Kako obnoviti poverenje u vezi?
Poverenje u vezi je nevidljiva nit koja povezuje ljude. Nažalost, pojedine situacije mogu dovesti do njegovog narušavanja. Tada se obe strane osećaju ranjivo, nesigurno i preispituju sve što su zajedno izgradile. Ipak, poverenje u vezi je moguće obnoviti. Verovali ili ne, taj proces može dovesti do jače, autentičnije veze nego što ste je imali ranije.
Bilo da je u pitanju romantična veza koja je opterećena ljubavnim problemima ili prijateljstvo koje je zašlo u težak period, obnova poverenja je dug put. Reč je o suočavanju sa izazovima, prihvatanju ranjivosti i posvećenosti rastu. Ovaj proces započinje razumevanjem konflikta koji je doveo do narušavanja poverenja, kao i donošenjem svesne odluke o oporavku.
Šta uzrokuje narušeno poverenje u vezi?
Pre nego što možete ponovo izgraditi poverenje u svojoj vezi, morate razumeti šta ga je uopšte oštetilo. Narušeno poverenje može se desiti u malim trenucima ili odjednom kroz velike probleme.
Neispunjena obećanja su najčešći uzročnik. Iako obećanje ne možemo uvek održati, kada takvo ponašenje postane obrazac dovodi do narušavanja emocionalnue sigurnosti. Samim tim, šalje jasnu poruku: ne možete se osloniti na dragu osobu. Vremenom, ta nedoslednost može dovesti do bola, razočaranja i rastućeg osećaja nepovezanosti.
U srži svake zdrave veze jeste sposobnost otvorene i iskrene komunikacije. Međutim, kada se stilovi komunikacije sukobljavaju ili kada jedna osoba izbegava teške razgovore dolazi do frustracije, nesporazuma, pa i distance.
Nerazumevanje u komunikaciji nije uvek namerno. Ponekad je ono rezultat prošlih trauma, razlika u ličnosti ili neizrečenih očekivanja. Ali čak i bez loše namere, posledice bole. Kada vaši pokušaji da se izrazite naiđu na odbacivanje ili zbunjenost, smanjuje se osećaj poverenja da će vaše potrebe biti saslušane.
Malo stvari potresa temelje romantične veze kao neverstvo. Kada se poverenje u vezi naruši prevarom, to ne izaziva samo bol. Dovodi i do sumnje, ogorčenosti, ali i straha da traumu nikada nećete moći da pobedite.
Kako ponovo izgraditi poverenje u vezi?
Obnova poverenja se ne dešava u jednom razgovoru. Potrebno je vreme, namera i dosledan trud obe osobe.
Osnovu obnove poverenja čini otvorena komunikacija. To znači jasno tražiti šta zaista želimo i trebamo, umesto da se nadamo da će druga osoba to pogoditi. Ipak, imajte u vidu da iskrena komunikacija ne sme biti kritična.
Otvorena komunikacija ne napada drugu osobu ili njen karakter, već se fokusira na postupke ili ponašanja. Samim tim treba izbegavati korišćenje kritičkih rečenica, kao što su: Ti uvek… Ti nikada… Zašto ti… Zašto ne…
Započinjanje razgovora jednom od ovih fraza stavlja drugu osobu u defanzivu. Na taj način se produbljuje konflikt.
Izgradnja poverenja zahteva priznavanje svojih grešaka i iskreno izvinjenje. Čak i ako postignemo zajednički jezik sa drugom osobom, prihvatanje odgovornosti i izvinjenje su obevezni za zdrav odnos.
Baš poput izvinjenja, ključno je i opraštanje. Kada odbijemo ili jednostavno ne možemo da oprostimo, nastavljamo da doživljavamo ogorčenost, bes, očaj, tugu i zbunjenost. Ove emocije mogu negativno uticati na naše zdravlje, a da ne pominjemo naše odnose.
Oproštaj vam omogućava da resetujete vezu i počnete iznova. Time ćete se fokusirati na budućnost, a ne na prošlost.
Postavljanje granica je važno za kvalitet odnosa. Bez njih, dozvoljavate drugima da iskoriste vaše vreme, prostor i emocije. Posledica toga jeste iscrpljivanje vašeg mentalnog blagostanja, bilo namerno ili slučajno.
Vaše granice mogu izgledati drugačije za svaki odnos, i to je u redu. Zapravo, nema razloga da osećate potrebu da održavate iste granice sa svojim prijateljima kao što održavate sa partnerom.
Ukoliko sami ne možete da povratite narušeno poverenje u vezi potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se definiše kao anksioznost ili nelagodnost koju možete osećati zbog približavanja drugima, kako fizički tako i emocionalno.
Intimnost je složena. Ona ne podrazumeva samo fizički kontakt, već i deljenje osećanja sa drugima. Može biti i intelektulne prirode. Odnosno, deljenje ideja i misli, kao i deljenje zajedničkih aktivnosti.
Strah od intimnosti je često podsvestan i utiče na sposobnost osobe da formira ili održava bliske odnose. Ovaj strah može da navede da se osoba povuče kada veza počne da se produbljuje ili da promeni temu kada započnu lična pitanja. Takođe, može da se distancira ako se sa nekim previše zbliži, čak i kada žudi za bliskošću.
S obzirom da strah od intimnosti može da utiče na svakodnevni život, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja strah od intimnosti?
U većini slučajeva, strah od napuštanja i strah od gubitka su u osnovi straha od intimnosti. Mada ovi strahovi mogu i koegzistirati.
Osobe koje se plaše napuštanja brinu da će ih partner ostaviti. Zbog toga radije biraju izbegavanje intimnosti bilo koje vrste nego da budu kasnije povređeni.
Kod pojedinih strah od intimnosti proizilazi iz straha od kontrole. To znači da se ove osobe boje da će u vezi biti podređeni ili da će „izgubiti sebe“.
Gubitak bliske osobe, pre svega roditelja, je jedan od vodećih pokretača. Bez obzira da li je gubitak izazvan smrću ili razvodom, deca se osećaju napušteno. Ovaj osećaj stvara pogodno tlo za razvoj straha od intimnosti u odraslom dobu.
Emocionalno zanemarivanje je još jedan od uzročnika. Roditelji koji su fizički, ali ne i emocionalno dostupni „uče“ svoju decu da se ne mogu ni na koga osloniti. Zbog toga u kasnijim godinama mnogi od njih teško veruju drugima.
U faktore se svrstava i fizičko ili psihičko zlostavljanje u detinjstvu. Zlostavljanje može otežati formiranje veze sa ljudima.
Strah od intimnosti ponekad se javlja kao deo socijalne fobije ili socijalnog anksioznog poremećaja. Zapravo, neki stručnjaci klasifikuju strah od intimnosti kao podskup ovih stanja. Pored toga, neke specifične fobije, kao što je strah od dodira, mogu se pojaviti kao deo straha od intimnosti.
Kako prepoznati strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se manifestuje na različite načine. Karakteristični znak jeste održavanje kratkoročnih veza.
Osoba koja ima ovaj strah u stanju je da komunicira sa drugima. Međutim, kako veza postaje veća, odnos se ne produbljuje. Dolazi do prekida, iz bilo kog razloga, i osoba se okreće novoj, površnoj vezi.
Sabotiranje odnosa može biti znak straha od intimnosti. Čin samobotaže može biti u stalnom kritikovanju i optuživanju. Može imati i neki drugi oblik ponašanja koji vodi ka svađi i razilaženju.
U pojedinim slučajevima, osoba sa strahom od intimnosti ima poteškoća u izražavanju potreba i želja. Pošto partneri nisu u stanju da „čitaju misli“, te potrebe ostaju neispunjene. Na taj način dolazi do potvrde da ne može nikome verovati, te dolazi do udaljavanja.
Kao simptom navodi se i perfekcionizam. Naime, perfekcionistima je teško da uspostave intimne odnose, jer brinu kako ih drugi vide. Neretko, imaju i nerealna očekivanja od partnera i same veze.
Aktivno izbegavanje fizičkog kontakta je još jedan znak straha od intimnosti. Može se javiti i manjak samopouzdanja, a ponekad i izlivi besa.
Strah od intimnosti ne treba olako shvatiti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Jo-jo veza
Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.
Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.
Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.
Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.
Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?
Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.
Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.
Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.
Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.
Psihološki uticaj jo-jo veza
Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.
Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.
Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.
Kako se osloboditi jo-jo odnosa?
Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?
Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.
Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Patološka ljubomora – Kako je prepoznati?
Patološka ljubomora, nažalost, nije retka pojava. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 3 odsto ljudi u svetu.
Ljubomora je složena emocija koja uključuje stvarnu ili uočenu pretnju međuljudskim odnosima. Naime, u prirodi čoveka je da oseti ljubomoru kada uoči da je odnos do kog mu je stalo ugrožen. Obično je ona vezana za partnerske veze. Mada se može javiti i u porodičnim i prijateljskim odnosima.
U određenim granicama smatra se normalnom pojavom. Međutim, kada dostigne ekstremne nivoe, te postane preterana, iracionalna i često neosnovana reč je o patološkoj ljubomori.
Morbidna ili deluziona ljubomora, kako se još naziva, je ozbiljan psihološki poremećaj. Ne samo da može da naruši međuljudske odnose i dovede do rastanka, već utiče na svakodnevno funkcionisanje oba partnera.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Zašto se javlja patološka ljubomora?
Različiti psihološki i socioekonomski faktori mogu doprineti patološkoj ljubomori.
Nisko samopouzdanje je jedan od vodećih. Osobe koje imaju ovaj problem često smatraju da nisu dostojne svog partnera. To može dovesti do problema u njihovom odnosu, uključujući i nezdravu ljubomoru.
Duboko usađena osećanja nesigurnosti u vezi ili sebe mogu podstaći iracionalnu ljubomoru. Tome posebno doprinosi strah od napuštanja i nedostatak poverenja. Prethodna loša iskustva u vezi, takođe, mogu biti okidači problema. Osobe koje su ranije doživele izdaju ili neverstvo od strane partnera mogu stvoriti preosetljivost na uočene pretnje.
U uzročnike se svrstavaju i faktori ličnosti, tj. određene osobine ličnosti. U mnogim slučajevima to su društveni faktori. Naročito, kada partner provodi previše vremena sa prijateljima ili u druženju sa nekim ko predstavlja potencijalnu pretnju za vezu.
Patološka ljubomora se vezuje i za pojedine probleme sa mentalnim zdravljem. To su, pre svega, anksiozni poremećaji, granični poremećaj ličnosti, depresija. Zatim, opsesivno-kompulzivni poremećaj, paranoja, šizofrenija.
Kako se ispoljava patološka ljubomora?
Opsesivne misli su karakteristični znak. Misli osobe su stalno zaokupljene sumnjom u neverstvo partnera. Zbog toga ona često proverava njegove aktivnosti kako bi pronašla dokaz da je laže. Neretko se javlja okrivljivanje partnera čak i kada ne postoji realna osnova za to.
Sumnjičavost se ponekad može ispoljiti u preterano zaštitički stav. Posledica toga jeste i kontrolisanje ponašanja, kao što je ograničavanje društvenih interakcija partnera.
Patološku ljubomoru karakterišu i intenzivna osećanja besa, izdaje ili tuge izazvana uočenim izdajama, koje ne moraju biti stvarne.
Ove simptome prati i fizički. Nemir, ubrzan rad srca i teškoće sa spavanjem – samo su neki od njih. Dok se u težim oblicima javljaju i agresivne reakcije, uključujući ne samo verbalno, već i fizičko zlostavljanje.
Kako se izboriti sa patološkom ljubomorom?
Patološka ljubomora je stanje koje zahteva stručnu pomoć. Ipak, prvi korak mora biti prepoznavanje postojanja problema i želja da se reši.
Lečenje se u velikoj meri zasniva na kognitivno bihejvioralnoj terapiji. Ona pomaže da prepoznate negativne misli koje dovode do ljubomore.
Specifične tehnike koje mogu biti od pomoći jesu kognitivno restrukturiranje i kognitivno preoblikovanje. I jedna i druga uključuju promenu načina na koji gledate na situacije i odnose. Krajnji cilj jeste promena negativnih obrazaca u zdrave misli.
Ukoliko ste shvatili da ispoljavate znake neracionalne ljubomore potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Emocionalna nezrelost kod odraslih – Kako da je prepoznate?
Emocionalna nezrelost kod odraslih, nažalost, nije retka pojava.
Zrelost znači da je osoba dostigla završnu fazu rasta, pri čemu se ona ne odnosi samo na fizički, već i na psihički razvoj.
Prema definiciji Američkog psihološkog udruženja emocionalna zrelost predstavlja „visok i odgovarajući nivo emocionalne kontrole i izražavanja“. To znači da emocionalno zrela osoba ima moć samokontrole, razume svoje emocije i upravlja njima. Emocije ne vidi kao slabost, niti pokušava da ih sakrije. Ipak, trudi se da se oslobodi negativnih osećanja.
Sa druge strane, emocionalna nezrelost je sklonost izražavanja emocija bez ograničenja ili nesrazmerno situaciji. U pitanju je emocionalno ponašanje koje je van kontrole ili nije primereno situaciji, te više odgovara emocionalnoj reakciji koju možete očekivati od deteta nego od odrasle osobe.
S obzirom da emocionalna nezrelost može negativno da utiče ne samo na odnose, već i na profesionalni razvoj psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da je prepoznate.
Zašto se javlja emocionalna nezrelost?
Iako nisu tačno definisani uzroci, postoji niz faktora koji se povezuju sa pojavom emocionalne nezrelosti. Vodeći jesu porodični odnosi u detinjstvu. Naime, istraživanja su pokazala da teško detinjstvo bez adekvatne roditeljske podrške može dovesti do toga da osoba izraste u emocionalno nezrelu odraslu osobu.
Veliki uticaj ima i fizičko ili psihičko zlostavljanja u detinjstvu, kao i neka preživljena trauma. Ova loša iskustva mogu dovesti dotle da dete ostane u emocionalnom uzrastu kada se trauma dogodila. Dok nestabilno okruženje dodatno usporava njegov emocionalni razvoj.
Nedostatak emocionalnog obrazovanja, takođe, može biti pokretač. Ako se u porodici ne govori o osećanjima, roditelji ne pokazuje empatiju i ne praktikuju aserativnu komunikacija, dete nema prilike da nauči da upravlja emocijama i prihvati emocionalnu odgovornost.
U faktore se svrstavaju i neurorazvojni poremećaji koji utiču na društveni razvoj i kontrolu impulsa, problemi mentalnog zdravlja i poremećaji ličnosti sa visokim konfliktom.
Znaci koji ukazuju na emocionalnu nezrelost kod odraslih
Emocionalno nezrela osoba ne razmišlja o tome kako njeno ponašanje utiče na druge. Razlog za to leži u činjenici da joj nedostaje svest o osećanjima drugih ljudi i ima ograničen uvid u svoje emocije.
Posledica toga jeste nemogućnost upravljanja svojim emocijama. Njeno ponašanje se može kretati od potpunog zatvaranja u sebe, preko odbrambenog stava, pa do reaktivnog.
Ne preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje je još jedna karakteristika. Emocionalno nezreli ljudi negiraju svoju uloge u sukobu, već svu krivicu prebacuju na druge. Često se služe lažima kako bi izbegli neprijatne situacije ili razgovore.
Pojedini čak ispoljavaju negativne mehanizme odbrane, kao što su zloupotreba alkohola i prekomerno jedenje nezdrave hrane.
Emocionalna nezrelost se ispoljava i nezrelim načinima komunikacije. To podrazumeva, pre svega, grube reči, emocionalno uvredljive, kao i one koje nisu primerene u datoj situaciji. Mada nisu retki ni fizički ispadi, poput bacanja stvari.
Zbog loše emocionalne regulacije, ove osobe deluju impulsivno, ne razmišljajući unapred. Odnosno, imaju problem sa planiranjem budućnosti.
Slično narcisoidnom poremećaju ličnosti, emocionalno nezreli ljudi misle prvo na sebe. Pretpostavljajući da su oni centar svega, traže stalnu pažnju. Ukoliko je dobiju mogu se ponašati na negativan ili društveno neprikladan način. Ujedno se klone bilo kakvih teških ili negativnih situacija koje zahtevaju od njih da razmišljaju o tome kako se neko drugi oseća.
Emocinalno nezrele osobe mogu dostići lični razvoj pomoću adekvatne psiho terapije. Zato, ako ste prepoznali neki od navedenih simptoma, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Poverenje u novoj vezi nakon prevare
Poverenje u novoj vezi nakon prevare je čest problem ne samo žena, već i muškaraca širom sveta.
Nažalost, mnogi ljudi su se suočili sa neverstvom partnera. Ovo traumatično iskustvo donelo je ne samo osećaj bola i tuge, već i beznađa i smanjenog samopouzdanja. Čak i kada poželite da upoznate nekog novog i započnete novu vezu, može biti teško prevazići ta osećanja.
Kako izlaziti na sastanak nakon neverstva? Kako ponovo nekom pokloniti svoje srce? Kako započeti iznova? Ova i slična pitanja postavljaju svi koji su doživeli prevaru. Sva ona proističu iz nesigurnosti i nedostatka poverenja.
Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da imate poverenje u novoj vezi nakon prevare.
Ostavite prošlost iza sebe
Strah da ćete ponovo biti povređeni je opravdan. Ipak, to ne znači da ne trebate više ikome verovati. Ne smete dozvoliti da vas vaša prošlost spreči da ostvarite srećnu vezu. Zato, odlučite da verujete novom partneru. Glavni razlog za to jeste činjenica da osoba sa kojom ste trenutno u vezi nije ona iz prošlosti koja vas je povredila. Novi partner je potpuno vredan vašeg poverenja i poštovanja.
Poverenje u novoj vezi nakon prevare ne odnosi se samo na partnera, već i na vas same. Nakon prevare počećete da preispitujete sebe i svoje odluke, uključujući i izbor novog partnera.
Da biste ponovo verovali sebi morate se osloboditi osećaja krivice. Nemojte zaboraviti da niste krivi što je prethodni partner bio neveran. Verovatno to ne biste mogli da sprečite, čak i da ste primetili znakove upozorenja.
Naučite da budete otvoreni
Nakon prevare ljudi postaju hladniji, postavljajući socijalnu distancu prema svima. Ovo je često neophodan deo „izlečenja“. Međutim, kada pronađete nekoga do koga vam je stalo, trebalo bi da dozvolite sebi da budete ranjivi. Otvorenost sa novim partnerom može vam dati priliku da izgradite divan odnos pun ljubavi i razumevanja.
Biti otvoren i ranjiv ne znači da ćete zaboraviti ono što ste doživeli, niti kako da prepoznate znake prevare. Zapravo, to je prilika koju dajete novom partneru da dokaže da je od poverenja.
Svakako, morate imati na umu da niko nije savršen. Sigurno će vaš novi partner nekada napraviti grešku. Ipak, nemojte automatski pretpostavljati da je greška napravljena da vas povredi. Neretko, osoba nije svesna da vas je svojim ponašanjem povredila. Uz dobru komunikaciju i otvoren, iskren odnos možete rešiti, pa i sprečiti sve konflikte u vezi.
Preuzmite odgovornost za svoje postupke
Za poverenje u novoj vezi nakon prevare veoma je važno da realno sagledate i svoje ponašanje.
Nepokolebljivost, distanciranost, pa i promene raspoložanje su posledice prevare. Kada se provlače kroz novu vezu na kraju dovode do raskida.
Da biste to izbegli morate biti svesni stvari koje radite, a koje ometaju vezu. Suočavajući se sa njima ne samo da ćete postići dobar ljubavni odnos, već ćete izgradite i više poverenja. Takođe, jačaćete svoje samopouzdanje, što doprinosi celokupnom boljitku.
Ukoliko ne znate kako da nastavite život nakon prevare potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Škrtice – Da li se kao takvi rađaju ili postaju?
Škrtice su, prema definiciji, osobe koje nerado troše novac.
Iako ekonomisti širom sveta preporučuju štedljivost, kao vid ulaganja u sigurnu budućnost, ne treba je poistovećivati sa škrtošću. Štedljivost predstavlja pametno i racionalno raspolaganje novcem. Sa druge strane, škrtice teže da uštede po svaku cenu. Zbog toga su spremne da se odreknu čak i osnovnih životnih potreba, kako bi gomilali novac ili drugu imovinu.
Škrtost se smatra manom čoveka i nažalost, veoma je česta. Sreće se kod oba pola, mada su istraživanja pokazala da je češća kod muškaraca.
Da li se škrtice rađaju ili to postaju?
Napravljene su mnoge studije o škrtosti, ali nijedna od njih nije dala precizan odgovor na ovo pitanje. Ipak, postoje jasne naznake da škrtost prolazi kroz nasleđe. U pitanju je snažan stil roditeljstva i vaspitanja koji se manifestuje kroz generacije u porodici.
Odnos prema novcu, baš kao i mnoge druge navike, usvajamo od roditelja. To znači da je veća verovatnoća da će neko postati škrtica ako je odrastao uz takve roditelje.
Ponekad i roditelji koji nisu škrtice mogu ovu osobinu da razviju kod deteta. U želji da svog mališana nauče pravim vrednostima materijalnog sveta i vrednovanju rada često ističu da novac ne pada sa neba. Takva misao kod deteta može da razvije osećaj straha od siromaštva, koji stvara povoljne uslove za razvoj škrtosti.
Društvene prilike, takođe, imaju važnu ulogu. Ekonomske krize, ratovi, glad – samo su neki od problema koji utiču na ljudsku psihu, dovodeći do težnje za sve većom štednjom.
Ne treba zanemariti ni biološki faktor. Naime, pojedini stručnjaci smatraju da neke osobe imaju urođene sklonosti da postanu škrtice.
Kako prepoznati škrtice?
Mnoge škrtice naglašavaju da novac nema ništa zajedničko sa srećom. Ova misao jeste tačna, ali sreću čini udobnost u životu koju možete obezbediti kupovinom bitnih stvari.
Škrtice veruju da je svaki ušteđeni dinar, zapravo, zarađeni novac. Zato nikada ne ostavljaju napojnicu konobarima, frizerima i drugim radnicima iz uslužnih delatnosti. Ovi mali činovi pohlepe nisu direktno upućeni vama, ali vam daju priliku da razumete pravu prirodu osobe.
S obzirom da je štedljivost prioritet, škrtice uvek traže alternativu. Trude se što ređe da jedu u restoranima ili da popiju kafu u kafiću. Smatraju da je to preskupo i potpuno nepotrebno. Čak i kupovinu nekih osnovnih predmeta nastoje da preskoče. Zapravo, oni život provode u stalnom odricanju iako za to nemaju razloga.
Škrtice vam nikada neće prirediti lepo iznenađenje, jer sve prijatne stvari koštaju. Ovo je naročito izraženo u ljubavnim vezama. Njihovu manu partneri vremenom prihvataju kao naviku, stvarajući osećaj nezadovoljstva u sebi.
U braku, većina škrtica traži od svojih partnera svakodnevni izveštaj o potrošenom novcu. Svakako, odluke o velikim kupovinama treba da se donesu zajedno, ali podnošenje računa o dnevnim namirnicama vodi ka problemima u partnerskim odnosima.
Kako živeti sa škrticom?
Da biste mogli da se nosite sa ovom manom svog partnera morate najpre razumeti šta ju je izazvalo. Da li je to roditeljsko vaspitanje, strah od nepoznatog ili možda nešto treće? Tek kada shvatite zašto se vaša voljena osoba ponaša škrto možete predložiti rešenje.
Nažalost, mnoge škrtice svoje ponašanje ne vide kao problem. Samim tim i ne prihvataju predloge supružnika o malim promenama u navikama i razmišljanju.
Posledice škrtosti su veoma ozbiljne. Mogu da dovedu i do razvoda. Zato, nemojte da dozvolite da loše osobine predstavljaju kočnicu u vašoj i sreći vaše porodice, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više