Amaksofobija – Šta je i zašto se javlja?
Amaksofobija predstavlja intenzivan strah od vožnje, bez obzira da li je prevozno sredstvo automobil, autobus, voz ili avion. Takođe, javlja se i u slučaju da ste vozač, suvozač ili samo putnik.
Sam naziv ukazuje na prirodu ove specifične fobije. Naziv je dobila od grčkih reči „amaxa“, što znači „prevoz“ i „phobia“, tj. strah. Poznata je i pod nazivima hamaksofobija, motofobija i ohofobija.
Izvesni stepen anksioznosti mnogi su osetili makar jednom u toku vožnje. Međutim, kada je strah toliko intenzivan da ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti, reč je o amaksofobiji.
Zašto se javlja amaksofobija?
Amaksofobija najčešće se javlja kao reakcija na prethodno traumatično iskustvo. To je, pre svega, učestvovanje u saobraćajnoj nesreći. Čak i manji incidenti mogu izazvati snažan strah, posebno ako su bili neočekivani i praćeni šokom.
U pojedinim slučajevima je izazvana posredno. Naime, može biti posledica gubitka bliske osobe u saobraćajnoj nesreći. Kod nekih ljudi se razvija gledanjem ili slušanje o teškim saobraćajnim nesrećama na vestima ili društvenim mrežama.
U faktore se svrstava i generalizovani anksiozni poremećaj. Tada se javlja kao deo šire slike straha i nesigurnosti.
Veći rizik imaju i perfekcionisti. Usled preteranog straha da ne naprave grešku u vožnji, da ne povrede nekoga ili izazovu nesreću, ove osobe mogu razviti intenzivan strah od vožnje.
Amaksofobija može biti i naučeno stanje. Izražen strah od vožnje kod jednog roditelja može se „preneti“ na dete.
Na treba zanemariti ni fizička stanja koja dovode do problema. Problemi sa unutrašnjim uhom, vrtoglavice, morska bolest – samo su neke od njih koji mogu stvoriti negativnu asocijaciju na vožnju.
Koji su simptomi amaksofobije?
Ekstremna anksioznost i strah su karakteristični znaci amaksofobije. Manifestuju se u vidu napada panike, koji se javljaju ne samo tokom vožnje, već i pri samoj pomisli na nju. Prate ih ubrzan rad srca, znojenje i otežano disanje.
Neretko su prisutne i opsesivne misli o nesreći ili smrti. Zatim, strah da će se osramotiti, posebno kod napada panike u javnosti, kao i strah od gubitka kontrole.
Osobe koje se suočavaju sa strahom od vožnje osećaju se bespomoćno, jer često zavise od drugih. Mnogi, čak, odlažu druženja i putovanja kako bi izbegli vožnju.
Amaksofobija dovodi i do brojnih fizičkih simptoma. Ovi simptomi mogu uključivati vrtoglavicu, nesvesticu, mučninu, drhtanje i stomačne tegobe.
Kako pobediti amaksofobiju?
Kognitivno-bihejvioralna terapija je ključna u lečenju intenzivnog straha od vožnje. Ona vam pomaže da identifikujete negativne misli i uverenja o vožnji. Ujedno, vas uči mehanizmima suočavanja sa anksioznošću.
Važnu ulogu ima i terapija izlaganja. Obuhvata postepeno izlaganje situacijama u vožnji – počev od scenarija koji manje izazivaju anksioznost, pa do izazovnijih situacija. Poslednjih godina se koristi i terapija izlaganja virtuelnoj stvarnosti. Pomoću virtuelne stvarnosti simuliraju se određene situacije u vožnji, omogućavajući bezbedno i kontrolisano izlaganje izvoru straha.
Preporučuje se i praktikovanje tehnika opuštanja. Meditacija i mindfulness mogu biti korisne u upravljanju anksioznošću tokom vožnje.
Ukoliko patite od amaksofobije potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana. S obzirom da vam vožnja izaziva strah na raspolaganju vam je i psihoterapija iz sopstvenog doma, putem online savetovanja.
Pročitaj Više
Lečenje hroničnog stresa – Vaš put ka boljem i kvalitetnijem životu
Lečenje hroničnog stresa ima ključnu ulogu za očuvanje ne samo fizičkog, već i mentalnog zdravlja.
U svetu sa velikim zahtevima, stalnim pritiscima na poslu i brojnim porodičnim obavezama, stres je postao svakodnevnica. Obično je izazvan specifičnih, kratkoročnim događajaima, kao što je bezazlena rasprava sa partnerom, loša ocena deteta ili neočekivani trošak. Ove stresne situacije povećavaju nivoe kortizola i adrenalina, dovodeći do „fight or flight“ reakcije.
Za razliku od aktunog, hronični stres se vremenom nakuplja, jer proističe iz dugotrajnih, nerešenih problema. Nezdrava veza, stalni finansijski teret, stalno nezadovoljstvo na poslu – najčešći su pokretači ove vrste stresa.
Nažalost, hronični stres je široko rasprostranjen, ali često neprimećen problem. Istraživanja pokazuju da se oko 30 odsto odrasle populacije suočava sa njim. Pri čemu je stres kod žena češći u odnosu na muškarce.
Simptomi hroničnog stresa
Pre nego što krenete da razmatrate lečenje hroničnog stresa morate znati koji su njegovi simptomi.
Nedostatak energije, ekstremni umor, čak i odmah pri buđenju ili nesanica – karakteristični su znaci hroničnog stresa. Prate ih poteškoće u koncentraciji, osećaj bespomoćnosti, nisko samopoštovanje, pa i anksioznost. Kod nekih je prisutna i razdražljivost i gubitak seksualne želje.
Hronični stres se može manifestovati i fizičkim simptomima. Tu spadaju, pre svega, učestale glavobolje. Zatim, problemi sa varenjem, promene u apetitu, bolovi u mišićima.
S obzirom da se razvija postepeno, simptomi se vremenom akumuliraju. Ovo podmuklo nagomilavanje čini da se mnogi ljudi njima prilagođavaju. Umesto da ih prepoznaju kao znake ozbiljnog problema često ih tumače kao normalnim tokom svakodnevnog života. Upravo to čini hronični stres opasnim.
Ukoliko se lečenje hroničnog stresa na vreme ne započne može dovesti do niza zdravstvenih problema. Gastritis, čir na želucu, srčane bolesti, hipertenzija, dijabetes i problemi u radu štitne žlezde – samo su neke od njih.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o terapijama za hronični stres.
Efikasne terapije za lečenje hroničnog stresa
Uobičajeni pristup lečenju hroničnog stresa uključuju psihoterapiju, mindfulness i promenu načina života.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže pojedincu da identifikuje i promeni negativni obrasce razmišljanja i ponašanja koja doprinose stresu. Takođe pomaže u učenju tehnike opuštanja i veštine suočavanja.
Mindfulness terapija se fokusira na svest o sadašnjem trenutku i prihvatanje kako bi se smanjili stres i anksioznost. Pomaže kod mentalnog „preopterećenja“.
Često se primenjuje i psihodinamička terapija. Ova terapija istražuje nesvesne obrasce i prošla iskustva koja mogu doprinositi stresu. Veoma korisne su i terapija ekspozicije i integrativne terapije (koje kombinuju različite pristupe).
Briga o sebi u upravljanju stresom
Borba sa hroničnim stresom podrazumeva i promenu načina života.
Fizička aktivnost je moćno sredstvo za ublažavanje stresa. Stručnjaci savetuju redovno vežbanje u trajanju od 150 minuta nedeljno. Pri čemu vežbe ne moraju biti intenzivne. Dovoljna je vožnja biciklom ili brzo hodanje.
Zdrav san je obavezan. Uspostavite redovan raspored spavanja u kontinuitetu 7 do 9 sati u toku noći. Obavezno stvorite opuštajuću rutinu pred spavanje.
Nemojte zaboraviti na ishranu. Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, proteinima i integralnim žitaricama može poboljšati vaše raspoloženje i nivo energije. Zato ograničite prerađenu hranu, nezdrave masti i rafinisane šećere. Smanjite i unos kofeina i alkohola, jer mogu pogoršati stres i anksioznost.
Upravljenje stresom znači upravljenje vremenom. Naučite da dajete prioritet zadacima, efikasno upravljate svojim vremenom i izbegavate preterano obavezivanje. U protivnom može doći do preopterećenja koje vodi ka hroničnom stresu.
Tehnike opuštanja, poput joge i meditacije, pružaju veliku pomoć u oslobađanju svakodnevnog stresa. Samim tim sprečavaju njegovo nagomilavanje.
Lečenje hroničnog stresa je kompleksno, te na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Anksiozni poremećaji – Zašto se javljaju i koje vrste postoje?
Anksiozni poremećaji su psihički poremećaji koje karakteriše prekomeran i dugotrajan osećaj straha, zabrinutosti ili napetosti, koji nisu u skladu sa stvarnom situacijom.
Sasvim je normalno ponekad imati izvesnu anksioznost. Možete osećati nervoznu ili strah kada treba da donesete važnu odluku u životu, dok čekate rezultate testa ili se spremate za razgovor za posao. U pojedinim slučajevima anksioznost može biti i korisna. Ona nam pomaže da primetimo opasne situacije i fokusiramo našu pažnju kako bismo ostali bezbedni.
Međutim, anksiozni poremećaji su mnogo više od povremene nervoze i strepnje. Njihov intenzitet je toliko jak da ometaju naše svakodnevno funkcionisanje. Pri čemu dovode do preteranih nekontrolisatih reakcija koje nisu srazmerne situaciji.
Anksiozni poremećaji su najrasprostranjeniji tip mentalnog poremećaja na globalnom nivou. Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 30 odsto odraslih osoba.
Zašto se javljaju anksiozni poremećaji?
Kao i kod drugih mentalnih zdravstvenih stanja, tačan uzrok nije poznat. Zato se smatra da anksiozni poremećaji nastaju kombinacijom više faktora. Pre svega, faktora okoline.
Težak ili dugotrajan stres može promeniti ravnotežu neurotransmitera koji kontrolišu vaše raspoloženje. Na taj način stvaraju se povoljni uslovi za razvoj anksioznog poremećaja. Doživljavanje traumatičnog događaja takođe može izazvati anksiozne poremećaje
Važnu ulogu ima i genetika. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je neki od njih već registrovan u porodici.
U pokretače se svrstava i hemijski disbalans neurotransmitera i hormona, kao što su norepinefrin, serotonin, dopamin i gama-aminobuterna kiselina (GABA). Anksioznom poremećaju mogu doprineti i promene u mozgu. Naime, deo mozga koji se naziva amigdala ima ulogu u detektovanju opasnosti. Ukoliko postoji preosetljivost amigdale povećan je rizik od stvaranja „lažnih uzbuna“ u bezopasnim situacijama.
Vrste anksioznih poremećaja
Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5).
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) karakteriše prekomerna, česta i nerealna briga o svakodnevnim stvarima. To mogu biti poslovne obaveze, porodica, zdravlje, kućni poslovi ili neke druge uobičajne situacije. Povezan je sa najmanje dve ovakve strepnje u toku dana, te dovodi do stalnog straha i osećaja preopterećenosti. Zapravo, osobe sa ovim problemom se stalno pitaju „šta ako…..“.
Panični poremećaj uključuje višestruke neočekivane napade panike. Glavna karakteristika stanja je da se napadi dešavaju bez upozorenja i nisu posledica drugog mentalnog ili fizičkog stanja. Prate ih fizički simptomi, kao što su gušenje, vrtoglavica, bol u grudima.
Agorafobija u najširem smislu predstavlja strah od javnog prostora. Tačnije, situacija u kojima bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć. Može dovesti do potpunog izbegavanja izlaska iz kuće.
Socijalni anksiozni poremećaj predstavlja intenzivan i kontinuirani strah od ponižavanja ili osude u društvenim situacijama. Zbog toga osobe sa ovim poremećajem izbegavaju da drže javne govore, kontakte sa nepoznatima, čak i da jedu pred drugima.
Poremećaj separacione anksioznosti se manifestuje iracionalnim, preternim strahom koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Iako se njegova pojava kod dece smatra normalnom fazom detinjstva, može se javiti i kod odraslih. Tada dovodi do brojnih problema u svakodnevnim aktivnostima.
Selektivni mutizam karakteriše nemogućnost govora u situacijama u kojima se očekuje komunikacija, uprkos sposobnosti govora. Obično se javlja kod dece.
Specifične fobije donose jak, iracionalan strah od konkretnih objekata ili situacija. Na primer strah od pauka, visine, vožnje avionom… Osoba je svesna da strah nije realan, ali ne može da ga kontroliše.
Anksiozni poremećaji ne nastaju „niotkuda“, niti nestaju sami od sebe. Zato na vreme potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Algofobija – Strah od fizičkog bola
Algofobija je intenzivan i iracionalan strah od fizičkog bola. Sam naziv ukazuje na specifičnost ove fobije. Naime, ime je dobila od grčke reči „algos“, što znači „bol“ i „phobos“, tj. „strah“.
Sasvim je normalno da ne volimo bol, niti želimo da ga iskusimo. Obično o njemu razmišljamo kada osećamo bol ili se pripremo za situacije u kojima ćemo verovatno osetiti bol. Na primer, pre stomatološkog tretmana ili operacije. Ova razmišljanja nemaju značajan uticaj na naš svakodnevni život.
Međutim, osobe sa algofobijom će imati intenzivna osećanja straha, anksioznosti ili panike već pri samoj pomisli bez obzira da li je bolna situacija u najavi ili ne. Ova osećanja su toliko snažna da utiču na svakodnevni život i ponašanje. Mogu čak učiniti da osoba bude osetljivija na bol.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o algofobiji.
Zašto se javlja algofobija?
Algofobija se smatra kombinacijom genetskih i faktora sredine. Najčešći uzrok su traumatična iskustva iz prošlosti. Zbog toga je ova fobija pratilac ljudi sa hroničnim bolom. Istraživanja pokazuju da hronični bol pogađa između 20 i 50 odsto ljudi širom sveta. Pri čemu oko 67 odsto njih se suočava sa simptomima iracionalnog straha od bola. Nažalost, preuveličavanje pretnje od bola zapravo može pogoršati bol.
Indirektna traumatična iskustva, takođe, mogu biti pokretač problema. Odnosno, gledanje ili slušanje o bolnim događajima drugih ljudi može da se pretvori u fobiju.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da osobe u čijoj porodici su registrovani psihički problemi imaju veću verovatnoću da razviju algofobiju. Naročito ako su u pitanju anksiozni poremećaji ili neke druge specifične fobije.
Iste hemikalije u mozgu čoveka koje regulišu strah i anksioznost regulišu i način na koji doživljavamo bol. Dakle, njihov hemijski disbalans može pokrenuti oba problema.
Koji su simptomi algofobije?
Algofobija dovodi do određenih ciklusa anksioznosti. Samim tim se ovaj iracionalan strah može ispoljiti na različite načine.
Neki ljudi katastrofiziraju najgori mogući ishod u bilo kojoj situaciji. Oni doživljaju bol kao pretnju. Na primer, za njih jednostavna aktivnost poput primanja pošte može izgledati opasno. Razlog za to leži u razmatranju da ako padnu i slome nogu na putu do poštanskog sandučeta, to će ih sprečiti da rade i zarađuju za život.
Pojedini reaguju na pretnju bolom tako što se intenzivno fokusiraju na njega. Algofobija dolazi od očekivanja bola, a ne od doživljavanja bola. Zato osobe sa ovom fobijom mogu videti potencijal za bol u bilo kojoj situaciji. Čak i bezopasne aktivnosti povezuju sa mogućnošću nastanka bola.
Izbegavanje aktivnosti ili pokreta za koje veruju da bi mogli prouzrokovati bol još jedno je karakteristično ponašanje.
Pored intenzivne brige i napada panike pri pomisli na bol, algofobija dovodi i do fizičkih simptoma. Prekomerno znojenje, lupanje srca, otežano disanje, drtanje, vrtoglavica i nesvestica – uobičajene su fizičke tegobe. Mogu se javiti i mučnina, problemi sa varenjem, utrnulost ili peckanje, posebno u rukama, stopalima, rukama ili nogama.
Kako pobediti iracioanalan strah od bola?
Algofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) se fokusira na to da vam pomogne da promenite način na koji razmišljate o bolu.
Terapija izlaganja vas postepeno izlaže aktivnostima ili pokretima koje ste ranije izbegavali, jer ste verovali da će izazvati bol. Na primer, lagano podizanje nogu može vam pomoći da prevaziđete strah od bola u nogama.
Postepeno povećanje nivoa aktivnosti i vežbanje imaju blagotvorni efekat u smanjenju straha od bola. Prilikom vežbanja mozak luči hormone sreće, endorfin i serotonin. Ovi hormoni poboljšavaju raspoloženje i pomažu vam da efikasnije upravljate bolom.
Ukoliko imate iracionalni strah od bola potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se nositi sa burnout-om?
Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.
Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.
Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.
Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.
S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.
Prepoznajte znake burnout sindroma
Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.
Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.
Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.
Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu
Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.
Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.
Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.
Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.
Vežbajte samosaosećanje
Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.
Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.
Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe
Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.
U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Preterana stidljivost – Uzroci, posledice i načini prevazilaženja
Preterana stidljivost predstavlja čest osećaj nelagodnosti ili nervoze u društvenim situacijama, posebno u blizini nepoznatih ljudi ili u novim okruženjima. Obično uključuje samosvest i strah od osude ili odbacivanja, što stidljivim ljudima otežava započinjanje ili održavanje razgovora.
Svako je od nas doživeo makar jednom u svom životu stid u određenim situacijama. Međutim, kada je osećaj nelagode toliko intenzivan da narušava kvalitet života reč je o preteranoj stidljivosti.
Zašto se javlja preterana stidljivost?
Preterana stidljivost ima više uzroka. Naime, ono što može izazvati stidljivost kod nekih ljudi, ne mora biti uzročnik za druge. Ipak, postoje 3 karakteristična pokretača.
Traumatska iskustva iz detinjstva su jedan od najčešćih uzročnika. Naročito ona koja potiču iz detinjstva. Na primer, zadirkivanje druge dece zbog izgleda ili hobija može dovesti do razvoja intenzivne stidljivosti.
Proživljavanje promene u vašoj porodičnoj dinamici, koje su izazvane razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe, takođe može dovesti do stidljivosti u odraslom dobu.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da postoje određeni nasleđeni faktori koji mogu povećati verovatnoću pojave preterane stidljivosti.
U većini slučajeva, preterana stidljivost je posledica uticaja sredine. Imati stroge roditelje koji su vam određivali sve što smete – i ne smete – da uradite kao dete, može vam otežati da izađete iz zone komfora kao odrasloj osobi. Ili, ako ste odrasli u nebezbednom okruženju, mogli biste se plašiti da se izložite u društvenim okruženjima.
Koje su ključne karakteristike preterane stidljivosti?
Preterana stidljivost donosi veliku svesnosti o sebi. Posebno o izgledu, postupcima i rečima. Osobe sa ovim problemom pažljivo prate svoje ponašanje, što može dovesti do povećane anksioznosti.
Karakteriše je i doživljavanje straha ili nervoze u društvenim okruženjima, kao što je upoznavanje novih ljudi, govor pred grupom ili učešće u razgovorima. U težim slučajevima ovaj strah se može preklapati sa simptomima socijalne anksioznosti.
Preterano stidljive osobe svode interakciju sa ljudima na minimum kako bi smanjili nelagodnost. Pojedini čak izbegavaju društvene situacije. Zbog toga ovim osobama može biti teško da steknu prijatelje, održe kontakt očima ili da se osećaju dovoljno samouvereno da razgovaraju u grupnim okruženjima.
Preterana stidljivost se ispoljava i fizičkim simptomima. To su, pre svega, crvenilo u licu, prekomerno znojenja, pa i drhtanje ili ubrzani rad srca kada se suoče sa društvenom interakcijom. Upravo ove fizičke reakcije čine da se u društvu ljudi stidljive osobe osećaju neprijatno.
Razlikovanje stidljivosti i anksioznosti
Ljudi često poistovećuju preteranu stidljivost i socijalnu anksioznost. Iako ovi pojmovi dele sličnosti i mogu se preklapati, prilično su različiti, te ih ne treba mešati.
Poremećaj socijalne anksioznosti je problem mentalnog zdravlja, dok preterana stidljivost nije. Socijalna anksioznost proizilazi iz straha od odbacivanja, kritike drugih i samokritike. Sa druge strane, stidljivi ljudi se mogu povući iz društevnog okruženja samo zbog nelagode koju osećaju.
Socijalna anksioznost dovodi do toga da ljudi imaju negativno viđenje sebe samih. Zato ne mogu da uživaju u društvenom životu. Nasuprot tome, stidljivost može učiniti ljude zabrinutim, ali ih ne ispunjava istim stresom kao anksioznost.
Ukoliko se suočavate sa preteranom stidljivošću potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Bipolarna depresija – Kada tuga i euforija menjaju mesta
Bipolarni poremećaj, ranije poznat kao manično-depresivna psihoza, predstavlja ozbiljan mentalni poremećaj koji karakterišu ekstremne promene raspoloženja – od duboke depresije do izrazite euforije (manije ili hipomanije). U okviru ovog poremećaja posebno je važno prepoznati bipolarnu depresiju, jer ona nosi sa sobom visok rizik od funkcionalnog oštećenja i samopovređivanja ako se ne leči na vreme.
Simptomi bipolarne depresije
Bipolarna depresija se javlja u okviru bipolarnog poremećaja tipa I ili tipa II, ali se njeni simptomi često mogu zameniti sa klasičnom (unipolarnom) depresijom.
Neki od najčešćih simptoma uključuju:
1.Dugotrajno osećanje tuge, beznađa i praznine
2.Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo
3.Umor, manjak energije, otežana koncentracija
4. Poremećaji spavanja – nesanica ili preterana potreba za snom
5. Promene u apetitu – gubitak ili povećanje težine
6. Fizička usporenost ili nemir
7. Osećaj bezvrednosti, krivice, suicidalne misli
Ono što razlikuje bipolarnu depresiju od drugih oblika jeste što je ona deo šireg obrasca – osoba može imati depresivne epizode, ali i periode povišenog raspoloženja, pojačane aktivnosti, grandioznih ideja, impulsivnog ponašanja, rizičnog trošenja novca, pa čak i psihoze tokom manije.
Uzroci nastanka
Bipolarni poremećaj i bipolarna depresija nastaju kombinacijom genetskih, bioloških i psiholoških faktora. Neki od ključnih uzroka su:
1. Genetska predispozicija – osobe koje imaju bliske rođake sa bipolarnim poremećajem imaju veći rizik od razvoja ovog stanja.
2. Neurohemijska neravnoteža – posebno u regulaciji neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin i noradrenalin.
3. Stresni životni događaji – gubitak bliske osobe, traumatična iskustva, zloupotreba supstanci.
4. Hormonski disbalans – kod nekih osoba hormonalne promene mogu doprineti razvoju simptoma.
Kako se bipolarna depresija razlikuje od drugih oblika depresije?
Najvažnija razlika između bipolarne i unipolarne (klasične) depresije leži u prisutnosti maničnih epizoda u okviru bipolarnog spektra. Dok osoba sa unipolarnom depresijom isključivo prolazi kroz depresivne epizode, osoba sa bipolarnim poremećajem može doživeti periodične promene raspoloženja – iz dubokog pada u stanje povišene energije.
Još jedna važna razlika je u reakciji na terapiju. Na primer, kod bipolarnog poremećaja, korišćenje antidepresiva bez stabilizatora raspoloženja može izazvati pogoršanje stanja i „prebacivanje“ u maničnu fazu. Zato je pravilna dijagnoza ključna za uspešno lečenje.
U okviru drugih oblika depresije, kao što su:
Sezonska depresija (SAD) – povezana je sa promenama godišnjih doba, najčešće se javlja zimi zbog manjka svetlosti.
Postporođajna depresija – javlja se kod žena nakon porođaja.
Distimija (perzistentna depresija) – blaža, ali dugotrajnija forma depresije.
Bipolarna depresija ima brže i intenzivnije promene i često je udružena sa većim rizikom od samopovređivanja i hospitalizacije.
Zašto je važno potražiti pomoć
Depresija, bez obzira na oblik, nije samo prolazna tuga ili loše raspoloženje. To je ozbiljno zdravstveno stanje koje može značajno narušiti kvalitet života, odnose sa ljudima, sposobnost za rad i svakodnevno funkcionisanje. Bipolarna depresija, u svom najtežem obliku, može dovesti do samoubilačkih misli i ponašanja ako se ne leči.
Zbog toga je izuzetno važno ne ignorisati simptome i potražiti stručnu pomoć na vreme. Pravilna dijagnoza i terapija – bilo da se radi o lekovima, psihoterapiji, promeni životnih navika ili kombinaciji ovih pristupa – mogu dovesti do značajnog poboljšanja i stabilizacije raspoloženja.
Gde potražiti pomoć?
Ukoliko prepoznajete kod sebe ili nekoga koga volite simptome depresije i osećate da ne možete sami da se izborite sa tim stanjem, obratite se stručnjacima. Psihološko savetovalište Sana nudi stručnu podršku, individualne konsultacije i terapiju uz poverljiv i profesionalan pristup.
Ne čekajte da stanje postane ozbiljnije – depresija je izlečiva i uz odgovarajuću pomoć moguće je ponovo voditi kvalitetan i ispunjen život.
Pročitaj Više
Strah od gubitka kontrole – Kako ga prevazići?
Strah od gubitka kontrole je jedan od najčešćih strahova sa kojim se ljudi širom sveta suočavaju. U pitanju je strah da će se, ako ne uspete da kontrolišete ishod budućih događaja, desiti nešto strašno. Odnosno, da će nešto što uradite ili ne uradite negativno uticati vas ili druge.
Suština ovog problema jeste ogromna potreba za redom i predvidljivošću. Međutim, precizno predviđanje i potpuno upravljanje budućnošću nije moguće u svetu koji je prepun neizvesnosti. Zbog toga taj nerealni zahtev kod ljudi sa ovim strahom stvara anksioznost, čineći haotične ili neizvesne situacije posebno izazovnim.
Ovaj strah može biti povezan sa različitim aspektima života, uključujući međuljudske odnose, posao, zdravlje ili čak fizičku sigurnost. Imajući u vidu da narušava kvalitet života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja?
Generalizovani anksiozni poremećaj je vodeći uzrok. Karakteriše ga dosledno stanje brige i anksioznosti, koje često uključuje katastrofalizaciju ili zamišljanje najgoreg scenarija. Kako osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem ne mogu da prestanu da brinu vremenom počinju da osećaju da gube kontrolu, te se javlja strah.
Čest pokretač je i opsesivno-kompulzivni poremećaj. Osoba sa ovim poremećajem ima opsesivne misli koje vode do prinudnih, kompulzivnih radnji. Nakon njihovog izvršenja pojačava se uverenje da nije bilo prinude ne bi mogao da se kontroliše ishod. Samim tim se pojačava strah od gubitka kontrole.
Granični poremećaj ličnosti, takođe, može biti uzročnik. Osoba sa ovim problemom se često bori sa strahom da će biti odbačena ili napuštena. To dovodi do straha od gubitka kontrole nad odnosima u životu do kojih joj je stalo.
Traumatična iskustva, kao što su nesreće, gubitak voljene osobe, fizičko i psihičko zlostavljanje, mogu razviti osećaj da je svet nepredvidiv. Time se stvaraju povoljni uslovi za razvoj straha.
Strah od gubitka kontrole često se povezuje sa perfekcionizmom. Naime, osobe koje teže savršenstvu mogu osećati intenzivan strah kada se stvari ne odvijaju prema njihovim očekivanjima.
U faktore se svrstavaju i depresija, bipolarni poremećaj, bolesti zavisnosti.
Kako se manifestuje strah od gubitka kontrole?
Strah od gubitka kontrole manifestuje se na različite načine, u zavisnosti od osobe i situacije u kojoj se nalazi.
Intenzivan osećaj panike ili nervoze u nepredvidivim situacijama je karakteristični znak. Prate ih opsesivne misli o katastrofičnim scenarijima i osećaj bespomoćnosti i frustracije. Zato osobe sa ovim problemom nastoje da izbegnu situacije u kojima osećaju da nemaju kontrolu. Istovremeno, pokazuju povećanu budnost, stalno prateći svoju okolinu u potrazi za potencijalnim pretnjama.
Prisutni su i nisko samopouzdanje i preterana samokritičnost. Mada se mogu javiti i teškoće u delegiranju zadataka ili prepuštanje odgovornosti drugima.
Strah od gubitka kontrole manifestuje se i nizom fizičkih simptoma. To su, pre svega, ubrzan rad srca i kratak dah ili osećaj gušenja, prekomerno znojenje, drhtanje. Zatim, vrtoglavice, glavobolje i mučnina.
Kako ga prevazići?
Strah od gubitka kontrole zahteva stručnu pomoć. Najčešće tehnike jesu kognitivno-bihevioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno-bihevioralna terapija pomaže u promeni negativnih obrazaca mišljenja i realnog sagledavanja stvarnosti, dok terapija izloženosti podrazumeva postepeno suočavanje sa situacijama u kojima nije moguće imati potpunu kontrolu.
Značajnu pomoć pružaju tehnike opuštanja, kao što su meditacija, vežbe disanja i joga.
Ukoliko ste premetili neki od simptoma straha od gubitka kontrole kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više