Socijalna distanca
Socijalna distanca je veliki problem modernog doba.
Čovek je socijalno biće, pa su kontakt sa drugima, ljubav i bliskost prirodne potrebe svakog. Samim tim, njihov nedostatak narušava kvalitet života.
Nažalost, sa otuđenošću se suočava veliki deo populacije. Veliki krivac za to jeste internet. Statistički podaci pokazuju da skoro 2/3 svog slobodnog vremena provodimo u virtuelnom svetu. Uticaj društvenih mreža ima brojne prednosti, ali pokazuje i svoju negativnu stranu, pa se kao posledica javljaju sve veća usamljenost i socijalna distanca.
Socijalna distanca nije isto što i fizička!
Iako postoji od davnina, poslednjih meseci socijalna distanca je ponovo naišla na interesovanje medija i građana. Razlog za to leži u pandemiji korona virusa. Novootkrivena bolest je od početka godine neverovatnom brzinom osvojila čitav svet, ostavljajući za sobom iz dana u dan veliki broj mrtvih. S obzirom da se lako prenosi proglašeno je vanredno stanje i donete su preventivne mere kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Jedna od njih jeste poštovanje distance između ljudi.
Upravo je ovaj pojam počeo da se poistovećuje sa socijalnom distancom, što je velika greška. Naime, fizička distanca je naložena mera držanja propisane udaljenosti prilikom kontakta sa ljudima. Za razliku od nje, socijalne predstavlja meru bliskosti, tj. udaljenosti pojedinca u odnosu na neku društvenu ili etničku grupaciju.
Zapravo, to je udaljenost između različitih grupa u društva. Obično se zasniva na socijalnoj klasi, polu, kao i etničkoj pripadnosti, pa možemo slobodno da kažemo da je u navećoj meri povezana sa predrasudama koje pojedinac ima prema određenoj grupi.
Socijalna distanca je promenljiva kategorija, jer na nju utiču trendovi u društvu, stilovi komuniciranja i drugi faktori.
Šta ova vrsta distance podrazumeva?
Afektivna socijalna distanca predstavlja gledište koje polazi od afektivne distance, odnosno koliko simpatije članovi grupe osećaju prema drugoj grupi, pa njenu osnovu čine reakcija i osećanja ljudi na druge osobe i prema drugim grupama ljudi.
Normativna socijalna distanca posmatra distancu kao normativnu kategoriju. Što znači da polazi od široko prihvaćene i često svesno izražene norme o tome koga treba smatrati “insajderom”, a koga “strancem”. Drugim rečima, od normi koje preciziraju razlike između “nas” i “njih”. Normativna socijalna distanca razlikuje se od afektivne, jer ne uključuje subjektivnu komponentu.
Interaktivna socijalna distanca se fokusira na učestalost i intenzitet interakcija između dve grupe, tvrdeći da što su članovi dve grupe više u interakciji, to su socijalno bliži.
Da li ona može da utiče na mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala da ova vrsta ualjenosti može kod odbačene grupe da izazove fizičku bol, mada u većini slučajeva dolazi do manjka samopuzdanja. Vremenom, neretko, kod pojedinih osoba se razvija depresija.
Prema mišljenju stručnjaka tanka je linija između socijalne distance i ovog psihičkog problema, pa se javlja osećaj beznadežnosti, praznine i gubitak interesovanja, što se negativno odražava ne samo na život, već i na razvoj pojedinca.
Sa druge strane, socijalna distanca može da ojača karakter i da podstakne osobu da izvuče najbolje iz čitave situacije.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa socijalno distancom kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
PMS i anksioznost – Zašto i kako su povezani?
PMS i anksioznost su usko povezani.
Predmenstrualni sindrom tj. PMS predstavlja skup simptoma koji se javljaju od ovulacije do prvog dana menstruacije.
U davna vremena PMS je smatran preteranom razmaženošću ili psihičkom slabošću. Da bi 30-ih godina prošlog veka tumačen kao specifično stanje mladih devojaka koje rade u fabrikama. Tek su 1953. godine Dalton i Greene detaljnije opisali problem u članku objavljenom u British Medical žurnalu. Na osnovu njihovog rada usledila je zvanična medicinska dijagnoza.
Procenjuje se da, danas, preko 80 odsto žena širom sveta pati od PMS-a, ali simptomi nisu jedinstveni. Kod pojedinih ispoljavaju se fizičke tegobe – glavobolja, nadutost, otečenost, bol u grudima, leđima… Dok se kod drugih pripadnica lepšeg pola javljaju psihičke smetnje. Pored karakterističnih promena raspoloženja i razdražljivosti, jedan od simptoma je i anksioznost.
Kako PMS i anksioznost uslovljaju jedan drugog okriva vam psihološko savetovalište Sana.
PMS i anksioznost – zašto nastaju
Predmenstrualni sindrom je izazvan hormonalnom neravnotežom. Naime, ukoliko u toku meseca ne dođe do oplodnje jajne ćelije, jajnici prestaju sa lučenjem estrogena i progesterona. Što za posledicu ima pojavu niza simptoma.
Međutim, tačan razlog koji dovodi u vezu PMS i anksioznost nije otkriven. Najčešće se objašnjava promenom u nivou estrogena i progesterona, koji, pak, utiče na nivo serotonina u mozgu. Nasuprot smanjenju hormona sreće, u danima neposredno pre početka menstruacije raste kortizol. Samim tim je povećan i stres koji žene osećaju. Odnosno, otežano je upravljenje emocijama i kontrola stresa. Pa sasvim drugačije reaguju u određenim situacijama nego tokom normalnih danima.
PMS i anksioznost su dodatno izraženi kada se kao simptom javljaju problemi sa snom, insomnia. Tada, umor i razdražljivost dodatno utiču na mentalno zdravlje, pojačavajući znake anksioznosti, koje u pojedinim situacijama prate napadi panike.
Kako ublažiti PMS i anksioznost?
Kao što je slučaj sa stresom, važno je razviti strategije suočavanja sa anksioznošću. To može biti lagana šetnja. Naučno je dokazano da boravak na svežem vazduhu pomaže da se oslobodimo loših misli i osećanja i ostatak dana provedemo sa pozitivnijim stavom. Takođe, joga čini čuda za vaš organizam. Ne samo da pomaže da ostanete fit, već poboljšava mentalnu funkciju.
Stručnjaci preporučuju zdravu ishranu u borbi sa PMS-om i anksioznošću. Ona održava vaš probavni sistem zdravim. A kada probava dobro funkcioniše, mozak radi još bolje. Pa se lakše nosi sa stresom i simptomima anksioznosti.
Briga o sebi je ključna za PMS i anksioznost. Zato, nađite vremena za sebe i stvari koje volite. One će vas opustiti i doprineti vašem duševnom blagostanju.
Pomoć psihologa u borbi sa anksioznošću kao simptomom PMS-a
Saveti psihologa mogu vam pomoći da prepoznate znake anksioznosti. Dok će vas psihoterapija naučiti ne samo kako da ih izbegnete, već i kako da se sa njima izborite.
Veoma je važno da shvatite da je reč o trenutnom stanju. U pitanju su samo loši dani koji će proći i ne moraju se više nikad ponoviti. Da biste pažljivo pratile simptome vodite PMS dnevnik. Na taj način otkrićete obrasce ponašanja koji vode ka anksioznosti. Ujedno, moći ćete da ih svedete na minimum.
Ukoliko ne možete same da se izborite sa anksioznošću tokom predmenstrualnog sindroma kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i kako se protiv njega boriti?
U narednom tekstu pročitajte šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP), saznajte kako nastaje, koje su mu odlike i kako se može manifestovati. Sigurno ste nekada slagali stvari po određenom redu, po boji, vraćali se da proverite da li ste ugasili peglu ili šporet, ali proverite koje su prave kompulzivne radnje, a koje na njih samo liče?
Pročitaj Više
Šta je panični napad i koliko je stvarno opasan?
Vreme čitanja: 5 minuta
( U narednom tekstu možete pročitati više o paničnim napadima, kako se manifestuju,kako se razvijaju, zbog čega do njih dolazi i ono što je najvažnije, kako da se borite sa njima. )
Svako ko je nekada imao panični napad, zna da koliko je to zastrašujuće iskustvo. To je prvi događaj, koji ponavljanjem može da se razvije u panični poremećaj, koji pripada grupi anksioznih.
U stvarnom životu to izgleda ovako, verovatno ćete se Vi koji ste iskusili ovakav napad i prepoznati. Osoba XY odlazi u hitnu pomoć sa jako uznemirujućom aritmijom i ne može da dođe do vazduha. Ubeđena je, kao i njeni bližnji koji su u situaciji sa njom da se radi o srčanom udaru, ali nakon pregleda od doktora saznaje da je srce, hvala Bogu, u redu. Ali šta je onda u pitanju? Panični napad. Naravno, postoje situacije, kada se nažalost zaista radi o srčanim smetnjama, ali ukoliko je srce u redu, a osetili ste ove simptome, u pitanju je panični napad.
Ljudi obično nakon ovakvog događaja, koji uvek ostaje upamćen kao najstrašniji od svih napada, traže drugo mišljenje kardiologa i obavljaju niz drugih pregleda i analiza, dok ne prihvate da su anksiozni.
Panični napadi su veoma strašni i mogu se desiti bez ikakvog razloga i upozorenja, izazivaju osećanje preplavljujućeg straha i ekstremnu uznemirenost preko 10 minuta. Osoba ima veoma izražene fizičke simptome, znojenje, ubrzan srčani ritam, ubrzan puls, osećanje malaksalosti ili da će pasti u nesvest, osećaj gušenja, hipervetilacije (kratko disanje) itd. Postoje dva osećanja koja se javljaju, osoba kao ishod napada vidi da će ili poludeti ili da će umreti. Ova uverenja, sama po sebi dodatno intenziviraju strah. Ali važno je zapamtiti, da osoba koja ima panične napade, nije životno ugrožena fizički, već ima uverenja da je ugrožena, koja bude ogroman strah, ali nisu životno preteći, već psihički stresni.
Panični napad je izolovan događaj, a više paničnih napada čine panični poremećaj. Uzroci ovih napada mogu biti raznovrsni i zavise od osobe do osobe. Mogu biti uzrokovani stresnim događajima, zloupotrebom alkohola i droge, kombinacijom sredinskih i bioloških faktora i prenaglašeno negativnim načinom razmišljanja…
Normalno je biti uznemiren kada ste pod stresom, ali osobe koje imaju panični poremećaj, mogu u situacijama koje uopšte nisu uznemirujuće, već samo na neku pomisao, imati veoma intenzivne i preterane fizičke simptome.
Zamislite da se plašite visine i da na pogledu sa 1. sprata, na dole, imate senzacije kao da padate sa 101. sprata. Dakle ekstremne senzacije i uobičajenim situacijama, velika količina adrenalina se luči i javlja se popularni „fight or flight response“ , „boriti se ili pobeći“. Osobe se najčešće nažalost odlučuju za beže i usled toga dolazi do ponavljanja paničnih napada i do razvoja paničnog poremećaja.
Ono što dodatno budi strah kod osobe sa ovim napadima je činjenica da ne postoji prava opasnost koja ih izaziva i usled toga stalno strahuju da će se napad dogoditi kada ne očekuju, da neće biti spremni i da neće imati ko da im pomogne. Zatim počinju da izbegavaju sve situacije koje im izgledaju potencijalno opasno, uključujući i kafe sa prijateljima, i šetnje ulicom, i odlaske u kupovinu itd.
Razvija se strah od neizvesnosti sledećeg paničnog napada, tj. nemogućnost saznanja kada će se napad dogoditi i to dosta narušava svakodnevnicu, osoba konstantno osluškuje svoje telo i potencijalno zastrašujuće simptome koji mogu da ukažu na panični napad. Neki se čak odlučuju da ne izlaze iz kuće, kako se ne bi izložili opasnosti ili izbegavaju mesta ili ljude sa kojima se neki napad dogodio. Tu se obično pridružuje strah od ljudi (agorafobija) ili drugi.
Ono što je veoma dobro je što od svih anksioznih poremećaja, panični poremećaj ima najviše mogućnosti za tretman i izlečenje. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koju primenjujemo u savetovalištu, je jedna od najdelotvornijih za razrešenje uzroka paničnih napada.
Takođe, možete naučiti tehnike relaksacije koje će Vam biti korisne kada je napad već nastupio, ali veoma je važno da nađete uzrok koji Vam napade izaziva, nemojte se vezivati za tehnike relaksacije i lekove. To su privremeni pomoćnici, koji Vam mogu pomoći kada do napada već dođe, a Vi bi trebalo da težite da do njih uopšte ni ne dolazi.
Ono što možete uraditi odmah, ukoliko imate panične napade, je da promenite neke životne navike, kao što su uvođenje redovne rekreacije i smanjenje unosa kofeina.
Vaša Sana
Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psiholoskosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs