Depersonalizacija i derealizacija
Depersonalizacija i derealizacija su poremećaji usled kojih osoba ima stalan i ponavljani utisak da je izvan svog tela (depersonalizacija) ili da ono što se dešava oko nje nije stvarno (derealizacija).
Depesonalizacija i derealizacija – bliža objašnjenja
Depersonalizacija i derealizacija su simptomi koji se javljaju u mnogim poremećajima, naročito u anksioznim, depresivnim, ali i u shizofreniji.
Povremeno ih mogu iskusiti i zdrave osobe, kada su veoma iscrpljene.
Ljudi koji pate od njih imaju fragmentiran osećaj svog identiteta, svojih osećanja i svesti. Njihovo osnovno obeležje je nenamerno isključenje i odvojenost od stvarnosti.
Depersonalizacija i derealizacija –Simptomi
Osobe koja boluje od depersonalizacije i derealizacije imaju osećaj odvojenosti od sebe samih – svog uma, tela, osećanja i senzacija. Oni mogu imati zastrašujući osećaj stalnog posmatranja svog života izvan sebe.
Ljudi sa derealizacionim poremećajem osećaju odvojenost od svog okruženja, objekata oko sebe i drugih ljudi. Može ih pratiti i osećaj da svet oko sebe gledaju kroz veo, i tada on može izgledati iskrivljeno i nestvarno.
Za razliku od psihotičnih poremećaja oni su svesni da njihovi doživljaji nisu stvarni.
Kao posledica toga mogu se javiti strahovi da će poludeti, što je i razumljivo jer jer ovi simptomi mogu dovesti do stanja kao što je depresija i anksioznost.
Šta izaziva depersonalizaciju i derealizaciju?
Prema nedavno sprovedenoj anketi oko 2 % ljudi pati od ovog poremećaja.
Depersonalizaciju i derealizaciju mogu izazavati različiti faktori.
To može biti teški stres i stanja kao što su anksioznost i depresija.
Neka stanja kao što su nedostatak sna ili okruženje u kojem živite mogu biti okidači ili pak mogu pojačati simptome ovih poremećaja.
Često su dešava da su povezana i sa pretrpljenim emotivnim ili fizičkim zlostavljanjem u prošlosti, zanemarivanjem tokom odrastanja, smrću voljene osobe ili su pak bili svedoci nasilja u porodici.
Dijagnoza i tretman
Psiholog je osnovna polazna tačka, osoba kojoj verujete i kojoj možete poveriti sve svoje probleme i strahove.
Naravno, pre početka terapije potrebno je isključiti i druge faktore koji utiču na depersonalizaciju i derealizaciju. To su pre svega fizički uzroci, drugi mentalni problemi i zloupotreba droga.
Tek tada se postavlja konačna dijagnoza i kreće sa predviđenim planom terapije.
Terapija obuhvata razgovore, suočavanje sa problemima i strahovima i eventualno korišćenje medikamenata.
Neki ljudi se veoma brzo potpuno oporave od ovih vrsta poremećaja. Nekima je pak potrebno više vremena i rada na sebi.
Šanse za oporavak su dodatno uvećane kada se zajedno sa psihologom uspešno bavite i suočavate sa stresorima koji su ih izazavali.
Strpljenje, vreme i posvećenost je ono što daje najbolje rezultate.
Najveća snaga čoveka nije da nikada ne padne, već da ustane posle svakog pada, a psihološko savetovalište Sana je tu da vam pruži ruku.
Vaša Sana
Pročitaj Više
Mape uma – najbolji način da savladate obimne informacije
Mape uma predstavljaju dijagram koji se koristi za vizuelno organizovanje informacija.
Bitan segment našeg života čini učenje. Međutim, nameće se pitanje kako da na najlakši način savladamo obilno gradivo, kako da selektujemo i memorišemo bitne stvari sa stotine stranica.
Pročitaj Više
Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj je stanje mentalno narušenog zdravlja koje izaziva ekstremne promene raspoloženja.
Karakterističan je po tome što izaziva promene koje idu od ekstremne radosti i raspoloženja pa sve do stanja kao što je teška depresija.
Pročitaj Više
Strahovi – Načini kako da ih prevaziđete
Strahovi spadaju u najmoćnije emocije i imaju veoma jak uticaj na vaš um i telo.
Strahovi mogu stvoriti snažne signale kada se nalazite u vanrednim životnim situacijama, npr. ako ste u zgradi koju je zadesio požar ili vas neko iznenada napadne.
Pročitaj Više
Napadi panike – štetne strategije koje se najčešće koriste
Napadi panike uglavnom dolaze iznenadno i kod većine ljudi, koji su ih doživeli, javlja se strah od ponovnog doživljaja, tog ni malo prijatnog iskustva.
Kada osoba prvi put doživi napad panike obično dođe i do promena u njenom ponašanju.
Pročitaj Više