Nenasilna komunikacija
Nenasilna komunikacija je važno sredstvo za rešavanje, ali i izbegavanje problema.
Konflikti u radnom okruženju i porodici sastavni su deo života. Iako, na prvi pogled deluju negativno, oni nas uče o međuljudskim odnosima, pomažu nam da pronađemo rešenja, pa i otkrijemo sebe same. U njihovoj osnovi leži svesna i pažljiva komunikacija.
Imajte u vidu da je komunikacija mnogo više od reči. Dok govorimo, slušamo i gledamo šaljemo niz neverbalnih znakova. Upravo naš položaj tela, izraz lica, gestikulacija, stav i ton glasa na najbolji način upotpunjuju ono što želimo da iskažemo.
Ukoliko svi ovi znaci uspešne komunikacije izostanu, konflikti postaju destruktivni. Samim tim se i problemi produbljuju.
Kako razviti nenasilnu komunikaciju otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je nenasilna komunikacija?
Prema definiciji: “nenasilna komunikacija predstavlja komunikaciju koja je utemeljena na jeziku i komunikacionim veštinama koje jačaju našu sposobnost da ostanemo ljudska bića, i u teškim životnim okolnostima”.
Zapravo, ona ne sadrži nikakva nova učenja, već ima za cilj da nas podseti na prave stvari kojih se trebamo držati. Odnosno, da su empatija, prihvatanje različitosti, kao i odgovornosti za svoje postupke osnova dobrih odnosa među ljudima, pa umesto da ocenjujemo postupke i iskaze drugih, treba da se posvetimo onome što osećamo. Čak kada se sa nekim ne slažemo, moramo mirno i jasno to da izložimo, jer to je jedini način da izbegnemo svađe.
Nenasilnu komunikaciju razvio je američki psiholog Marshall Rosenberg. Učenje je evoluiralo iz njegovog rada sa aktivistima za građanska prava u ranim 60-im godinama. Prvi zvaničnim model ove komunikacije objavio je tek 1972. godine. Da bi ga u naredne 2 decenije razvijao do današnjeg prepoznatljivog oblika. Početkom novog veka usledilo je novo korigovanje. Naime, Rosenberg i njegove kolege počeli su da ističu da je briga o sebi ključ za efikasnost modela nenasilne komunikacije.
Na čemu se zasniva nenasilna komunikacija?
Prema Rosenbergu postoje 4 komponente nenasilne komunikacije koje trebamo da primenjujemo u razgovoru sa drugima. To su: opažanje, osećaji, potreba i molba.
Prvi korak u komunikaciji sa drugima jeste pažljivo posmatranje onoga šta se stvarno dešava u konkretnoj situaciji. Kada pažljivo i realno, bez osude, saslušamo šta nam govore možemo da razmislimo kako se osećamo po pitanju tog razgovora. Da li nas je njihova priča povredila, uplašila, iznervirala ili, možda, uveselila.
Imenovanje emocija nam omogućava da razmislimo i da na smireni način definišemo svoje potrebe. Na taj način kritiku, osudu i bilo koju drugu burnu reakciju zamenjujemo efektivnom komunikacijom. Nakon nje sledi zahtev šta konretno želimo od druge osobe.
Koje su prednosti nenasilne komunikacije?
Nenasilna komunikacija deluje kao jednostavna metoda orijentisana samo ka jednoj strani. Međutim, ona je delotvorna za obe strane, za oba sagovornika.
Primenom ove metode razvijamo se, pre svega, u asertivne ličnosti. To znači da stičemo sposobnost da zauzmemo lični stav i izrazimo misli, osećanja i stavove na direktan i iskren način, uz poštovanje drugih ljudi. Istovremeno, učimo da prihvatimo tuđe greške, te da optužbe i uvrede zamenimo porukama o tome kako se osećamo. Time naša komunikacija ne poprima notu negativnosti, koja bi nas udaljila od rešavanja problema.
Sa druge strane, nenasilanom komunikacijom razvijamo veštine slušanja i uvažavanja tuđih želja, potreba, pa i osećanja.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vas nauči kako da premenjujete glavne komponente nenasilne komunikacije.
Pročitaj Više
Greške i kako ih oprostiti sebi i drugima
Greške su sastavni deo života. Nijedan čovek se nije rodio naučen. Nijedan čovek nije savršen, te ne može uvek biti u pravu.
Ma koliko se trudimo da ih izbegnemo, greške su naša neminovinost. I dok preko nekih olako prelazimo, za druge se čvrsto držimo godinama, ne želeći da ih prihvatimo i oprostimo.
Imajte u vidu da je oproštaj proces. On se ne dešava preko noći i nije isti za sve. Bez obzira koliko dugo traje jedno je sigurno – opraštanje donosi mir i napredak. Biti u stanju oprostiti sebi i drugima greške zahteva empatiju, saosećanje i ljubaznost. Takođe, zahteva od vas da prihvatite da je oprost izbor i razumevanje.
Bilo da je u pitanju mala greška ili tako velika da utiče na sve oblasti vašeg života, postoje određeni koraci koji će vam pomoći da nastavite dalje. Psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da oprostite sebi i drugima.
Postavite jasne moralne vrednosti kako biste oprostili
Anksioznost, osećaj krivice i stid su osnovne negativne emocije koje utiču na naše ponašanje. Razlog za njihovu pojavu leži u činjenici da pojedini postupci kako nas samih, tako i drugih ljudi, nisu u skladu sa našim trenutnim moralnim vrednostima.
Posledica toga jeste blokada u ličnom razvoju, ali i odnosima sa ljudima.
Da bismo ostvarili napredak, neohodno je da identifikujemo sopstvena načela i uverenja. Tek onda imaćemo jasnu sliku zašto nam smeta ono što smo učinili ili neko drugi nama.
Koliko god, na prvi pogled, ovo sagledavanje bilo neprijatno, ono je jedini način da se oslobodite tereta greške i sačuvate svoje mentalno zdravlje.
Greške treba da ostanu u prošlosti
Američki psihijatar Gerald Jampolsky naglasio je da: „opraštanja znači napuštanje prošlosti“.
Ljudski život se posmatra u kontinuitetu koji počinje sa prošlošću, prolazi kroz sadašnjost i kreće se ka budućnosti. Odustati od prošlosti za mnoge znači i odustajanje od nekih neispunjenih želja. Što može da stvori nesigurnost i manjak samopouzdanja.
Umesto da okrenete glavu, prošlost treba da prihvatite kakve jeste. Nju ne možete da poništite. Stvari su se već dogodile, a vi ste u datom trenutku učinili najbolje što ste mogli. Da ste znali da će vaša akcija prouzrokovati bol, sigurno biste postupili drugačije.
Možda su greške nastale zbog nedostatka iskustva, spleta oklonosti ili je stres glavni uzrok. Svakako, oko njih ne trebate da gradite svoj indentitet. One su, zapravo, samo smernica za dalje postupke i odluke u životu.
Naučite nešto iz svake greške
Da bismo sebi oprostili, moramo prvo da priznamo da smo pogrešili. Preuzimanje pune odgovornosti za učinjeno je pravi put za razvoj.
Zato, razmislite kako biste postupili da možete da se vratite u nemili trenutak. Verovali ili ne, greške nas uče kako da budemo bolji. Ujedno, otklanjamo opasnost da ih ponovimo u budućnosti.
Sa druge strane, oprostiti nekome grešku zavisi od odnosa poveranja, poštovanja i ljubavi koje imate. Opraštanje tada znači odustaje od ponosa i sujete kojom okrivljujete drugog za nanetu bol. Shvatite da smo svi različiti. Pa i odluke ljudi ne mogu uvek da vam odgovaraju. Neostvareno očekivanje da će se neko promeniti ili priznati grešku razvija ljutnju i bes.
Prihvatite činjenicu da niko nema moć nad vama, ako mu vi to ne dozvolite. Na taj način uvek ćete imati svoj unutrašnji mir i slobodu.
Ukoliko sa nekim greškama ne možete sami da se izborite u tome vam može pomoći klinički psiholog Mr Ana Gligorić.
Pročitaj Više