Generalizovana anksioznost

Generalizovana anksioznost je poremećaj raspoloženja koji karakteriše više nespecifičnih briga.

Gotovo da nema osobe koja u nekom životnom trenutku nije iskusila privremenu teskobu, osećaj nervoze ili straha. To je sasvim normalna rekacija na stres kojim smo u današnje vreme često izloženi.

Ukoliko stanje zabrinutosti oko brojnih aktivnosti ili zbivanja traje više od 6 meseci, onda je u pitanju generalizirani anksiozni poremećaj (GAP).

Kako nastaje generalizovana anksioznost?

Generalizovana anksioznost donosi svakodnevnu nerealnu brigu. S vremenom ona počinje da preovladava i da ometa spavanje, razmišljanje, kao i bilo koju drugu funkciju, uključujući posao, školu, društvene aktivnosti i odnose.

Tačan uzrok ove pojave do sada nije otkriven. Mnogi stručnjaci faktore koji doprinese razvoju dele u tri grupe – genetske, biohemijske procese u mozgu i uticaji okoline.

Pojedina istraživanja ukazuju da porodična istorija doprinosi sklonosti prenošenja sa kolena na koleno. Takođe, generalizovana anksioznost se vezuje za poremećaj nivoa određenih neurotransmitora u mozgu. Neurotransmiteri prenose informacije od jedne nervne stanice do druge, te ako su u neravnoteži ove poruke se ne prenose pravilno. Na taj način dolazi do promene kako mozak u pojedinim situacijama reaguje, što dovodi do teskobe.

Razni strahovi, napadi panike ili pojedini stresni događaji, kao što su zlostavljanje, smrt bliske osobe, razvod, promena radnog mesta ili škole mogu da dovedu do pojave generalizovane anksioznosti. Stanje se dodatno pogoršava korišćenjem psihoaktivnih supstanci – alkohola, kofeina i nikotina.

Generalizovana anksioznost – simptomi

“Šta ako se nešto desi? Kako ću reagovati?”, “Uvek sam pod stresom od brige”, “Ne mogu da se opustim.” Ovo su samo neke od rečenica koje izgovaraju osobe koje pate od generalizovane anksioznosti. Kao takve, one nemaju sposobnost da prebrode teške situacije. Samim tim ih izbegavaju pravdajući se da im nedostaje samopouzdanje.

Generalizovana anksioznost može da ispolji i fizičke simptome. Naime, samo 13,3 odsto pacijenata se javi lekaru za konkretno lečenje. Ostali se javljaju lekarima zbog problema sa spavanjem, osetljivosti na buku, depresije, vrtoglavice. Pored toga, javljaju se i bolovi u mišićima, glavobolje, nepravilni rad srca, pa čak i gastro problemi.

Imajući u vidu da je generalizovana anksioznost praćenja raznim tegoba, veoma je bitno postaviti tačnu dijagnozu kako bi na vreme započelo lečenje.

Kako se leči generalizovana anksioznost?

Prvi korak je sagledavanje problema. Kada se pacijent javi lekaru treba utvrditi da li su simptomi prisutni zbog anksioznosti, zdravstvenog problema ili i jednog i drugog.

Tek kada se isključi mogućnost drugih bolesti, odnosno dijagnostifikuje generalizovana anksioznost može se početi sa lečenjem.

Psihoterapija u ovakvim slučajevima daje najbolje rezultate!

Psiholog ima veoma značajnu ulogu u lečenju putem kognitivno-bihevioralne terapije.

Zahvaljujući njoj pacijenti uče da prepoznaju i promene ponašanje koje dovodi do teskobe. Zatim, da promene ograničena i iskrivljena razmišljanja i sagledaju pravu realnost.

U terapiji se primenjuju tehnike relaksacije, tehnike disanja, sistematska desenzitizacija, preplavljujuće tehnike, pozitivno mišljenje, kognitivno restrukturiranje kao i trening socijalnih veština.

Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da pobedite teskobu i druge simptome izazvane generalizovanom anksioznošću.