Kako se nositi sa burnout-om?
Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.
Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.
Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.
Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.
S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.
Prepoznajte znake burnout sindroma
Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.
Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.
Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.
Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu
Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.
Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.
Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.
Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.
Vežbajte samosaosećanje
Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.
Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.
Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe
Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.
U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Bolji odnosi u radnom okruženju – Kako ih imati?
Bolji odnosi u radnom okruženju od vitalnog su značaja za uspeh.
Iako visina plate igra važnu ulogu, nije presudna za stvaranje idealnih uslova na poslu. Da bi se oni postigli neophodni su i fizički faktori – mirna, osvetljena kancelarija, koja pruža prijatni, komforni ambijent za rad. A, pre svega, osnova za dobro radno okruženje jesu pozitivni odnosi među zaposlenima.
Nedavna istraživanja su pokazala da timski duh i osećaj pripadnosti čine osnovu kolektiva. Odnosno, kada u jednoj kompaniji postoji poverenje i uzajamna podrška, radnici su motivisani za obavljanje zadataka. Samim tim svi problemi i konflikti u radnom okruženju lako se rešavaju, ne ostavljajući posledice na produktivnost i dalju saradnju.
U suprotnom, loši međuljudski odnosi stvaraju negativno raspoloženje u kancelariji. Što ostavlja posledice na celokupno funkcionisanje organizacije. U pojedinim slučajevima, čak, veliki stres može da razvije burn out sindrom koji se navodi kao čest uzrok napuštanja trenutnog posla.
Šta je potrebno da bi se razvili bolji odnosi u radnom okruženju otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Bolji odnosi u radnom okruženju polaze od otvorene komunikacije
Organizovanje i izvršavanje zadataka nemoguće je ostvariti bez komunikacije. Pa možemo slobodno da kažemo da ona direktno utiče na efikasnost, ali i na poimanje kompanije u kojoj zaposleni rade.
Zapravo, transparentna i otvorena komunikacija je temelj za razvoj kako internih pravila, tako i eksternog pozicioniranja na konkuretnom tržištu. Jedino tačne i pravovremene informacije garantuju izvršenje svih zadataka na vreme. Dok učestvovanje u diskusijama i otvoreno iznošenje mišljenja doprinosi bržem ostvarivanju ciljeva.
Zato, budite spremni da bez prekidanja saslušate svaku ideju kolega. Čak i ako se ne slažete sa njihovim stavom bolji odnosi u radnom okruženju podrazumevaju konstruktivni razgovor, a ne kritiku.
Bolji odnosi u radnom okruženju zasnivaju se na poštovanju
Poštovanje nadređenog i kolega je sinonim za razumevanje. Ono se ne odnosi samo na komunikaciju tokom rada, već i na mešanje privatnog i poslovnog života.
Širenje tračeva, prepričavanje intimnih detalja iz svog i života svojih kolega, kao i ogovaranje nadređenih nikako nije poželjno. Ovakve priče mogu da vas odvedu u neprijatnu situaciju, pa i da umanje kredibilitet kod saradnika.
Takođe, poštovanje u kompaniji podrazumeva i primereno ponašanje. Stalno ometanja kolega dok rade nebitnim temama i neuvažavanje njihovih potreba šteti moralu i radnim navikava svih zaposlenih.
Naučite da prihvatite odgovornost!
Greške su sasvim normalna pojava u poslu, jer nijedna osoba nije savršena. Međutim, da bi se razvili bolji odnosi u radnom okruženju svako mora da prizna grešku koju je napravio.
Prebacivanje krivice na drugog i izbegavanje preuzimanja odgovornosti ne spadaju u karakteristike uspešnih ljudi. Budite spremni da posao uvek sagledavate iz realne, nepristrasne perspektive. Iskreno objašnjenje sačuvaće timski duh, a vama pomoći da steknete iskustvo kako ne biste u budućnosti načinili istu grešku.
Kolegijalnost se ogleda i u spremnosti da se pomogne drugima, čak i ako njihov posao nema direktne veze sa vašim. Sa druge strane, nemojte da dozvolite da vam kolege stalno “prebacuju” svoje obaveze, već nađite meru u pružanju pomoći.
Psihološko savetovalište Sana svojim savetima vam može pomoći da kreirate zdravo radno okruženje.
Pročitaj Više
Poslovni „burn out“ i kako ga sprečiti
Burn out sindrom je ozbiljno stanje koje se javlja kao posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti. Zapravo, to je odgovor vašeg tela zbog neusklađenosti ambicija, očekivanja i ciljeva, preteranog rada ili loših međuljudskih odnosa.
Razvoj tehnike i tehnologije doveo je do brojnih uređaja koji su poslovanje učinili lakšim. Nasuprot očekivanjima, slobodno vreme zaposlenih je smanjeno. Brz rast kompanija i povećanje obima posla, zapravo, su povećali ne samo radnu nedelju, već i pritisak na sve zaposlene, uključujući i menadžerski kadar. U želji da opstanu među konkurencijom mnogi radnici su prijatne vikende sa porodicom, pa i godišnje odmore, zamenili boravkom u kancelarijama, pa ne čudi što vremenom nagomilano nezadovoljstvo, kako obimom posla tako i kontaktima sa kolegama, dovodi do promene raposložanja i ponašanja.
Kako izbeći burn out tj. sindrom sagorevanja na poslu otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Da li je burn out sindrom bolest?
Iako se burn out sindrom vezuje za savremeno doba, studija je razvijena još 1974. godine. Naime, američki pshijatar Herbert Freudenberger u svom radu objasnio je profesionalno sagorevanje kao rezultat dugoročnog, nerešivog stresa na poslu. Svoje mišljenje razvio je na osnovu zapažanja volontera na klinici za bolesti zavisnosti opisujući njihovo izgled „depresivnim“.
Međutim, burn out, i pored sličnih simptoma, ne treba mešati sa ovim psihičkim problemom. Depresija obuhvata čitav život pojednica, dok sagorevanje se odnosi isključivo na poslovnu sferu.
I pored toga što u njegovoj osnovi leži stres, burn out ne treba poistovećivati u potpunosti sa njim, jer je u pitanju hronični poremećaj. Takođe, preopterećenje poslom nije jedini okidač nastanka, već ga mogu izazvati i konflikti sa kolegama i klijentima.
Burn out sindrom se razvija kroz 4 faze
U prvoj vlada radni entuzijazam, te vam nijedan zadatak nije težak. Druga faza je sagledavanje realnog stanja. Tada shvatate da nije sve savršeno i da, ma koliko, se trudite pred vama se postavljaju veći i veći zahtevi. Iz nje proizilazi razočarenje, koje povlači i prve fizičke tegobe. Poslednji deo predstavlja zabrinjavajuće stanje, jer počinjete da gubite samopouzdanje u sebe i svoje sposobnosti. Što vodi ka apatiji i gubitku svih životnih interesovanja.
Upravo iz ovih faza nastaju burn out simptomi, koji se mogu podeliti u 3 grupe. Karakteristični emotivni simptomi su osećaj bespomoći i ljutnje, gubitak motivacije, anksioznost… Hronični umor, iscrpljenost, glavobolje, problemi sa snom, insomnia su prepoznatljivi fizički simtomi. Nije retkost da se jave i bolovi u leđima ili mišićima i pad imuniteta. Burn out sindrom dovodi i do promena u ponašanju – problemi u partnerskim odnosima, kao i sa ostalim članovima porodice i kolegama.
Imajući ovo u vidu možemo slobodno da kažemo da burn out sindrom ugrožava fizičko i mentalno zdravlje.
Kako pobediti burn out sindrom?
Najbolji način da se oslobodite, a ujedno i izbegnete sagorevanje na poslu, jeste identifikovanje njegovog izvora. Tako, na primer, ako mislite da niste dovoljno stručni za obavljanje posla, nađite načina da se usavršite, dok nesuglasice sa kolegama rešavajte direktno, razgovorom.
Poslovni segment treba da prate i zdrave životne navike, kao što pravilna ishrana, fizička aktivnost i dovoljno sna. Na taj način bićete spremni da se suočite sa svim poslovnim obavezama.
Ukoliko niste u mogućnosti da pruzmete inicijativu, naučite kako da izbegavate stresne situacije, a samim tim i burn out sindrom. U ovome vam najbolje mogu pomoći saveti psihologa koji će vam omogućiti da razvijete svoju rezilijentnost, kako biste postali otporni na radne izazove, pa i napredovali na poslu.
Uspostavite ponovo narušenu ravnotežu, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više