Šta je stid i koji je najbolji način da se izborite sa njim
Stid je složena emotivna reakcija koja se javlja u brojnim oblicima i u različitim trenucima. Nije vezan samo za situacije kada vam je bilo neprijatno i kada ste pocrveneli u licu, već i za dublje osećanje kada shvatite da nešto nije bilo u redu i da zbog toga možete biti odbačeni i nevoljeni. Takođe, stid može biti i eksterni. Najčešće se javlja usled neprimernog ponašanja druge osobe u društvu.
Bez obzira kako nastaje, postoji opasnost da pređe u trajno stanje. Takav stid postaje sastavni čovekove predstave o sebi. Vremenom, on razvija druge probleme i utiče na kvalitet života, a u krajnjoj meri nastaje poremećaj ishrane, socijalna fobija, pa i neke psihoze i nasilje.
Stid se razlikuje u svetu
Stid ili sram postoji od davnina kod ljudi, ali se poput kulture i religije razvijao drugačije u različitim delovima sveta. Odnosno, pojedini postupci i osobine izazivaju stid u nekim zemljama, dok kod drugih naroda su moralno prihvatljivi.
Tako na primer u Indiji, Kini i arapskim državama podrigivanje u restoranu i na drugim javnim mestima ne donosi osuđujuće poglede. U Japanu je čak pristojno srkati supu, dok u Polineziji pokazivanje golih grudi ne izaziva negativne komentare.
Čak i ljubavni odnosi mogu da dovedu do osećaja stida. Naime, druženje mladića i devojke koji nisu vereni u muslimanskim zemljama, pa i u nekim delovima južne Italije, se smatra nemoralnim. Što je za sve druge krajeve sasvim normalna, prihvatljiva stvar.
Imajući ovo u vidu, naučnici smatraju da je stid tokom vekova evoluirao kako bi ljudi prihvatili određena pravila ponašanja.
Stid se razvija još u detinjstvu
Brojna istraživanja pokazuju da dete već od 4. meseca života može da se postidi. Ipak, zastupljenije je mišljenje da se stid javlja tek od 2. godine. U tom periodu deca počinju da sagledavaju svet oko sebe, a na osnovu pohvala ili kritika roditelja, odnosno onog što je dozvoljeno ili ne, razvija se osećaj stida kod dece.
Zapravo, stid je sastavni deo odrastanja. Ukoliko je u granicama vaspitnih normi on ne predstavlja problem, naprotiv, deca treba da nauče da je, na primer, sramota psovati ili se nekulturno obraćati starijim osobama. Na ovaj način stid je podsticaj za učenje standarda ponašanja.
Međutim, preterani osećaj stida slabi samopouzdanje, naročito kod adolescenata. Pa se oni sve više povlače i postaju pasivniji u želji da izbegnu nelagodnost. Kao razlog za ovakvo stanje dece navode se, pre svega, velika očekivanja roditelja ili previše zaštitnički nastrojeni roditelji.
Kada stid postaje problem u odraslom dobu?
Stid u kasnijim godinama deluje kao samokritički unutrašnji glas koji utiče na ponašanje. Kada preraste u hronični oblik počinje da sputava našu energiju. Takav stid nas čini izveštačenim, ukočenim, napetim i „uverava“ da je sve što radimo pogrešno.
Da bi se odbranili od stida primećena su određena ponašanja kod odraslih ljudi. Najčešće je prisutno povlačenje u sebe koje potiče još iz tinejdžerskog doba. U zrelim godinama uključuje ne samo izbegavanje druženja, već i poslovnih poduhvata, a nisu retki ni ljubavni problemi.
Kao mehanizam odbrane javlja se poricinje i pretvaranje, jer osoba izbegava da prihvati realnost kako bi sačuvala sliku o sebi kakvu želi da bude, dok je kod drugih primećen preterani perfekcionizam. Odnosno, postoji opsesivna potreba da se sve uradi savršeno, jer u protivnom može nastupiti osećaj stida.
Ponekad nastupa i arogancija, tj. veličanje sebe i ponižavanje drugih. Zauzimanjem superiornijeg stava u odnosu na druge, osoba prekriva svoj stid uveravajući sebe da je zaista bolja od svih.
Kako pobediti osećaj stida?
Ovi mehanizmi odbrane nisu adekvatni, jer bežanjem se ništa ne postiže. Baš kao što se strah od visine ili strah od javnog nastupa prevazilazi suočavanjem, tako je i sa osećajem stida.
Prvi korak jeste prepoznavanje, a stid ćete najbolje uočiti pisanjem. Opisivanjem situacije ili mesta koje je izazvalo nelagodnost, kao i kako je tada vaše telo reagovalo, psiholog će moći da otkrije izvor vašeg problema i da vam pomogne.
Postepeno, saveti psihologa nas uče kako da prevaziđemo stid u konkretnim situacijama, upravo dovodeći nas u dato okruženje. Nove studije ističu i posebnu tehniku u borbi, a to je borba smehom. Utvrđeno je da ljudi koji su u stanju da se sa osmehom nose protiv bilo kakve nelagodnosti mogu da se reše osećaja hroničnog stida.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći u ovoj borbi! Ukoliko je osećaj stida izražen u meri da vas sprečava da se lično javite, budite bez brige, jer postoji mogućnost chat i skype savetovanja.
Pročitaj Više
Ljubomora i načini kako da je prevazidjete
“Ljubomora je znak ljubavi” – je jedna od najvećih zabluda koje postoje.
Svi problemi u partnerskim odnosima počinju sa ljubomorom i zato su nekada saveti psihologa od krucijalne važnosti, kako bi ste očuvali svoju vezu ili brak.
U ovom blogu Psihološko savetovalište Sana će vas upoznati sa negativnim aspektima ljubomore, kao i načinima njenog prevazilaženja.
Prevazilaženje ljubomore
Prevazilaženje ljubomore je promena naglih emotivnih reakcija ili ponašanja. Ona počinje sa buđenjem vaše svesti da ljubomora uništava odnose dvoje ljudi i da priče koje su projektovane u vašoj glavi, zapravo nisu istinite.
Kada tu činjenicu raščistite u svojoj glavi, više ne reagujete na izmišljene scenarije vašeg uma. Zapravo, ljubomora i bes su emocionalne reakcije na verovanje u izmišljeni scenario koji stvorimo u sopstvenoj glavi.
Shvatanjem da je što je sve plod vaše mašte može eliminisati destruktivne emocionalne reakcije. Čak i kada postoji opravdanje za određene reakcije, ljubomora i bes nisu korisni načini da iz postojeće situacije dobijete ono što želite.
U ovakvim situacijama psiholog je osoba koja vam najviše može pomoći, jer pokušaj da sami kontrolišete bes i ljubomoru, kada vas emocije preplave je kao da pokušavate da iskontrolišete automobil koji proklizava na ledu.
Kako bi ste uspeli da suzbijete negativne emocije izazvane ljubomorom, potrebno je da promenite svoj stav i nesigurnost, kao mentalnu projekciju u glavi, onoga što vaš partner mislite da radi.
Kako ljubomora zapravo utiče na vas
Stalna anksioznost i emotivna nestabilnost je nešto što je prateći simptom ljubomore. Osećanje nesigurnosti i posesivnost prema partneru, ljubavni problemi poput nepoverenja, stalnog preispitivanja i nedostatka samopouzdanja, samo su neki od prepreka da vaš osnos bude harmoničan i ispunjen ljubavlju i razumevanjem.
Neretko se dešava da i postoji i potpuna zavisnost od partnera, koja gotovo nikada nije prouzrokovana pozitivnim ishodom, a praćena je stalnom sumnjom, uhođenjem i ljubomornim scenama.
Osećaj neadekvatnosti u vezi i stalan strah da niste dovoljno dobri za partnera , anksioznost ili pak stalni strahovi da će vas partner napusiti, razlog su više da potražite pomoć psihologa, koji će vas naučiti kako da kontrolišete svoje preterane emotivne reskcije.
Šta raditi ako je partner neopravdano ljubomoran?
Kada je partner neopravdano ljubomoran, treba da shvatite da nije problem u vama, već u njemu!
Na izraze ljubomore odgovorite tako što ćete uveriti partnera u svoju ljubav i pokušati da izgradite odnos ispunjen poverenjem i ljubavlju.
Izbegavajte svađe i neprekidna raspravljanja, pokušajte da mirnim putem i razgovorom prevaziđete problem.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji postupaju na ovaj način imaju stabilne veze ili brakove.
Šta treba uraditi ako ste vi ljubomorni?
Izbegavajte pre svega situacije koje izazivaju lažne sumnje.
U jednom istraživanju je dokazano da osobe koje imaju tendenciju da budu ljubomorne, često prate aktivnosti svojih partnera na društvenim mrežama. Ovakva vrsta “špijuniranja” stvara začarani krug koji povećava ljubomoru i stepen nepoverenja.
Ne istražujte previše svaki korak i postupak vašeg partnera. Prepustite se jednostavno i uživajte u svom odnosu, pokušavajući da ga nadogradite i poboljšavate svakodnevno.
Rad na sebi i rad na podizanju samopouzdanja
Ne izbegavajte razgovor!
Komunicirajte sa svojim partnerom. Ako ste ljubomorni i nesigurni iz bilo kog razloga razgovarajte, jer je to ključ ka rešavanju problema.
Ukoliko izrazite ljutnju ili sarkazam ili pak bacite optužbe na svog partnera, to neće pomoći. Morate biti direktni ali ne i neprijateljski nastrojeni, mirno objasnite svoja osećanja i razgovarajte o tome kako da pronađete rešenje. Ove strategije komunikacije su dovele do pozitivnih reakcija partnera i vodile su ka rešavanju problema.
Nekada je ljubomora i opravdana! Ako je u prošlosti partner imao aferu i izneverio je vaše poverenje, to je onda veći problem. Ako ste u vezi ili braku sa nekim ko ne želi monogamni odnos kao i vi, onda je vreme da počnete da tražite nekoga čija su shvatanja ljubavi i zajedništva kompatibilna sa vašim.
Ako je pak ljubomora reakcija na potpuno nebitnu i bezazlenu životnu situaciju, onda ona nije pokazatelj ljubavi, već vaše nesigurnosti.
Kada je vreme da potražite stručnu pomoć
Promena uverenja, emocionalnih reakcija i destruktivnog ponašanja, jeste način da razgraničite lažna uverenja u svojoj glavi. Eliminacijom lažnih uverenja, eliminisaćete i okidač za sve vaše preterane reakcije. To će ujedno razbiti sve vaše strahove i nesigurnosti koje imate u vezi.
Ukoliko imate dovoljnu želju da promenite ljubomorno i ljutito ponašanje, moraćete sami da preduzmete prve korake. Obratite se psihologu, razgovarajte samostalno ili sa partnerom. Iskažite svoje želje i stahove i sigurni smo da ćete biti na dobrom putu za rešavnje problema.
Spasite svoju vezu ili brak ukoliko postoje zdravi temelji da ona uspe, a ukoliko ne, po nekada je i razlaz bolja opcija nego vođenje života prepunog nepoverenja i trzavica.
Na kakvom god putu da se nađete, psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne i da vam smernice kako da svoj život ponovo vratite u normalu.
Pročitaj Više
Emocionalno zlostavljanje – psihičko maltretiranje
Emocionalno zlostavljanje je veoma česta pojava u modernom dobu.
Mnogim ljudima su modrice i batine prva asocijacija za maltretiranje. Međutim, pored fizičkog zlostavljanja postoji dublje, emocionalno. Ono se ne vidi, ali ostavlja veće ožiljke, koji ne prolaze čitavog života.
Zbog specifičnosti odnosa koji se sreće među parovima, mnogi nisu ni svesni da trpe emocionalno zlostavljanje. Njemu se, pre svega, izložene žene, prema istraživanjima čak svaka deseta, mada nije redak slučaj da i muškarci budu žrtve.
Psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju na znake koji ukazuju da postoji psihičko maltretiranje.
Emocionalno zlostavljanje je najpodmukliji vid nasilja
Psihičko nasilje je teško definisati. Za razliku od fizičkog zlostavljanja, ono nije odmah vidljivo pa se problem mnogo kasnije otkriva, a samim tim i posledice se znatno teže leče.
Stručnjaci smatraju da je emocionalno zlostavljanje najopasnije, jer postepeno uništava samopouzdanje, sigurnost, kao i lični identitet. Takođe, žrtva gubi osećaj da je voljena i vredna pažnje, jer je ona “odgovorna za sve neuspehe”.
Ne vodi svaka svađa u psihičko maltretiranje
Ni jedna veza nije idealna i prosto je nemoguće je da nekada ne nastupe nesuglasice između partnera.
Postoje dva tipa svađe. U prvom slučaju reč je o nesporazumima koji se ne predubljuju dalje i ne narušavaju poštovanje osobe. Naime, ukoliko postoji zdrav odnos u vezi svi ljubavni problemi se rešavaju bez degradiranja druge strane, jer se jasno stavlja do znanja šta smeta u vezi i radi na njegovom otklanjanu.
Za razliku od konstruktivnih svađa, postoji i problem u partnerskim odnosima koji karakteriše vređanje, omalovažavanje i konstantno okrivljivanje partnera. Ovakve svađe ne dovode do rešavanja nesuglasica, naprotiv, tokom godina one prerastaju u pravo emocionalno zlostavljanje koje je usmereno samo na jednu stranu.
Ignorisanje i zanemariavanje je prvi znak za emocionalno zlostavljanje
Zapostavljanje je prvi znak za psihičko maltretiranje koji često ljudi previde. Ako svako vaše mišljenje i želje budu ignorisane, vremenom će dovesti do toga da se osećate manje vrednim.
Takođe, “slučajno” zaboravljanje vama bitnih datuma ili dogovora je oblik zlostavljanja. U početku to mogu biti sitnice poput izbora filma, kupovine, odluke vezane za decu…
Ovaj pristup dominacije pogrešno se tumači kao “preuzimanje odgovornosti”, jer zlostavljač postaje donosilac odluka, kasnije prerastaju u znatno veće nametanja stava samo jednog partnera uz potpuno ignorisanje drugog.
Psihičko maltretiranje je svojstveno velikim manipulatorima
Psihičko maltretiranje prati stalna kontrola partnera. Ljubomorne scene, proveravanje kruga prijatelja, mobilnog telefona, prisluškivanje, samo su neki od znakova emocionalnog zlostavljanja. Vrlo brzo dolazi do ekstremnih situacija kao što su razbijanje stvari ili pretnje da će nauditi sebi ili vama. Na taj način vešti manipulatori imaju kontrolu jer je žrtva izložena velikom stresu i strahu da ne napravi grešku koja će izazvati novi krug kritika.
Vrhunac maltretiranja je potpuna izolacija od porodice i prijatelja. Time je obezbeđeno da se odnos odvija daleko od posmatrača koji mogu da uoče na uznemiravajuće stanje.
Emocionalno zlostavljanje se dodatno komplikuje kod porodica sa decom, jer zlostavljač može da koristi decu kao sredstvo manipulacije, pa žrtva ostaje u vezi ili braku “zbog dece”.
Kako pobediti emocionalno zlostavljanje?
Najvažnije je da na vreme shvatite da se nalazite u “nezdravoj” vezi. Budite iskreni prema sebi. Jer, to je pravi način da preuzmete kontrolu nad vlastitim životom.
Na žalost, mnogi, čak i kada to uvide, nisu spremni da napuste partnera. U takvoj situaciji pomoć stručnjaka je neophodna, a saveti psihologa su jedini put koji će vas naučiti da ponovo volite sebe!
Da biste prevazišli strahove, depresiju i druge posledice koje donosi emocionalno zlostavljanje kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Zavisnost od interneta – Problem savremenog doba
Zavisnost od interneta je veliki problem savremenog doba!
Svakako su internet, pametni telefoni i laptopovi učinili naš život daleko lakšim. Mnoge informacije su nam dostupnije nego ikada pre. Danas možemo biti u kontaktu sa prijateljima koji žive na drugom kraju planete i koje godinama nismo u prilici da vidimo uživo, možemo da obavimo kupovinu iz svog doma, kao i da otkrijemo mesta koja uživo nismo u mogućnosti da vidimo.
Pored brojnih prednosti, moderne tehnologije su pokazale i svoju negativnu stranu, te je kao posledica toga razvijen novi oblik bolesti zavisnosti.
Psihološko savetovalište Sana vam u ovom blogu otkriva koliko je, zapravo, zavisnost od interneta opasna.
Zavisnost od interneta je utvrđena još sredinom 20. veka
Pojedini ljudi su i dalje u neverici i pitaju se da li zavisnost od interneta zaista postoji? Međutim, reč je o ozbiljnom problemu, a o tome govori i podatak da je Američka klasifikacija mentalnih poremećaja (DSM-V) ovaj fenomen uvrstila u posebnu kategoriju kibernetskih poremećaja.
Ipak, treba imati u vidu da se zavisnost od interneta nije pojavila iznenada. Prvi oblici elektronske zavisnosti razvili su se pedesetih godina prošlog veka sa pojavom fliper aparata. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih započela je era video-igrica koja je došla do izražaja većom dostupnošću računara i interneta. Dalji razvoj tehnologije doveo je do povećanja broja korisnika, a samim tim i do povećanja broja onih koji su zavisni od interneta.
Termin “zavisnost od interneta“ prvi put je upotrebio Ivan Goldberg 1996. godine. Ovaj psihijatar je pod njim opisao psihički poremećaj koji se manifestuje kao opsesivna želja da se provodi što više vremena na internetu.
Zavisnost od interneta podjednako pogađa i decu i odrasle
Zavisnost od interneta je postao masivni problem! Prema istraživanjima od njega boluje oko 44 odsto stanovnika, a čak kod 27 odsto se javlja stres i izražena nervoza ukoliko ne mogu da se povežu na internet. Poražavajući podaci kažu da 20 odsto ljudi poklanja više pažnje internetu nego porodici ili svom partneru.
Upravo zbog ovih podataka mnogi stručnjaci ovu vrstu problema upoređuju sa patološkim alkoholizmom. Zapravo, većina koristi internet za samolečenje, odnosno kao sredstvo za popravljanje negativnog raspoloženja, i baš kao alkoholičari, tako i ovi zavisnici kriju svoje nepotrebno i beskorisno utrošeno vreme na internetu.
Zavisnost od interneta se deli u 5 grupa:
Prezasićenost informacijama (Information overload) predstavlja patološko pretraživanje interneta u cilju sakupljanja što većeg broja informacija.
Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction) se javlja kada je osoba više okrenuta prijateljstvima preko interneta od onih u stvarnom životu.
Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) predstavlja kompulzivno korišćenje interneta za sajber seks.
Opsednutost igranjem na internetu (Net compulsions) – od kockanja, preko online igrica, pa do opsesivne kupovine putem interneta.
Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte (Mailholism) podrazumeva učestalo proveravanje maila i logovonja i praćenje velikog broja foruma.
Simptomi koji ukazuju na zavisnost od interneta
Zavisnost od interneta značajno značajno utiče na kvalitet života. Osobe koje pate od ove vrste problema zanemaruju uobičajene aktivnosti poput druženja, poslovnih obaveza, učenja, kućnih poslova itd.
Upravo zato je od krucijalne važnosti da se na vreme uoči problem!
Karakteristični simptomi koji ukazuju da postoji zavisnost od interneta su promenjeno ponašanje, drugačija interesovanja, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, problemi sa snom, insomnia, a nije redak slučaja da se javi i preterana razdražljivost ili depresija.
Kao i kod svih bolesti zavisnosti, tako je i za rešavanje ovog problema prvi korak prihvatanje i motivisanost za lečenje, a zatim traženje stručne pomoći.
Određena terapija – grupna ili indvidualna i saveti psihologa pomažu da osoba ponovo uspostavi kontrolu nad svojim životom. Bitan deo terapije jeste da nauče kako da kontrolišu žudnju za internetom i kako da prepoznju i prebrode rizične situacije.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne da prevaziđete sve vrste problema, koje vas ometaju da živite život bez stega i svega onoga što vas ograničava i sputava.
Pročitaj Više
Ljubavni problemi – Kada je vreme da potražite pomoć psihologa?
Ljubavni problemi, danas su, na žalost, česta pojava.
Pročitaj Više
Generalizovana anksioznost
Generalizovana anksioznost je poremećaj raspoloženja koji karakteriše više nespecifičnih briga.
Pročitaj Više
Bolest neumerenog pričanja – logoreja
Logoreja predstavlja blaže duševno oboljenje. Naziv je dobila od grčkih reči “logo“, što znači reč i “reja“ – teći. Tako se i opisuje ovo stanje – kao neprestano, često brbljanje.
Pročitaj Više