Strah od visine
Strah od visine ili akrofobija je jedna od najčešćih fobija. Smatra se da od nje pati između 2 i 5 odsto ljudi u svetu, pre svega, žena, jer je ređi kod muške populacije.
Strah od visine ne treba poistovećivati sa vertigom
Mnogi ljudi se ne osećaju opušteno kada se nađu na velikoj visini. Naročito ako je prostor otvoren i ne postoji zaštitna ograda. Ovu prirodnu reakciju ne treba mešati sa fobijom.
Naime, akrofobija je nerealni strah od visine, koji može biti parališući. On dovodi do fizičke reakcije koju pacijent ne može da kontroliše, te je njegov život znatno ograničen, jer, se trudi da izbegne mesta i događaje na kojima bi mogao da doživi napad panike.
Akrofobi ne mogu da borave na visokim spratovima u zgradi. Prelazak mosta, penjanje uz stepenice, pa i vožnja liftom koji je od stakla predstavljaju problem za njih. Najteži oblik jeste pojava simptoma fobije pri samom razmišljanju o visinama ili gledanjem na fotografiju osobe koja stoji na vrhu zgrade.
Strah od visine ljudi često poistovećuju sa vertigom. Iako je vrtoglavica jedan od simptoma ove fobije, ne znači da će uvek biti prisutna. Pored nje, najčešće se javljaju otežano disanje, lupanje srca, pojačano znojenje, drhtanje i mučnina, a u krajnjoj meri i plač, vikanje i strah od smrti.
Strah od visine se pojačava tokom godina života
Tačan uzrok straha od visine nije poznat. Dok jedni naučnici objašnjavaju da je on posledica stresa i trauma, drugi zagovaraju teoriju evolucijski usađenih fobija.
Strah od visine je specifičan. Sve druge fobije nastaju od 15. do 25. godine i vremenom slabe. Akrofobija se razvija i jača u kasnijim godinama života. Ovaj stav potvrdilo je i istraživanje iz 2014. godine. Ono je pokazalo da je strah od visine zastupljen oko 49 odsto kod mladih od 18 do 24 godine starosti, a u grupi od 40 do 59 godina taj procenat je 61 odsto.
Kao razlog ovom stručnjaci naglašavaju smanjeni osećaj za ravnotežu koji je posledica starenja, pa se time osobe osećaju nesigurnim i ranjivim. Takođe, odgovornost koja dolazi s godinama i svest šta se može izgubiti intenviziraju strah od visine.
Kako se leči strah od visine?
Strah od visine neće sam nestati, već je potrebno potražiti stručnu pomoć.
Akrofobija se leči kognitivno-bihejvioralnom terapijom. Razgovor i saveti psihologa razjasniće razlog nastanka fobije i dovesti do rešenja problema. Tada se pacijent postepeno ili iznenada suočava sa svojim strahom na stvarnim lokacijama.
Poslednje decenije se primenjuje i tehnika virtuelne lokacije. Razvili su je psiholozi Frank Durgin i Zhi Li, sa Univerziteta Swarthmore u Pensilvaniji. Zahvaljujući sprovedenom istraživanju došli su do zaključka da visoki predeli poput brda, kanjona i planina deluju manje strmim ukoliko stojimo na njihovoj ivici.
Da bi svoju tezu potvrdili dobrovoljce su prvo odveli na teren, odnosno u prirodu, na ivicu obronka. Zatim su ih postavili u virtuelno okruženje – brdo strmih padina koje izvire iz jezera. Bez obzira što postoji opasnost, u oba slučaja ljudi su uvideli da što su se bliže nalazili ivici provalije, to je ona delovala manje opasna.
Upravo zato je ovo i najbolji način da se prevaziđe strah od visine, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana sa svojim dugogodišnjim iskustvom u lečenju raznih strahova i drugih psihičkih problema.
Pročitaj Više
Strah od pauka – Arahnofobija
Strah od pauka ili arahnofobija predstavlja najčešći oblik zoofobije.
Razni strahovi od stvorenja koja gmižu nisu retka pojava. Čak i sam njihov izgled i pomisao da mogu da dovedu do zaraze izaziva nelagodu i gađenje. Međutim, ekstremni, neobjašnjivi i panični strah od pauka, pa čak i same pomisli na njih, koji ometa svakodnevno funkcionisanje čoveka, prelazi u fobiju.
Zašto se javlja strah od pauka?
Brojna istraživanja su pokazala da svaka deseta osoba pati od neke fobije. Strah od pauka ima čak 55 odsto žena i 18 odsto muškaraca, a zanimljivo je da se češće javlja među Evropljanima iako ovaj kontinent nije prirodno stanište opasnih vrsta pauka. Kao razlog za to naučnici navode događaje u dalekoj prošlosti. Naime, još od Srednjeg veka u Evropi se smatralo da su svi pauci otrovni i da svojim ugrizom mogu da izazovu smrt.
Danas, ljudi se, uglavno, plaše izgleda pauka. Najčešće njihovih nogu i boje, kao i činjenice da se njihovo kretanje ne može predvideti.
Strah od pauka može imati korene u genima. Podaci govore da je ova fobija nasledna, to znači da nije potrebno doći u bilo kakav kontakt sa paucima da bi se razvio strah od njih. Čak mnogi pacijenti ističu da u njihovj porodici postoji stariji član koji, takođe, ima strah od pauka.
Za raziliku od drugih fobija, kao što je na primer strah od grmljavine, u ovom slučaju ne mora postojati trauma koja je dovela do razvoja. Ipak, ona može ubrzati arahnofobiju. Obično se neugodno iskustvo javlja u detinjstvu. Tokom godina ono jača, pa se osoba trudi da izbegne susret sa njima.
Strah od pauka se može javiti i kod beba
Studija koja je sprovedena na Institutu Max Planck pokazala je da se strah od pauka javlja i kod beba. Iako u tom uzrastu nije razvijen osećaj da su neke životinje opasne, bebe su pokazivale izvesnu uznemirenost pri pogledu na fotografije pauka, dok slike nosoroga ili medveda, koji su opasniji od pauka, nisu dovodile do širenja zenica kao signala da je beba pod stresom.
Simptomi arahnofobije
Ljudi koji imaju strah od pauka osećaju nelagodu, pa i anksioznost i stres na mestu za koje veruju da se mogu ove životinje naći. Neće se osećati smireno ni u blizini paukove mreže. Napad panike nastaće ukoliko u prostoriji ugledaju pauka, dok u esktremnim slučajavima i sama fotografija pauka izaziva strah.
Najčešći simpotimi arahnofobije su znojenje, mučnina, ubrzani otkucaji srca, povišeni krvni pritisak, vidljiva uznemirenost, pa čak i bežanje.
Često je strah od pauka povezan sa drugim zoofobijama. Najčešće je to strah od zmija (ofidiofobija) ili strah od kukaca (entomofobija).
Kako se leči strah od pauka?
Prvi korak jeste postavljanje dijagnoze. Na osnovu utvrđenih simptoma koji traju duže od 6 meseci i narušavaju normalno funkcionisanje osobe, psiholog može precizno da utvrdi fobiju.
Intenzitet lečenja zavisi od samog pacijenta, a sprovodi se postepenim izlaganjem prvo fotografija pauka pa na kraju i pravim životinjama. Zajedno sa tehnikama opuštanja, saveti psihologa pomažu pacijentu da ostane smiren u situaciji koja izaziva strah. Ova tehnika se kombinuje sa kognitivno-bihejvioralnom terapijom, koja dovodi do promene shvatanja samog problema.
Psihološko savetovalište Sana svojim dugogodišnji iskustvom vam može pomoći da prevaziđete strah od pauka.
Pročitaj Više
Strah od smrti – Tanatofobija
Strah od smrti – Tanatofobija predstavlja preterani i neprirodni strah od umiranja.
Gotovo da nema čoveka na zemlji koji u jednom trenutku svog života nije imao strah od smrti. Stručnjaci ističu da je to, zapravo, prirodna reakcija mentalno zdrave osobe na izvesnu situaciju koja nas čeka. Naime, smrt je, i u doba razvijene tehnike i tehnologije, velika nepoznanica sa kojom se svako živo biće suočava.
Psihološko savetovalište Sana naglašava da je bitno razlikovati kada racionalni strah od smrti prelazi u fobiju koja utiče na kvalitet života.
Šta karakteriše strah od smrti – Tanatofobiju?
Strah od smrti – Tanatofobija se javlja kod fizički zdrave osobe, tj. kod koje ne postoji bolest i opasnost od skorog smrtnog ishoda.
Ovo je složena fobija koja se može ispoljiti na više načina. Počev od straha od umiranja, preko straha od same smrti, pa da straha od mrtvih stvari. Najčešće se javlja stalnim razmišljanjem o kraju života i spoznaji da nestajemo, da više nikada nećemo moći da mislimo i osećamo, kao ni da vidimo drage ljude. Takođe, ova razmišljanja vode ka zamišljanju kako će se i kada to dogoditi. Da li će nastupiti iznenada ili nakon bolesti? Da li ću trpeti bolove? Da li ću biti sam ili okružen porodicom? Samo su neka od pitanja koja dovode do osećaja bespomoći i gubitka kontrole nad normalnim funkcionisanjem.
Upravo tada nastaje strah od smrti i javljaju se anksioznost i napad panike. Te osobe izbegavaju sve događaje koje mogu povezati sa blizinom smrti – sahrane, posete groblju, odlazak u bolnicu isl.
S obzirom da je reč o kompleksnom psihičkom poremećaju, on se povezuje sa drugim problemima. Naročito je prisutna stalna briga za sopstveno zdravlje, odnosno hipohondrija. Tada osoba veruje da je obolela od teške, neizlečive bolesti, kao što je kancer AIDS isl, i zamišlja da će umreti sporom, bolnom smrću. Može se javiti i generalizovana anksioznost, gde pored brige za svoje zdravlje, osoba strepi i za porodicu i bliske prijatelje, kao i opsesivno kompulsivni poremećaj, kada osoba ima niz rutinskih akcija koje mora da obavi da bi se osećala sigurno.
Strah od smrti najviše “pogađa” mlade ljude
Postoje brojne teorije i dileme o uzrocima zbog koji se javljaju strahovi od smrti. Dok jedni tvrde da su oni urođeni, drugi ističu da se javljaju sa razvojem ličnosti, naročito, kada postoji neki spoljašnji okidač npr. bolest ili smrt bliske osobe.
Ipak, jedno je sigurno – strah od smrti je izraženiji kod mlađih nego starijih osoba.
U ranom detinjstvu deca nisu svesna da život ima kraj. Tek na početku tinejdžerskog doba dostižu jasni nivo o pojmu smrti. To može u adolescenciji da dovede do pojave fobije. U zrelom dobu, kada je čovek bliži smrti, kod većine postoji potpuno odsustvo straha.
Kako se leči strah od smrti ?
Prvi korak u prevazilaženju straha jeste njegova spoznaja. Što pacijent ranije potraži pomoć, doćiće brže do izlečenja.
Psiholog će putem razgovara utvrditi razlog pojave fobije i naučiti nas da smrt prihvatimo kao sastavni deo života. Osim toga, saveti psihologa učiniće da se suočite da svojim strahom i da ne bežite od situacija koje asociraju na smrt.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne da pobedite sve probleme i strahove.
Pročitaj Više
Ljubomora i načini kako da je prevazidjete
“Ljubomora je znak ljubavi” – je jedna od najvećih zabluda koje postoje.
Svi problemi u partnerskim odnosima počinju sa ljubomorom i zato su nekada saveti psihologa od krucijalne važnosti, kako bi ste očuvali svoju vezu ili brak.
U ovom blogu Psihološko savetovalište Sana će vas upoznati sa negativnim aspektima ljubomore, kao i načinima njenog prevazilaženja.
Prevazilaženje ljubomore
Prevazilaženje ljubomore je promena naglih emotivnih reakcija ili ponašanja. Ona počinje sa buđenjem vaše svesti da ljubomora uništava odnose dvoje ljudi i da priče koje su projektovane u vašoj glavi, zapravo nisu istinite.
Kada tu činjenicu raščistite u svojoj glavi, više ne reagujete na izmišljene scenarije vašeg uma. Zapravo, ljubomora i bes su emocionalne reakcije na verovanje u izmišljeni scenario koji stvorimo u sopstvenoj glavi.
Shvatanjem da je što je sve plod vaše mašte može eliminisati destruktivne emocionalne reakcije. Čak i kada postoji opravdanje za određene reakcije, ljubomora i bes nisu korisni načini da iz postojeće situacije dobijete ono što želite.
U ovakvim situacijama psiholog je osoba koja vam najviše može pomoći, jer pokušaj da sami kontrolišete bes i ljubomoru, kada vas emocije preplave je kao da pokušavate da iskontrolišete automobil koji proklizava na ledu.
Kako bi ste uspeli da suzbijete negativne emocije izazvane ljubomorom, potrebno je da promenite svoj stav i nesigurnost, kao mentalnu projekciju u glavi, onoga što vaš partner mislite da radi.
Kako ljubomora zapravo utiče na vas
Stalna anksioznost i emotivna nestabilnost je nešto što je prateći simptom ljubomore. Osećanje nesigurnosti i posesivnost prema partneru, ljubavni problemi poput nepoverenja, stalnog preispitivanja i nedostatka samopouzdanja, samo su neki od prepreka da vaš osnos bude harmoničan i ispunjen ljubavlju i razumevanjem.
Neretko se dešava da i postoji i potpuna zavisnost od partnera, koja gotovo nikada nije prouzrokovana pozitivnim ishodom, a praćena je stalnom sumnjom, uhođenjem i ljubomornim scenama.
Osećaj neadekvatnosti u vezi i stalan strah da niste dovoljno dobri za partnera , anksioznost ili pak stalni strahovi da će vas partner napusiti, razlog su više da potražite pomoć psihologa, koji će vas naučiti kako da kontrolišete svoje preterane emotivne reskcije.
Šta raditi ako je partner neopravdano ljubomoran?
Kada je partner neopravdano ljubomoran, treba da shvatite da nije problem u vama, već u njemu!
Na izraze ljubomore odgovorite tako što ćete uveriti partnera u svoju ljubav i pokušati da izgradite odnos ispunjen poverenjem i ljubavlju.
Izbegavajte svađe i neprekidna raspravljanja, pokušajte da mirnim putem i razgovorom prevaziđete problem.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji postupaju na ovaj način imaju stabilne veze ili brakove.
Šta treba uraditi ako ste vi ljubomorni?
Izbegavajte pre svega situacije koje izazivaju lažne sumnje.
U jednom istraživanju je dokazano da osobe koje imaju tendenciju da budu ljubomorne, često prate aktivnosti svojih partnera na društvenim mrežama. Ovakva vrsta “špijuniranja” stvara začarani krug koji povećava ljubomoru i stepen nepoverenja.
Ne istražujte previše svaki korak i postupak vašeg partnera. Prepustite se jednostavno i uživajte u svom odnosu, pokušavajući da ga nadogradite i poboljšavate svakodnevno.
Rad na sebi i rad na podizanju samopouzdanja
Ne izbegavajte razgovor!
Komunicirajte sa svojim partnerom. Ako ste ljubomorni i nesigurni iz bilo kog razloga razgovarajte, jer je to ključ ka rešavanju problema.
Ukoliko izrazite ljutnju ili sarkazam ili pak bacite optužbe na svog partnera, to neće pomoći. Morate biti direktni ali ne i neprijateljski nastrojeni, mirno objasnite svoja osećanja i razgovarajte o tome kako da pronađete rešenje. Ove strategije komunikacije su dovele do pozitivnih reakcija partnera i vodile su ka rešavanju problema.
Nekada je ljubomora i opravdana! Ako je u prošlosti partner imao aferu i izneverio je vaše poverenje, to je onda veći problem. Ako ste u vezi ili braku sa nekim ko ne želi monogamni odnos kao i vi, onda je vreme da počnete da tražite nekoga čija su shvatanja ljubavi i zajedništva kompatibilna sa vašim.
Ako je pak ljubomora reakcija na potpuno nebitnu i bezazlenu životnu situaciju, onda ona nije pokazatelj ljubavi, već vaše nesigurnosti.
Kada je vreme da potražite stručnu pomoć
Promena uverenja, emocionalnih reakcija i destruktivnog ponašanja, jeste način da razgraničite lažna uverenja u svojoj glavi. Eliminacijom lažnih uverenja, eliminisaćete i okidač za sve vaše preterane reakcije. To će ujedno razbiti sve vaše strahove i nesigurnosti koje imate u vezi.
Ukoliko imate dovoljnu želju da promenite ljubomorno i ljutito ponašanje, moraćete sami da preduzmete prve korake. Obratite se psihologu, razgovarajte samostalno ili sa partnerom. Iskažite svoje želje i stahove i sigurni smo da ćete biti na dobrom putu za rešavnje problema.
Spasite svoju vezu ili brak ukoliko postoje zdravi temelji da ona uspe, a ukoliko ne, po nekada je i razlaz bolja opcija nego vođenje života prepunog nepoverenja i trzavica.
Na kakvom god putu da se nađete, psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne i da vam smernice kako da svoj život ponovo vratite u normalu.
Pročitaj Više