Znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta

Znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta su prisutni, samo na njih treba obratiti pažnju.

Stres je nešto sa čime se svi nosimo, verovatno svakodnevno, pa ne čudi što mnogo od nas osećaju kao da je on sam deo života koji moramo iskusiti, a ne nešto što bismo trebali da pokušamo da popravimo, jer može biti opasno.

Osim stresa, svako od nas je, makar jednom, iskusio razočaranje, prekomernu brigu, promene raspoloženja i druge oblike emocionalnog nemira. Oni su, najčešće, posledica profesionalnog neuspeha, odbijanja, finansijskih problema, loših odnosa ili ličnog gubitka.

Ova stanja su, obično, privremenog karaktera. Međutim, kada potraju mogu da dovedu do ozbiljnih problema kao što su anksioznost, depresija, pa i do razvoja neke psihosomatske bolesti.

Stanje dodatno otežava činjenica da mnoge signale koje nam telo šalje ne umemo da protumačimo. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva koji su karkateristični znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta.

Fizičke tegobe za koje ne postoji objašnjenje

Kada se razmatraju znakovi da bi trebalo da potražite pomoć psihoterapeuta najrasprostranjeniji su oni koji su vezani za naše zdravlje. Nemojte da zaboravite da su um i telo povezani, pa da su, ponekad, medicinski simptomi koji se ispoljavaju, zapravo, znak da nam je narušeno mentalno zdravlje.

Pre svega, to su tegobe sa varenjem i probavom. Naša creva su više povezana sa mozgom nego što mislimo, pa višak stresa, anksioznosti i depresije može da izazove mučninu u stomaku. Takođe, česte i neobjašnjive glavobolje, koje nisu uspeli da dijagnostifikuju lekari ukazuju da rešenje treba tražiti u psihoterapiji.

Više ne uživate u aktivnostima koje ste obično radili

Ljudi koji se bore sa psihološkim ili emocionalnim problemima često se osećaju odvojeno i otuđeno od života. Zbog toga gube interesovanje za stvari koje su obično voleli da rade, bilo da se radi o hobijima ili druženju. Upravo su trajna nezainteresovanost i osećaj unutrašnje praznine znaci ne samo depresije i usamljenosti, već i fizičkog i psihičkog zlostavljanja.

Gubitak interesovanja, neretko, prati osećaj kao da stalno radite istu stvar iznova i iznova sa istim negativnim rezultatom. Vremenom, prestajemo da se bavimo i svakodnevnim obavezama na poslu, školi i u porodici.

Poteškoće u regulisanju emocija

Svakako, neki ljudi su emotivniji od drugih, a to ne mora uvek značiti da im je potrebna terapija. Ali ako se osećate kao da ne znate kako da naterate sebe da prestanete da plačete ili ako ne možete da kontrolišete svoj bes, nemojte se stideti da potražite savet psihologa.

Naše društvo govori samo o pozitivnim emocijama, poput radosti ili sreće, pa ne znamo koja je razlika između poremećaja raspoloženje i normalne tuge, niti kako da se nosimo sa nečim težim, a još manje kako da kontrolišemo stres.

S obzirom da se oni gomilaju u nama, postoji rizik da se u jednom trenutku dogodi eksplozija, pa postajete, bez razloga, razdražljivi ili besni. Ovakvo ponašanje se, pak, negativno odražava na našu sliku o svetu, kao i na sliku drugih o nama samima, dovodeći do daljih frustracija. Istovremeno, mogu biti i prikriveni znak depresije.

Ukoliko ste primetili neki od navedenih znakova, nemojte čekati da se problem produbi. Već potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana, a na vama je da izaberete klasično ili online savetovanje.