Sindrom toksične majke

Sindrom toksične majke nije redak slučaj u modernom društvu.

Biti majka je jedan od najsloženijih i najzahtevnijih poslova. Saznanje da očekujemo skori dolazak bebe ispunjava nas neizmernom srećom, da bi već u narednom trenutku nastupila strepnja od neizvesnog.

Čak i kada maleno biće dođe na svet pomešana osećanja su stalno prisutna. Strepnja da nećete biti dobra majka, strah da se detetu nešto ne dogodi, kako zadovoljiti sve njegove potrebe, kako ga pravilno vaspitati – samo su neki od izazova sa kojima se susreću majke. Upravo oni pokazuju da roditeljstvo zahteva trud, posvećenost, pregršt emocija i energije, jer od nas samih zavisi u kakve će se ličnosti razviti naša deca.

Šta je sindrom toksične majke?

Majčinstvo mnoge žene željno čekaju, ali postoje i one koje vest da su trudne nisu dočele sa oduševljenjem. Međutim, kada po prvi put ugledaju svoju bebu sve se menja. Maleno biće je okupiralo njihovo srce da bez njega ne mogu da zamisle nijedan dan.

Nažalost, pojedine i nakon porođaja ostaju u svom svetu, ne želeći da prihvate činjenicu da imaju novu odgovornost. Razlozi za ovakav stav su brojni. I dok su jedne bile pod pritiskom tradicionalnih društvenih konvencija da moraju da se ostvare kao majke, druge su se našle u unapred pripremljenom „scenariju“ života koji im je nametnut.

Bez obzira koji razlog, jedno je sigurno – ovakve majke u većini slučajeve su toksične za svoju decu.

Kako prepoznati sindrom toksične majke?

Sindrom toksične majke nije medicinski pojam, niti jasno definisan koncept. Ipak, postoje određena karakteristična ponašanja.

Egocentrično ponašanja je jedno od vodećih. Briga o sebi je jako izražena i na prvom mestu, tako da prelazi u narcisoidnost i zanemarivanje potreba drugih. Prati je potpuni nedostatak pažnje i nepokazivanje emocija. Kako je empatija osnova za građenje dobrih odnosa, ukoliko izostane u detinjstvu dete neće moći da razvije zdrave granice prema sebi i drugima.

Zlostavljanje se ne odnosi samo na udaranje i vikanje, češće je zastupljen verbalni tip. Ono se ogleda u šalama koje prelaze u ismevanje, pa i ponižavanje. Uz reči obično je prisutna i gestikulacija kako bi se što bolje imitirale „mane“ sopstvenog deteta.

Iako postoje različiti stilovi komunikacije toksične majke biraju pasivno-agresivni. Glumeći žrtvu, kod deteta razvijaju osećaj krivice i stida. Ovo ponašanje se, obično, ispoljava rečenicama koje počinju: „Ti uvek…“ ili „Posle svega što sam uradila za tebe“ što dodatno utiče da se u glavi mališana ureže kritika za greške koje to i nisu.

Nedostatak granica, takođe, je tipično za toksične majke. One „guraju“ decu da bi ostvarile svoj cilj. Na taj način im otežavaju da ispune sopstvene.

Da li sindrom toksične majke ostavlja posledice?

Porodica ima značajan uticaj na razvoj vrednosti, percepciju i poverenje u druge. Zapravo, ona formira naš opšti pogled na svet. S obzirom da akcije toksične majke nisu izolovani događaji, već obrasci ponašanja, oni se negativno odražavaju na život deteta.

Osećaj niže vrednosti, nedostatak samopoštovanja, naglašena nesigurnost koja sprečava napredovanje, nemogućnost da se izgradi dobar odnos sa drugima, samo su neke od posledica koje se ispoljavaju tokom odrastanja sa toksičnom majkom.

Srećom, one se mogu rešiti, a u tome vam može pomoći sistemsko porodična psihoterapija u psihološkom savetovalištu Sana.