari koje su učinili, a smatraju ih pogrešnim. Javlja se i kada se osećamo ranjivo, pa i izgubljeno ili poniženo.
Međutim, ukoliko ova osećanja postanu intenzivnija mogu da pređu u trajno stanje koje postaje sastavni deo čovekove predstave o sebi. Tada je reč o nezdravom stidu.
Toksičan stid, kako se još naziva, predstavlja negativnu samoevaluaciju koja vas tera da preispitate svoju vrednost. Najčešće se razvija još u detinjstvu, jer smo u tom periodu razvoja najpodložniji kritikama roditelja, nastavnika i drugih odraslih osoba. Vremenom, počinjemo da verujemo da naša vrednost zavisi od spoljašnjih varijabli.
Nezdravi stid se može javiti i u kasnijim godinama, kao posledica gaslajting-a, fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, kao i nekog psihičkog problema, poput depresije ili anksioznosti.
Koja je razlika između toksičnog i „normalnog“ stida?
Zdravi stid se javlja kao odgovor na pogrešno postupanje ili razmišljanje o nečemu za šta verujete da je nemoralno. Što znači da se vezuje za jedan događaj i traje nekoliko dana.
Za razliku od njega, toksičan stid je hroničan. Nije vezan za konkrektan događaj, već za samu ličnost, te ga mogu pokrenuti misli. Osobe koje pate od ovog problema smatraju da sa njima nešto nije u redu, umesto da pomisle da su „učinile pogrešnu stvar“.
Mnogi, čak, nisu ni svesni da doživljaju toksičan stid, jer je duboko ukorenjen u njihovim umovima. Mada se može prepoznati po određenim znacima. Karakteriše ga, pre svega, osećaj bezvrednosti. Zatim, preterana briga šta drugi misle o vama, kompleks niže vrednosti, stalno isticanje svojih negativnih osobina. Često ih prati perfekcionizam koji nastaje iz straha od neuspeha.
Negativni efekti toksičnog stida
Kada postoji neravnoteža između stida i drugih emocija, stid se može internalizovati i navesti vas da reagujete besom. Ako ova osećanja postanu norma, pribegavanje automatskoj ljutnji, takođe, postaje normalno ponašanje.
Drugi ljudi, pak, pribegnu korišćenju drugih neprilagođenih mehanizama za suočavanje, kao što su zloupotreba alkohola ili droga, samopovređivanje, rizično ponašanje. Neretko se javljaju i poremećaji ishrane, tj. prejadanje ili potpuni gubitak apetita.
U većini slučajeva toksičan stid je udružen sa smanjenim samopouzdanjem. Kao posledica toga dolazi do socijalne izolacije, problema u međuljudskim odnosima, naglih promena raspoloženja, pa i anksioznosti i depresije.
Kako se osloboditi toksičnog stida?
Prvi korak ka rešavanju ovog problema jeste da se sa njim suočite. Morate priznati svoja osećanja. Ujedno, trebate razumeti okidače koji dovode do njih. Najlakši način da saznate šta pokreće toksičan stid jeste vođenja dnevnika. Beleške će vam pomoći da razmislite o događajima, situacijama, ljudima ili frazama koje su izazvale stid.
Imajte u vidu da nezdravi stid može biti toliko intenzivan da vas primora da reagujete. Zato naučite kako da posmatrate svoje misli, da ih preformulišete, ali ne i da reagujte na njih. Veoma je važno da prihvatite svoje greške, da učite iz njih, a ne da sebe osuđujete što ste dozvolili da vam se dese.
Toksičan stid može ozbiljno da naruši kvalitet života, te je najbolje da potražite pomoć psihološkog savetovalište Sana u borbi sa njim.
Pročitaj Više
Šta je stid i koji je najbolji način da se izborite sa njim
Stid je složena emotivna reakcija koja se javlja u brojnim oblicima i u različitim trenucima. Nije vezan samo za situacije kada vam je bilo neprijatno i kada ste pocrveneli u licu, već i za dublje osećanje kada shvatite da nešto nije bilo u redu i da zbog toga možete biti odbačeni i nevoljeni. Takođe, stid može biti i eksterni. Najčešće se javlja usled neprimernog ponašanja druge osobe u društvu.
Bez obzira kako nastaje, postoji opasnost da pređe u trajno stanje. Takav stid postaje sastavni čovekove predstave o sebi. Vremenom, on razvija druge probleme i utiče na kvalitet života, a u krajnjoj meri nastaje poremećaj ishrane, socijalna fobija, pa i neke psihoze i nasilje.
Stid se razlikuje u svetu
Stid ili sram postoji od davnina kod ljudi, ali se poput kulture i religije razvijao drugačije u različitim delovima sveta. Odnosno, pojedini postupci i osobine izazivaju stid u nekim zemljama, dok kod drugih naroda su moralno prihvatljivi.
Tako na primer u Indiji, Kini i arapskim državama podrigivanje u restoranu i na drugim javnim mestima ne donosi osuđujuće poglede. U Japanu je čak pristojno srkati supu, dok u Polineziji pokazivanje golih grudi ne izaziva negativne komentare.
Čak i ljubavni odnosi mogu da dovedu do osećaja stida. Naime, druženje mladića i devojke koji nisu vereni u muslimanskim zemljama, pa i u nekim delovima južne Italije, se smatra nemoralnim. Što je za sve druge krajeve sasvim normalna, prihvatljiva stvar.
Imajući ovo u vidu, naučnici smatraju da je stid tokom vekova evoluirao kako bi ljudi prihvatili određena pravila ponašanja.
Stid se razvija još u detinjstvu
Brojna istraživanja pokazuju da dete već od 4. meseca života može da se postidi. Ipak, zastupljenije je mišljenje da se stid javlja tek od 2. godine. U tom periodu deca počinju da sagledavaju svet oko sebe, a na osnovu pohvala ili kritika roditelja, odnosno onog što je dozvoljeno ili ne, razvija se osećaj stida kod dece.
Zapravo, stid je sastavni deo odrastanja. Ukoliko je u granicama vaspitnih normi on ne predstavlja problem, naprotiv, deca treba da nauče da je, na primer, sramota psovati ili se nekulturno obraćati starijim osobama. Na ovaj način stid je podsticaj za učenje standarda ponašanja.
Međutim, preterani osećaj stida slabi samopouzdanje, naročito kod adolescenata. Pa se oni sve više povlače i postaju pasivniji u želji da izbegnu nelagodnost. Kao razlog za ovakvo stanje dece navode se, pre svega, velika očekivanja roditelja ili previše zaštitnički nastrojeni roditelji.
Kada stid postaje problem u odraslom dobu?
Stid u kasnijim godinama deluje kao samokritički unutrašnji glas koji utiče na ponašanje. Kada preraste u hronični oblik počinje da sputava našu energiju. Takav stid nas čini izveštačenim, ukočenim, napetim i „uverava“ da je sve što radimo pogrešno.
Da bi se odbranili od stida primećena su određena ponašanja kod odraslih ljudi. Najčešće je prisutno povlačenje u sebe koje potiče još iz tinejdžerskog doba. U zrelim godinama uključuje ne samo izbegavanje druženja, već i poslovnih poduhvata, a nisu retki ni ljubavni problemi.
Kao mehanizam odbrane javlja se poricinje i pretvaranje, jer osoba izbegava da prihvati realnost kako bi sačuvala sliku o sebi kakvu želi da bude, dok je kod drugih primećen preterani perfekcionizam. Odnosno, postoji opsesivna potreba da se sve uradi savršeno, jer u protivnom može nastupiti osećaj stida.
Ponekad nastupa i arogancija, tj. veličanje sebe i ponižavanje drugih. Zauzimanjem superiornijeg stava u odnosu na druge, osoba prekriva svoj stid uveravajući sebe da je zaista bolja od svih.
Kako pobediti osećaj stida?
Ovi mehanizmi odbrane nisu adekvatni, jer bežanjem se ništa ne postiže. Baš kao što se strah od visine ili strah od javnog nastupa prevazilazi suočavanjem, tako je i sa osećajem stida.
Prvi korak jeste prepoznavanje, a stid ćete najbolje uočiti pisanjem. Opisivanjem situacije ili mesta koje je izazvalo nelagodnost, kao i kako je tada vaše telo reagovalo, psiholog će moći da otkrije izvor vašeg problema i da vam pomogne.
Postepeno, saveti psihologa nas uče kako da prevaziđemo stid u konkretnim situacijama, upravo dovodeći nas u dato okruženje. Nove studije ističu i posebnu tehniku u borbi, a to je borba smehom. Utvrđeno je da ljudi koji su u stanju da se sa osmehom nose protiv bilo kakve nelagodnosti mogu da se reše osećaja hroničnog stida.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći u ovoj borbi! Ukoliko je osećaj stida izražen u meri da vas sprečava da se lično javite, budite bez brige, jer postoji mogućnost chat i skype savetovanja.
Pročitaj Više