Šta je panični napad i koliko je stvarno opasan?

Vreme čitanja: 5 minuta

( U narednom tekstu možete pročitati više o paničnim napadima, kako se manifestuju,kako se razvijaju, zbog čega do njih dolazi i ono što je najvažnije, kako da se borite sa njima. )

Svako ko je nekada imao panični napad, zna da koliko je to zastrašujuće iskustvo. To je prvi događaj, koji ponavljanjem može da se razvije u panični poremećaj, koji pripada grupi anksioznih.

U stvarnom životu to izgleda ovako, verovatno ćete se Vi koji ste iskusili ovakav napad i prepoznati. Osoba XY odlazi u hitnu pomoć sa jako uznemirujućom aritmijom i ne može da dođe do vazduha. Ubeđena je, kao i njeni bližnji koji su u situaciji sa njom da se radi o srčanom udaru, ali nakon pregleda od doktora saznaje da je srce, hvala Bogu, u redu. Ali šta je onda u pitanju? Panični napad. Naravno, postoje situacije, kada se nažalost zaista radi o srčanim smetnjama, ali ukoliko je srce u redu, a osetili ste ove simptome, u pitanju je panični napad.
Ljudi obično nakon ovakvog događaja, koji uvek ostaje upamćen kao najstrašniji od svih napada, traže drugo mišljenje kardiologa i obavljaju niz drugih pregleda i analiza, dok ne prihvate da su anksiozni.

Panični napadi su veoma strašni i mogu se desiti bez ikakvog razloga i upozorenja, izazivaju osećanje preplavljujućeg straha i ekstremnu uznemirenost preko 10 minuta. Osoba ima veoma izražene fizičke simptome, znojenje, ubrzan srčani ritam, ubrzan puls, osećanje malaksalosti ili da će pasti u nesvest, osećaj gušenja, hipervetilacije (kratko disanje) itd. Postoje dva osećanja koja se javljaju, osoba kao ishod napada vidi da će ili poludeti ili da će umreti. Ova uverenja, sama po sebi dodatno intenziviraju strah. Ali važno je zapamtiti, da osoba koja ima panične napade, nije životno ugrožena fizički, već ima uverenja da je ugrožena, koja bude ogroman strah, ali nisu životno preteći, već psihički stresni.

Panični napad je izolovan događaj, a više paničnih napada čine panični poremećaj. Uzroci ovih napada mogu biti raznovrsni i zavise od osobe do osobe. Mogu biti uzrokovani stresnim događajima, zloupotrebom alkohola i droge, kombinacijom sredinskih i bioloških faktora i prenaglašeno negativnim načinom razmišljanja…

Normalno je biti uznemiren kada ste pod stresom, ali osobe koje imaju panični poremećaj, mogu u situacijama koje uopšte nisu uznemirujuće, već samo na neku pomisao, imati veoma intenzivne i preterane fizičke simptome.
Zamislite da se plašite visine i da na pogledu sa 1. sprata, na dole, imate senzacije kao da padate sa 101. sprata. Dakle ekstremne senzacije i uobičajenim situacijama, velika količina adrenalina se luči i javlja se popularni „fight or flight response“ , „boriti se ili pobeći“. Osobe se najčešće nažalost odlučuju za beže i usled toga dolazi do ponavljanja paničnih napada i do razvoja paničnog poremećaja.

Ono što dodatno budi strah kod osobe sa ovim napadima je činjenica da ne postoji prava opasnost koja ih izaziva i usled toga stalno strahuju da će se napad dogoditi kada ne očekuju, da neće biti spremni i da neće imati ko da im pomogne. Zatim počinju da izbegavaju sve situacije koje im izgledaju potencijalno opasno, uključujući i kafe sa prijateljima, i šetnje ulicom, i odlaske u kupovinu itd.
Razvija se strah od neizvesnosti sledećeg paničnog napada, tj. nemogućnost saznanja kada će se napad dogoditi i to dosta narušava svakodnevnicu, osoba konstantno osluškuje svoje telo i potencijalno zastrašujuće simptome koji mogu da ukažu na panični napad. Neki se čak odlučuju da ne izlaze iz kuće, kako se ne bi izložili opasnosti ili izbegavaju mesta ili ljude sa kojima se neki napad dogodio. Tu se obično pridružuje strah od ljudi (agorafobija) ili drugi.

Ono što je veoma dobro je što od svih anksioznih poremećaja, panični poremećaj ima najviše mogućnosti za tretman i izlečenje. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koju primenjujemo u savetovalištu, je jedna od najdelotvornijih za razrešenje uzroka paničnih napada.
Takođe, možete naučiti tehnike relaksacije koje će Vam biti korisne kada je napad već nastupio, ali veoma je važno da nađete uzrok koji Vam napade izaziva, nemojte se vezivati za tehnike relaksacije i lekove. To su privremeni pomoćnici, koji Vam mogu pomoći kada do napada već dođe, a Vi bi trebalo da težite da do njih uopšte ni ne dolazi.

Ono što možete uraditi odmah, ukoliko imate panične napade, je da promenite neke životne navike, kao što su uvođenje redovne rekreacije i smanjenje unosa kofeina.

Vaša Sana

Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psiholoskosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs