Zašto se javljaju opsesivne misli
Opsesivne misli su sastavni deo naših života. Zvuči neverovatno, ali je zaista tako.
U proseku svaki čovek u budnom i svesnom stanju ima više od 2.000 misli na sat. Obično su one vezane za svakodnevne aktivnosti, planove koje pravimo ili poslove koje treba da obavimo. Mnoge od njih ne registrujemo, jer nam nisu značajne. Upravo takve su neželjene misli. U normalnim situacijama naš um ih odbacuje kao besmislene.
Međutim, problem nastaje kada čoveku ove misli postanu značajne tako da preokupiraju njegov razum. Tada neželjene misli prelaze u opsesiju koja utiče na kvalitet života.
Zašto nastaju opsesivne misli otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta su opsesivne misli?
Opsesivne misli predstavljaju nametljive, neželjene i ometajuće misli koje se ponavljaju. Iako izgledaju besmisleno osoba ne može da ih odbaci, niti da se sama izbori sa njima. Zbog toga im se prepušta, bez obzira što često oseća strah, gađenje ili stid. S obzirom da ove misli u velikoj meri utiču na koncentraciju, opisane su kao veoma uznemiravajuće.
Po sadržaju, opsesivne misli su u potpunoj suprotnosti sa životnim navikama, vrednostima, moralnim načelima, pa i karakteristikama ličnosti koja ih je razvila. Najčešće su vezane za fizičko povređivanje sebe ili drugih ljudi, uključujući i misli o smrti. Nije redak slučaj da obuhvataju religozne teme, tj. bogohulne misli. Mada mogu da se odnose i na neprihvatljivo seksualno ponašanje, kao što su misli o incestu, pedofoliji ili istom polu kod heteroseksualaca.
Osobe koje muče opsesivne misli boje se da će u jednom trenutku uraditi ono o čemu misle, pa sebe vide kao potencijalne ubice, napasnike, silovatelje…
Da li su ovakve misli deo anksioznih poremećaja?
Opsesivno kompulsivni poremećaj je osnova za opsesivne misli. Dok kompulzivne radnje služe samo za njihovo neutralisanje, odnosno za privremeno rasterećenje napetosti.
Pravi primer jeste strah o zaraze. Sasvim je normalno da vodimo da računa da štetne materije ne dospeju u naše telo, ali sigurno se nećemo zbog toga tuširati 10 puta na dan.
Osim opsesivno kompulsivnog poremećaja, ovakve misli se javljaju i kod drugih poremećaja, ali bez kompulzivne radnje.
Napadi panike, neretko, vode ka hipohondriji, kancerofobiji, pa i sajberhondriji. Osobe koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja mogu da budu toliko opsednute traumom te razvijaju strah od njenog ponavljanja.
Razne fobije su tipične za opsesivne misli, dok je generalizovana anksioznost povezana sa mnogim brigama, koje ponekad prerastaju u opsesiju.
Kako ih prevazići?
Opsesivne misli opstaju jer se njima konstantno bavite, pokušavajući da ih analizirate i razumete. Takođe, predstavljate ih kao apsolutne istine, pa postoji strah da im se oduprete.
Prihvatanje postojanja ovih misli jeste prvi korak u prevazilaženju. Tek onda možete napraviti distancu. Zapravo, ključ u rešavanju leži u shvatanju da ne morate da ih kontrolišete, jer su beznačajne i prolazne.
Važnu ulogu u tome ima tehnika izlaganja. Ona podrazumeva zamišljanje situacije koje dovodi do neprijatnosti. Vremenom, dužina suočavanja sa njim se produžuje, pa se iracionalni strah od misli zamenjuje racionalnim shvatanjima.
Ukoliko vas muče opsesivne misli potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i kako se protiv njega boriti?
U narednom tekstu pročitajte šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP), saznajte kako nastaje, koje su mu odlike i kako se može manifestovati. Sigurno ste nekada slagali stvari po određenom redu, po boji, vraćali se da proverite da li ste ugasili peglu ili šporet, ali proverite koje su prave kompulzivne radnje, a koje na njih samo liče?
Pročitaj Više