Placebo efekat

Placebo efekat je pojam koji povezuje medicinu i psihologiju. Ujedno, on je jedan od dokaza koliko su naš mozak i misli jako oružje u borbi sa bolešću, baš kao što je podrška porodice. Takođe, pokazuje da je mentalno zdravlje neistraženi teren, koje i danas budi pažnju naučnika.

Nažalost, placebo efekat je jedan od najeksplotisanijih pojmova u modernom društvu. Srećemo ga ne samo u medicini, već i u drugim sferama života, pa i u marketingu. Zato ne čudi što izaziva mnoge nedoumice i kontroverze kod ljudi širom sveta.

Šta je placebo efekat otkriva vam psihološko savetovalište Sana.

Placebo efekat – autosugestija ili prevara?

Prema zvaničnoj definiciji: “Placebo efekat je pojava kada neka supstanca, koja nema medicinsko delovanje, dovede do poboljšanja stanja pacijenta”. Najčešće se vezuje za medicinu, tj. farmaciju i predstavlja upotrebu lažnog leka ili običnog fiziološkog rastvora za koji pacijent veruje da je pravi.

Iako placebo efekat dolazi sa sve većim razvojem nauke i tehnike, pojava je poznata od davnina. Naime, sam naziv potiče od latinske reči “placere”, što znači “ja ću zadovoljiti”. Zapravo, prvi put je upotrebljena u originalnom prevodu 116 Psalma. U 14. veku označavao je lažne ožalošćene, tj. ljude koji su žalili i oplakivali pokojnika na sahrani kako bi dobili hranu i novac.

Tek u 18. veku placebo efekat se uvodi u medicinski rečnik kao “bilo koji lek koji je prilagođen kako bi prijao pacijentu” pre samog izlečenja. Vrlo brzo njegova upotreba je izazvala neslaganja. Tako je američki lekar Richard Clarke Cabot 1903. godine istakao da placebo treba izbegavati. Dok se francuski farmaceut Émile Coué zalagao za efikasnost njegove upotrebe.

Placebo efekat zvanično je dokazao Henry Beecher. Ovaj lekar je tokom Drugog svetskog rata umesto morfijuma povređenima davao fiziološki rastvor. Kako pacijenti nisu uočili razliku, bolovi su bili sanirani. Stav da su terapijski efekti povezani sa samim verovanjem osobe da prima odgovarajući lek Beecher je kasnije i potvrdio kroz istraživanje.

Kako deluje placebo efekat?

Mehanizam placebo efekta se zasniva na psihološkom delovanju. Odnosno, verovanje da određena terapija pomaže aktivira u mozgu žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Na taj način podsvest podstiče odbrambene funkcije organizma. Istovremeno, jačaju i motivacija i volja za ozdravljenjem.

Međutim, placebo efekat je kratkotrajan, pa posle izvesnog vremena nastaje relaps. Tačnije, njegovo dejstvo je indvidualnog karaktera – kod nekih pacijenata lečenje daje veće efekte, a kod drugih gotovo neprimetne. Ispitivanja su pokazala da na mehanizme delovanja utiču pol, godine starosti, pa i obrazovanje i kulturološki faktori.

Depresija i psihosomatske bolesti su u najvećoj meri tretirane ovim lečenjem. Mada su potvrđeni pozitivni rezultati i kod kod kožnih bolesti i sindroma iritabilnog creva, jer su one povezane sa našom psihom.

Koliko jaku moć ima placebo efekat najbolje pokazuje studija Albertskog univerziteta iz 2006. godine. Prema njoj ljudi koji redovno uzimaju “lažne” lekove imaju manji rizik od smrti nego oni koji ne koriste ikakvu terapiju.

Placebo ima svoju suprotnost!

Za razliku od placebo, nocebo efekat predstavlja formiranje negativnog očekivanja na dejstvo određene terapije. Njegovo postojanje potrvđeno je eksperimentom. Učesnicima je rečeno da će im pustiti struju niskog napona kroz glavu, koja će izazvati glavobolju. Iako struja nije puštena kod dve trećine pojavila se glavobolja.

Nocebo efekat deluje u 55 do 100 odsto. Dok placebo u proseku do 50 odsto. Što potvrđuje činjenicu da je psihološki efekat jači kod negativnog verovanja.

Da biste izbegli negativne misli i uverenja kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.