Preterana briga – Zašto se javlja i kako je prevazići?
Preterana briga, nažalost, je sve češći problem ljudi širom sveta.
Brige i sumnje su normalan deo života. Prirodno je brinuti se zbog neplaćenog računa, predstojećeg razgovora za posao ili prvog sastanka. Međutim, kada briga postane uporna i nekontrolisana tako da prelazi granice „normalnog“, reč je o preteranoj brizi.
Za razliku od zdrave brige, kod koje postoji objektivan razlog, preterana briga se vezuje za stvari koje se možda neće ni desiti. To je stanje koje karakterišu anksiozne nametljive misli tako da osoba svakodnevno brine o „šta ako“ i najgorim scenarijima.
S obzirom da preterana briga ometa svakodnevni život psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako sa njom da se izborite.
Znaci da se previše brinete
Posledice preterane brige mogu se manifestovati na različite načine.
Konstantna nervoza i nemir su karakteristični znaci. Prati ih neproduktivnost u obavljanju svakodnvenih zadataka, jer osoba ne može da se fokusira. Razlog za to leži u činjenici da svoju mentalnu energiju troši na razmišljanje o negativnim scenarijima i mogućim problemima “koji bi mogli da se dese”. Obično su ovi problemi veoma udaljeni od realne situacije.
Reakcija tela na hronični stres, koji izaziva preterana briga, jeste stalni umor i nedostatak energije. Čak i ako spavate dovoljno možete se osećati malaksalo već nakon buđenja.
S druge strane, vaše brige vas mogu držati budnim noću. Preterana briga vodi ka preteranim mislima koje su naročito izražene pred spavanje. Zbog toga se mogu javiti problemi sa snom.
Nije redak slučaj da se javljaju i fizički simptomi. Najčešće su to napetost, bol u mišićima i glavobolje.
Preterana briga dovodi i do promena u društvenom životu. Pojedine osobe se socijalno distanciraju od drugih, jer se osećaju emocionalno iscrpljeno i na ivici. Druge, pak, postaju ljute na ljude oko sebe.
Saveti kako da prestanete stalno da brinete
Iako ne možete potpuno prestati da brinete, postoje koraci koje možete preduzeti da biste bolje upravljali svojim anksioznim mislima.
Savet 1: Napravite dnevni period „brige“.
Teško je biti produktivan u svakodnevnim aktivnostima kada preterana briga dominira vašim mislima i odvlače pažnju od posla, škole ili kućnog života. Tu vam može pomoći strategija odlaganja brige.
Govoriti sebi da prestanete da brinete ne funkcioniše. U stvari, čest pokušaj da to učinite čini vaše brige jačim i upornijim. To je zato što vas pokušaj „zaustavljanja misli“ primorava da obratite dodatnu pažnju upravo na misao koju želite da izbegnete.
Ipak, to ne znači da ne možete ništa da uradite da kontrolišete brigu. Samo vam je potreban drugačiji pristup. Umesto da pokušavate da zaustavite ili se rešite anksiozne misli, dozvolite sebi da je imate, ali odložite zadržavanje na njoj za kasnije.
Napravite „period brige“. Izaberite određeno vreme i mesto za brigu. Trebalo bi da bude isto svakog dana. Na primer, u dnevnoj sobi od 17:00 do 17:20. Tokom perioda brige, dozvoljeno vam je da brinete o svemu što vam je na umu. Međutim, ostatak dana je zona bez brige.
Savet 2: Zapitajte se da li je briga nešto što možete kontrolisati.
Istraživanja pokazuju da dok brinete, privremeno se osećate manje anksiozno. Previđanje problema u glavi odvlači vas od emocija i čini da se osećate kao da nešto postižete. Ali briga i rešavanje problema su dve veoma različite stvari.
Rešavanje problema podrazumeva procenu situacije, osmišljavanje konkretnih koraka za njeno rešavanje. Zatim sprovođenje plana u delo. Briga, s druge strane, retko vodi do rešenja. Bez obzira koliko vremena provodite razmišljajući o najgorim scenarijima, niste spremni da se nosite sa njima ako se zaista dogode.
Imajući ovo u vidu stručnjaci savetuju da se uvek zapitate da li je problem nešto što zaista možete rešiti ili kontrolisati uvek kada se briga javi u vašim mislima.
Neproduktivne, nekontrolisane brige su one za koje ne postoji odgovarajuća akcija. „Šta ako jednog dana dobijem rak?“ ili „Šta ako moje dete doživi nesreću?“
Ako je briga pod vašom kontrolom, počnite sa razmišljanjem kako da je rešite. Napravite spisak svih mogućih rešenja koja vam padnu na pamet. Pokušajte da se ne opterećujete previše pronalaženjem savršenog rešenja za brigu. Fokusirajte se na stvari na koje imate moć da promenite, a ne na okolnosti ili stvarnosti koje su van vaše kontrole.
Savet 3: Vežbajte mindfulness
Preterana briga je obično usmerena na budućnost. Odnosno, na ono što bi se moglo dogoditi i šta ćete učiniti povodom toga. Može biti usmerena i na prošlost, preispitujući stvari koje ste rekli ili uradili. Srećom, praktikovanje mindfulnessa može vam pomoći da se oslobodite briga tako što ćete pažnju vratiti na sadašnjost. Ova strategija se zasniva na posmatranju briga, a zatim na otpuštanju. Na taj način možete da identifikujete gde vaše razmišljanje izaziva probleme i da se povežete sa svojim emocijama.
Posmatrajte svoje brige iz perspektive spoljašnjeg posmatrača, bez reagovanja ili osuđivanja. Primetićete da kada ne pokušavate da kontrolišete anksiozne misli koje se pojavljuju, one brzo prolaze. U protivnom, kada se bavite brigama, anksiozne misli vas preokupiraju, te vaš um ostaje „zaglavljen“ u njima.
Savet 4: Razgovarajte o svojim brigama
Možda deluje kao jednostavno rešenje, ali razgovor licem u lice sa psihologom jedan je od najefikasnijih načina da smirite svoj nervni sistem i ublažite anksioznost. Zbog toga na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kakofobija – Šta je i zašto se javlja?
Kakofobija predstavlja ekstremni strah od ružnoće koji je ukorenjen u anksioznosti. To je iracionalan strah od toga da postanete ružni ili izaziva paniku kada pojedinac vidi nešto što smatra ružnim.
Za razliku od drugih specifičnih fobija, koje su materijalističkog karaktera kakofobija je subjektivna. Razlog za to leži u činjenici da ružnoća nije nešto što se može meriti bilo kojim specifičnim alatom ili metodologijom, već je subjektivna za svakoga. Odnosno, svako sam određuje šta je za njega lepo, a šta ružno.
Nije poznato koliki deo populacije pati od kakofobije. Zapravo, osobe koje pate od ovog straha često nisu ni svesne problema. Svoje misli doživljavaju kao normalne, jer živimo u svetu kada su ideali lepote podignuti na visok nivo.
S obzirom da je kakofobija mnogima nepoznat pojam psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njoj.
Koji su uzroci ekstremnog straha od ružnoće?
Uzroci kakofobije mogu biti različiti. Često se prepliću psihološki, socijalni i biološki faktori.
Vodeću ulogu imaju traumatska iskustva. Naime, svako doživi traumu u nekom trenutku svog života, ali nekim ljudima je teže da prevaziđu to iskustvo. U slučaju kakofobije, trauma može poticati od lošeg stava roditelja koji svoje dete nazivaju ružnim. Takođe, može biti posledica podsmeha druge dece ili, pak, zlostavljanja gde nasilnik ne prestaje osobu da naziva ružnim.
Neretko je deo uslovnog učenja, tj. odgoja. Roditelj koji komentariše nešto ili nekoga da je ružno može pojačati ovo razmišljanje kod svog deteta. Vremenom, dete razvija određena ponašanja ili strahove koji postaju ukorenjeni u njegov način razmišljanja, stvarajući okidače za anksioznost.
U faktore se svrstava i okruženje. Uticaj društvenih mreža je naročito izražen u pogledu ideala lepote. Zbog toga se kod osoba sa niskim samopouzdanjem može stvoriti osetljivost i strah od odstupanja od tih normi.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko je u porodici već registrovan neki anksiozni poremećaj.
Kako se ispoljava kakofobija?
Simptomi su individualni, te variraju od osobe do osobe. Neke osobe se samo osećaju neprijatno ili se znoje, dok druge doživljavaju napade panike.
Ove simptome prate i fizičke tegobe. Vrtoglavica, prekomerno znojenje, otežano disanje, napetost mišića, mučnina, digestivni problemi – samo su neke od tegoba koje se mogu ispoljiti pri pomisli ili pogledu na ono što osoba smatra ružnim.
Kakofobija dovodi i do karakterističnog ponašanja. Osoba je sklona ka izbegavanju situacija ili okruženja u kojima plaši da će naići na ružnoću. Često negativno komentariše sebe ili druge ljude, pa i predmete i životinje.
Trošenje puno vremena i novca na tretmane lepote, uključujući i operacije, kako bi se izbegao ružan izgled je još jedan znak ovog problema.
Kako se osloboditi ekstremnog straha od ružnoće?
Tretman podrazumeva kombinovanje više psihoterapija.
Kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći osobi da razume i kontroliše misli i emocije. Samim tim i kako da se oslobodi negativnih misli koje se javljaju kada razmišljaju o ružnoći ili se susreću sa njom.
Terapija izloženosti pomaže ljudima da se suoče sa svojim strahovima. Baš kao što naziv kaže, ona se zasniva na izlaganju osobe stvarima koji postepeno, u kontrolisanom okruženju. U slučaju kakofobije osoba se najpre izlaže nečim manje strašnim, poput slike nečega blago ružnog. Vremenom se stepen izloženosti povećava. Kroz povećanu izloženost, ljudi mogu naučiti da upravljaju ovom fobijom.
Kao i svaki drugi iracionalni strah, kakofobija utiče na kvalitet života. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je ghosting?
Ghosting je izraz koji se koristi da opiše situaciju kada osoba iznenada i bez objašnjenja prekine svaku komunikaciju sa drugom osobom. Ovo je relativno nov termin, koji je postao popularan poslednjih godina. Njegovu upotrebu podstakle su dating aplikacije i online upoznavanja. Zbog toga se najčešće koristi u romantičnim odnosima.
Međutim, vremenom je ghosting dobio širu upotrebu. Danas se sreće i u prijateljskim i rodbinskim vezama.
Nažalost, ghosting je mnogo više od gubitka veze sa nekim. On može negativno da utiče na mentalno zdravlje osobe kojoj je upućen. Pojedini stručnjaci ga čak opisuju kao pasivno-agresivni oblik emocionalnog zlostavljanja.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o ghostingu.
Zašto neki ljudi pribegavaju ghostingu?
Postoje različiti razlozi za ghosting. Prvi je taj što neki smatraju da je mnogo lakše „ghosting-ovati“ osobu nego imati neprijatan, iskren razgovor o tome zašto nije zainteresovan za održavanje kontakta. Osoba koja „ghosting-uje“ često želi da izbegne konflikt ili suočavanje sa povređenim osećanjima druge osobe. Zato jednostavno prekida svaku komunikaciju i nada se da će nagoveštaj biti dostavljen.
Nedostatak emocionalne zrelosti je čest uzrok ovakvog ponašanja. Naime, emocionalno nezreli ljudi ne znaju kako da se nose sa tuđim osećanjima. Nemaju ni kapacitet da objasne razloge prekida. Umesto da pruže objašnjenje i pokušaju da reše problem koji postoji, biraju izbegavanje.
Preopterećenost ili gubitak interesa je čest pokretač ghostinga. Sa mnoštvom opcija pri online upoznavanju može se desiti da osoba izgubi interesovanje, jer je upoznala nekog novog. Međutim, ovaj faktor nije vezan samo za online dating. Može se javiti i u trajnijim prijateljskim i rodbinskim odnosima kada dođe do promene raspoloženja. Umesto da osoba saopšti razlog te promene, samo se povuče.
Strah od reakcije druge osobe je još jedan uzročnik. Obično se javlja kod osoba sa izraženom socijalnom anksioznošću. One smatraju razgovor o raskidu ili prekidu odnosa previše stresnim, te biraju ghosting kao manji pritisak.
Ponekad ghosting može biti i način manipulisanja. Osoba nestane kako bi pokazala kontrolu i moć, čineći da druga strana oseti nesigurnost i zbunjenost.
Kako se nositi sa ghostingom?
Ghosting ume da bude jako neprijatan, te je važno da naučite kako sa njim da se nosite.
Prva reakcija je često: „Šta sam pogrešio/la?“. Znajte, da ghosting najčešće govori o osobi koja ga primenjuje, a ne o vama. Umesto da preispitujete ponašanje i tražite greške, promeniti svoju perspektivu.
Shvatite ghosting kao znak problema u komunikaciji osobe koja ga primenjuje. Samim tim nije potrebno da osećate krivicu. Ukoliko osećate potrebu da objasnite šta se desilo u odnosu možete poslati poruku tipa: „Primećujem da se nismo čuli duže vreme, da li je među nama sve u redu ili ne želiš da nastavimo komunikaciju“.
U većini slučajeva nećete dobiti nikakav odgovor što je sasvim i očekivano. Zapravo, ne treba vam objašnjenje za završetak vaše priče. On može doći iznutra.
Ovakvo ponašenje je jasni znak da krenete dalje i usmerite energiju negde drugde. Nemojte juriti osobu koja vas je ignorisala slanjem višestrukih poruka ili poziva. Preusmerite svoj fokus na prijateljstva i odnose gde je trud obostran i gde se osećate više cenjenim.
Nikako nemojte dozvolite da ghosting utiče na vaše samopouzdanje. Podsećajte sebe da vaša vrednost ne zavisi od toga kako se neko drugi ponaša prema vama.
Ghosting neretko dovodi do niza emocija. Sasvim je normalno da se osećate tužno, povređeno ili zbunjeno. Ne potiskujte svoja osećanja, jer ća vam ona pomoći da prebolite odnos koji ste gajili. Ujedno i da se izborite sa ghostingom.
Ukoliko ghosting utiče na vaše mentalno blagostanje potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Paradoks perfekcionizma – Kako vam težnja ka savršenstvu šteti?
Paradoks perfekcionizma je problem sa kojim se mnogi ljudi širom sveta suočavaju.
Perfekcionizam se često smatra poželjnom osobinom u modernom dobu koje slavi visoke standarde i posvećenost detaljima. Na prvi pogled, težnja ka savršenstvu deluje kao plemenit poduhvat, put koji vodi ka uspehu, priznanju i samoispunjenju. Međutim, ispod njegove uglačane površine leži paradoks. Verovali ili ne, perfekcionizam zapravo može umanjiti životnu efikasnost, što dovodi do burnouta, anksioznosti i osećaja hroničnog nezadovoljstva.
Razumevanje ovog paradoksa je ključno za snalaženje između zdrave ambicije i destruktivnog perfekcionizma.
Šta je perfekcionizam?
Da biste shvatili šta je paradoks perfekcionizma morate prvo znati šta je perfekcionizam.
Perfekcionizam je osobina ličnosti koju karakteriše intenzivna želja za postizanjem savršenstva. Javlja se u kombinaciji sa hiperkritičnom samoevaluacijom i zabrinutošću zbog tuđih procena. Naime, perfekcionisti postavljaju izuzetno visoke standarde za sebe i često izjednačavaju svoju vrednost sa sposobnošću da ispune te standarde.
Postoje različite vrste perfekcionizma. Sebičan perfekcionizam uključuje nametanje nerealnih očekivanja sebi. Perfekcionizam usmeren ka drugima podrazumeva postavljanje nerealnih standarda drugima, očekujući da budu ispunjeni. Društveno propisani perfekcionizam predstavlja percepciju da drugi imaju nerealna očekivanja od vas. To dovodi do pritiska da se ispune ovi pretpostavljeni standardi.
Umeren nivo perfekcionizma može podstaći pojedince da se istaknu. Sa druge strane, prekomerni perfekcionizam može dovesti do štetnih efekata na mentalno blagostanje i ukupnu životnu efikasnost.
Šta je paradoks perfekcionizma?
U svojoj suštini, perfekcionizam je ukorenjen u strahu od neuspeha, strahu od osude i strahu da niste „dovoljno dobri“. Ova težnja ka savršenstvu, vođena strahom, paradoksalno može dovesti do upravo onih ishoda koje perfekcionisti teže da izbegnu.
Umesto da donese uspeh, zadovoljstvo i bolje rezultate perfekcionizam dovodi do suprotnog efekta. Odnosno, do nezadovoljstva, prokrastinacije i neuspeha. U tome leži osnova paradoksa perfekcionizma.
Strah od nepostizanja savršenstva može paralizovati perfekcioniste. Kao posledica javlja se prokrastinacija, tj. odugovlačenje ili potpuno izbegavanje zadataka. Ovo izbegavanje može smanjiti produktivnost i sprečiti pojedince da ostvare svoj puni potencijal.
Perfekcionisti često sebe guraju do ivice, radeći dugo, opsedajući se detaljima i odbijajući da delegiraju zadatke. Neumorna težnja ka savršenstvu može dovesti do fizičke i mentalne iscrpljenosti, stvarajući osnovu za burnout sindrom. Na taj način dolazi ne samo do smanjenja ukupne efikasnosti, već i razvoja mentalnih problema.
Perfekcionisti teže da izbegavaju situacije u kojima bi mogli da ne uspeju ili da proizvedu nešto manje od savršenog. Ovaj strah guši kreativnost i inovacije, jer se više fokusiraju na izbegavanje grešaka nego na istraživanje novih ideja. Samim tim otežavaju napredak i lični razvoj.
Bez obzira koliko postignu, perfekcionisti često osećaju da nikada nije dovoljno. Brzo odbacuju svoje uspehe, te u prvi plan stavljaju neuspehe ili nedostatke. To rezultira hroničnim nezadovoljstvom koje može dovesti do osećaja neadekvatnosti, anksioznosti i depresije.
Kako pobediti paradoks perfekcionizma?
Prepoznavanje paradoksa perfekcionizma je prvi korak ka prevazilaženju njegovih negativnih efekata. U tome vam može pomoći nekoliko strategija. Prva jeste da težnju ka savršenstvu zamenite realnim ciljevima, koje možete da ostvarite.
Neophodno je da shvatite da su greške prirodni deo učenja i rasta. Umesto da ih posmatrate kao neuspehe, posmatrajte ih kao prilike za usavršavanje.
Stručnjaci savetuju da vežbate samosaosećanje. To znači da se ponašate prema sebi sa istom ljubaznošću i razumevanjem koje biste pružili prijatelju. Takođe, naučite da cenite svoj trud i dozvolite sebi da budete nesavršeni.
Neophodno je i da težite uravnoteženom pristupu koji uključuje rad, odmor i zabavu. Ostvareni ciljevi i dostignuća nisu jedino važni u životu. Za poptpuno zadovoljstvo sobom potreban je i odmor, druženje sa dragim ljudima, hobiji i druge aktivnosti koje vas čine srećnim.
Ukoliko sami ne možete da se oslobodite paradoksa perfekcionizma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Pravilo 333 za anksioznost – Preusmeravanje fokusa na sadašnji trenutak
Pravilo 333 za anksioznost je jednostavna tehnika uzemljenja („grounding“) koja pomaže u upravljanju anksioznošću preusmeravanjem fokusa na sadašnji trenutak tako da donosi trenutno olakšanje.
Svako je makar jednom u životu osetio strah, teskobu i nervozu. Ovaj zdrav nivo anksioznosti normalna je pojava prilikom životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Zapravo, ona nas pokreće da ispunimo zadate ciljeve.
Međutim, problem nastaje kada ovi simptomi postanu učestali i intenzivni da otežavaju normalno funkcionisanje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 301 milion ljudi širom sveta se suočava sa njima.
Da bi se rešili osećaja straha, teskobe i nervoze, jednostavne, ali efikasne tehnike su ključne za ponovno preuzimanje kontrole i negovanje osećaja smirenosti. Jedna takva metoda je pravilo 333.
Šta je pravilo 333 za anksioznost?
Pravilo 333 je tehnika koja na jednostavan, ali efikasan način pomaže da se oslobodite uznemirujućih misli tako što ćete pažnju preusmeriti na neposrednu okolinu. To je mindfulness praksa, tj. praksa svesne, usmerene pažnje koja angažuje vaša čula. Na taj način vam omogućava da se fokusirate na sadašnji trenutak i povratite osećaj smirenosti.
Prvi put je opisano pre 5 godina. Zahvaljujući izuzetnoj efikasnosti vrlo brzo je postalo popularno u okviru tehnika za upravljanje anksioznošću.
Lepota pravila 333 leži u njegovoj svestranosti i pristupačnosti. Možete ga praktikovati bilo gde, u bilo koje vreme, što ga čini vrednim dodatkom vašoj veštini suočavanja. Redovna upotreba ove tehnike može vam pomoći da razvijete veću emocionalnu regulaciju i otpornost u suočavanju sa anksioznošću. Samim tim osnažiće vas da se lakše nosite sa izazovnim trenucima.
Kako funkcioniše pravilo 333 za anksioznost?
Kada počnete da osećate anksioznost, odvojite trenutak da zastanete i posmatrate svoju okolinu. Identifikujte tri predmeta. To može biti bilo šta, od drveta ispred vašeg prozora do predmeta koji se nalazi na vašem stolu. Fokusirajte se na detalje izdvojenih predmeta, kao što su njihove boje, oblici ili teksture.
Zatim, obratite pažnju na zvukove oko sebe. Pokušajte da identifikujete tri različita zvuka. Oni mogu uključivati zvuk rada računara, cvrkut ptica ili udaljenu buku saobraćaja. Analizirajte ove zvukove kako biste se distancirali od osećaja anksioznosti.
Na kraju, aktivirajte svoje čulo dodira pomeranjem tri dela tela. Možete mrdati prstima na nogama, okretati ramenima ili kucati prstima. Ova fizička interakcija pruža taktilnu distrakciju od anksioznosti.
Naučna osnova za pravilo 333 za anksioznost
Pravilo 333 za anksioznost je zasnovano na neuronauci. To znači da koristi moć senzornog angažovanja da prekine anksiozne nametljive misli i podstakne osećaj smirenosti.
Naime, anksioznost prati napad panike koji aktivira simpatički nervni sistem. Srce počinje brže da radi, disanje se skraćuje, a mozak pokreće „fight or flight“ reakciju. Pravilo 333 šalje mozgu signal da je okruženje bezbedno, jer se bavite mirnim, kontrolisanim opažanjem, a ne pretnjom.
Aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema smanjuje se intenzitet simptoma anksioznosti. Odnosno, usporava se rad srca i smiruje disanje. To prebacuje telo u „rest and digest“ režim.
Anksioznost se hrani mislima o budućim ili prošlim opasnostima, te preusmeravanjem pažnje kroz pravilo 333, fokusirate se na sadašnji trenutak. Ova praksa stvara mentalni prostor između vas i vaših okidača anksioznosti, omogućavajući vam da efikasnije reagujete na stresne situacije.
Uključivanje fizičkog pokreta dodatno poboljšava efikasnost metode. Pokretanje tela pomaže u oslobađanju napetosti mišića povezane sa anksioznošću, podstičući opuštanje i osećaj kontrole.
Pravilo 333 za anksioznost jeste veoma efikasno, ali za oslobađanje problema neophodna je stručna pomoć. Zato na vreme konktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Lečenje hroničnog stresa – Vaš put ka boljem i kvalitetnijem životu
Lečenje hroničnog stresa ima ključnu ulogu za očuvanje ne samo fizičkog, već i mentalnog zdravlja.
U svetu sa velikim zahtevima, stalnim pritiscima na poslu i brojnim porodičnim obavezama, stres je postao svakodnevnica. Obično je izazvan specifičnih, kratkoročnim događajaima, kao što je bezazlena rasprava sa partnerom, loša ocena deteta ili neočekivani trošak. Ove stresne situacije povećavaju nivoe kortizola i adrenalina, dovodeći do „fight or flight“ reakcije.
Za razliku od aktunog, hronični stres se vremenom nakuplja, jer proističe iz dugotrajnih, nerešenih problema. Nezdrava veza, stalni finansijski teret, stalno nezadovoljstvo na poslu – najčešći su pokretači ove vrste stresa.
Nažalost, hronični stres je široko rasprostranjen, ali često neprimećen problem. Istraživanja pokazuju da se oko 30 odsto odrasle populacije suočava sa njim. Pri čemu je stres kod žena češći u odnosu na muškarce.
Simptomi hroničnog stresa
Pre nego što krenete da razmatrate lečenje hroničnog stresa morate znati koji su njegovi simptomi.
Nedostatak energije, ekstremni umor, čak i odmah pri buđenju ili nesanica – karakteristični su znaci hroničnog stresa. Prate ih poteškoće u koncentraciji, osećaj bespomoćnosti, nisko samopoštovanje, pa i anksioznost. Kod nekih je prisutna i razdražljivost i gubitak seksualne želje.
Hronični stres se može manifestovati i fizičkim simptomima. Tu spadaju, pre svega, učestale glavobolje. Zatim, problemi sa varenjem, promene u apetitu, bolovi u mišićima.
S obzirom da se razvija postepeno, simptomi se vremenom akumuliraju. Ovo podmuklo nagomilavanje čini da se mnogi ljudi njima prilagođavaju. Umesto da ih prepoznaju kao znake ozbiljnog problema često ih tumače kao normalnim tokom svakodnevnog života. Upravo to čini hronični stres opasnim.
Ukoliko se lečenje hroničnog stresa na vreme ne započne može dovesti do niza zdravstvenih problema. Gastritis, čir na želucu, srčane bolesti, hipertenzija, dijabetes i problemi u radu štitne žlezde – samo su neke od njih.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o terapijama za hronični stres.
Efikasne terapije za lečenje hroničnog stresa
Uobičajeni pristup lečenju hroničnog stresa uključuju psihoterapiju, mindfulness i promenu načina života.
Kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže pojedincu da identifikuje i promeni negativni obrasce razmišljanja i ponašanja koja doprinose stresu. Takođe pomaže u učenju tehnike opuštanja i veštine suočavanja.
Mindfulness terapija se fokusira na svest o sadašnjem trenutku i prihvatanje kako bi se smanjili stres i anksioznost. Pomaže kod mentalnog „preopterećenja“.
Često se primenjuje i psihodinamička terapija. Ova terapija istražuje nesvesne obrasce i prošla iskustva koja mogu doprinositi stresu. Veoma korisne su i terapija ekspozicije i integrativne terapije (koje kombinuju različite pristupe).
Briga o sebi u upravljanju stresom
Borba sa hroničnim stresom podrazumeva i promenu načina života.
Fizička aktivnost je moćno sredstvo za ublažavanje stresa. Stručnjaci savetuju redovno vežbanje u trajanju od 150 minuta nedeljno. Pri čemu vežbe ne moraju biti intenzivne. Dovoljna je vožnja biciklom ili brzo hodanje.
Zdrav san je obavezan. Uspostavite redovan raspored spavanja u kontinuitetu 7 do 9 sati u toku noći. Obavezno stvorite opuštajuću rutinu pred spavanje.
Nemojte zaboraviti na ishranu. Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, proteinima i integralnim žitaricama može poboljšati vaše raspoloženje i nivo energije. Zato ograničite prerađenu hranu, nezdrave masti i rafinisane šećere. Smanjite i unos kofeina i alkohola, jer mogu pogoršati stres i anksioznost.
Upravljenje stresom znači upravljenje vremenom. Naučite da dajete prioritet zadacima, efikasno upravljate svojim vremenom i izbegavate preterano obavezivanje. U protivnom može doći do preopterećenja koje vodi ka hroničnom stresu.
Tehnike opuštanja, poput joge i meditacije, pružaju veliku pomoć u oslobađanju svakodnevnog stresa. Samim tim sprečavaju njegovo nagomilavanje.
Lečenje hroničnog stresa je kompleksno, te na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja depresija nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka, nažalost, nije retka pojava.
Rastanak znači mnogo više od kraja ljubavi. On predstavlja kraj nekih vaših planova, dnevne dinamike, sigurnosti, pa i načina života. Zapravo, to je kraj jednog dela vašeg života. Zbog toga se opravdano smatra jednim od najstresnijih životnih događaja.
Prema poznatoj Holms-Raheovoj skali životnih stresnih događaja, koja rangira događaje po intenzitetu stresa koji mogu izazvati, rastanak se nalazi čak na 2. mestu. Odmah nakon gubitka bliske osobe.
Imajući ovo u vidu ne čudi što sa sobom donosi niz emocija. Osećaj tuge i bola sasvim su normalni pratioci rastanka. Neretko se javlja i osećaj krivice, bez obzira da li ste vi bili inicijator rastanka ili ne. Ukoliko ova osećanja potraju duži period mogu da prerastu u depresiju.
Zašto se javlja depresija nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka je izazvana kombinacijom psiholoških, socijalnih i bioloških faktora. Ona je, pre svega, emocionalna reakcija na gubitak emotivne i životne sigurnosti. Ma koliko su česti problemi u partnerskim odnosima, mnogima partner predstavlja emocionalnu, socijalnu i finansijsku sigurnost. Nakon rastanka dolazi do osećaja praznine i nesigurnosti, što može izazvati anksioznost i tugu.
U pokretače se svrstava i osećaj neuspeha. Naime, mnogi rastanak doživljavaju kao lični neuspeh, te se javlja krivica. Posledica toga može biti manjak samopouzdanja koji povećava rizik od depresije.
Rastanak donosi veliku promenu načina života. Ta promena primorava ljude da se nose sa novim izazovima sa kojima možda ranije nisu bili upoznati, što zauzvrat može biti veoma stresno. Povećani nivo stresa vremenom može dovesti do depresije.
Stres, takođe, povećava nivo kortizola i narušava ravnotežu neurotransmitera, što može izazvati simptome depresije.
Koji su simptomi depresije nakon rastanka?
Depresija nakon rastanka može imati emocionalne, kognitivne, fizičke i socijalne simptome. Oni variraju od blažih do veoma ozbiljnih.
Dugotrajna tuga i osećaj praznine su karakteristični emocionalni znaci. Prate ih bezvoljnost i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije prijale. U pojedinim slučajevima javljaju se stid, pa i bes na bivšeg partnera ili sebe.
Osobe koje pate od depresije nakon rastanka često izbegavaju okupljanja sa porodicom i prijateljima. Zbog toga je društvena izolacija glavni socijalni simptom.
U kognitivne znake spadaju problemi sa koncentracijom, poteškoće u donošenju odluka, kao i opsesivne misli o bivšem i prošlosti. Ponekad je prisutno negativno razmišljanje o budućnosti.
Depresija donosi i niz fizičkih simptoma. Umor, manjak energije, promene apetita, glavobolje, stomačni problemi, problemi sa spavanjem – neki su od njih.
Kako se nositi sa depresijom nakon rastanka?
Priznavanje sopstvenih osećanja bez osuđivanja je ključno za suočavanje sa depresijom nakon rastanka. To će vam omogućiti emocionalno isceljenje.
Briga o sebi fizički može značajno poboljšati vaše mentalno zdravlje. Stručnjaci savetuju da redovno vežbate i vodite računa o zdravoj ishrani. Ove navike će vam podići raspoloženje i nivo energije. Samim tim i olakšati upravljanje emocionalnim stresom.
Ma koliko nemate volje za društvenim aktivnostima, morate znati da izolacija pogoršava depresiju. Umesto povlačenje u sebe izaberite druženje sa najbližima. Oni vam mogu pružiti emocionalnu podršku i utehu tokom teških vremena, podsećajući vas da niste sami.
Ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Putem različitih tehnika, psiholozi i psihoterapeuti mogu vam pomoći u suočavanju i upravljanju depresijom. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Psihoterapija – Vaš put ka emocionalnom i psihičkom zdravlju
Psihoterapija predstavlja profesionalni proces pružanja pomoći ljudima koji se suočavaju sa emocionalnim, mentalnim, ponašajnim i međuljudskim problemima. Iako se nekada doživljavala kao tabu tema, danas je psihoterapija sve više prepoznata kao dragocen alat u očuvanju mentalnog zdravlja i unapređenju kvaliteta života.
U psihoterapiji se kroz razgovor sa stručnjakom – psihologom ili psihoterapeutom – radi na razumevanju svojih osećanja, ponašanja, obrazaca mišljenja i međuljudskih odnosa. Ona ne mora biti rezervisana samo za teške životne krize – korisna je i kada želimo bolje da upoznamo sebe, razvijemo svoje potencijale i poboljšamo svakodnevno funkcionisanje.
Kada je psihoterapija potrebna?
Postoje različite situacije kada osoba može potražiti psihološku pomoć.
Nekada su to akutne životne krize, dok su ponekad u pitanju hronični problemi koji traju godinama. Ono što je važno jeste da se svaka osoba koja oseća patnju, zbunjenost, unutrašnji nemir ili ne može da izađe na kraj sa svakodnevnim obavezama – slobodno može obratiti za stručnu pomoć.
Depresija
Jedan od najčešćih razloga za traženje psihoterapije jeste depresija. Ljudi koji se bore sa depresijom mogu osećati dugotrajnu tugu, bezvoljnost, gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo, kao i probleme sa spavanjem, ishranom i koncentracijom. Često imaju negativnu sliku o sebi i svetu, osećaj bespomoćnosti i beznade. Psihoterapija pruža prostor za izražavanje tih osećanja, razumevanje njihovih uzroka i razvijanje strategija za izlazak iz depresivnog stanja.
Anksioznost
Drugi čest razlog je anksioznost – stanje stalne brige, napetosti i osećaja da će se nešto loše dogoditi. Osobe koje pate od anksioznih poremećaja često imaju fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, znojenja, vrtoglavice i problema sa disanjem. Strah od budućnosti, neuspeha, procene drugih ljudi ili čak napadi panike mogu znatno otežati svakodnevni život. Kroz psihoterapiju se uče tehnike relaksacije, identifikuju okidači anksioznosti i razvija osećaj kontrole nad sopstvenim mislima i emocijama.
Problemi u braku i vezi
Još jedan čest razlog zbog kog ljudi traže psihološku podršku su problemi u braku ili partnerskom odnosu. Nesuglasice, nedostatak komunikacije, ljubomora, neverstvo ili različiti pogledi na život često dovode do ozbiljnih konflikata.
Porodična psihoterapija omogućava parovima da u sigurnom i neutralnom okruženju izraze svoja osećanja, nauče bolje da komuniciraju i razviju međusobno razumevanje i empatiju. Cilj nije uvek da se veza „spasi“, već da se dođe do rešenja koje će biti najzdravije za oba partnera.
Gubitak bliske osobe
Psihoterapija je izuzetno korisna i u periodima gubitka bliske osobe. Tuga nakon smrti voljenog bića je prirodan proces, ali kada traje predugo, prelazi u depresiju ili ometa funkcionisanje, tada je važno potražiti pomoć. Psihoterapeut može pomoći u procesu tugovanja, izražavanju emocija, pronalaženju smisla i postepenom povratku u život nakon gubitka.
Osim pomenutih, mnogi se obraćaju psihološkom savetovalištu zbog problema kao što su nesigurnost, nisko samopouzdanje, perfekcionizam, trauma iz detinjstva, problemi sa identitetom, profesionalna kriza, problemi sa roditeljstvom, zavisnosti i mnogi drugi. Psihoterapija ne nudi brza rešenja, ali pruža prostor u kome osoba može da istraži sebe, dobije podršku i nauči kako da se nosi sa izazovima na zdrav način.
Psihološko savetovalište Sana – podrška kada vam je najpotrebnija
Ako se suočavate sa bilo kojim od pomenutih problema ili jednostavno osećate da vam je potreban razgovor i podrška, psihološko savetovalište Sana vam stoji na raspolaganju. Naš tim stručnjaka pruža diskretnu, profesionalnu i empatičnu pomoć u sigurnom okruženju. Bilo da ste u krizi, u potrazi za sobom ili želite da poboljšate kvalitet svog života, znajte da niste sami.
U savetovalištu Sana verujemo da svaki čovek ima kapacitet za promenu i rast. Na tom putu – ne morate ići sami!
Pročitaj Više