Amaksofobija – Šta je i zašto se javlja?
Amaksofobija predstavlja intenzivan strah od vožnje, bez obzira da li je prevozno sredstvo automobil, autobus, voz ili avion. Takođe, javlja se i u slučaju da ste vozač, suvozač ili samo putnik.
Sam naziv ukazuje na prirodu ove specifične fobije. Naziv je dobila od grčkih reči „amaxa“, što znači „prevoz“ i „phobia“, tj. strah. Poznata je i pod nazivima hamaksofobija, motofobija i ohofobija.
Izvesni stepen anksioznosti mnogi su osetili makar jednom u toku vožnje. Međutim, kada je strah toliko intenzivan da ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti, reč je o amaksofobiji.
Zašto se javlja amaksofobija?
Amaksofobija najčešće se javlja kao reakcija na prethodno traumatično iskustvo. To je, pre svega, učestvovanje u saobraćajnoj nesreći. Čak i manji incidenti mogu izazvati snažan strah, posebno ako su bili neočekivani i praćeni šokom.
U pojedinim slučajevima je izazvana posredno. Naime, može biti posledica gubitka bliske osobe u saobraćajnoj nesreći. Kod nekih ljudi se razvija gledanjem ili slušanje o teškim saobraćajnim nesrećama na vestima ili društvenim mrežama.
U faktore se svrstava i generalizovani anksiozni poremećaj. Tada se javlja kao deo šire slike straha i nesigurnosti.
Veći rizik imaju i perfekcionisti. Usled preteranog straha da ne naprave grešku u vožnji, da ne povrede nekoga ili izazovu nesreću, ove osobe mogu razviti intenzivan strah od vožnje.
Amaksofobija može biti i naučeno stanje. Izražen strah od vožnje kod jednog roditelja može se „preneti“ na dete.
Na treba zanemariti ni fizička stanja koja dovode do problema. Problemi sa unutrašnjim uhom, vrtoglavice, morska bolest – samo su neke od njih koji mogu stvoriti negativnu asocijaciju na vožnju.
Koji su simptomi amaksofobije?
Ekstremna anksioznost i strah su karakteristični znaci amaksofobije. Manifestuju se u vidu napada panike, koji se javljaju ne samo tokom vožnje, već i pri samoj pomisli na nju. Prate ih ubrzan rad srca, znojenje i otežano disanje.
Neretko su prisutne i opsesivne misli o nesreći ili smrti. Zatim, strah da će se osramotiti, posebno kod napada panike u javnosti, kao i strah od gubitka kontrole.
Osobe koje se suočavaju sa strahom od vožnje osećaju se bespomoćno, jer često zavise od drugih. Mnogi, čak, odlažu druženja i putovanja kako bi izbegli vožnju.
Amaksofobija dovodi i do brojnih fizičkih simptoma. Ovi simptomi mogu uključivati vrtoglavicu, nesvesticu, mučninu, drhtanje i stomačne tegobe.
Kako pobediti amaksofobiju?
Kognitivno-bihejvioralna terapija je ključna u lečenju intenzivnog straha od vožnje. Ona vam pomaže da identifikujete negativne misli i uverenja o vožnji. Ujedno, vas uči mehanizmima suočavanja sa anksioznošću.
Važnu ulogu ima i terapija izlaganja. Obuhvata postepeno izlaganje situacijama u vožnji – počev od scenarija koji manje izazivaju anksioznost, pa do izazovnijih situacija. Poslednjih godina se koristi i terapija izlaganja virtuelnoj stvarnosti. Pomoću virtuelne stvarnosti simuliraju se određene situacije u vožnji, omogućavajući bezbedno i kontrolisano izlaganje izvoru straha.
Preporučuje se i praktikovanje tehnika opuštanja. Meditacija i mindfulness mogu biti korisne u upravljanju anksioznošću tokom vožnje.
Ukoliko patite od amaksofobije potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana. S obzirom da vam vožnja izaziva strah na raspolaganju vam je i psihoterapija iz sopstvenog doma, putem online savetovanja.
Pročitaj Više
Psihološki obrasci u ljubavi – Zašto ih je važno prepoznati?
Psihološki obrasci u ljubavi predstavljaju ponavljajuće načine mišljenja, osećanja i ponašanja koje osoba doživljava u vezi. Ti obrasci se najčešće formiraju u ranom detinjstvu kroz odnose s roditeljima. Kasnije se prenose u romantične odnose, često nesvesno.
Ljubav je emocija snažne naklonosti, nežnosti i odanosti prema partneru. Kada volite, doživljavate prijatna osećanja u prisustvu voljene osobe. Istovremeno ste osetljivi na njene reakcije na vas. Upravo zbog toga ljubavni odnosi mogu biti složeni, što može voditi ka konfliktu.
Problemi u partnerskim odnosima nisu retkost. Možda ste svesni ovih kritičnih tačaka, iako niste formalno pokušali da ih kategorišete. Bez obzira da li proizilaze iz životnih navika ili karaktera, jedno je sigurno – odražavaju se na vaš međusobni odnos. Upravo te ponavljajuće interakcije između vas i vašeg partnera u vezi nazivaju se psihološki obrasci u ljubavi.
Zašto je važno prepoznati psihološke obrasce u ljubavi?
Prepoznavanje psiholoških obrazaca u ljubavi izuzetno je važno, jer ti obrasci imaju direktan uticaj na kvalitet odnosa koje gradimo.
Mnogi ljudi ponavljaju iste pogreške i biraju slične partnere. Samim tim doživljavaju iste emotivne boli, ne shvaćajući zašto se to događa. Ovo je posebno izraženo kod ponavljajućih toksičnih veza. S obzirom da kroz njih prolazite na sličan način, verovatno nesvesno ponavljate isti obrazac. Srećom, prepoznavanje tog obrasca može promeniti smer. Odnosno, postaćete otporniji na manipulacije i emocionalno zlostavljanje, te ćete birati zdravije odnose.
Prepoznavanjem psiholoških obrazaca u ljubavi ne doprinosi samo boljem odnosu sa partnerom, već i većoj samosvesti. Razumevanje vlastitih emocionalnih reakcija omogućava da ne reagujete impulsivno, već da svesno birate kako ćete se ponašati. Takođe, pomaže vam da naučite da preuzmete odgovornost. Umesto da krivite partnere ili „sudbinu“, preuzećete odgovornost za svoje izbore i ponašanja. To je ključno za lični rast i razvoj.
Koji su karakteristični psihološki obrasci u ljubavi?
Postoji više tipova psiholoških obrazaca u ljubavi. Jedan od najčešćih jeste „spasitelj/spašenik“. Osoba sa ovim obrascem stalno bira partnere koje mora „popravljati“ emocionalno, psihički, pa i materijalno. Pri čemu, sopstvenu vrednost vezuje kroz pomaganje drugima. Vremenom, to može dovesti do isrcpljivanja, zanemarivanja vlastitih potreba, pa i gubitka identiteta. Naročito ako partner ne želi da bude „promenjen“.
„Izbegavajući“ psihološki obrasci u ljubavi, baš kao što naziv kaže, karakteriše emocionalno distanciranje, kada veza postane dublja. Ove osobe teško izražavaju osećaja. To može uticati da se partner oseća zapostavljenim, a u krajnjoj meri dolazi do odsustva intime.
„Anksiozno – zavisni“ obrazac se manifestuje stalnom potvrdom ljubavi, a u pojedinim situacijama i izraženom ljubomorom. Uzrok ovakvog ponašanje je strah od napuštanja koji obično potiče iz detinjstva.
„Ogledalo/idealizacija“ obrazac se javlja kod osoba koje ulaze u vezu sa očekivanjem da će partner ispuniti njihove neostvarene snove i potrebe. Kada se nerealna očekivanja ne budu ispunjena dolazi do razočaranja.
Psihološki obrazac u ljubavi koji je poznat pod nazivom „uloga žrtve“ se razvija kod osobe koja se stalno oseća da je nepravdeno tretirana. Dodatni problem u tome jeste da često bira dominante partnere koji je kontrolišu. Čak i kada postane svesna da je veza toksična ostaje u njoj zbog osećaja nemoći.
Za razliku od „uloge žrtve“, „kontrolor“ ima potreba da se sve drži pod kontrolom, uključujući i tok same veze. To može izazvati stalnu napetost u odnosima i osećaj ograničenja i sputanosti kod partnera. Ovaj obrazac najčešće je izazvan strahom od gubitka.
„Simbiotski“ obrazac se prepoznaje potpunim gubitkom granica. Naime, partneri sve rade zajedno. Razlog za to leži u strahu od odvojenosti, koji potiče od nezrele emocionalne autonomije.
Ukoliko ne možete da se izborite sa određenim obrascem ponašanja u vezi, te ga iznova ponavljate potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se motivisati za fizičku aktivnost?
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Pitanja koje postavljaju mnogi, kako oni koji počinju rekreativno da vežbaju, tako i oni koji se uveliko bave nekim sportom.
Bez obzira da li idete u teretanu, na trčanje ili sa prijateljima povremeno igrate fudbal – svaka fizička aktivnost doprinosi očuvanju zdravlja. Pre svega, pruža vam skladnu figuru i normalnu telesnu masu. Takođe, štiti vas od raznih bolesti, poboljšavajući kvalitet života.
Pored fizičke, ne treba zanemariti ni psihološku važnost vežbanja. Zdraviji san, bolje upravljanje stresom, veća koncentracija i sposobnost pamćenja – samo su neke od prednosti vežbanja.
Nažalost, vežbanje je jedna od najčešćih novogodišnjih odluka od koje ljudi odustanu. Glavni razlog za to nije nedostatak vremena, već motivacije. Iako motivacija za fizičku aktivnost može biti izazov, postoje različiti načini da se pokrenete i održite doslednost. Psihološko savetovalište Sana vam otkriva najdelotvornije metode.
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Postavite jednostavne ciljeve
Postavljanje jednostavnih ciljeva je od suštinskog značaja kada krećete da vežbate. Stručnjaci savetuju da realno sagledate svoje fizičke mogućnosti i počnete sa malim, dostižnim ciljevima. Na primer, pola sata šetnje svakog dana ili 10 minuta trčanja na traci.
Vremenom, kako stičete kondiciju povećavajte intenzitet i trajanje aktivnosti. Samim tim pomerajte prag svojih mogućnosti postavljanjem zahtevnijih ciljeva.
Ukoliko krenete odmah na intenzivan trening možete rizikovati da se povredite, dok će vas jaki bolovi u mišićima već sutradan demotivisati da nastavite sa fizičkom aktivnošću.
Kada postavite realne ciljeve potrudite se da budete dosledni u njihovom ispunjenju. Zato vežbajte u isto vreme svakog dana kako biste stvorili naviku. Obavezno planirajte unapred i dodajte trening u svoj nedeljni raspored.
Pronađite aktivnost koja vam prija
Odgovor na pitanje „kako se motivisati za fizičku aktivnost“ leži u pronalaženju treninga koji vam prija.
Većina ljudi bira teretanu. Vežbanje sa personalnim trenerom, zaista, ima efekta, ali vam možda neće biti zanimljivo. Posledica toga jeste odustajanje od treninga i pre nego što ispunite postavljene ciljeve.
Ako uživate u aktivnosti, veća je šansa da ćete istrajati. Zbog toga isprobajte nešto drugo. Možda važem senzibilitetu više odgovara joga ili ste radije za dinamičan fitnes. Nekima više prija fizička aktivnost u prirodi, poput vožnje bicikla, planinarenja ili plivanja.
Gubitak motivacije nije retkost ni kod osoba koje redovno vežbaju. Razlog za to leži u činjenici da dobro poznati plan treninga vremenom iz omiljenog može postati monoton. Da biste ovo izbegli poželjno je povremeno da isprobate nešto novo kako biste svoju rutinu vežbanja osvežili.
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Izaberite pravog partnera za trening
Muzika je najbolji podsticaj na bilo kakvu fizičku aktivnost. Zabavna melodija može vas pokrenuti, pa i učiniti vežbanje lakšim. Imajući ovo u vidu izdvojite vreme da napravite play listu koja će uticati na vašu motivaciju.
Preporučljivo je da u muzičku listu pesama za „vežbanje“ povremeno uvrstite nove melodije. Ne moraju biti isključivo aktuelni hitovi. Zapravo, to mogu biti i stare, dobre poznate pesme koje su vam drage i koje će sigurno poboljšati vaše performanse.
Prednosti timskog rada su značajne i pri vežbanju. Naime, prijatelji vam mogu pomoći u stvaranju osećaja odgovornosti, kao i u pomeranju granica izdržljivosti. To ih čini jednim od najefikasnijih načina zadržavanju motivacije za vežbanjem.
Ukoliko ne možete sami da pronađete motivaciju za fizičku aktivnost potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Upravljanje anksioznošću – Saveti za život bez anksioznosti
Upravljanje anksioznošću pomoći će vam da živite bez konstantnog osećaja brige, straha i strepnje.
U prirodi čoveka je sklonost da doživi ove emocije. Nervoza zbog razgovara za posao, briga oko ispita ili stah pri velikim životnim promenama – sasvim su normalne reakcije. Međutim, kada one postanu obrazac svakodnevnog ponašanja reč o anksioznosti.
Prema definiciji, anksioznost je poremećaj koji karakteriše stalni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Javlja se čak i kada za to ne postoji realni razlog. Zapravo, u tome se krije pogrešno uverenje.
Mnogi ljudi misle da situacije ili događaji izazivaju anksioznost. Često su naše misli ili tumačenja stvarnosti te koje dovode do anksioznosti.
Srećom, možemo naučiti da imamo kontrolu nad sopstvenim mislima. Samim tim i da se oslobodimo anksioznih nametljivih misli.
Ključne savete za upravljanje anksioznošću otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Zastanite i duboko udahnite!
Kada osećamo anksioznost, naš simpatički nervni sistem se aktivira. On je odgovoran za fizičke simptome anksioznosti. Ubrzan rad srca, nemir, prekomerno znojenje – neki su od njih.
Da bi došlo do smirenosti, važno je pokrenuti parasimpatički nervni sistem koji deaktivira anksioznost. To ćete najlakše postići ako jednostavno zastanete i duboko udahnete. Pri čemu možete primenjivati tehniku od 5 sekundi udaha i 5 sekundi izdisaja.
Morate znati da sposobnost da ostanete smireni u stresnim situacijama zahteva vežbanje. Zato započnite sa praktikovanjem meditacije ili joge. Ove tehnike opuštanja mogu ublažiti anksioznost.
Identifikujte okidače svoje anksioznosti
Za uspešno upravljanje anksioznošću neophodno je da otkrijete šta je izaziva i kako reagujete na njih.
Razmislite o stvarima koje vas uznemiruju. Zatim razmislite šta radite da biste smanjili svoju anksioznost. Da li se suočavate sa stvarima zbog kojih ste zabrinuti? Ili, možda, bežite od njih i povlačite se?
Ukoliko ste odgovorili potvrdno na drugo pitanje, onda se upuštate u ponašanje izbegavanja. To znači da vaše telo i um znaju samo jedan način da se oslobode anksioznosti – da se sakrijete.
Ovakvo ponašanje posledica je navikavanja. Ipak, možete ga se osloboditi.
Umesto da hodate ruku pod ruku sa svojim uznemirenim mislima, odmaknite se od njih. Prikupite dokaze, tj. podatke i činjenice, koji podržavaju vašu uznemirujuću misao. Takođe, prikupite dokaze protiv te misli. Na taj način uvidećete da vaša uznemirujuća misao često nema realnog osnova.
U tome vam može pomoći i prelazak sa stava „šta ako“ na razmišljanje „šta jeste“. Konstantno razmišljanje o onome što se može desiti ne samo da je zamorno, već može biti uznemiravajuće. Zbog toga razmišljajte samo o onome što jeste, što se zaista dešava.
Brinite o sebi
Upravljanje anksioznošću podrazumeva i zdrave životne navike. Pre svega, balansiranu ishranu koja se sastoji od povrća, voća, integralneih žitarica i ribe.
Stručnjaci savetuju da razvijete rutinu redovne fizičke aktivnosti. Vežbanje je moćan reduktor stresa koji može poboljšati vaše raspoloženje i pomoći vam da ostanete zdravi.
Neka vam spavanje bude prioritet. Učinite sve što možete da osigurate da spavate dovoljno da biste se osećali odmorno. Samim tim bili spremni da se nosite sa svim obavezama i izazovima u toku dana.
Ukoliko se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je nocebo efekat i zašto se javlja?
Nocebo efekat nije retka pojava u modernom društvu.
Sisgurno ste čuli za placebo efekat. Odnosno, za proces u kome se zdravlje osobe poboljšava nakon tretmana koji, zapravo, nemaju terapeutski efekat. Ovaj fenomen je otkriven tokom Drugog svetskog rata. Kada je američkim lekarima nestalo morfijuma počeli su povređenim vojnicima da daju so i vodu. Na izneđenje medicinskog osoblja, vojnici su osetili boljitak, samo zbog uverenje da su popili morfijum.
Međutim, „iluzorni“ efekat na naš mozak može biti i obrnut. Taj fenomen se naziva nocebo. Reč je o stanju u kome dolazi do negativnog ishoda zbog verovanja da će ono i nastupiti. Njegovu prirodu opisuje i sam naziv. Naime, ime potiče od latinske reči što u prevodu znači „naškodiću“.
Istraživanja pokazuju da je nocebo efekat zastupljeniji od njegovog pozitivnog para. To znači da je veća verovatnoća da će pacijenti doživeti neželjene simptome ako ih očekuju ili su zabrinuti zbog njih, nego što veruju u pozitavan ishod.
Iako se nocebo vezuje najčešće za medicinu, zapravo, može imati uticaj na čitav naš život.
Zašto se javlja nocebo efekat?
Veza između uma i tela, ma koliko mnogima zvučala neverovatna, zaista je velika. To potvrđuje i nocebo efekat. Negativne misli pokreću niz negativnih emocija, koje se pretvaraju u fizičke simptome.
Koliko je moć ove veze u negativnom efektu najbolje oslikava priča koja se dogodila u Kanadi 70-ih godina. Jedan radnik železniče slučajno se našao zatvoren u hladnjači. Vrata su se zaglavila i on nije mogao da izađe, te je dočekao tako i kraj radnog vremena.
Od straha počeo je da paniči, te je na zidu zabeležio kako mu je hladno i postaje sve hladnije. Poslednji zapis bilo je uverenje da su to njegove poslednje reči. Nažalost, bio je u pravu.
Ujutru, kada su kolege stigle na posao pronašle su ga mrtvog. Ono što je bilo zanimljivo jeste činjenica da hladnjača nije radila sve vreme i da je konstantna temperatura bila 9 stepeni Celzijusovih. S obzirom da to nije znao, njegova podsvest ga je navela da veruje da će umreti od hladnoće.
Osim negativnih misli i negativnih očekivanja, nocebo efekat može biti pokrenut i negativnim, zapažanjima i iskustvima. Pri čemu to ne mora biti lično iskustvo, već iskustvo drugih koje ste čuli.
Kao i kod Mandela efekta, na nastanak nocebo efekta utiču i mediji. Naročito je jak uticaj društvenih mreža. Na njima svako može pronaći različite informacije, kao i iskustva drugih. Čak i kada njihova tačnost nije proverena mogu dovesti do straha od negativnog ishoda.
U moguće pokretače problema svrstavaju se i određene osobine ličnosti. Utvrđeno je da se nocebo efekat češće javlja kod pesimističnih i neurotičnih ljudi. Mada može biti povezan i sa psihičkim problemima, kao što su anksioznost ili depresija.
Kako izbeći nocebo efekat?
Fokusirajte se na željeni ishod, a ne na probleme koji mogu nastupiti. To ne znači da treba da zanemarite svoje trenutno iskustvo. Kada ne dopustite svom umu da se orijentiše na negativna očekivanja imate mogućnost da realno sagledate situaciju. Samim tim i da postignete pozitivan ishod.
Obavezno važne informacije prihvatajte sa velikom pažnjom. Na taj način bićete spremni na negativna očekivanja koja se mogu pojaviti, te i najbolji način upravljati njima.
Svakodnevno praktikovanje vežbi opuštanja je ključno za mentalno zdravlje. One mogu uključivati jogu, meditaciju ili samo određene tehnike disanja. Prebacivanjem tela u parasimpatičko stanje, možete prebaciti svoj nervni sistem u režim odmora i oporavka koji podstiče boljitak.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa nocebo efektom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Antisocijalni poremećaj ličnosti
Antisocijalni poremećaj ličnosti spada u grupu poremećaja za koji su karakteristični duboki i trajni obrasci ponašanja suprotni od onoga što se smatra društveno prihvatljivim.
Ličnost svakog čoveka je kompleksna i određena usađenim karakteristikama. Većina su nesvesne, te se automatski ispoljavanju pri određenim situacijama. Iako je svaki čovek različit pojedina pravila ponašanja su zajednička. Izvesna odstupanja su sasvim prihvatljiva. Međutim, problem nastaje kada hronična struktura jedne individue ostvalja velike posledice na porodicu, ali i sve ljude u blizini.
Procenjuje se da od poremećaja ličnosti pati oko 9 odsto odraslog stanovništva. Od toga skoro 4 odsto ima antisocijalni poremećaj ličnosti.
Šta uzrokuje antisocijalni poremećaj ličnosti?
Tačni uzrok je nepoznat, zbog toga se antisocijalni poremećaj ličnosti posmatra kao kombinacija više faktora. Genetika igra važnu ulogu u nastanku, te je češći kod osoba u čijoj porodici je već registrovan. Bez obzira što pojedine osobe imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj, da bi se on razvio mora da budu uključeni i spoljašnji uticaji.
Obično se javlja u disfunkcionalnim porodicama, u kojima su konflikti svakodnevna pojava. Zatim, kod osoba koje su pretrpele zlostavljanje bilo koje vrste ili su u detinjstvu bili zanemarivani. Gubitak bliske osobe, kao i razvod roditelja se, takođe, svrstavaju u izazivače.
Bolesti zavisnosti drugih članova porodice mogu biti okidač za nastanak antisocijalnog poremećaja ličnosti. Mada nije redak slučaj da je uzrok fizičke prirode. Naime, povrede koje su dovele do oštećenja mozga predstavljaju opasnost za razvoj problema.
Koji su simptomi antisocijalnog poremećaja ličnosti?
Antisocijalni poremećaj ličnosti prati niz prepoznatljivih znakova, koji se često ispoljavaju i pre 15. godine, ali se dijagnoza postavlja tek nakon 18. godine.
Osoba sa ovim poremećajem ličnosti ne vodi se pravilima šta je ispravno, a šta ne. Samim tim ne uvažava prava, želje i osećanja drugih ljudi, često ugražavajući njihovu bezbednost. Osim nedostatka empatije prisutno je i manipulativno ponašanje, ali i impulsivnost, agresivnost, pa i nasilnost.
Kao patološki lažov neretko se lažno predstavlja ili vara druge zarad postizanja ličnog zadovoljstva. Što za posledicu može imati i sukob sa zakonom. Zbog nedovoljne odgovornosti ne postoje dobre radne navike, te su prisutni i problemi u radnom okruženju, koje dodatno pospešuje nepoštovanja autoriteta. Dok se u društvenom životu poremećaj manifestuje otežanim sklapanjem prijateljstva.
Antisocijalno ponašanje nije isto što i asocijalno!
imajte u vidu da je antisocijalno ponašanje društveno neprihvatljivo, koje je nedostatak moralnih i društvenih, često i pravnih normi.
Sa druge strane, asocijalno ponašanje se vezuje za osobe koje samo nisu društvene. Odnosno, za one koje nisu socijalno interaktivne sa ljudima koji im nisu bliski. Karakteriše ih manjak samopouzdanja i socijalnih veština, pa se ne usuđuju da izađu iz zone komfora. Većinu stvari rade samostalno, pri čemu je njihovo ponašanje prihvatljivo. Ne samo da ne žele nikog namerno da povrede, već ove osobe imaju izražen osećaj krivice.
Za razliku od asocijalnog, antisocijalno ponašanje ne treba olako shvatati, jer može da dovede do ozbiljnih problema. Da bi se otklonilo neophodno je adekvatno lečenje koje uključuje i psihoterapiju. Zato se na vreme javite psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Narcisoidni poremećaj ličnosti
Narcisoidni poremećaj ličnosti je termin koji danas često srećemo.
Razlog tome jeste uticaj društvenih mreža koji je obeležio moderno društvo. Međutim, pojam narcisoidnosti ne treba vezivati za ljude koji stalno objavljuju selfije ili svoju omiljenu hranu na Facebook-u i Instagram-u. U pitanju je psihički poremećaj koji, usled pojačanog doživljaja samovažnosti, dovodi do formiranja pogrešne predstave o sebi praćene željom za pažnjom i divljenjem.
Naziv potiče od mitološkog lika, prelepog dečaka Narcisa koji je bio zaljubljen u sopstveni odraz u lokvi vode. U nauku ga je zvanično uveo američki psihoanalitičar Heinz Kohut 1968. godine.
Prema statističkim podacima od narcisoidnog poremećaja ličnosti pati oko 6 odsto odraslog stanovništva, pri čemu se češće javlja kod muškaraca.
Četiri tipa narcisoidnog poremećaja ličnosti
Prosocijalni narcisi su osobe koje se trude da učine dobro delo kako bi privukli pažnju javnosti i dobili očekivane pohvale. Obično su zabavni, a ponekad i previše u želji da se dopadnu svima. Za razliku od drugih tipova narcisa, ovde je empatija prisutna. Zapravo je rado koriste kako bi se prilagodili onome što se vama sviđa, te dobili pozitivno mišljenje za svoje ponašanje.
Sušta suprotnost jeste antisocijalni narcis. Karakteriše ga teška narav koja je praćena sebičnim ponašanjem i očekivanjem da zaslužuje konstantno odobravanje od drugih ljudi.
Zloćudni narcis se prepoznaje po burnim reakcijama. Ne samo da neće učiniti ništa za druge ljude, već je spreman da ih “uništi” kako bi sebe istakao.
Tajni, tj. ranjivi narcisi nisu nimalo krhka bića. I oni sebe vide kao superiornije, ali smatraju da ne dobijaju onoliko pažnje koliko zaslužuju. Zbog toga se osećaju kao žrtve, ali to svoje mišljenje ne iznose javno.
Uzroci narcisoidnog poremećaja ličnosti
Zašto nastaje narcisoidni poremećaj ličnosti nije tačno otkriveno. S obzirom da je kompleksne prirode postoji mišljenje da ga izaziva više faktora koji se mogu podeliti u 3 grupe – genetski, biološki i socijalno-psihološki.
Istraživanja su pokazala da postoji veća verovatnoća da će se narcisoidni poremećaj ličnosti razviti ukoliko je već registrovan u porodičnoj istoriji. Ipak, glavnu ulogu ima okruženje, pre svega roditelji.
Stilovi roditeljstva koji ispoljavaju previše zaštitnički stav prema detetu ili potpuno zanemarivanje mogu da dovedu do poremećaja. Naime, roditelji u želji da udovolje mališanima razmaze ih. Takva deca su od malena navikla na puno pažnje, te isto očekuju i u kasnijoj dobi.
Sa druge strane, zapostavljanje deteta za posledicu može imati pokušaje da se nedostatak pažnje nadoknadi u odraslom dobu.
U biološke faktore se svrstava veza između mozga i mišljenja, što predstavlja potencijalnu osnovu za narcisoidno ponašanje.
Kako prepoznati narcisoidni poremećaj ličnosti?
Narcisoidni poremećaj ličnosti se manifestuje kroz više simptoma. Osećaj grandioznosti, neprestani utisak da su povlašćeni, kao i potreba da im se drugi ljudi dive i odobravaju njihove postupke čini srž ovog problema. Slede ih arogantno, nadmeno ponašanje i sebično iskorišćavanje drugih kako bi postigli svoje ciljeve.
Kao vešti manipulatori koriste psihološke igre za uspostavljanje moći nad drugima, a nije redak slučaj da se u njima krije i patološki lažov.
Narcisoidne ličnosti se prepoznaju i po velikoj osvetoljubivosti, nepreuzimanju odgovornosti za svoje postupke i brzim promenama raspoloženja. Karakteriše ih i strah od bliskosti tako da nisu u mogućnosti da ostvare dublji odnos sa nekom osobom.
Narcisoidni poremećaj ličnosti ne treba olako shvatati, jer može da izazove depresiju, anksioznost, bolesti zavisnosti, pa i probleme sa fizičkim zdravljem. Zato ako ste primetili da draga osoba ima ovaj poremećaj potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Veze na daljinu
Veze na daljinu? Većina ljudi je skeptična po tom pitanju upravo zato što ljubavni odnosi sami po sebi mogu biti komplikovani i teški, čak i kada je voljeno biće blizu vas.
Psihološko savetovanje Sana u narednom tekstu daje vam jasne i korisne savete kako da svoju vezu na daljinu održite i sačuvate ljubav.
Veza na daljinu – Uvek treba da se nadate nečemu zajedno
Jedna od stari koja ubija vezu na daljinu jeste stalna neizvesnost. Upravo ta neizvesnost će vas naterati da postavite gomilu pitanja:
“Da li je sve ovo vredno toga?”
“Da li on ili ona oseća prema meni i dalje isto?”
“Da li je neveran?”
Što ste više razdvojeni više će da raste neizvesnost i stvaraće sumnju i nepoverenje. Upravo zato je bitno da uvek imate na umu datum kada ćete se videti ili raditi nešto zajedno, otići na zajednički odmor. Takođe su bitni zajednički ciljevi o kojima ćete razgovarati i težiti njihovom ostvarenju, zapravo mora postojati uzrok koji će vas spajati i vraćati jedno drugom.
Ne preterujte sa osudama
Kada smo odvojeni od onoga koga volimo a naša želja da budemo pored njega je velika počinjemo da donosimo različite vrste pretpostavki koje su često ili preterane ili pak potpuno pogrešne.
To se kod veze na daljinu može manifestovati na različite načine. U nekim slučajevima preovlada suluda ljubomora ili iracionalna posesivnost, jer svaki izlazak u društvo doživljavaju kao potencijalno ugrožavajući za vezu.
U nekim slučajevima ljudi postaju previše kritični i neurotični do te mere da svaka sitnica koja pođe po zlu predstavlja potencijalni kraj veze.
Sve ove iracionalne fantazije su beskorisne. Najbolje što možete da učinite u ovakvim trenutcima jeste da razgovarate sa partnerom o onome što osećate i priznate mu šta vas muči.
Komunicirajte kada oboje imate potrebu za tim
Problemi u partnerskim odnosima najčešće počinju lošom komunikacijom.
Mnogi parovi koji imaju vezu na daljinu unapred kreiraju vreme kada će se čuti. Komunikacija međutim treba sa se odvija spontano, treba da razgovarate zato što želite a ne zato što morate. Ako to podrazumeva par dana bez komunikacije, neka tako i bude. Imati povremeno par dana samo za sebe, zapravo je veoma zdravo za odnos.
Ukoliko forsirate komunikaciju mogu se dogoditi dve stvari:
Prva je da ćete jednog dana neizbežno doći do toga da nećete imati o čemu da razgovarate.
Druga je da ćete ga pozvati svaki dan ne zato što želite, već zato što osećate obavezu.
Neka vaši pozivi i razgovori budu spontani ispunjeni smehom i deljenjem zajedničkih sećanja ili prepričavanjem interesantnih stvari koje su se dešavale tih dana.
Ukoliko pak vaš partner ili partnerka želi da vas čuje nekoliko puta mesečno a ne nekoliko puta dnevno, to je onda razlog zbog koga iskreno treba da razgovarate o svom odnosu.
Veze na daljinu – Uverite se da je vaša udaljenost privremena
Veze na daljinu ne mogu preživeti bez nade. Da bi postojala nada mora postojati mogućnost da ćete vas dvoje na kraju biti zajedno. Bez te vizije sve ostalo je besmisleno.
Zapamtite da sama ljubav nije dovoljna, vas dvoje morate imati usklađene vizije, zajedničke vrednosti i interese. Nije dovoljna ni sama vizija, bitno je da oboje radite u tom smeru da je ostvarite zajednički.
Naravno da postoje strahovi i kod jednog i kod drugog partnera, ali zajednički treba da radite na tome da ih prebrodite.
Nećete moći da imate osećaj za stvarnu vezu ukoliko zaista ne budete u njoj. Kada su dve osobe udaljene veoma je lako idealizovati stvari. Previše je lako prevideti svakodnevne a u stvari velike razlike. Zato je bitno nadati se, graditi odnos na stabilnim temeljima i kada dođe vreme zajednički ostvariti cilj.
Ukoliko je i vaša veza na daljinu i imate problem u komunikaciji sa partnerom obratite se psihologu.
Svi problemi su rešivi i tu smo da vam pomognemo, kako uživo tako i putem skype psihološkog savetovanja.
Pročitaj Više