Postporođajna depresija
Postporođajna depresija je komplesna pojava fizičkih i emocionalnih promena u ponašanju, koje se dešavaju kod žena posle porođaja. Najačešće se javlja u roku od četiri nedelje od porođaja.
Dijagnoza postorođajne depresije se ne uspostavlja samo u odnosu na vreme njenog trajanja, već i u odnosu na njen intenzitet.
Šta je postporođajna depresija?
Postporođajna depresija je povezana sa hemijskim, socijalnim i psihološkim promenama u organizmu. Karakterišu je fizičke i emotivne promene koje majke doživljavaju. Dobra vest je da se veoma uspešno može prevazići ako se psihologu obratite na vreme.
Hemijske promene uključuju pre svega, brz pad nivoa hormona nakon porođaja. Veza između pada hormona i depresije, još uvek nije dovoljno razjašnjena. Ono što je činjenica, jeste da se nivo estrogena i progesterona, povećava deset puta tokom trudnoće. Ubrzo nakon porođaja njihov nivo za samo tri dana padne, do nivoa koji je žena imala pre trudnoće.
Pored hemijskih, socijalne i psihološke promene koje nastaju dobijanjem novog člana porodice, takođe povećavaju rizik od depresije.
Postporođajna depresija – simptomi
Simptomi postporođajne depresije nisu previše uočljivi na početku. Oni uključuju probleme sa spavanjem, promenu apetita, zamor, smanjeni libido i česte promene raspoloženja. Sve ono što većina majki doživi kada rodi dete. Međutim kada se tome doda stalno neraspoloženje, osećaj bezvrednosti, beznađa i bespomoćnosti, kao i misli o smrti i samoubistvu, vreme je da potražite pomoć.
Faktori rizika za nastanak postporođajne depresije
Faktori koji utiču na pojavu postporođajne depresije su brojni. To su pre svega istorija depresije pre trudnoće, starost majke (mlađe osobe imaju veću sklonost), bračni sukobi, stalni stres , kao i strahovi vezani za novonastalu ulogu.
Depresija se javja neposredno posle porođaja. Istraživanja su pokazala da jedna od deset žena razvije teži i dugotrajniji oblik depresije, a jedna od 1000, ozbiljnije stanje koje se naziva postporođajna psihoza.
Postporođajna depresija – vrste
Depresija koja se javi kod žena odmah posle porođaja je normalna. Nova majka ima u sebi pomešana osećanja, koja variraju od sreće do tuge. Plač bez razloga, osetljivost, razdražljivost, nervoza i anksioznost, samo su neke od stanja koje žene prolaze.
Međutim ukoliko takva stanja potraju više nedelja ili meseci, potrebno je potražiti pomoć.
Kao što smo napomenuli postporođajna depresija u ređim slučajevima može prerasti u postorođajnu psihozu, veoma ozbiljno stanje koje može uticati na život majke i onemogućiti joj da normalno funkcioniše.
Kao posledica postporođajne psihoze žena potpuno može izgubiti dodir sa realnošću, a neretko su prisutne i halucinacije. Pomoć stručnog lica je tada od velike važnosti i jako je bitno potražiti je na vreme.
Anksioznost i opsesivno kompulsivni poremećaj i njihova veza sa postporođajnom depresijom
Opsesivno kompulsivni poremećaj se veoma retko povezuje sa postporođajnom depresijom. Anksioznost i napadi panike pak, veoma često koegzistiraju sa njom.
Tehnike relaksacije i razgovori sa psihologom, pomoći će da prevaziđete probleme i vratite se normalnom životu.
Kako prevazići postporođajnu depresiju?
Veoma je važno simptome prepoznati u početnoj fazi i pomoć potražiti na vreme.
Psihološko savetovalište je dobra polazna tačka, tu ćete dobiti smernice, kako da se opustite i uživate sa novim članom porodice, kao i kako da se prilagodite novonastaloj situaciji.
Pored toga neophodno je da budete realni u očekivanjima za sebe i svoju bebu. Redovno upražnjavajte fizičku aktivnost, ali i pored toga očekujte da će biti i dobrih i loših dana.
Problemi u partnerskim odnosima veoma često mogu napraviti još veći problem, zato negujte svoj odnos i odvojte vreme samo za vas.
Ne posežite za lekovima, jer oni pomažu samo trenutno. Rad na sebi je uvek donosio najbolje rezultate.
Opustite se i sa osmehom prihvatite najlepšu i najtežu ulogu u životu svake žene.
Vaša Sana
Pročitaj Više
Kako pronaći normalnog partnera?
“Kako pronaći normalnog partnera”, pitanje koje danas postavljaju kako žene tako i muškarci.
Savremeno doba donosi brz način života, stalni stres i previše posla, te ostaje malo vremena za stvari koje će vas učiniti srećnim. Ako se ovakvom tempu doda i preokupiranost finansijama i komunkacija koja je sve više svedena na mobilne telefone i internet, a manje na lični kontakt, ideja “kako pronaći normalnog partnera” zvuči kao nemoguća misija.
Prema istraživanjima svaka treća osoba u našoj zemlji traži svoju drugu polovinu. Što govori da je generacija koju nazivaju “milenijalsi” najusamljenija do sada.
Kako pronaći normalnog partnera – da li je zaista teško?
Kada je u pitanju tema “kako pronaći normalnog partnera” i muškarci i žene se u jednom slažu – to je gotovo nemoguće.
Razlozi za to su mnogobrojni – počev od ličnog iskustva pa do nametnutih socijalnih trendova i poremećenih vrednosnih sistema. Lične razloge čine negativna iskustva iz prošlosti, strahovi od odbacivanja i zanemarivanja, pa čak i smanjeno samopouzdanje i potcenjivanje sopstvenih vrednosti.
Dok, socijalni trendovi u našoj zemlji još uvek nameću pravilo zasnivanja porodice do 30. godine. Imajte u vidu da je vreme sklapanja brakova radi ispunjenja očekivanja zajednice, u kome je uloga muškarca da materijalno obezbeđuje porodicu, a žena da brine o deci odavno iza nas.
Zato, nemojte biti pod pritiskom. Prava ljubav će doći kada se opustite i pokažete u pravom svetlu, bez obzira koliko godina imali.
Kako pronaći normalnog partnera i nerealna očekivanja
“Normalno” je relativan pojam. Iako možemo reći da je u pitanju subjetivno mišljenje, postoje izvesna podudaranja u definiciji.
Prema većini “normalan” se odnosi na zrelu, odgovornu, samostalnu osobu, koja ima poželjne vrline i ponašanje. Međutim, da li je ovaj spisak previše nerealan? Da li “materijal” za stabilnu vezu mora da ispuni sve kriterijume?
Svaki psiholog naglašava da stav kako nikada nije bilo teže naći pravog partnera, zapravo, nije tačan. Jer, živimo u narcističkom svetu koji nas ne podstiče na samokritiku. Upravo problemi u partnerskim odnosima koji se javljaju tokom godina najčešće su izazvani nerealnim očivanjima na početku veze.
Da biste to izbegli, nikako ne smete da zaboravite da niko, pa ni vi sami, niste savršeni, te, umesto da nalazite mane drugima, budite iskreni prema sebi i svojim nedostacima.
Kako pronaći normalnog partnera – slušajte svoje srce, ali držite oči širom otvorene
Naš mozak često misli da zna šta nam je potrebno, pa prelazimo u glavi napravljeni spisak željenih karakteristika. Međutim, tek u kontaktu sa nekom osobom, možemo da shvatimo kako se osećamo sa njom.
Zbog toga prilikom razmatranja pitanja “kako pronaći normalnog partnera” sledite svoj unutrašnji glas, ali dobro otvorite oči i osluškujte pažljivo.
Na žalost, nije redak slučaj da idealizujući partnera napravimo pogrešan izbor, a nezdrava veza vodi ne samo ka ljubomori, već može da se razvije u emocionalno zlostavljanje. Iako su novija istraživanja pokazala su manipulatori, neurotični i anksiozni ljudi atraktivniji za vezu, budite pažljivi u komunikaciji. Jedino kombinacijom iskrenih osećanja i zdravog razuma nećete upasti u mrežu psihičkog maltretiranja.
Psihološko savetovalište Sana vam svojim savetima može pomoći u potrazi za srodnom dušom.
Pročitaj Više
Sindrom „praznog gnezda“
Sindrom „praznog gnezda“ je česta pojava kako u prošlosti, tako i u modernom dobu.
U jednom trenutku u životu suočavamo se sa napuštanjem roditeljskog doma. Odlazak zbog daljeg školovanja, napredovanja u karijeri ili, jednostavno, želje da se osamostalite i zasnujete svoj dom je normalni životni ciklus. Upravo je ova promena dokaz roditeljima da su uradili dobar posao i lepo vaspitali decu.
Međutim, umesto ponosa i radosti, napuštanje porodičnog doma neki roditelji doživljavaju kao stresni događaj koji može da dovede do problema poznatog kao sindrom „praznog gnezda“.
Kako da prevaziđete sindrom „praznog gnezda“ otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je sindrom „praznog gnezda“?
Trenutna tuga zbog odlaska dece, kao i mnoga pitanja i strahovi su sasvim opravdani. Međutim, ako traju dugi vremenski period i veoma su intenzivni, onda je u pitanju sindrom „praznog gnezda“.
Ovaj problem nastaje kada roditelj ne može da se privikne na novonastalu situaciju. Najčešće je povezan i sa nemogućnošću prihvatanja promene uloge roditelja u životu deteta.
Od samog rođenja izražena je briga roditelja. Ona se ne vezuje samo za zdravstveno stanje dece, već i za svakodnevne preokupacije, kao što su, da li je gladno, da li je dobro obučeno, da li ga neko maltretira isl. Nakon što se dete odseli, veliki deo ove brige prestaje da bude u roditeljskoj nadležnosti. Upravo zato se na to i treba navići kao na novi, viši nivo u životu vašeg deteta.
Sindrom „praznog gnezda“ nije kliničko stanje, ali može izazvati velike probleme
Osećaji tuge, beznađa i beskorisnosti koji su karakteristični za sindrom „praznog gnezda“ možda ne deluju opasno. Međutim, imajte u vidu da su oni samo polazna osnova za velike psihičke probleme. Prvi na spisku jesu depresija i generalizovana anksioznost.
Previše slobodnog vremena kod ovih ljudi dovodi do razmišljanja o životu, starosti, pa nije redak slučaj da se razvije i strah od smrti. Kod drugih ljudi se pak razvijaju bolesti zavisnosti, tj. suočavaju se sa alkoholizmom i tabletomanijom. Ovo su naravno scenariji koji nisu toliko česti, ali se događaju kod osoba koje su psihički labilne, i kojima je dete bilo jedina i osnovna preokupacija.
Kod koga se češće ispoljava sindrom „praznog gnezda“?
Najnovije istraživanje sa Univerziteta Misuri utvrdilo je razlike kod roditelja vezane za pojavu sindroma „praznog gnezda“.
Utvrđeno je da se majke i očevi ponašaju različito u interakciji sa mladom, tek odraslom decom, te da majke teže prihvataju odvajanje od dece.
Kao razlog za to navodi se da su one više identifikovane sa ulogom roditelja. Često im je to jedina funkcija, jer su mnoge zbog spleta životnih okolnosti bile bez karijere i samo u ulozi domaćice.
Pojava je izraženija kod samohranih majki, kao i kod onih koje imaju samo jedno dete. Kako se period odvajanja poklapa sa menopauzom, osećanja su dodatno pomešana usled hormalnog disbalansa.
Takođe, sindrom „praznog gnezda“ može se javiti i kod parova koji su odavno izgubili zajednička interesovanja. Takvo stanje bilo je prekriveno brigom o deci, a nakon njihovog odlaska se produbljuju ljubavni problemi i stvara još veći „jaz“ među partnerima.
Kako pobediti sindrom „praznog gnezda“?
Saveti psihologa govore da čitavu situaciju treba da sagledate sa njene pozitive strane. Odnosno, potrebno je da shvatite da sada, konačno, imate dovoljno vremena za sebe i za stvari koje će vas učiniti srećnim.
Dok je ranijih godina kafa sa prijateljima bila izazov, a odlazak u dvoje na kratki odmor nemoguć, sada je pravi trenutak za takva uživanja.
Ukoliko su se, pak, razvili dublji psihički poremećaji ili problemi u partnerskim odnosima, onda je potrebno da se obratite stručnom licu.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da se oslobodite sindroma „praznog gnezda“ i svih tegoba koje on donosi.
Pročitaj Više
Homoseksualne opsesije
Homoseksualne opsesije pripadaju širem spektru anksioznih poremećaja, i pogađe sve starosne grupe, ali u poslednje vreme, čini se da je kod mlađih osoba taj problem u porastu.
Homoseksualne opsesije – Pomoć i saveti psihologa igraju veliku ulogu u prevazilaženju problema
Pomoć psihologa, zatraže mnogi, uglavnom mlađi ljudi, koji imaju nedoumice i ne mogu sami da izađu iz začaranog kruga sa mislima o svojoj seksualnoj orjentaciji. Dolaze u psihološko savetovalište vidno uznemireni, jer smatraju da svojim ponašanjem, na izvestan način, nekada zavode osobe istog pola, mimo svoje volje.
Frustrirajuće misli, pojavljuju se niodkuda, katkad veoma intenzivno, a to osobe veoma često uvodi u anksioznost.
Kako bi odagnali misli koje ih opterećuju, počinju da vrše različite prinudne radnje, ne bi li osetili olakšanje, koje je samo kratkotrajno. Naravno sve ovo dovodi do ometanja u svakodnevnom životu, zbog čega dolazi do povlačenja u sebe, ili preterivanja u nekom drugom smislu, kako bi dokazali sebi i okolini da nisu homoseksualci.
Kako se uspešno izboriti sa ovakvim problemom?
Homoseksualne opsesije ili homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj – HOKP, pripada anksioznim poremećajima, gde se još ubrajaju generalizovana anksioznost , socijalna anksioznost, panični napadi kao i specifične fobije, sa kojima nije lako živeti.
Osnovni tipovi opsesivno komulzivnih poremećaja su: opsesivno proveravanje (osoba više puta proverava da li je sve na svom mestu, zaključano, isključeno…). Zatim je tu opsesivno sakupljanje stvari, kao i druge opsesije i prinudne radnje, koje osobe obavljaju da bi se oslobodili misli koje ih frustriraju.
Homoseksualna opsesija – Po čemu je karakteristična?
Homoseksualne opsesije karakteriše pojava jedne konkretne neželjene misli, koja se odnosi na seksualnu orjentaciju. Osoba koja je heteroseksualna ima prisilne misli koje je jako uznemiravaju. Da bi smanjile anksioznost koju im te misli izazivaju, takve osobe pokušavaju da sebi ili drugima “dokažu” da su heteroseksualne na razne, pogrešne načine , odnosno kompulzije.
Kako i na koji način se prepoznaju osobe koje imaju problem?
Kod nas se i dalje nedovoljno priča o homoseksualnosti, tako da osobe sa tim problemom često nailaze na osude, ukoliko se uopšte nekome poveravaju o svojim mislima. Kao posledica, javlja se i sve više kompulzivnih radnji, kako bi se osigurala homo/hetero seksualnost.
Obično osobe sa izraženim heteroseksualnim OKP često menjaju partnere, preterano flertuju i “osvajaju” nove partnere. Potenciraju preferenciju suprotnog pola, forsiraju polno očekivane uloge ili karakteristike ponašanja. Dešava se da često ustaju i sedaju na stolicu usled uznemirenosti, koju im je probudila misao da neku radnju možda nisu uradili na dovoljno muževan, odnosno ženstven način. Često se dešava i da izbegavaju istopolne osobe kako bi sprečile svoje “neprimereno ponašanje” i predupredile slanje “signala” koji bi bili dokaz njihove opsesije.
HOKP – U kojim godinama se javlja i da li je češći kod muškog ili ženskog pola?
HOKP se može javiti u bilo kom dobu a najčešće javlja u dobi od 20 do 35 godine, i podjednako je zastupljen i kod muškaraca i žena. Treba naglasiti da homoseksualni OKP nema veze sa diskriminacijom ili homofobijom. Poremećaj se dešava i osobama homoseksualne orjentacije, a muče ih misli da su ipak možda heteroseksualne.
Homoseksulne opsesije takođe nemaju veze sa spoljnim stimulansima, niti su znak latentne homoseksualnosti.
Karakteristika opsesivnih poremećaja je da osobe stalno nešto preispituju. Od toga da li su sve zaključali ili uradili kako treba, do toga da ispituju seksualnost, bez posebnog povoda ili razloga. Osobe sa ovim OKP uglavnom najviše sumnjaju u svoje ponašanje. Najčešće se dešava da se pitaju da li je njihovo ponašanje dovoljno muževno ili ženstveno, i da li ako možda nije, to znak da imaju sklonost ka istom polu.
Smatraju da okolini nekontrolisano šalju naznake o svojoj seksualnoj orjentaciji, usled čega dolazi do preterane brige da bi možda mogli biti pogrešno shvaćeni. Kao posledica toga, javlja se socijalna izolovanost.
Šta uzrokuje homoseksualne opsesije?
Misli o svojoj seksualnoj orjentaciji su u redu. Međutim, kada takve misli u osobi bude preteranu uznemirenost, moguće je da je u pitanju homoseksualni OKP. Poremećaj se često meša sa stvarnom slikom u seksualnost, posebno u početnoj fazi. Zato je važno napraviti razliku između opsesije i sumnje.
Kod homoseksualnog OKP osoba ima stalnu sumnju, ali ne i homoseksualna osećanja koja je opravdavaju. Osobe koje su homoseksualne orjentacije traže i uživaju u romantičnim vezama sa istim polom. Međutim kod HOKP je misaoni proces ono što uznemiruje, a ne dela ili želje.
Uzroci mogu biti različiti: genetika ili uticaj sredine. Ono što svakako utiče na progresiju je činjenica da što se osoba više bori protiv tih misli, sve dublje zalazi u poremećaj.
Kada je potrebno zatražiti pomoć ili stručne savete?
Psiholog je osoba koja vam može pomoći. Potrebno je pomoć potražiti što pre, jer opsesivne misli prate opsesivne radnje, koje vremenom postaju sve brojnije. Dešava se da osoba sebi uskraćuje kretanje i živi pod velikom anksioznošću i stresom. Važno je prihvatiti sebe na ispravan način i ne kažnjavati se, zbog navodno neadekvatnih misli. Što je naravno daleko lakše uraditi uz pomoć stručne osobe.
Kao veoma uspešna se pokazala kognitivno-bihejvioralna terapija. Veoma je važno da se osoba koja ima problem nauči tehnikama relaksacije. To naravno utiče na lakšu kontrolu simptoma anksioznosti i smanjuje stres. Zatim se uči oslobađanju od obavljanja prinudnih radnji ili ponavljanja misli. Misao kao misao je potpuno bezazlena, ali ono što se uradi sa njom, zapravo predstavlja problem.
Kod homoseksualnog OKP- a je osnovni problem u neiscrpnoj analizi, proveravanju, treženju dokaza i potvrda. Kompulzivne radnje koje se manifestuju su srž problema, jer ometaju normalno funkcionisanje.
Ne treba sebe ubeđivati da je sve što se pomisli važno ili nas definiše kao osobu, jer to može biti sasvim beznačajna misao, bez ikakvih skrivenih namera.
Nije svaka misao bitna i najvažnije je usvojiti da nisu sve misli važne , niti vredne analize.
Intervju: Ana Stamenić – klinički psiholog
Izvor: “Ilustrovana politika”
Pročitaj Više
Stvari koje će vas učiniti srećnim
Stvari koje će vas učiniti srećnim su tako blizu.
Savremeno doba često prati gomila obaveza, problemi sa snom, insomnia, iscrpljenost i hronični umor. Ako ovome dodamo i stalnu težnju da se dostignu nametnuti modeli lepote i uspeha, nije redak slučaj da se javi depresija.
Sigurno se osećate zaglavljeno u svakodnevnoj rutini, a možda i zbunjeno ili vam nedostaje samopouzdanje. Zato je prvi trenutak da se pokrenete, jer za sreću vam nije potrebno mnogo truda!
Diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić vam ukazuje na stvari koje će vas učiniti srećnim.
Stvari koje će vas učiniti srećnim – ne mislite na prošlost
Stručnjaci savetuju da često vraćanje na prošle događaje, naročito one loše, može vas dodatno preopteretiti. Sa njim kreće i konstantno preispitivanje šta ste mogli, a niste uradili i zašto se to vama desilo. Ovakva razmišljanja produbljuju stres, a kao posledica svega može nastati i generalizovana anksioznost, kao i mnogi drugi psihički problemi.
Zato prvi korak kada su u pitanju stvari koje će vas učiniti srećnim jeste učenje da se ne bavimo prošlošću, već budućnošću. Nemojte dopustiti da vas prošlost zauvek definiše. Ona ne treba da bude kočnica, već pokretač za dalje napredovanje.
Za početak dovoljno je da isplanirate dan. Na taj način ćete postići sve što ste želeli da uradite, a ništa ne čini čoveka srećnim kao ispunjen dan nakon koga imate dovoljno vremena da se posvetite porodici i prijateljima.
Takođe, nemojte odlagati rešavanje problema, makar to bili i najmanji ljubavni problemi. Jer prolongiranje situacije vas čini napetijim i nervoznijim.
Stvari koje će vas učiniti srećnim – redovno vežbanje
Stresne situacije, danas, su neminovnost. Na žalost, mnogi ljudi rešenje za njih vide u lekovima za smirenje.
Umesto 5 miligrama leka, iznenadite svoje noge 30-minutnom šetnjom, jer ona ima višestruko dejstvo za vaše telo i duh. Ukoliko ste kod kuće, napravite vremena za put koji ne uključuje kola, a ako ste na poslu, pauzu iskoristite da udahnete svež vazduh.
Najbolji učinak na sreću ima redovno vežbanje. Naravno, ne morate telo iscrpeti jakim i napornim treninzima. Čak i blaga fizička aktivnost jača srce, smanjuje krvni pritisak i povećava proizvodnju serotonina i endorfina, hormona sreće.
Ujedno, vežbanje u skladu sa godinama i stanjem organizma obezbediće vam kvalitetan san. Budeći se odmorni bićete zadovoljniji i srećniji.
Stvari koje će vas učiniti srećnim, zapravo, su one koje volite da radite
Iako imate mnogo obaveza i morate da radite stvari koje ne voli, izdvojite jedan dan u nedelji koji ćete posvetiti sebi. Tada radite stvari koje vam prijaju i u kojima uživate. Upravo ovo je jedan od preduslova za sreću.
Fokusirajte se na neki hobi, ili, pak, možete slobodne trenutke iskoristiti da probate nešto novo, nešto što ste oduvek želeli, a nikada niste našli vremena. Časovi kuvanja ili plesa, volonterski rad, radionice za izradu nakita ili odlazak na utakmicu sa prijateljima, samo su neke od stvari koje će vas učiniti srećnim.
Sreća dolazi u malim stvarima!
Mnogima je iznenađujuće saznanje koliko je malo potrebno za sreću. Pri ispitivanju čak 82 odsto ljudi je odgovorilo da su se najviše obradovali malim, neočekivanim stvarima. Pre svega, to su lepe reči i izrazi zahvalnosti koje ste primili ili uputili dragim osobama.
Ovi sitni znaci pažnje ukazaće vam da vas ljudi cene i poštuju, a to otkriće izmamiće vam osmeh na lice i ispuniće vas neverovatnim osećajem srećem.
Psihološko savetovalište Sana vam svojim dugogodišnjim iskustvom može pomoći da prevaziđete svaki problem u životu kako biste bili srećni
Pročitaj Više