Opraštanje ili osveta
Opraštanje ili osveta? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u svom životu postavio?
Neverstvo partnera, prijateljeva izdaja, konflikti u radnom okruženju – samo su neke od sitacija u kojima smo bili veoma povređeni. Osećaj razočarenja, tuge i bezvolje, koji ih prati, je toliko jak da su mnogi poželeli da se osvete osobi koja ih je dovela u takvo stanje.
Ujedno, to je normalna reakcija na bes i ljutnju zbog nepravde koju ste doživeli, jer niko ne želi da ga neko omalovažava. Niko ne trpi nepoštovanje. Niti iko smatra da treba bilo ko drugi da kroji njegov život. Međutim, da li je kratkotrajni užitak dok gledate bol onog koji je vaš izazvao doneo olakšanje ili ipak treba što pre da zaboravite? Ovo pitanje je večita dilema kod razmatranja da li je bolje opraštanje ili osveta.
Opraštanje ili osveta – izbor je lične prirode
Opraštanje i osveta potiču iz našeg uma. Zapravo, reč je o 2 “mehanizma” koja su svojstvena svakom biću. Izbor jednog ili drugog zavisi od ličnosti, karaktera, pa i okolnosti. Zbog toga je važno razumeti odakle dolaze i kako bi se čovek osećao nakon što je počinio čin opraštanja ili osvete.
Oproštaj predstavlja odustajanje od ljutnje na koju imate prava, pri čemu prestajete kriviti osobu koja vas je povredila. Stručnjaci ističu da ljudi koji su sposobni da oproste imaju pozitivan pogled na život, pa opraštanje ima korena u dobroti.
Nasuprot opraštanju, osveta je šteta koju nanosimo nekome kao kaznu za ono što je on nama učinio. Iako naizgled deluje prirodnije nego oprostiti nekome, ona nas vodi u mračni ponor. Potreba za osvetom polazi od agresije, pa kada jednom krenete na ovaj put vrlo brzo postaće vam sasvim u redu da povredite drugog u bilo kojoj sferi života, poput karijere, veze i posla. Takođe, mržnja koju tada osećamo deluje parališuće, tako da smo samo usredređeni na osvetu, dok su briga o sebi i lični razvoj blokirani.
Zašto osveta nije delotvorna?
Verovali ili ne, ali nakon osvete nećete se osećati bolje. Naprotiv! Samo ćete se spustiti na niži nivo, koji će vas ubrzo posramiti zbog onog što ste učinili.
Osveta slabi veze, jer njome ljutite drugu osobu. Čak i ako tvrdite da je ona kriva, nemojte da zaboravite da ste joj uzvratili, što znači da i vi doprinosite lošim odnosima. Samim tim se konflikti među vama produbljuju.
Izbacivanje besa ili straha nije recept za sticanje poštovanja ljudi. Ono ima sasvim suprotan efekat. Ne samo da ćete izgubiti dotadašnje poverenje, već i ugled, pa ne čudi što će biti sve manje onih koji žele da budu pored vas.
Moć opraštanja
Nema lepšeg osećanja nego kada nekome zaista oprostite. Ono oslobađa um i čini da se osećate bolje, zadovoljnije, dok u očima drugih postajete zreliji i plemenitiji.
Da biste, zaista, osetili moć opraštanja morate naučiti da ne reagujete impulsivno. Umesto da dozvolite da preovlada bes, udahnite duboko i razmotrite svoje postupke pre nego što počnete da delujete.
Kada ste ljuti u vašoj glavi postoji priča koja to uzrokuje. Zadržavanje na ovoj priči deluje negativno, zato obratite pažnju na to kako se fizički osećate. Da li osećaj polazi u grudima, stomaku, vratu, licu? Šta izaziva kod vas? Sve dok pokušavate da rešite ova pitanje bićete udaljeni od priče koja iznova budi bes i želju za kaznom.
Istovremeno, pokušajte da otkrijete zašto vas je neko povredio. Kada bolje razumete tu osobu, možda ćete razviti saosećanje prema njoj iz kog će proizaći oprost. Imajte u vidu da empatija ne znači slabost kako je mnogi smatraju. Ona je snaga ljudi da pokažu otvorenost prema drugima, ali i poštovanje samog sebe, jer neće ćutati kada su povređeni, već će to jasno staviti do znanja, ali bez ljutnje.
Opraštanje ili osveta? Ukoliko i dalje niste sigurni šta je ispravno, psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da donesete odluku.
Pročitaj Više
Kako pobediti neodlučnost
Kako pobediti neodlučnost? Pitanje koje sve veći broj ljudi postavlja.
Da li da raskinem vezu u kojoj nema više emocija ili ne? Da li da napustim loše plaćen posao ili da trpim jer nemam bolju ponudu? Da li da odem iz zemlje ili ostanem iako smatram da ovde ne mogu da napredujem? Ova i slična pitanja, zaista, stvaraju dilemu. Ipak, neodlučnost koja proizilazi iz njih navodi nas na razmišljanje, jer je reč o važnim odlukama, koje mogu da dovedu do velikih promena u životu.
Međutim, problem nastaje kada je neodlučnost prisutna svakodnevno, tada onemogućava donošenje i najosnovnijih odluka, kao što je izbor jela u restoranu ili kupovinu kafe u marketu.
Nažalost, moderno doba donelo je obilje informacija i opcija. Čime dodatno otežava donošenje odluke osobama koje nemaju poveranja u same sebe, odnosno u svoju sposobnost odlučivanja. S obzirom da je prisutan strah od greške u izboru, odluku prepuštaju bližnjima ili, pak, traže pomoć na internetu. Drugi su, pak, u stalnoj potrazi za boljim, što na kraju dovodi do veće neodlučnosti, ali i do kajanja i nezadovoljstva. Mada nije redak slučaj da se razvije i prokrastinacija, tj. odlaganje donošenja odluke, samim tim i izvršenja obaveza koje su vezane za nju.
Imajući u vidu kompleksnost problema, psihološko savetovalište Sana vam daje odgovor na pitanje: “kako pobediti neodlučnost”.
Naučite da prepoznate svoju neodlučnost
Neodlučnost karakteriše određeno ponašanje. Naime, prilikom razmatranja različitih opcija može se javiti panika, preznojavanje, stezanje pesnica, pa i grčenje mišića, pa je prvi korak otkrivanje manifestacija koje se javljaju kada pred sobom imate neki izbor. Tek kada naučite da prepoznate strah od bolje opcije možete krenuti u rešavanje problema.
Unutrašnji konflikti leže u neodlučnosti. Zato stručnjaci preporučuju da prestanete da stalno tragate za boljim i boljim opcijama, već da se posvetite ishodu koje će doneti neka odluka. U tome vam mogu pomoći 2 pitanja.
Prvo jeste: “šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku”. Pri tome ne treba da smišljate najgori scenario u životu, već kakve negativne posledice može da donese izbor. Ovo pitanje, zapravo, ima za cilj da vas navede na razmišljenje kako da prebrodite potencijalne poteškoće donete odluke.
Drugo pitanje vezano je za nedonošenje ikakve odluke. Tačnije: “šta je najbolje što može da mi se desi ako odluku uopšte ne donesem”. Možda ćete uvideti da ne postoji, što će vas motivisani i da napravite izbor.
Kako pobediti neodlučnost? Naučite da donosite odluke
Donošenje odluke, kao i svaka navika u životu, se vežba, pa što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća bika lakša i obrnuto.
Neodlučni ljudi ovaj proces treba postepeno da razvijaju. Poželjno je da, najpre, donosite jednostvane, koje ne utiču drastično na život. Tako, na primer, sledeći put kada poželite da odgledate film, pustite prvi koji vam je pao na pamet.
Uvidećete kako ovaj izbor ne deluje nimalo zastrašujuće, pa ćete vrlo brzo moći da prihvatite i teži ishod.
Kako pobediti neodlučnost? Prihvatite “dovoljno dobru opciju”
Često nesvesno komplikujemo stvari. Verovali ili ne, razlog za to jeste težnja da idemo linijom manjeg otpora, čak i kada mislimo da se maksimalno trudimo.
Neodlučnost možemo pobediti ako shvatimo da su najjednostavniji izbori i najbolji. Umesto da stalno tražimo bolje treba da sledimo savet umetnika Mikelanđela da male stvari čine savršenstvo. To znači da treba da prihvatimo i dovoljno dobru opciju, jer će iz nje proisteći nove mogućnosti.
Nemojte da dozvolite da vam neodlučnost “kroji” život. Ukoliko ne možete sami da se izborite sa njom potražite pomoć kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Stilovi roditeljstva
Stilovi roditeljstva u velikoj meri utiču na formiranje deteta.
Iako je dolazak bebe najdivniji događaj u životu svakog para, roditeljstvo donosi brojne izazove. Zapravo, biti roditelj nije nimalo lako. Početni strah od neizvesnog i neispavnost polako smenjuju strahovi vezani za vaspitanje deteta, jer svako od nas je poseban, tako da pravila kojih ste se pridržavali za prvo dete, sigurno nećete moći u potpunosti da primenite kada dobijete drugo.
S obzirom da je porodica polazna osnova, u njoj mališani stiču prve radosti, doživljaje i iskustva. Samim tim, roditelji su glavni model za razvoj ličnosti, kao i prepoznavanje emocija, odnosno od ponašanja roditelja zavisi odgoj deteta.
Šta su stilovi roditeljstva?
Baš kao što pojedini stilovi komunikacije imaju dominantu ulogu u ophođenju prema nekom, tako i naši postupci i aktivnosti određuju način podizanja deteta. Reč je o standardnim strategijima koje roditelji koriste za vaspitanje. Oni se vremenom mogu menjati, odnosno kako dete odrasta prolazi kroz različite faze, te roditelji nastoje da kombinuju više faktora kako bi stvorili prilgodljiv stil razvoju njegove ličnosti.
Stilovi roditeljstva klasifikovani su 60-ih godina. Psiholog Dijana Baumrind u svom delu “Baumrindova roditeljska tipologija” otkrila je 4 osnovna elementa koja mogu pomoći u oblikovanju uspešnog roditeljstva. To su seosećajan, neosetljiv, zahtevan i nezahtevan. Polazeći od njih uvela je kategorizaciju roditeljstva.
Koji stilovi roditeljstva postoje prema Baumrindovoj otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Autoritaran stil roditeljstva
Autoritaran stil roditeljstva se ogleda u neprikosnovenom roditeljskom autoritetu. Stariji imaju potpunu kontrolu nad decom, ali nisko prihvatanju, što znači da je prisutna jednosmerna komunikacija. Roditelji su ti koji izdaju naređenja, a deca moraju bez pogovora da ih slušaju, u protivnom uslediće kazna.
Bez obzira koliko voleli svoje dete neće pokaziti ljubav, jer smatraju da ga time mogu razmaziti, a od njega se očekuje da bude savršeno i da nikad ne greši. Deca ovakvih roditelja razvijaju dobre organizacione veštine, radnu sposobnost, kao i težnju za perfekcionizmom. Međutim, postoje i negativne posledice vaspitanja, pre svega, manjak samopouzdanja, koji lako prelazi u prezir prema samom sebi nakon pretrpljenog neuspeha.
Autoritativan stil roditeljstva
Autoritativan stil roditeljstva podrazumeva visoku kontrolu i visoko prihvatanje. Roditelj je blag, spreman da sasluša mališana, prepozna njegove potrebe i podstakne ga na samostalno donošenje odluka. Sa druge strane ima visoku, ali razumnu kontrolu koja je prilagođena uzrastu.
Ovo je prijateljski način vaspitanja, pa dece postaju odgovorne osobe, koje imaju razumevanja za druge, jer su naučili da konflikti nisu negacija ljubavi, već iz njih mogu proisteći rešenja problema.
Permisivni stil roditeljstva
Niska kontrola i visoko prihvatanje glavne su karakteristike permisivnog stila roditeljstva. Ovi roditelji veruju u snagu prirodnog razvoja, tj. da treba dopustiti detetu da bude po njegovom, tačnije ne treba sputavati mališana u ispoljavanju ponašanja, pa nema ni kažnjavanja, niti kontrole.
Iako možda deluje kao ispravno, nepoštovanje standarda definisanih od spoljašnjeg sveta razvija kod dece egocentričnost, narcisoidnost, implusivnost, ali i pojavu agresivnog ponašanja kada se u kasnijim godima susretnu sa ograničenjima ili njihove želje ne budu ispunjene.
Izbegavajući stil roditeljstva
Izbegavajući stil se manifestuje niskom kontrolom i niskom saosećajnošću, jer roditelji nisu zainteresovani za svoju decu. Naime, oni se brinu o osnovnim potrebama, kao što je nabavka hrane i odeće, ali ne pokazuju brigu za njihova osećanja, pa pred detetom ne postavljaju nikakve zahteve i retko sa njim komuniciraju.
Nedostatak bliskosti vremenom rezultira brojnim emocinalnim problemima. Naročito je izražen nizak nivo samopoštovanja i samokontrole. Nije redak slučaj da se razviju i bolesti zavisnosti ili prestupničko ponašanje.
Da bi vam roditeljstvo u svakom trenutku predstavljalo zadovljstvo, potražite savete kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Kako da pomognete anksioznoj osobi?
Kako da pomognete anksioznoj osobi? Pitanje kojim se bave ne samo stručnjaci, već i mediji i ljudi u svakodnevnim razgovorima.
Svako je makar jednom u životu osetio strah, teskobu i nervozu. Ovaj zdrav nivo anksioznosti sasvim je normalna pojava prilikom životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Zapravo, ona nas pokreće da ispunimo zadate ciljeve.
Međutim, problem nastaje kada anksioznost postane učestala tako da njeni intenzivni simptomi otežavaju normalno funkcionisanje. Upravo sa ovim se suočava oko 150 miliona ljudi širom sveta, iz godine u godine se povećava broj, pa ne čudi što je anksioznost, zajedno sa poremećajima raspoloženja, najčešća tegoba mentalnog zdravlja odrasle populacije.
Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da pomognete anksioznoj osobi.
Da li znate šta je anksioznost?
Da biste znali kako da pomognete anksioznoj osobi morate se, najpre, znati da prepoznate njene simptome. Takođe, treba da razumete kako anksioznost utiče na naše misli i ponašanje.
Anksioznost je poremećaj koji karakteriše stalni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi, čak i kada za to ne postoji realna osnova. Ona se manifestuje nizom fizičkih simptoma, kao što su česte glavobolje i bolovi u mišićima, mučnina, prekomerno znojenje, ubrzani rad srca, stezanje u grudima, nesanica i neobjašnjivi umor.
Osim fizičkih, anksioznost može da utiče i na razmišljanje, osećanja, pa i ponašanje. Naime, osoba sa ovim problemom ima veliki osećaj krivice i brige, stalno je plašljiva, pa i razdražljiva i ljuta, jer joj se čini da je niko ne razume. Nije redak slučaj da počne da izbegava ljude, situacije ili aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo.
Kako da pomognete anksioznoj osobi? Saslušajte je!
Nenasilna komunikacija je osnova svih dobrih međuljudskih veza, a njena glavna karakteristike jeste slušanje sagovornika. Zato, naučite pažljivo da saslušate osobu koja se bori sa anksioznošću, dopustite da vam poveri kako se oseća.
Otvorenim razgovorom otkrićete šta je potrebno da učinite kada nastupe napadi panike. Nikako nemojte u tim trenucima da racionalizujete stanje, kritikujete ili osuđujete. Nije preporučljivo ni da se služite savetima da popije „nešto za smirenje“. Već pronađite način da dragoj osobi pomognete da se opusti kako bi panika nestala.
Kako da pomognete anksioznoj osobi? Budite spremni na kompromis
Iznenadno otkazivanje druženja sa prijateljima ili odlaska u bioskop nisu retki u dogovorima sa anksioznim osobama. Budite svesni – situacije koje su vama normalne i predstavljaju uživanje, za njih mogu da budu borba. Iako će vam delovati čudno, napadi panike se javljaju i zbog prazne baterije na telefonu, vožnje liftom, propuštenog autobusa i mnogih drugih nelogičnih uzročnika. Zbog toga je veoma važno da Aaksioznost ne shvatate olako i da osobu ne prisiljavate da uradi nešto na šta nije spremna.
Umesto toga, poštujte svaku njenu odluku i budite spremni na komprosim u pogledu pojedinih aktivnosti.
Na taj način pružićete joj sigurnost, tako da će se osećati opušteno u vašem prisustvu. Samim tim, biće spremna da razgovara o svom problemu sa vama i da vam dopusti da joj pomognete da potraži stručnu pomoć, jer podrška porodice je prvi i najvažniji korak u rešavanju problema.
Ukoliko vaš bližnji pati od anksioznosti konktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Adaptacija na vrtić – kome teže pada, roditeljima ili deci?
Adaptacija na vrtić predstavlja značajan korak ne samo u životu deteta, već i roditelja.
Porodica je osnovni temelj razvoja svih članova. Ujedno, ona je naša zona komfora. Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se u toplom porodičnom domu ne oseća zaštićeno i bezbedno. Ovaj osećaj je posebno izražen kod dece, pa odvajanje od roditelja zbog odlaska u vrtić može da izazove strah od napuštanja, ali i neizvesnog.
Neretko, polazak u vrtić predstavlja i prvi susret sa većim brojem nepoznatih ljudi. Bez obzira što većinu čine vršnjaci, prilagođavanje na njih i sredinu u kojoj su se našli svi zajedno može biti naporna, takođe mališane čeka novi ritam života, pravila ponašanja, spavanje u određeno vreme, pa i hrana koja nije uvek omiljena, pa ne čudi što je kod mnoge dece odlazak vrtić praćen plačom ili nekim drugim vidom protesta.
Da ne bi mališani najdivnije mesto detinjstva doživljavali kao kaznu, potrebna je pravilna adaptacija.
Adaptacija na vrtić je prilagođavanje deteta na novo okruženje
Svako dete je posebno, samim tim i period prilagođavanja zavisi od njegovih osobina, godina starosti, razvoja, vaspitanja. Na osnovu ovih parametara postoje 4 vrste adaptacije.
Deca koja imaju stabilnu emotivnu vezu sa roditeljima lako se privikavaju na nove okolnosti. Već nakon 10-ak dana primetna je radost zbog odlaska u vrtić, pa se ova adaptacija smatra lakom.
Srednji nivo prilagođavanja traje mesec dana. Uporno odbijanje odlaska u vrtić ponekad se manifestuje i problemima sa spavanjem, pa i agresivnim ponašanjem. Ukoliko se ovaj period produži i u narednim mesecima reč je o teškoj adaptaciji. Za nju je odgovoran niz faktora, a najčešće su u pitanju partnerske svađe pred decom koje utiču i na odnos roditelja sa mališanima. S obzirom na kompleksnost problema u prilagođavanje su uključeni i vaspitaći i psiholozi.
Posebna vrsta jeste odložena adaptacija na vrtić. Ona je, zapravo, zakasnela reakcija, odnosno nakon prividno lakog prilagođavanja javlja se negativno ponašanje kada dete shvati da će svakog dana morati da ide u vrtić.
Adaptacija na vrtić ne mora biti stresna
Vreme koje je potrebno da se mališan navikne na promene i pronađe svoje mesto u društvu zavisi i od samih roditelja.
Strah, nepoverenje, pa i anksioznost stariji mogu da prenesu na svoju decu. Zato je važno da za svoje voljene izaberete vrtić u koji imate poverenja.
Važnu komponentu adaptacije ima vaš stav prema vrtiću, to znači da nikako ne trebate mališana zastrašivati vaspitačima, niti o njima loše govoriti pred najmlađima.
Odlazak u vrtić trebate predstaviti kao vreme ispunjeno zabavom, druženjem i srećom. Na taj način će dete sa uživanjem prihvatiti ovo novo iskustvo. Istovremeno, pokažite da ste ponosni na svog mališana što je dovoljno velik da se odvoji od vas.
Decu ne treba nikada lagati, pa ni u pogledu dužine boravka u vrtiću, pa prilikom rastanka nemojte da se iskradate bez pozdrava, niti da govorite da ćete doći ranije nego što će se to desiti. Time ćete razviti averziju prema vrtiću, a postoji i opasnost da izgubite poverenje kod mališana.
Priprema za adataciju
Stručnjaci savetuju da pre nego što vaš mališan dovoljno poraste za vrtić, povremeno sa njim prošetate do dvorišta kako bi video decu koja se u njemu igraju. Pre prvog dana obavezno popričajte sa vaspitačima i saznajte dnevni red, tj. satnicu predviđenu za odmor, igru i spavanje, tom prilikom obavestite vaspitače o navikama svog deteta.
Ukoliko, i pored svih napora, period adaptacije ne prolazi kako ste očekivali u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana i saveti kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više