Impulsivno ponašanje – Zašto se javlja i kako ga kontrolisati?
Impulsivno ponašanje se opisuje kao delovanje bez razmišljanja o posledicama. U tim sitacijama ne postoji ništa na umu, te ovo ponašanje karakteriše naglost, nedostatak samokontrole i reagovanje u trenutku.
Obično je vođeno emocijama ili trenutnim porivima. Samim tim je čest obrazac ponašanja kod dece ili tinejdžera. Za njih je tipično da deluju impulsivno, jer im se mozak još uvek razvija. Mada se i odrasli ljudi povremeno upuštaju u impulsivno ponašanje, bez obzira što tokom odrastanja uče kako da kontrolišu svoje impulse.
Kupovina stvari koja vam nije potrebna ili izgovorene reči koje su povredile vaše voljene – najčešći su primeri impulsivnog ponašanja. Međutim kada se javljaju učestalo mogu da dovedu do problema u međuljudskim odnosima.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate impulsivno ponašanje.
Zašto se javlja impulsivno ponašanje?
Tačni uzroci impulsivnosti nisu u potpunosti otkriveni. Zato stručnjaci smatraju da su izazvani kombinacijom psiholoških, genetskih i faktora životne sredine.
Impulsivno ponašanje može biti posledica traumatičnih iskustava u detinjstvu. Naime, odrastanje u disfunkcionalnoj porodici dovodi do drugačijih shvatanja deteta tokom razvoja. To stvara pogodne uslove za pokazivanje impulsivnosti.
Stilovi roditeljstva, takođe, mogu uticati na razvoj veština samoregulacije. Deca koja ne nauče da efikasno regulišu svoje ponašanje mogu doživeti veću impulsivnost u kasnijim godinama.
Ne treba zanemeriti ni genetiku. Genetske mutacije koje utiču na proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera povezanih sa raspoloženjem i spoznajom, mogu doprineti povećanju impulsivnosti. Istraživanja su pokazala da i genetske greške povećavaju naslednu impulsivnost.
Impulsivno ponašanje nije samo po sebi poremećaj, ali može biti deo poremećaja kontrole impulsa ili drugog poremećaja mentalnog zdravlja. Povezano je, pre svega, sa bipolarnim poremećajem i poremaćajima pažnje (ADHD).
Stanja kao što su intermitentni eksplozivni poremećaj, kleptomanija, piromanija i trihotilomanija rezultiraju rizičnim ponašanjem koje može štetiti sebi ili drugima. Karakterističan je i kod bolesti zavisnosti.
Impulsivno ponašanje može biti izazvano i fizičkim uzrocima. Tu spadaju stečene povrede mozga i neurodegenerativne bolesti, poput Alchajmerove bolesti ili Hantingtonove bolesti.
Karakteristike impulsivnog ponašanja
Način na koji se impulsivno ponašanje manifestuje zavisi od težine stanja i karakteristika ličnosti. Ipak, postoje određeni prepoznatljivi znaci.
Smanjena sposobnost kontrole sopstvenog ponašanja, tj. brzo donošenje odluka bez razmatranja posledica, je karakteristični znak. Primetna i sklonost ka riziku i nepromišljenim radnjama. Zbog toga se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao „usijane glave“ ili „nestabilne“.
Mogu se javiti i nagle promene raspoloženja, nestrpljivost i reakcije u afektu usled nestabilnih emocija. U retkim slučajevima ljudi će uzeti u obzir posledice, te se okrenuti ponašanju samopovređivanja, uključujući prejedanje ili prekomerno konzumiranje alkohola. Ove destruktivne radnje služe kao sredstvo za suočavanje.
Impulsivno ponašanje ne treba poistovećivati sa kompulzivnim. Kod kompulsivnosti osoba ima opsesivne misli koje mora da zadovolji. Prepoznaje da je njeno ponašanje abnormalno, ali ne može da ga zaustavi. Sa druge strane, impulsivne osobe većinom ne prepoznaju da je ponašanje neprikladno.
Kako kontrolisati impulsivno ponašanje?
Planiranje unapred može pomoći u izbegavanju naglih odluka. Pri čemu je važno jasno definisanje pravila ponašanja i njihovo pridržavanje. Ključnu ulogu imaju i tehnike samokontrole, kao što su meditacija, joga i ruminacija.
Da biste bolje razumeli uzrok svoje impulsivnosti, ujedno i pronašli najbolji način kako da je kontrolišete, potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se motivisati za fizičku aktivnost?
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Pitanja koje postavljaju mnogi, kako oni koji počinju rekreativno da vežbaju, tako i oni koji se uveliko bave nekim sportom.
Bez obzira da li idete u teretanu, na trčanje ili sa prijateljima povremeno igrate fudbal – svaka fizička aktivnost doprinosi očuvanju zdravlja. Pre svega, pruža vam skladnu figuru i normalnu telesnu masu. Takođe, štiti vas od raznih bolesti, poboljšavajući kvalitet života.
Pored fizičke, ne treba zanemariti ni psihološku važnost vežbanja. Zdraviji san, bolje upravljanje stresom, veća koncentracija i sposobnost pamćenja – samo su neke od prednosti vežbanja.
Nažalost, vežbanje je jedna od najčešćih novogodišnjih odluka od koje ljudi odustanu. Glavni razlog za to nije nedostatak vremena, već motivacije. Iako motivacija za fizičku aktivnost može biti izazov, postoje različiti načini da se pokrenete i održite doslednost. Psihološko savetovalište Sana vam otkriva najdelotvornije metode.
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Postavite jednostavne ciljeve
Postavljanje jednostavnih ciljeva je od suštinskog značaja kada krećete da vežbate. Stručnjaci savetuju da realno sagledate svoje fizičke mogućnosti i počnete sa malim, dostižnim ciljevima. Na primer, pola sata šetnje svakog dana ili 10 minuta trčanja na traci.
Vremenom, kako stičete kondiciju povećavajte intenzitet i trajanje aktivnosti. Samim tim pomerajte prag svojih mogućnosti postavljanjem zahtevnijih ciljeva.
Ukoliko krenete odmah na intenzivan trening možete rizikovati da se povredite, dok će vas jaki bolovi u mišićima već sutradan demotivisati da nastavite sa fizičkom aktivnošću.
Kada postavite realne ciljeve potrudite se da budete dosledni u njihovom ispunjenju. Zato vežbajte u isto vreme svakog dana kako biste stvorili naviku. Obavezno planirajte unapred i dodajte trening u svoj nedeljni raspored.
Pronađite aktivnost koja vam prija
Odgovor na pitanje „kako se motivisati za fizičku aktivnost“ leži u pronalaženju treninga koji vam prija.
Većina ljudi bira teretanu. Vežbanje sa personalnim trenerom, zaista, ima efekta, ali vam možda neće biti zanimljivo. Posledica toga jeste odustajanje od treninga i pre nego što ispunite postavljene ciljeve.
Ako uživate u aktivnosti, veća je šansa da ćete istrajati. Zbog toga isprobajte nešto drugo. Možda važem senzibilitetu više odgovara joga ili ste radije za dinamičan fitnes. Nekima više prija fizička aktivnost u prirodi, poput vožnje bicikla, planinarenja ili plivanja.
Gubitak motivacije nije retkost ni kod osoba koje redovno vežbaju. Razlog za to leži u činjenici da dobro poznati plan treninga vremenom iz omiljenog može postati monoton. Da biste ovo izbegli poželjno je povremeno da isprobate nešto novo kako biste svoju rutinu vežbanja osvežili.
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Izaberite pravog partnera za trening
Muzika je najbolji podsticaj na bilo kakvu fizičku aktivnost. Zabavna melodija može vas pokrenuti, pa i učiniti vežbanje lakšim. Imajući ovo u vidu izdvojite vreme da napravite play listu koja će uticati na vašu motivaciju.
Preporučljivo je da u muzičku listu pesama za „vežbanje“ povremeno uvrstite nove melodije. Ne moraju biti isključivo aktuelni hitovi. Zapravo, to mogu biti i stare, dobre poznate pesme koje su vam drage i koje će sigurno poboljšati vaše performanse.
Prednosti timskog rada su značajne i pri vežbanju. Naime, prijatelji vam mogu pomoći u stvaranju osećaja odgovornosti, kao i u pomeranju granica izdržljivosti. To ih čini jednim od najefikasnijih načina zadržavanju motivacije za vežbanjem.
Ukoliko ne možete sami da pronađete motivaciju za fizičku aktivnost potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je rust-out i zašto se javlja?
Rust-out je stanje emocionalne i mentalne iscrpljenosti koje nastaje kada osoba oseća dosadu, frustraciju i nedostatak svrhe u svom poslu ili svakodnevnim aktivnostimaok burnout sindrom nastaje zbog prekomernog stresa i preopterećenosti, rust-out je suprotno stanje. Uzrokovano je nedostatkom izazova, monotonijom i osećajem da se ne koristi puni potencijal.
Zamislite da nema poslovnih mailova na koje treba da odgovorite, a lista obaveza je ispunjena. Za mnoge koji su pretprani zadacima u toku radnog vremena zvuči idealno. Međutim, ovakvo često provođenje vremena na poslu može biti štetnije nego što mislite.
Nedavna studija je pokazala da se skoro 20 odsto radnika oseća „aktivno isključeno“ iz svog posla. S obzirom na učestalost problema, psihoterapeutkinja Paula Coles uvela je rust-out u stručnu terminologiju.
Iako se smatra radnim fenomenom, rust-out može imati negativan uticaj na ostatak života, doveći do toga da se osećate nesrećno. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto nastaje rust-out?
Prema definiciji, rust-out se odnosi na hroničnu dosadu uzrokovanu nestimulativnim radom. To znači da su glavni pokretači rutinski i monotoni poslovi. Poslovi bez izazova i mogućnosti za razvoj mogu dovesti do osećaja besmislenosti.
Predugačke pauze u radu, takođe, mogu imati negativan efekat. Kada osoba nema dovoljno zadataka ili odgovornosti, može doći do osećaja stagnacije.
Rust-out može biti izazvan i osećajem koji donosi posao. Naime, kada osoba ne vidi vrednost u svom radu ili oseća da nije korisna, može izgubiti motivaciju. Tome doprinosi i nedostatak priznanja ili napredovanja. Ukoliko vaš rad nije prepoznat ili nagrađen od strane nadređenih, može se javiti osećaj nezadovoljstva i beznađa. Vremenom, dolazi do gubitka motivacije za obavljenje poslovnih zadataka.
U savremenom dobu pojedini poslovi su potpuno automatizovani. Iako tehnologija pomaže u bržem i efikasnijem obavljanju poslu, u nekim slučajevima može smanjiti potrebu za kreativnim i angažovanim radom. To stvara pogodne uslove za razvoj rust-outa.
Kako se manifestuje rust-out?
Rust-out obično nije jasno ispoljen, te dugo ostaje neotkriven. Mnogi ga, zapravo, objašnjavaju lenjošću, što dodatno podstiče nezadovoljstvo.
Gubitak motivacije i interesovanja za posao je jasni znak. Najčešće dolazi sa osećajem da je vaš posao isti dan za danom, bez znakova promene i ikakve dinamike.
Ove simptome prati osećaj dosade, frustracije i stagnacije. Naročito kada smatrate da posao koji radite nije u skladu sa vašim ličnim vrednostima.
Kao posledica toga dolazi do smanjene produktivnosti i pasivnosti u radu. Dok je povećana sklonost prokrastinaciji i izbegavanju obaveza.
Neretko se javljaju i razdražljivost, plačljivost, kao i nemogućnost fokusiranja. U krajnjoj meri dolazi do emocionalne i mentalne iscrpljenosti i osećaja da se život „troši“ uzalud.
Kako prevazići rust-out?
Srećom, postoje načini za upravljanjem rust-outom i kanalisanja na koristan način. Zapravo, rust-out može biti pozitivna sila za promene. To ne znači nužno promenu posla, već pronalaženje smisla na već postojećem.
Da biste otklonili rust-out počnite sa samosvesnošću. Ona će vam pomoći da identifikujte svoje vrednosti. Jedan od uobičajenih razloga zbog kojih se ljudi osećaju nesrećno na svom poslu je taj što njihov rad ne odražava njihove vrednosti. Zato razmislite o trenucima u svom životu i karijeri kada ste se osećali najsrećnijim, najponosnijim i najispunjenijim.
Možda je bilo kada ste pomogli nekome u teškom trenutku, rešili naizgled nemoguć problem ili napravili unosnu prodaju. Kada utvrdite šta vam je najvažnije, moći ćete da date prioritet ovim vrednostima i usmerite svoju karijeru u pravom smeru.
Stručnjaci savetuju da budete iskreni sa svojim menadžerom. Razgovarajte sa njim o tome kako se osećate i kako možete da ugradite više onoga što volite u svoju postojeću ulogu. Verovali ili ne, postoji više mogućnosti da postojeći posao prilagodite svom ukusu.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa rust-outom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od gubitka kontrole – Kako ga prevazići?
Strah od gubitka kontrole je jedan od najčešćih strahova sa kojim se ljudi širom sveta suočavaju. U pitanju je strah da će se, ako ne uspete da kontrolišete ishod budućih događaja, desiti nešto strašno. Odnosno, da će nešto što uradite ili ne uradite negativno uticati vas ili druge.
Suština ovog problema jeste ogromna potreba za redom i predvidljivošću. Međutim, precizno predviđanje i potpuno upravljanje budućnošću nije moguće u svetu koji je prepun neizvesnosti. Zbog toga taj nerealni zahtev kod ljudi sa ovim strahom stvara anksioznost, čineći haotične ili neizvesne situacije posebno izazovnim.
Ovaj strah može biti povezan sa različitim aspektima života, uključujući međuljudske odnose, posao, zdravlje ili čak fizičku sigurnost. Imajući u vidu da narušava kvalitet života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja?
Generalizovani anksiozni poremećaj je vodeći uzrok. Karakteriše ga dosledno stanje brige i anksioznosti, koje često uključuje katastrofalizaciju ili zamišljanje najgoreg scenarija. Kako osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem ne mogu da prestanu da brinu vremenom počinju da osećaju da gube kontrolu, te se javlja strah.
Čest pokretač je i opsesivno-kompulzivni poremećaj. Osoba sa ovim poremećajem ima opsesivne misli koje vode do prinudnih, kompulzivnih radnji. Nakon njihovog izvršenja pojačava se uverenje da nije bilo prinude ne bi mogao da se kontroliše ishod. Samim tim se pojačava strah od gubitka kontrole.
Granični poremećaj ličnosti, takođe, može biti uzročnik. Osoba sa ovim problemom se često bori sa strahom da će biti odbačena ili napuštena. To dovodi do straha od gubitka kontrole nad odnosima u životu do kojih joj je stalo.
Traumatična iskustva, kao što su nesreće, gubitak voljene osobe, fizičko i psihičko zlostavljanje, mogu razviti osećaj da je svet nepredvidiv. Time se stvaraju povoljni uslovi za razvoj straha.
Strah od gubitka kontrole često se povezuje sa perfekcionizmom. Naime, osobe koje teže savršenstvu mogu osećati intenzivan strah kada se stvari ne odvijaju prema njihovim očekivanjima.
U faktore se svrstavaju i depresija, bipolarni poremećaj, bolesti zavisnosti.
Kako se manifestuje strah od gubitka kontrole?
Strah od gubitka kontrole manifestuje se na različite načine, u zavisnosti od osobe i situacije u kojoj se nalazi.
Intenzivan osećaj panike ili nervoze u nepredvidivim situacijama je karakteristični znak. Prate ih opsesivne misli o katastrofičnim scenarijima i osećaj bespomoćnosti i frustracije. Zato osobe sa ovim problemom nastoje da izbegnu situacije u kojima osećaju da nemaju kontrolu. Istovremeno, pokazuju povećanu budnost, stalno prateći svoju okolinu u potrazi za potencijalnim pretnjama.
Prisutni su i nisko samopouzdanje i preterana samokritičnost. Mada se mogu javiti i teškoće u delegiranju zadataka ili prepuštanje odgovornosti drugima.
Strah od gubitka kontrole manifestuje se i nizom fizičkih simptoma. To su, pre svega, ubrzan rad srca i kratak dah ili osećaj gušenja, prekomerno znojenje, drhtanje. Zatim, vrtoglavice, glavobolje i mučnina.
Kako ga prevazići?
Strah od gubitka kontrole zahteva stručnu pomoć. Najčešće tehnike jesu kognitivno-bihevioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno-bihevioralna terapija pomaže u promeni negativnih obrazaca mišljenja i realnog sagledavanja stvarnosti, dok terapija izloženosti podrazumeva postepeno suočavanje sa situacijama u kojima nije moguće imati potpunu kontrolu.
Značajnu pomoć pružaju tehnike opuštanja, kao što su meditacija, vežbe disanja i joga.
Ukoliko ste premetili neki od simptoma straha od gubitka kontrole kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se definiše kao anksioznost ili nelagodnost koju možete osećati zbog približavanja drugima, kako fizički tako i emocionalno.
Intimnost je složena. Ona ne podrazumeva samo fizički kontakt, već i deljenje osećanja sa drugima. Može biti i intelektulne prirode. Odnosno, deljenje ideja i misli, kao i deljenje zajedničkih aktivnosti.
Strah od intimnosti je često podsvestan i utiče na sposobnost osobe da formira ili održava bliske odnose. Ovaj strah može da navede da se osoba povuče kada veza počne da se produbljuje ili da promeni temu kada započnu lična pitanja. Takođe, može da se distancira ako se sa nekim previše zbliži, čak i kada žudi za bliskošću.
S obzirom da strah od intimnosti može da utiče na svakodnevni život, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja strah od intimnosti?
U većini slučajeva, strah od napuštanja i strah od gubitka su u osnovi straha od intimnosti. Mada ovi strahovi mogu i koegzistirati.
Osobe koje se plaše napuštanja brinu da će ih partner ostaviti. Zbog toga radije biraju izbegavanje intimnosti bilo koje vrste nego da budu kasnije povređeni.
Kod pojedinih strah od intimnosti proizilazi iz straha od kontrole. To znači da se ove osobe boje da će u vezi biti podređeni ili da će „izgubiti sebe“.
Gubitak bliske osobe, pre svega roditelja, je jedan od vodećih pokretača. Bez obzira da li je gubitak izazvan smrću ili razvodom, deca se osećaju napušteno. Ovaj osećaj stvara pogodno tlo za razvoj straha od intimnosti u odraslom dobu.
Emocionalno zanemarivanje je još jedan od uzročnika. Roditelji koji su fizički, ali ne i emocionalno dostupni „uče“ svoju decu da se ne mogu ni na koga osloniti. Zbog toga u kasnijim godinama mnogi od njih teško veruju drugima.
U faktore se svrstava i fizičko ili psihičko zlostavljanje u detinjstvu. Zlostavljanje može otežati formiranje veze sa ljudima.
Strah od intimnosti ponekad se javlja kao deo socijalne fobije ili socijalnog anksioznog poremećaja. Zapravo, neki stručnjaci klasifikuju strah od intimnosti kao podskup ovih stanja. Pored toga, neke specifične fobije, kao što je strah od dodira, mogu se pojaviti kao deo straha od intimnosti.
Kako prepoznati strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se manifestuje na različite načine. Karakteristični znak jeste održavanje kratkoročnih veza.
Osoba koja ima ovaj strah u stanju je da komunicira sa drugima. Međutim, kako veza postaje veća, odnos se ne produbljuje. Dolazi do prekida, iz bilo kog razloga, i osoba se okreće novoj, površnoj vezi.
Sabotiranje odnosa može biti znak straha od intimnosti. Čin samobotaže može biti u stalnom kritikovanju i optuživanju. Može imati i neki drugi oblik ponašanja koji vodi ka svađi i razilaženju.
U pojedinim slučajevima, osoba sa strahom od intimnosti ima poteškoća u izražavanju potreba i želja. Pošto partneri nisu u stanju da „čitaju misli“, te potrebe ostaju neispunjene. Na taj način dolazi do potvrde da ne može nikome verovati, te dolazi do udaljavanja.
Kao simptom navodi se i perfekcionizam. Naime, perfekcionistima je teško da uspostave intimne odnose, jer brinu kako ih drugi vide. Neretko, imaju i nerealna očekivanja od partnera i same veze.
Aktivno izbegavanje fizičkog kontakta je još jedan znak straha od intimnosti. Može se javiti i manjak samopouzdanja, a ponekad i izlivi besa.
Strah od intimnosti ne treba olako shvatiti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Depresija kod muškaraca – Kako je prepoznati?
Depresija kod muškaraca je ozbiljno zdravstveno stanje. Gotovo svaki muškarac se makar jednom u svom životu suočio sa osećajem tuge, beznađa i bezvolje. Nažalost, kod mnogih od njih ovo stanje ima dugoročni karakter.
Istraživanja pokazuju da se depresija javlja kod 1 od 8 muškaraca. Pri čemu je 4 puta veća verovatnoća da će sebi oduzeti život nego žene. Imajući ovo u vidu veoma je važno na vreme otkriti problem.
Nažalost, depresija kod muškaraca se ređe dijagnostifikuje. Razlog za to leži u činjenici da muškarci smatraju da moraju biti jaki u svakoj situaciji. Pokazivanje emocija i bilo kakve slabije strane nije normalno, kao ni priča o tome. Zbog toga mnogi muškarci zanemaraju problem, već se fokusiraju na fizičke simptome koje depresija donosi.
S obzirom da depresija utiče na to kako mislite o sebi, kao i na to kako gledate na svet, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njoj.
Šta izaziva depresiju kod muškaraca?
Tačan uzrok depresije je nepoznat. Stručnjaci ističu da je ona najčešće kombinacija životnih događaja, ličnih faktora i promena u mozgu.
Prolazak kroz teške životne događaje, kao što su razvod, gubitak posla ili smrt člana porodice, je uobičajen okidač za depresiju. Nakon što doživite događaj poput gore navedenog, loše raspoloženje može preći u hronično stanje.
U česte uzročnike spadaju i fizičko ili emocionalno zlostavljanje. Zatim, zanemarivanje i druga negativna iskustva u detinjstvu. Ovi događaji tokom odrastanja mogu vas sprečiti da razvijete neophodne strategije suočavanja sa negativnim emocijama. Posledica toga jeste veća sklonost ka depresiji u odraslom životu.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da ćete razviti depresiju ako imate bliskog člana porodice sa depresijom ili drugim mentalnim problemom.
Pojedine osobine ličnosti, takođe, mogu biti pokretači. Depresija se češće javlja kod muškaraca koji su skloniji perfekcionizmu, kao i kod onih sa niskim samopouzdanjem.
Depresija kod muškaraca se često povezuje i sa alkoholizmom. Naime, prekomerno konzumiranje alkohola dovodi do problema u privatnom i poslovnom životu. Na taj način se stvaraju pogodni uslovi za razvoj depresije.
Kako prepoznati depresiju kod muškaraca?
Iako depresija pogađa oba pola, simptomi kod muškaraca često mogu izgledati drugačije zbog društvenih normi i očekivanja.
Stalni osećaj tuge, praznine ili bezvrednosti koji traje duži period karakteristični je znak depresije. Prati ih osećaj krivice, ali i razdražljivost i bes.
Muškarac koji pati od depresije pokazuje smanjeno interesovanje za hobije i društvene aktivnosti koje su mu bile omiljene. Primetna je i socijalna izolacije, tj. izbegavanje društvenih interakcija, dok je na poslu smanjena produktivnost.
Nije redak slučaj da depresija dovede do pojačane konzumacije alkohola i cigareta. Mada se mogu javi i rizična ponašanja, uključujući i upotrebu nedozvoljenih supstanci.
Depresija kod muškaraca izaziva i fizičke simptome. Umor i nedostatak energije, problemi sa spavanjem – najčešći su znaci. Mogu se javiti i glavobolje, probavni problemi, hronični bol bez jasnog medicinskog uzroka, kao i poremećaji ishrane.
Depresija je kompleksan problem koji ne treba zanemariti. Ona neće sama od sebe proći. Naprotiv, stanje se može pogoršati. Ma koliko imali stid da priznate šta doživljavate neophodna vam je stručna pomoć. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Šta je emocionalna ucena i kako se nositi sa njom?
Emocionalna ucena predstavlja oblik manipulacije u kojem jedna osoba koristi strah, krivicu, obavezu ili druge emocionalne faktore kako bi kontrolisala ponašanje druge osobe. Cilj ovakvog ponašanja jeste postizanje onog što želi od druge osobe. Pri čemu postoji direktna ili indirektna pretnja ukoliko se to ne obavi.
Prema definiciji, emocionalna ucena je moćan oblik manipulacije, jer dolazi od strane bliskih ljudi. Obično se javlja u nezdravim vezama, uključujući i međuljudske odnose među prijateljima. Međutim, poslednjih godina sve je izraženija i u poslovnom okruženju. U tom slučaju jedan kolega manipuliše drugim da bi postigao neku svrhu ili ispunio svoje zahteve, koji su vezani za posao. Dok se žrtva oseća frustrirano, pa i uplašeno.
S obzirom da emocionalna ucena negativno utiče na dobrobit žrtve psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa njom.
Glavne karakteristike emocionalne ucene
Emocionalna ucena je zasnovana strahu, krivici i obavezi. Naime, emocionalni ucenjivač koristi strah od gubitka, osećaj krivice ili osećaj obaveze kod žrtve kako bi manipulisao njenim ponašanjem. Klasičan primer jeste rečenica: „Ako me zaista voliš, nećeš mi reći ne.“
Pretnje i obećanja su karakteristični za emocionalnu ucenu. Kako je vešt manipulator, osoba koja ucenjuje se služi pretnjama kao sredstvom pritiska. Sa druge strane, pruža obećanja koja predstavljaju mamac da žrtva postupi po njegovoj želji. Na primer: „Ako to ne uradiš, naš odnos će se promeniti.“
Još jedna važna karakteristika jeste eksploatacija emocija. Ucenjivači često pokazuju lažni osećaj brige i saosećanja. Time teže da preuveličaju sopstvenu patnju kako bi izazvali željenu reakciju kod žrtve.
Neretko se služe i iskrivljenom stvarnošću. Odnosno, predstavljaju situacije kako bi izgledalo da je žrtva odgovorna za njihove emocije ili probleme. Na primer: „Ti si kriv/a što sam ja ovakav/ovakva.“
Kako funkcioniše emocionalna ucena?
Da biste mogli da prepoznate emocionalnu ucenu, morate znati njene faze.
Prva faza jeste zahtev. U njoj ucenjivač postavlja ono što želi da druga osoba uradi. Ponekad je to jasno izraženo, a ponekad samo navodi očekivanje. Ono što je važno jeste osećaj pritiska ili hitnosti, koji zahtev nosi.
Kako zahtev prevazilazi želje, a možda i mogućnosti žrtve, ona izražava neslaganje ili nelagodnost u vezi sa zahtevom. U ovoj fazi, tzv. otpora, žrtva pokušava da potvrdi svoje granice. Međutim, ucenjivač ih ignoriše i ne želi da pravi kompromise.
Sledi pritisak. Ucenjivač koristi emocionalnu manipulaciju i srodne taktike kako bi naterao žrtvu da mu se povinuje. Kao posledica toga dolazi predaja.
Da bi izbegla sukob ili bilo kakve druge negativne komplikacije, žrtva popušta. Tima smanjuje svoje samopouzdanje i nesvesno daje ucenjivaču dodatnu kontrolu i moć.
Poslednja faza vezana je za ponavljanje. Emocionalna ucena ima ciklični karakter. Ucenjivač shvata da taktika funkcioniše i nastavlja da je koristi.
Kako se izboriti sa emocionalnom ucenom?
Prvi i najvažniji korak jeste da prepoznate emocionalnu ucenu. Tek onda možete krenuti u borbu sa njom.
Imajte u vidu da žrtve često reaguju na zahteve ucenjivača automatski, tj. bez razmišljanja. Zato je od vitalnog značaja da ranije prekinete transakciju ucene. Rečenice tipa: „Ovo je previše važno da bismo brzo doneli odluku“ mogu vam u tome pomoći.
Kada se odvojite od trenutne situacije koju je ucenjivač stvorio, možete jasno da sagledate informacije. One ća vam pokazati kako treba da reagujete. Bez obzira da li rešite da udovoljite zahtevu ili ne, znajte da svaku odluku treba da donesete isključivo na osnovu sopstvenih potreba i želja. To znači da morate da se pridržavate svojih granica.
Emocionalnu ucenu ne treba olako shvatiti. Osim smanjenog osećaja lične vrednosti, ona može da dovede do hroničnog stresa, anksioznosti i osećaja emocionalnog iscrpljivanja.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa njom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se izboriti sa osećajem krivice?
Kako se izboriti sa osećajem krivice? Pitanje koje postavljaju mnogi ljudi širom sveta.
Svako je makar jednom u životu imao osećaj krivice. U pitanju je samosvesna emocija koja se javlja kada se osećamo odgovornim za negativna iskustva ili ishode. Iako se obično povezuje sa lošim osećanjem, može biti zdrava emocija. Ona nam pomaže da sagledamo svoje greške i učimo iz njih.
Međutim, osećaj krivice ponekad može imati nezdrav karakter. U pitanju je veoma intenzivan osećaj koji okupira svest, ometajući svakodnevni život. Na primer, ako nastavite da se osećate krivim što ste razbili šolju dugo nakon što ste se izvinili i zamenili je.
Ova vrsta krivice ne samo da izaziva nisko samopouzdanje, već može da dovede i do anksioznosti i depresije. Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam daje odgovor na pitanje kako se izboriti sa osećajem krivice.
Otkrijte izvor krivice
Pre nego što budete uspeli da prevaziđete krivicu, morate da prepoznate odakle ona dolazi. Prirodno je da se osećate krivim kada znate da ste uradili nešto pogrešno.
Osećaj krivice se, takođe, može ukoreniti kao odgovor na događaje sa kojima niste imali mnogo ili ništa. Naime, ljudi često doživljavaju krivicu zbog stvari za koje se ne mogu kriviti. Na primer, osećate se krivim zato što imate dobar posao, a vaš najbolji prijatelj je trenutno nezaposlen.
Ovi i slični slučajevi stvaraju nepotrebni osećaj krivice. Razlog za to leži u činjenici da te situacije ne zavise od vas direktno. Samim tim ih ne možete kontrolisati. Zbog toga je veoma važno identifikovati uzročnike koji utiču da se osećate loše.
Preživljen sukob između ličnih vrednosti i izbora koje ste napravili je najčešći uzročnik. U pokretače se svrstavaju i zabrinutost za mentalno ili fizičko zdravlje. Zatim, misli ili želje za koje verujete da ne bi trebalo da imate, kao i briga o sebi i sopstvenim potrebama kada verujete da treba da se fokusirate na druge.
Kako se izboriti sa osećajem krivice? Učite iz prošlosti
Ne možete popraviti svaku situaciju. Samim tim osvrtanje unazad i razmišljanje o vašim sećanjima neće doneti promenu. Ne možete naučiti iz svoje greške ukoliko u glavi ponavljate događaj. Umesto toga zapitajte se šta biste sada uradili drugačije. Šta vam ponašanje u toj situaciji govori o vama samima?
Ova i slična pitanja pomoći će vam da jasno sagledate svoje greške. Ujedno, sprečiće vas da iste ponovite u budućnosti. Na taj način vaše greške imaće konstruktivni karakter tako da će postati osnova za dalje učenje i razvoj.
Prestanite sa negativnim samogovorima
Greška vas ne čini lošom osobom. Međutim, osećaj krivice koji ona izaziva može stvoriti prilično oštru samokritiku.
Prema istraživanju, vaš unutrašnji kritičar može ne samo pogoršati osećanja krivice, već štetiti i vašem fizičkom i mentalnom blagostanju. Da biste ovo sprečili pokušajte da postanete svesniji svog negativnog govora o sebi i izazovite svoja uverenja. Kada se bavite samokritikom, pokušajte da pređete na pozitivan samogovor.
Kako se izboriti sa osećajem krivice? Naučite da se izvinite
Iskreno izvinjenje može vam pomoći da počnete da popravljate štetu nakon greške.
Izvinjavanjem pokazujete kajanje i žaljenje osobi koja je povređena. Takođe, dajete joj do znanja kako planirate da izbegnete istu grešku u budućnosti. Možda nećete dobiti oproštaj odmah, jer izvinjenje ne popravlja uvek narušeno poverenje. Ipak, od velikog je značaja vama samima, jer vam nudi priliku da izrazite svoja osećanja i smatrate se odgovornim nakon što ste zabrljali.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa intenzivnim osećajem krivice potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više