Podrška porodice – Bitan faktor u procesu psihoterapije
Podrška porodice je važan faktor tokom lečenja.
Porodica je osnova svega. Ona je temelj dobrih odnosa, smernica za vaspitanje, učenje i razvijanje pravih vrednosti i moralnih načela. Pre svega, porodica je mesto ispunjeno srećom i ljubavlju, gde nas čeka omiljeni kolač, topli pogled i zagrljaj u koji se slivaju sve emocije. Takođe, ona je naša zona komfora i sigurnosti kada smo tužni. U lošim situacijama uvek se vraćamo našim najbližima. Jer, niko nas ne razume bolje od njih i niko nam ne može uputiti prave reči utehe kada nam je najteže kao članovi porodice. Pa ne čudi što svaki neuspeh, svako razočarenje i bol pogađa ne samo nas same, već i naše najbliže.
Kakvu ulogu obuhvata podrška porodice u slučaju bolesti otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Podrška porodice od prvog dana otkrića bolesti
Brz životni tempo, koji je odlika savremenog doba, doneo je brojne obaveze. Tako da je briga o sebi, naročito svom zdravlju, mnogima odavno prestala biti prioritet. Samim tim, poseta lekaru sledi tek kada simptomi bolesti postanu jasno vidljivi.
Ma koliko slutili, niko od nas nije spreman da se suoči sa neprijatnim vestima. Pa šok i zbunjenost koji se prvo javljaju zamenjuje neverica, poricanje, a zatim ljutnja i razni strahovi. Da bi se ublažio ovaj priliv emocija stručnjaci savetuju da nikako ne trebate sami ići kod lekara. Što znači da podrška porodice počinje i pre samih vesti o vašem zdravstvenom stanju.
Ujedno, član porodice će bolje upamtiti sve značajne informacije i savete lekara, te će pomoći da shvatite prirodu bolesti.
Podrška porodice podrazumeva održavanje jakih porodičnih veza
Bolest jednog člana menja porodični život. Upravo veliki stres kojim ste izloženi vi i vaši najbliži pokazaće snagu međusobnih odnosa.
Kako pomoći voljenoj osobi, a ne narušiti njeno samopouzdanje? Koji je tretman najbolji? Šta reći u ovoj situaciji? Samo su neka od pitanja koja postavljaju članovi porodice. Prvi korak u dobijanju odgovara jeste upoznavanje sa izvorom problema. Nikako nemojte informacije tražiti na internetu, već od stručnog lica. Jedino lekar specijalista vas može uputiti u tok bolesti, moguće komplikacije, kao i oporavak.
Imajte u vidu da podrška porodice pojačava motivaciju za lečenjem. Jer, svest da pojedinac nije sam i da se uvek može osloniti na druge u teškim vremenima čini svaku borbu lakšom. Zato, naoružajte se strpljenjem i pozitivnim stavom kako biste sačuvali mentalno zdravlje svih članova porodice.
Stručnjaci ističu da je prikrivanje informacija velika greška koju pravimo u želji da zaštitimo svoje najbliže od loših vesti. Umesto distance, vodite iskren razgovor sa porodicom. Dvosmerna komunikacija i pokazivanje osećanja daće snagu za izlečenje. Pa će depresija i apatija, kao česti pratioci bolesti, biti izbegnute.
Podrška porodice u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
Bolest donosi i drugačiju organizaciju porodičnih obaveza. Te podrška porodice obuhvata i pomoć u kućnim poslovima, ishrani, brizi oko dece…
S obzirom da novonastala situacija utiče na svaki segment života, uključujući i socijalni, veliki značaj ima porodična psihoterapija.
Saveti psihologa pružiće svi članovima porodice emotivnu stabilnost. Tako da će moći racionalno da sagledaju situaciju i donesu prave odluke u izazovima tokom lečenja.
Ukoliko je vas ili vašeg člana porodice pogodila nemila bolest potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
PMS i anksioznost – Zašto i kako su povezani?
PMS i anksioznost su usko povezani.
Predmenstrualni sindrom tj. PMS predstavlja skup simptoma koji se javljaju od ovulacije do prvog dana menstruacije.
U davna vremena PMS je smatran preteranom razmaženošću ili psihičkom slabošću. Da bi 30-ih godina prošlog veka tumačen kao specifično stanje mladih devojaka koje rade u fabrikama. Tek su 1953. godine Dalton i Greene detaljnije opisali problem u članku objavljenom u British Medical žurnalu. Na osnovu njihovog rada usledila je zvanična medicinska dijagnoza.
Procenjuje se da, danas, preko 80 odsto žena širom sveta pati od PMS-a, ali simptomi nisu jedinstveni. Kod pojedinih ispoljavaju se fizičke tegobe – glavobolja, nadutost, otečenost, bol u grudima, leđima… Dok se kod drugih pripadnica lepšeg pola javljaju psihičke smetnje. Pored karakterističnih promena raspoloženja i razdražljivosti, jedan od simptoma je i anksioznost.
Kako PMS i anksioznost uslovljaju jedan drugog okriva vam psihološko savetovalište Sana.
PMS i anksioznost – zašto nastaju
Predmenstrualni sindrom je izazvan hormonalnom neravnotežom. Naime, ukoliko u toku meseca ne dođe do oplodnje jajne ćelije, jajnici prestaju sa lučenjem estrogena i progesterona. Što za posledicu ima pojavu niza simptoma.
Međutim, tačan razlog koji dovodi u vezu PMS i anksioznost nije otkriven. Najčešće se objašnjava promenom u nivou estrogena i progesterona, koji, pak, utiče na nivo serotonina u mozgu. Nasuprot smanjenju hormona sreće, u danima neposredno pre početka menstruacije raste kortizol. Samim tim je povećan i stres koji žene osećaju. Odnosno, otežano je upravljenje emocijama i kontrola stresa. Pa sasvim drugačije reaguju u određenim situacijama nego tokom normalnih danima.
PMS i anksioznost su dodatno izraženi kada se kao simptom javljaju problemi sa snom, insomnia. Tada, umor i razdražljivost dodatno utiču na mentalno zdravlje, pojačavajući znake anksioznosti, koje u pojedinim situacijama prate napadi panike.
Kako ublažiti PMS i anksioznost?
Kao što je slučaj sa stresom, važno je razviti strategije suočavanja sa anksioznošću. To može biti lagana šetnja. Naučno je dokazano da boravak na svežem vazduhu pomaže da se oslobodimo loših misli i osećanja i ostatak dana provedemo sa pozitivnijim stavom. Takođe, joga čini čuda za vaš organizam. Ne samo da pomaže da ostanete fit, već poboljšava mentalnu funkciju.
Stručnjaci preporučuju zdravu ishranu u borbi sa PMS-om i anksioznošću. Ona održava vaš probavni sistem zdravim. A kada probava dobro funkcioniše, mozak radi još bolje. Pa se lakše nosi sa stresom i simptomima anksioznosti.
Briga o sebi je ključna za PMS i anksioznost. Zato, nađite vremena za sebe i stvari koje volite. One će vas opustiti i doprineti vašem duševnom blagostanju.
Pomoć psihologa u borbi sa anksioznošću kao simptomom PMS-a
Saveti psihologa mogu vam pomoći da prepoznate znake anksioznosti. Dok će vas psihoterapija naučiti ne samo kako da ih izbegnete, već i kako da se sa njima izborite.
Veoma je važno da shvatite da je reč o trenutnom stanju. U pitanju su samo loši dani koji će proći i ne moraju se više nikad ponoviti. Da biste pažljivo pratile simptome vodite PMS dnevnik. Na taj način otkrićete obrasce ponašanja koji vode ka anksioznosti. Ujedno, moći ćete da ih svedete na minimum.
Ukoliko ne možete same da se izborite sa anksioznošću tokom predmenstrualnog sindroma kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Odnos prema novcu
Odnos prema novcu je veoma kompleksan.
Kolika ti je plata? Često je pitanje ne samo u našoj zemlji, već širom sveta. Nažalost, retko ko je zadovoljan svojim primanjem. I dok jedni za to krive ekonomsku krizu, drugi, pak, vladu, dok treći smatraju da poslodavac ne vrednuje dovoljno njihov rad. Mnogi nisu svesni da odnos prema novcu, zapravo, određuje njihove finansije.
Naime, novac je snažni pokretač. On nam obezbeđuje materijalnu sigurnost i lagodan život kakav želimo. Pa ne čudi što se trudimo da ga imamo što više. Sa druge strane, novac deluje poput bolesti zavisnosti, menjajući našu percepciju. Odnosno, njegovim dobijanjem aktiviraju se isti centri u mozgu kao pod uticajem droge. Što znači da odnos prema novcu zavisi, pre svega, od indvidualnih karakteristika nas samih. Stručnjaci ističu da osobine kojih nismo svesni možemo da otkrijemo posmatrajući ovu vezu.
Odnos prema novcu je stečeno uverenje
Baš kao što se strahovi i fobije preuzimaju od roditelja, tako i uverenja stičemo na osnovu mišljenja odraslih članova porodice. Razlog za to leži u činjenici da deca kao mala nemaju mogućnost da uvide šta je tačno, a šta nije. Pa svoje stavove formiraju na osnovu njihovih.
Tako, na primer, ako roditelji stalno govore da nema dovoljno novca za sve ili da on ne pada sa neba, kod vas će se razviti osećaj straha od siromaštva. Neretko, ovo stanje prati stres zbog stalne težnje da se ostvari bolja finansijska situacija. A u pojedim situacijama može da dovede i do ozbiljnih psihičkih problema, kao što su depresija i anksioznost.
Mnoge od nas su u detinjstvu roditelji učili da uvek nakon diranja novca treba da operemo ruke. Verovanje da je novac prljav, tokom odrastanja utiče na naše mentalno zdravlje. Ovakav odnos prema novcu može da razvije otpor prema primanju i naplati potraživanja. Što se negativno odražava na samopouzdanje, naročito u prisustvu bogatih ljudi, jer istovremeno ih osuđujemo i zavidimo im.
Novac kao mera uspeha
Novac daje infromaciju drugima o našem materijalnom stanju. Samim tim govori i o uspehu koji smo postigli. Takođe, ukazuju na naš društveni status. Pri tome, odnos prema novcu zasnivamo na osnovu odnosa prema ljudima. Nije važno koliko mi, zaista, imamo, već koliko smo iznad drugih sa kojima se upoređujemo.
Umesto da prevazilazimo prepeke na putu ka ličnom razvoju, trudimo se da sve svoje kvalitete predstavimo kroz pojam vrednosti. Čime se produbljuje neracionalan odnos prema novcu. Pa psihološko savetovalište Sana naglašava da ga treba promeniti.
Zdrav odnos prema novcu
Iako je odnos prema novcu razvijen na osnovu uverenja naših roditelja, u izvesnoj meri možemo ga promeniti.
Da biste imali zdravu vezu, neophodno je, najpre, da utvrdite kakva osećanja kod vas novac budi. Ponekad, on može biti prikriveni simptom nekog psihičko problema. Najbolji dokaz za to jeste kupoholija kao sredstvo da se zameni usamljenost.
Jedino kada postanete svesni svakodnevnog učinka koji novac ima na vaše psihičko funkcionisanje možete započeti sa promenom svog stava. Ujedno, morate da postavite jasne ciljeve, realno ostvarive, kao i da definišete listu svojih prioriteta. Ne samo da ćete biti srećniji, već rezultat ovih promena biće i bolja finansijska situacija.
Nemojte da dozvolite da odnos prema parama predstavlja kočnicu u vašem životu, potražite savet kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Šta je zona komfora i kako izaći iz nje?
Zona komfora – mesto gde se osećamo sigurnim, gde nam je sve poznato i nema iznenađenja. Samim tim, ne postoje ni nepredvidive situacije koje mogu da naruše naš mir.
Prema definiciji zona komfora je psihičko stanje u kojem se osećate „udobno“, smireno, sigurno, ušuškano. Pa odatle i drugi naziv zona udobnosti.
Psiholog Bardwick je definiše kao „bihevioralno stanje koje ne uključuje anksioznost“. Dok profesor sa Univerziteta u Hjustonu, Brown objašnjavanja da je zona komfora „tamo gde su naša nesigurnost, oskudica i ranjivost svedeni na minimum; tamo gde osećamo da imamo određenu kontrolu“.
Usled ekonomske situacije mnogi ljudi u našoj zemlji žive po unapred smišljenom scenariju, u kome se stvari rade „kako treba“. Određena škola, fakultet, posao na koji, obično, provedete čitav radni vek. Zatim, pod pritiskom sredine u određeno doba zasnujete porodicu, i na kraju odlazak u penziju.
Međutim, da li su potpuna sigurnost i ustaljene navike, zaista, dobre otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Da li je zona komfora opasna?
Život je dinamičan, pun izazova. Pa ako se zatvorimo u svoju zonu komfora on će proći pored nas. Izgubiće svoj smisao, namećući nam brojna pitanja u poznom dobu. Da li sam uludo potrošio život? Da li sam dao maksimum ili sam, zbog straha, izgubio najbolju priliku? Da li bih sada sa ovom pameću postigao više? Upravo kriza srednjih godina počinje ovim i mnogim drugim dilemama. Što vodi u sasvim drugu krajnost života kakav ste imali do tada.
Iako je zona komfora sinonim za udobnost, ona je, istovremeno i odraz našeg nezadovoljstva. Naime, ustaljeni životni ritam, bez rizika i preuzimanja inicijativa, sprečava nas da se razvijamo i napredujemo.
Zato, stručnjaci savetuju da umesto predviđenog života pređemo u zonu rizika. Ona se ne odnosi na donošenje nepromišljenih odluka i prihvatanje promena koje su štetne po vaše zdravlje i bezbednost. Već je zona rizika, zapravo, zona učenja – stvaranja novih vidika, ideja i znanja.
Zašto je važno izaći iz zone komfora?
Verovali ili ne, zona komfora može da utiče na naše mentalno zdravlje. Nije redak slučaj da nakon izvesnog vremena telo počinje da nam šalje signale za promenu. Čak i kada je na prvi pogled sve u redu, može nastati depresija kao posledica stagniranja i istih, svakodnevnih obrazaca ponašanja.
Promene možete započeti malim koracima. Dovoljno je da probate novo jelo, da promenite put do kuće, da pročitate knjigu žanra koji vas ranije nije interesovao, upoznate nove ljude…
Izlazak iz zone komfora ojačaće vaše samopouzdanje
Prvi koraci su, svakako, najteži. Pa se preporučuje da stvari menjate postepeno. Tako, na primer, ako imate strah od javnog nastupa, pobedićete ga, najpre, vežbanjem pred svojom porodicom i najbližim prijateljima. Zatim, pred malim grupama, pa ćete, onda, biti spremni i za prezentacije na seminarima i velikim skupovima.
Takođe, morate naučiti da mnoge rečenice i tuđa ponašanja ne prihvatate lično. Te je za izlazak iz zone komfora neophodno da se udaljite od negativnih ljudi koji vas sputavaju u napredovanju.
Imajte u vidu da su greške sastavni deo života. Odnosno, one su put ka uspehu i boljoj budućnosti. Zato, umesto izgovora i rečenica: „Ja to ne mogu“, podstaknite sebe da možete savladati postavljene ciljeve. Jedino ćete na taj način uspeti da promenite svoje granice i uvidite sposobnosti kojih niste ni bili svesni.
Ukoliko niste spremni sami da zakoračite van zone komfora, pomoći će vam psihološko savetovalište Sana.