Šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i kako se protiv njega boriti?

U narednom tekstu pročitajte šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP), saznajte kako nastaje, koje su mu odlike i kako se može manifestovati. Sigurno ste nekada slagali stvari po određenom redu, po boji, vraćali se da proverite da li ste ugasili peglu ili šporet, ali proverite koje su prave kompulzivne radnje, a koje na njih samo liče?

Opsesivno – kompulsivni poremećaj (OKP) je čest, hroničan i dugotrajan poremećaj u kojem osoba ima ponavljajuće misli koje ne može da kontroliše (opsesije) i ponašanja (kompulsije) koja ima nagon da ponavlja više puta.
Osobe sa OKP-om imaju simptome opsesija, kompulzija ili oba. Ovi simptomi su jako nezgodni i opterećujući jer mogu da ometaju normalno životno funkcionisanje, kao što su posao, školovanje ili relacije sa ljudima (emotivne ili bilo koje druge vrste).
Opsesije su ponovljene misli, nagoni ili mentalne slike koje uzrokuju anksioznost.

Najčešći simptomi su sledeći:
• Strah od bakterija, prljavštine ili zaraze
• Neželjene, „zabranjene“ ili tabu misli koje uključuju seks, religiju ili povređivanje
• Agresivne misli prema sebi ili drugima
• Držanje stvari simetrično ili u idealnom redu

Kompulzije su ponavljajuća ponašanja koja osoba sa OKP ima potrebu da uradi kao odgovor na opsesivnu misao.

Najčešće kompulzije su sledeće:
• Preterano čišćenje ili pranje ruku
• Ređanje, slaganje i aranžiranje stvari po određenom, strogo utvrđenom redosledu.
• Stalno proveravanje stvari, kao na primer da li su vrata zaključana ili da li je rerna isključena.
• Kompulzivno brojanje

Većina ljudi se prepozna u nekom od ovih kompulzija, ali to ne znači da ima OKP, jer nisu svi rituali i navike kompulzije. Svi se ponekad vrate da provere ili pomisle: „Da li sam isključio/isključila peglu?“.

Ono što odvaja osobe sa opsesivno – kompulzivnim poremećajem su sledeće karakteristike:
• Ne mogu da kontrolišu svoje misli ili ponašanja, čak ni kada su svesni da su ona preterana.
• Provode najmanje sat vremena dnevno na ove misli ili ponašanja.
• Nemaju zadovoljstvo kada izvode određena ponašanja ili rituale, ali osećaju blago olakšanje od anksioznosti koju prouzrokuju misli.
• Imaju značajne probleme u svakodnevnom životu zbog ovih misli ili ponašanja.
• Neke osobe sa OKP imaju takođe i tikove.

Motorički tikovi su iznenadni, kratki i ponavljajući pokreti, kao na primer ubrzano treptanje ili drugi pokreti oka, facijalne grimase, sleganje ramenima, škripanje zubima, trzanje glavom ili ramenima itd.
Vokalni tikovi su nakašljavanja, “pročišćavanja” grla, šmrkanja nosom kao kada ste prehlađeni, “pucketanja” jezikom itd.

Simptomi se mogu pojavljivati i nestajati, oslabiti nakon nekog vremena ili se pogoršati. Osobe koje imaju OKP često pokušavaju da sebi pomognu tako što izbegavaju situacije koje uzrokuju opsesiju ili uzimaju lekove da se smire. Iako mnoge odrasle osobe sa OKP znaju da to što rade nema smisla, neki ne primećuju da im je ponašanje neuobičajeno. Takvim osobama važno je ukazati na to kako bi dobile odgovarajući tretman.
OKP je poremećaj koji pogađa i odrasle i adolescente i decu svuda na svetu. Uzroci za OKP su nepoznati, postoje faktori rizika, ali ne i tačan uzročnik.
OKP se obično tretira lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom oba.

Ponekad osobe koje imaju OKP imaju i druge poremećaje poput anksioznosti, depresije ili dismorfofobiju, poremećaj u kojem neko pogrešno veruje da je deo njihovog tela abnormalan. Važno je razmotriti ove druge poremećaje prilikom donošenja odluka o lečenju.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) pokazla se uspešnom u tretiranju klijenata sa OKP-om. Postoji konkretan program u KBT-u, koji se zove „Izlaganje i prevencija odgovora“, koja je veoma koristan u smanjivanju kompulzivnih radnja kod OKP-a. Ukoliko Vas zanima nešto više o ovoj metodi, kontaktirajte nas

Vaša Sana

Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psihološkosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs