Klaustrofobija

Klaustrofobija je strah od zatvorenih prostora ili fizičkih barijera.

Kada se nađe u ovakvoj situaciji, osoba oseća različite simptome anksioznosti. Neki osete samo blago preznojavanje dok kod drugih može doći do padanja u nesvest ili čak prouzrokavati napad panike.

Reakcija osobe zavisi od intenziteta straha, ali i od ličnih karakteristika osobe koja se sa strahom suočava.

Šta je zapravo klaustrofobija?

Klaustrofobične osobe najčešće doživljavaju napade kada se nađu u liftu, na skeneru na lekarskim pregledima (komore). Mogu ih doživeti i u manjim prostorijama, avionu ili prostorima gde se osećaju zatočeno ili prostorijama u kojima procene da je teško ili nepristupačno izaći.

Osoba koja pati od klaustrofobije kada se nađe u malom prostoru, već predviđa negativni ishod, često i pre nego što se u situaciji nađe.

Najčešće se ovaj strah razvija nakon neke neprijatnosti koju osoba doživi, a uključuje zagušljivost, skučenost ili nakon neke neprijatnosti u malom prostoru. To je najčešće zaglavljivanje u liftu, zaključavanje vrata i nemogućnost otključavanja, gužva na koncertu gde nije mogla da se progura i izvuče iz pritiska ljudi.

U ovakvim situacijama osoba doživljava uglavnom simptome paničnog napada. Dolazi do gubitka vazduha koji osoba vidi kao gušenje, preznojavanja, vrtoglavica. Neki od simptoma su i ubrzano lupanje srca, mučnina, trnjenje, utrnolost, pritisak u grudima, stomaku, povraćanja itd.

Pored fizičkih simptoma anksioznosti, osoba oseća simptome i na psihičkom nivou, prvenstveno strah da će umreti ili da će poludeti usled nemogućnosti da se izbori sa svojim strahom.

Pored ovih strahova koji su najdominantniji, dolazi do emocionalne nestabilnosti, osećaja nerealnosti, plakanja, nemogućnosti da se osoba umiri, konfuzije, „paničenja“.

Nemaju svi panični napadi sve ove simptome, ali osoba obično iskusi nekoliko.

Panični napadi najčešće dostižu svoj vrhunac u roku od 10 minuta.

Osoba najčešče misli da doživljava srčani udar i da je životno ugrožena. Svakako treba sve proveriti, kada doživite ovakav napad prvi put obratite se lekaru, proverite srce, pluća i štitnu žlezdu.

Ukoliko otklonite sumnje sa svojih vitalnih organa, ne odugovlačite, već potražite stručnu pomoć psihologa. Psiholog Vam može pomoći da se rešite ovih strahova ili neprijatnih senzacija. Nemojte odugovlačiti jer što duže odlažete suočavanje sa svojim strahom on će rasti i samim tim će proces lečenja duže trajati.

Klaustrofobija je usko povezana sa paničnim napadima

Panični napadi jesu deo paničnog poremećaja, ali su veoma često prisutni i kod drugih poremećaja iz grupe anksioznih. To su pre svega opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP), socijalna anskioznost. Među njima su i specifične fobije, klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora), agorafobija (strah od otvorenih prostora), akrofobija (strah od visine), tanatofobija (strah od smrti), socijalna fobija (strah od ljudi) i mnoge druge fobije.

Koja god da je fobija u pitanju veoma je važno da se sa njom suočite. Strahovi koče svakodnevno normalno funkcionisanje, mogu Vam ograničavati kretanje i misli.

 Klaustrofobija – Praktični saveti

Ukoliko je uzrok paničnog napada klaustrofobija, postoje različite tehnike koje Vam mogu pomoći. Uvek imajte na umu da Vaš problem nije nerešiv, samo vam je potrebna podrška i iskusan savetnik.

Psihološko savetovalište Sana, koristi se kognitivno bihejvioralna terapija koja je jedna od najdelotvornijih za rešavanje ovakvih teškoća.

Osnovni postulat ove terapije je da promenom u mislima dolazite do promene i u ponašanju. A Vaš strah je upravo tu i nastao, u Vašim mislima.

Morate smiriti svoje anksiozne misli. Vaš um će naći 1001 negativan ishod, ali trudite se da ostanete realni, koliko god situacija izgledala strašno. Da li je stvarno toliko strašna?

Usporite disanje. Nemojte udisati prevelike količine vazduha ili disati kratko. Pokušajte da udišete barem 3 sekunde i da izdišete isto toliko.

Opustite telo iz grča. Kada ste u grču niste u stanju da kontrolišite ni disanje ni ostale pokrete.

Idite u šetnju. Fokusirajte se na okolinu. Upoznajte je kako je ne biste gledali kao ugrožavajuću. Pokušajte da uvidite lepote, a ne samo opasnosti koje potencijalno „vrebaju“.

Podsećajte stalno sebe da panični napadi nisu životno ugrožavajući. Setite se samo prethodnih napada. Svi imaju dve zajedničke stvari. Nisu trajali večno, već 15ak minuta uglavnom i sve ste ih uspešno prevazišli.

Pokušajte da izbegavate stres. Naravno ne mogu se sve situacije predvideti i sprečiti, ali barem one koje su u Vašoj moći izbegnite. Ukoliko niste u mogućnosti da se sami izborite sa njim, potražite psihološko savetovanje i pomozite sebi.

Terapija izlaganja kao najefektivnija u borbi protiv klaustrofobije

Klaustrofobija se najbolje leči tehnikom izlaganja . Dopunjuje je naravno psiholog, razgovorima kroz koje vas uči da prepoznate svoj strah na vreme i reagujete.

Ovo je forma terapije gde se tolerancija na situacija koja je predmet straha, konkretno zatvoreni prostori, postepeno gradi kroz izlaganje.

Uglavnom ne koristimo radikalne metode, već se postepeno u dogovoru sa psihologom klijent osnažuje i sukobljava sa predmetom straha.

Kroz kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) klijent uči da prepoznaje svoja pogrešna uverenja, da ih koriguje ili sasvim eliminiše. Ova uverenja su ta koja doprinose anksioznosti, zato je veoma važno suočiti se sa njima, jer promenom u mišljenju dolazimo do promena u ponašanju.

Uhvatite se u koštac sa svojim mislima!

Panični napadi koji se dešavaju osobama koje pate od različitih anksioznih poremećaja obično se tretiraju medikamentima. Ali nemojte se samo na njih oslanjati, nemojte maskirati svoje tegobe lekovima. Skupite snage da se uhvatite u koštac sa svojim mislima, umesto da ih utišavate.

Vi proizvodite Vaše strahove, Vi možete i da ih prevaziđete. Samo je potrebna volja i upornost da istrajete u terapijskom procesu.

Uz to, blagotvorno je i baviti se fizičkim aktivnostima, dovoljno spavati, raditi jogu ili neku drugu vrstu meditacije, imati podršku bližnjih i pre svega verovati u sebe i svoje mogućnosti da se izborite.